Diplomski rad analiza buke

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА

ДИПЛОМСКИ РАД

АНАЛИЗА БУКЕ ИЗ НОЋНИХ КЛУБОВА И КАФИЋА КАО
ЗАГАЂИВАЧА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ

Ментор:

Кандидат:

Др Валентина Голубовић-Бугарски

Бранко Лазић

Бања Лука, Март 2013.Год.

Анализа буке из ноћних клубова и кафића као загађивача животне средине u Бањој Луци

Бранкп Лазић

2

Дипломски рад

брпј индекса: 8011/08



УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗАШТИТА НА РАДУ
На основу молбе кандидата Бранка Лазића, студента Машинског факултета у Бањој Луци
и Одлуке Комисије за полагање дипломског испита, кандидату се додјељује

ДИПЛОМСКИ ЗАДАТАК
под називом:
АНАЛИЗА БУКЕ ИЗ НОЋНИХ КЛУБОВА И КАФИЋА
КАО ЗАГАЂИВАЧA ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ

Задатак кандидата Бранка Лазића је да у раду изврши анализу комуналне буке, с посебним
освртом на буку која потиче из ноћних клубова и кафића. Рад треба да садржи основне
појмове о буци (типови, звука, пропагација звука у животној средини, идентификација
извора буке у животној средини, извори рекреационе буке) и опис штетног утицаја буке на
човјека. Кандидат треба да прикаже основне елементе акустике просторија и објасни
посебне захтјеве за акустичку изолацију ноћних клубова и кафића, те да прикаже законски
оквир у области буке у животној средини. Након теоријског дијела рада, кандидат треба
да анализира стање буке емитоване из ноћних клубова и кафића на примјеру града Бања
Лука, те предложи неке мјере које се могу предузети за смањење буке и заштиту од буке
из ноћних клубова.

Бања Лука

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК-МЕНТОР

ПРЕДСЈЕДНИК КОМИСИЈЕ

Доц. др Валентина Голубовић-Бугарски

Проф. др Снежана Петковић


3




САДРЖАЈ
УВОД ......................................................................................................................................... 5
1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О КОМУНАЛНОЈ БУЦИ. ШТЕТАН УТИЦАЈ
КОМУНАЛНЕ БУКЕ НА ЧОВЈЕКА .......................................................................... 7
1.1.Типови буке ............................................................................................................. 8
1.2.Пропагација буке у животној средини................................................................ 12
1.3.Структура комуналне буке – идентификација извора....................................... 14
1.3.1. Бука саобраћаја ......................................................................................... 14
1.3.2. Индустријска бука .................................................................................... 14
1.3.3. Бука грађевинских машина ...................................................................... 16
1.4.Извори рекреационе буке ..................................................................................... 17
1.5.Штетан утицај комуналне буке на човјека ......................................................... 18
2. ЗАКОНСКИ ОКВИР ЗА КОМУНАЛНУ БУКУ. МЕТОДОЛОГИЈА МЈЕРЕЊА
БУКЕ ............................................................................................................................ 20
2.1.ЕУ прописи који се односе на буку..................................................................... 20
2.2.Локални закони у области буке у животној средини ........................................ 21
2.3.Дозвољени нивои буке на отвореном и затвореном простору, методологија
мјерења, мјерна опрема ........................................................................................ 23
3. АКУСТИКА
ПРОСТОРИЈА-ПОСЕБНИ
ЗАХТЈЕВИ
ЗА
АКУСТИЧКУ
ИЗОЛАЦИЈУ НОЋНИХ КЛУБОВА, КАФИЋА ..................................................... 29
3.1.Елементи звучне заштите у зградама.................................................................. 31
3.2.Дефиниције појмова којима се изражава звучна заштита ................................ 31
3.3.Акустичка подjела простора у зградама ............................................................. 32
3.4.Категоризација просторија по бучности ............................................................. 33
3.5.Критеријуми за дозвољени ниво буке ................................................................ 33
3.6.Принципи рјешавања звучне заштите ................................................................ 34
3.7.Акустички квалитет преграде .............................................................................. 37
3.8.Захтјеви за изолацију ноћних клубова и кафића ............................................... 39
4. АНАЛИЗА БУКЕ ИЗ НОЋНИХ КЛУБОВА (КАФИЋА) НА ПРИМЈЕРУ
НЕКОЛИКО НОЋНИХ КЛУБОВА (КАФИЋА) У ГРАДУ БАЊА ЛУКА........... 40
4.1.Резултати мјерења ................................................................................................. 41
4.2.Дискусија резултата .............................................................................................. 42
5. ПРИЈЕДЛОГ МИЈЕРА ЗА СМАЊЕЊЕ БУКЕ И ЗАШТИТУ ОД БУКЕ ИЗ
НОЋНИХ КЛУБОВА И КАФИЋА ........................................................................... 43
5.1.Звучна изолација просторије ............................................................................... 43
5.2.Примјер санације угоститељског објекта ........................................................... 47
6. ЗАКЉУЧЦИ ................................................................................................................ 50
7. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................. 52


4




УВОД
Бука је, према најчешће коришћеној дефиницији, сваки нежељени и непријатни звук. Бука
поред тога што има исте физичке карактеристике као и звук, разликује се од звуке по томе
што изазива различите психофизиолошке сензације (смета, узнемирава, угрожава) и
штетно дјелује на здравље човјека.
Различите особе имају различити став према жељеном и нежељеном звуку, тако да неки
звук може бити бука за неку особу, а веома пријатан догађај за друге. Према томе, бука је
само субјективна категорија, док је звук физичка категорија. Основна претпоставка да се
звук третира као бука је да постоји субјекат ( човјек или животиња ) који опажа звук и
коме тај звук смета. Нпр, саобраћај у суштини не генерише буку ако у непосредној
околини саобраћајнице не постоје стамбени објекти или станишта животиња. Тако се
веома често поставља дилема када треба користити термин звук, а када бука. У
свакодневном говору и литератури која обрађује проблеме звука и буке, уобичајена је
пракса да се користи термин бука за звук који се у општем случају третира као нежељени.
Нпр, звук који генеришу пнеуматици у контакту са подлогом могу за појединце да буду
пријатан звук (гледаоци трка Ф1) али је за већину то ипак нежељени звук-односно бука.
Разлике у индивидуалној осјетљивости на буку су велике. Бука је субјективан осјећај и
није је могуће мјерити. Она је одређена физичким особинама звука и физиолошким
својствима уха и људског организма. Оно што мјеримо је звучни притисак тј. ниво звучног
притиска Lp. Мјерење буке се врши фонометрима, уређајима који анализирају параметре
који утичу на субјективни доживљај буке.
Проблематика комуналне буке у склопу заштите и унапређења животне средине заузима
значајно мјесто. Комунална бука је увијек представљала веома важан проблем у животној
средини са којим се човјек суочавао и тежио да њом управља и да је контролише.
Урбана средина је последњих деценија оптерећена буком, која се повећава неколико
децибела годишње. Градску буку сачињава хаотични збир звукова који потичу од
различитих и многобројних извора, а који се међусобно разликују по висини, интензитету
и трајању. Највећи узрочник комуналне буке је саобраћај са око 80 %, а остали извори као
што су индустрија, угоститељски објекти, улична бука различитог поријекла и бука у
домаћинствима су заступљени у мањој мјери. Комуналну буку је тешко систематизовати,
пратити и проучавати, јер потиче из различитих извора и веома је промјењива. За
контролу комуналне буке веома често није било разумијевања, прије свега због
недовољног познавања ефеката које бука може да изазове на човјека. Комунална бука је
временски недетерминисана, по типу најчешће дисконтинуална, што је од изузетног
значаја за часове одмора, јер на дисконтинуалну буку не постоји навикавање. Један од
највећих проблема у вези буке је што у тренутцима када се човјек одмара, он је обично
изложен одређеном (повишеном) ниво звука који прераста у буку, иста та бука доводи до
немогућности одмарања, то доводи до оптерећења организма, што може да буде узрок
настанка неких обољења.

5




У поређењу са другим факторима животне средине, за контролу комуналне буке веома
често нема разумљевања, прије свега због недовољног познавања “скривених” ефеката
које бука може да изазове код човека. Такође се често заборавља на акумулативни ефекат
који бука има када излагање буци траје дужи временски период.
Институције које су задужене да се баве проблемима који настају у животној средини
веома често сматрају да је рjешавање проблема буке “луксуз” који себи могу да дозволе
само развијене земље. Међутим, изложеност већим нивоима буке карактеристичнија је за
земље у развоју, управо због њиховог односа према буци. Планирање коришћења
одређеног простора не водећи рачуна о нивоима буке и неадекватна градња стамбених
објеката у зонама гдје је бука изражена, повећава изложеност популације буци.
Грађани, прије свега у развијеним земљама, веома јасно препознају проблем и указују на
буку као главни чинилац који критично оптерећује популацију. Приказани резултати
анализе жалби грађана у Француској и Јапану (сл. 1.), јасно указују да је бука фактор која
знатно више смета човјеку у односу на друге факторе животне средине.
7.7%

26.1%

5.2%

38.9%

7.7%

15.6%
бука
ваздух
вода
непријатни мирис

19.4%
бука
ваздух
вода
непријатни мирис

79.4%

ФРАНЦУСКА

ЈАПАН

Слика. 1. Анализа утицаја независних аспеката животне средине на човека
Анализа жалби граћана код нас, конкретно у Бањој Луци које је примила Комунална
полиција Града Бања Лука у току 2011.год. по Одлуци о одређивању радног времена
угоститељским објектима, извршено је 11755 контрола од чега се око 5-6 % односи на
чујност музике ван затвореног дијела објекта. Од 48 угоститељских објеката који су
кажњени због прекршаја по овој одлуци 15 је због чујности музике ван затвореног дијела
објекта. Од 9 угоститељских објеката који су привремено затворени због прекршаја по
овој одлуци 3 је због чујности музике ван затвореног дијела објекта. У току 2012. год. по
Одлуци о одређивању радног времена угоститељским објектима на територији града Бања
Лука извршено је 14498 контрола1 од чега се око 4-5 % односи на чујност музике ван
затвореног дијела објекта. Од 42 угоститељска објекта који су кажњени због прекршаја по
овој одлуци 10 је због чујности музике ван затвореног дијела објекта. Од 6 угоститељских
објеката који су привремено затворени због прекршаја по овој одлуци 2 је због чујности
музике ван затвореног дијела објекта.

Контроле су извршене до краја 11. Мјесеца 2012. год.

1


6



1.


ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О КОМУНАЛНОЈ БУЦИ. ШТЕТАН УТИЦАЈ
КОМУНАЛНЕ БУКЕ НА ЧОВЈЕКА

Бука у животној средини - комунална бука, дефинише се као бука коју стварају сви извори
буке који се јављају у човјековом окружењу, искључујући буку која настаје на радном
мјесту у индустријским погонима. Иако се већ неколико деценија у свијету води борба за
заштиту и унапеђење животне средине, нема значајније уочљивог умањења штетног
утицаја буке на велики број становника, како у индустријски развијеним, тако и у земљама
у развоју, који живе изложени повећаној буци.
Бука је сваки нежељени звук. Буку можемо дефинисати и као појаву неугодних и
непожељних акустичких осјећаја. У пракси, бука је звук различите јачине, зависно од
услова или околности у којима се јавља и дјелује. Људска перцепција на звук веома је
сложена, тако да при покушаји описивања људске квалитативне осјетљивости на звучне
надражаје у квантитативном понашању, суочава се са великим проблемима. Човјек у
савременим условима живљења је перманентно окружен звуком. Основна претпоставка да
се звук третира као бука је да постоји субјект, било човјек или животиња, који тај звук
опажа и доживљава као нежељен или неугодан, односно коме тај звук смета. Нпр, звук
који генерише саобраћај у суштини није бука уколико у непосредној околини
саобраћајнице не постоје стамбени објекти или станиште животиња. Из аспекта физике,
бука има исте карактеристике као звук састављен од бесконачног броја континуално
распоређених фреквенцијских компоненти, тј. представља сложен звук са континуалним
спектром. За изучавање простог и до извјесног степена сложеног звука са линијским
спектром наука користи теоријску акустику, па тек на основу тих сазнања и уз примјену
експериментисања и емпирије изучавају се феномени сложеног звука континуалног
спектра. Да би звук настао потребно је да постоје испуњена два услова и то:



да постоји звучни извор и
да се звучни извор налази у еластичној средини.

Звучни извор представља механичко осциловање неког предмета у еластичној средини.
Еластичност средине карактерише способност молекула да могу да осцилују око свог
равнотежног положаја. Механичко осциловање звучног извора у еластичној средини
ствара промјенљиво физичко стање које се манифестује промјенљивом густином (ρ),
промјенљивим притиском (p) и брзином осциловања молекула еластичне средине (v).
Значајно је нагласити да се ни за једну величину која карактерише буку не може утврдити
нека правилна периодичност. Када је бука у питању, врло је важно уочити разлику у
осјетљивости људи за звук, јер та разлика може да буде изражена и значајна, тако да
субјективне оцјене о томе да ли је нешто бучно или није морају бити и провјерене.
Приликлом процјењивања да ли је неки звук бука или не основно је да успоставимо
дозвољену јачину буке при којој нема ометања у датим условима. Познато је да бука
угрожава човјека и при раду и при одмору. Значи, човјек реагује на буку без обзира да ли


7




се он налази на радном мјесту, или се одмара од посла, при чему се сви видови ометања
акумулирају и допуњују. Управо та околност чини проблем буке сложеним и захтијева
успостављање одговарајућих еквивалентних мјерила штетности буке током цијелог дана.
У урбаним срединама, тј. свуда гдје човјек живи и ради у зависности од мјеста у којем
дјелује разликујемо:



буку у радној средини и
буку у животној средини.

Проблем буке у животној средини је знатно мање проучаван него бука на радном мјесту.
Када се ради о буци користи се термин (укупни) ниво комуналне буке, настао као пријевод
енглеског термина (community noice level). Овакав домаћи термин семантички би више
приличио буци коју стварају комуналне службе, али би га са друге стране требало
тумачити као буку комуне – заједнице, коју она ствара својим (најчешће уобичајеним)
активностима. У том смислу под овим термином се подразумева бука у урбаној средини
која потиче од заједничког живљења и активности уопште. У поступку мјерења и оцјене
буке могу се појавити специфични чиниоци који се третирају као сметња, па их треба
искључити при одређивању нивоа комуналне буке. Као примјер би могао да се наведе
климатизер поред мјерног мјеста или птица која се оглашава, па разговор пролазника или
лавеж паса у непосредној близини мјерног мјеста и сл. Утицај оваквих извора може да,
због близине мјерном мјесту, представља знатну сметњу чак иако је његова акустичка
снага зрачења мала и чак безначајна са аспекта комуналне буке за дату локацију,
ситуацију и временски тренутак.
1.1.Типови буке
Расподела звучне енергије у оквиру периода посматрања одређује мјерну величину и
интервал мјерења. Бука се према томе разликује у више врста и то:
a) Разликовање према временском току;
b) Разликовање према фреквенцијском спектру;
c) Разликовање према ушчешћу извора буке;
a) Према временском току, бука се дијели на:
 Уједначена (непромјенљива) бука- Бука са релативно константном промјеном
нивоа (до 5 dB) у оквиру периода посматрања. Један од најбољих примјера за
непромјенљиву (уједначену) буку је косилица за кошење траве. На слици 1.1.
приказан је сигнал непромјенљиве буке у временском домену.;


8




Слика1.1. Сигнал уједначене буке на примјеру косилице за траву


Промјенљива бука - бука са промјенљивим нивоом (више од 5 dB) у току периода
посматрања. Дефинишу се следећи типови промјенљиве буке:
 континуално промјенљива бука (сл. 1.2.) - бука чији се ниво непрекидно
мјења у значајној мјери у току периода посматрања;

Слика 1.2.Приказ сигнала промјењивог ниво буке (нпр ниво буке код саобраћајнице)


испрекидана бука (сл. 1.3.) – бука извора који ради у правилним или
неправилним циклусима, гдје ниво буке веома брзо расте и опада неколико пута
у току периода посматрања; трајање уједначене вриједности буке у сваком
циклусу, која се разликује од резидуалне буке, износи више од 5 s;

Слика 1.3.Приказ сигнала испрекидане буке (нпр рад векер сата)

9






импулсна бука - бука удара или експлозија, односно бука која се састоји од
низа импулса звучне енергије, при чему сваки импулс траје мање од 1 s.
 изоловани импулс звучне енергије - један импулс звучне енергије или
серија импулса, са интервалима између појединачних импулса дужим од 0.2
s;
 квазиимпулсна бука- серија импулса буке сличне амплитуде, са
интервалима између појединачних импулса краћим од 0.2 s.

На слици 1.4. приказан је сигнал изоловане импулсне и квазиимпулсне буке у временском
домену.

Слика 1.4. Приказ сигнала изоловане импулсне и квазиимпулсне буке
b) Разликовање буке према фреквенцијском спектру
Расподјела звучне енергије у зависноси од фреквенције (фреквенцијски спектар) одређује
се фреквенцијском анализом нивоа буке примјеном октавних или терцних филтера.
Фреквенцијска анализа омогућава одређивање карактера буке и евентуалне корекције, као
и утврђивање оних фреквенцијских подручја о којима треба водити рачуна при примјени
мјера за смањење буке.






Широкопојасна бука - бука са приближно равномјерном расподјелом енергије
звука у ширем фреквенцијском опсегу (више сусједних октава). Спектар је
углавном без неравнина и континуалан. Примјер широкопојасне буке без
истакнутих тонова: саобраћајна бука.
Ускопојасна бука - бука чија је звучна енергија садржана у ужем фреквенцијском
опсегу (једна октава или мањи број терци). Примјери ускопојасне буке без
истакнутих тонова су: бука удаљене грмљавине (ниска фреквенција), бука
испуштања ваздуха из аутомобилске гуме (висока фреквенција).
Тонална бука (бука која садржи истакнути тон) - бука која садржи већи дио
енергије звука на дискретним фреквенцијама или веома уском опсегу фреквенција


10






и која се чујно издваја из укупне буке. Примјери тоналне буке су: бука
вентилатора, компресора, сирена аутомобила или воза.
Бука са нискофреквенцијским садржајем – бука која има значајну акустичку
енергију у фреквенцијском опсегу од 8 до 100 Hz. Ова врста буке се тешко
пригушује и може се простирати у свим правцима па се може чути и на
растојањима од неколико километара. Примјери буке са нискофреквенцијским
садржајем су: бука великих дизел машина код возова, бродова и електрана, бука
хеликоптера, бука подземне жељезнице, бука пнеуматске грађевинске опреме, бука
која настаје услед вибрирања моста и сл.

Слика 1.5. Типови буке са различитим карактеристикама у фреквенцијском домену
c) Разликовање буке према учешћу извора буке
 Укупна бука- бука која обухвата све утицаје различитих блиских и далеких извора
на датој локацију у посматраном времену;
 Специфична бука
- компонента укупног звука која се може посебно
идентификовати и која је повезана са одређеним извором или групом извора;
 Резидуална (основна) бука- укупан звук који остаје на датом мјесту у датој
ситуацији када се не узимају у обзир разматрани извори специфичне буке;
 Почетна (првобитна) бука – бука на некој локацији која је постојала прије неке
промјене, нпр. изградња нове фабрике, саобраћајнице, баријере и сл.


11




Слика 1.6. Типови буке према учешћу извора буке
1.2. Пропагација буке у животној средини
Бука коју срећемо у животној средини је веома комплексна по поријеклу и стохастична је
појава. Њени извори су веома разноврсни и могу се подјелити на:
a) Изворе буке на отвореном простору, а ту се убрајају:
 Превозна средства свих видова - саобраћај (друмски, жељезнички, авионски
и водни),
 Грађевинске машине које се користе при извођењу јавних радова,
 Машине и возила за комунално одржавање,
 Машине за кућну употребу као што су косачице, моторне тестере и сл.,
 Индустријски комплекси, и
 Спортске активности, школе, концерти, забавни паркови и др.
b) Изворе буке у затвореном простору, а ту се убрајају:
 Кућни апарати
 Вентилациони системи и клима уређаји, трафостанице, пумпне станице итд,
 Уређаји за музичку репродукцију,
 Прославе
 Бука из угоститељских објеката, пословних просторија, и сл, који су у
саставу стамбених зграда.
Распростирање буке у животној средини своди се на распростирање звука у отвореном
простору са различитим облицима и карактеристикама тла, грађевинских објеката,
звучних препрека и баријера. Распростирање комуналне буке у условима отвореног
простора у насељеним мјестима може да се сврста у сљедеће облике:



Распростирање буке по површини земље са различитим карактеристикама тла
(трава, асфалт, пијесак)
Распростирање буке кроз зелене појасеве


12








Распростирањe буке у условима различитих геометријских облика отвореног
простора, препрека и баријера као што су грађевински објекти, канали, косине,
зидови и сл.,
Продирање буке у затворене просторе (просторије).

На основу тога како се звучни талас простире у околини – простирања звучног таласа у
околини и на основу извора звучног таласа, звучни таласи се дијеле на:




Равни таласи;
Сферни таласи и;
Цилиндрични таласи.

Равни талас – добија се осциловањем бесконачне рави или клипне мембране у правој
цијеви идеално крутих зидова. Таласни фронт, у облику бесконачне равни или равни
клипне мамбране, нормалан је на правац простирања таласа и на тој површини у свим
тачкама, у истом тренутку, акустичке величине имају константну вриједност и исти фазни
помак.
Сферни талас – настају осциловањем тачкастог звучног извора или пулсирањем сфере.
Таласни фронт сферних звучних таласа има облик сфере.
Цилиндрични талас – настају осциловањем цилиндричне површи ваљка. Таласни фронт
цилиндричних звучних таласа има облик површине ваљка.
На слици 1.5. приказано је како се простиру звучни таласи у зависности од врсте извора
звучног таласа.

Слика 1.5. Простирање звучних таласа у зависности од извора таласа

13




1.3.Структура комуналне буке – идентификација извора
1.3.1.Бука саобраћаја
Иако није увек главни узрок жалби грађана, саобраћај (односно превозна средства која
човек користи) је доминантни извор буке у комуналној средини, укључујући све облике
саобраћаја (друмски, железнички и авионски) и све облике пријевозних средстава
(аутомобили, мотоцикли, камиони, аутобуси, возови, трамваји, авиони и хелихоптери).
Поред буке коју пријевозна средства стварају у окружењу, за пријевозна средства је
карактеристична и бука у унутрашњости возила којој су изложени возачи и путници.
Нивои буке у унутрашњости пријевозних средстава креће се у интервалу од 60 па чак и до
95 dB, у зависности од врсте пријевозног средства. У табели 1.1. приказани су нивои буке
у окружењу на растојању 10 m од извора буке у зависности од пријевозног средства.
Табела бр.1.1. Ниво буке на растојању 10m од пријевозног средства
Пријевпзнп средствп

Сппљашни нивп букеdB(A)

Аутпмпбил при брзини пд 90km/h

72÷75

Аутпбус

82÷87

Теретни впз

85÷88

Ппдземна жељезница

98÷103

Камипн

82÷89

Камипн (лер гас)

70÷75

Нивои буке при прелијетању ваздухоплова на растојању од 300 m од линије летења,
налази се у опсегу од 96 до 114 dB, што важи за авионе а када су у питању хелихоптери,
опсег нивоа буке је од 89 до 100 dB.
1.3.2.Индустријска бука
Машине и машинска опрема која се користи у индустрији спадају у група стационарних
извора буке који генеришу буку на радном мјесту али, такође, могу генерисати значајне
нивое буке и у окружењу фабричке хале, на отвореном простору. Генерисана бука је
углавном зависна од снаге машине.
Машинска опрема укључује машине које се користе у индустријске сврхе као што су:
мотори, компресори, котлови, пумпе, трансформатори, генератори, куле за хлађење и
вентилациона опрема. Главни механизми генерисања буке могу се подјелити у три групе:
механички (зупчасти пријенос, лежајеви, каишни пријенос, вентилатори и друге


14




ротационе компоненте), аеродинамички (проток флуида - ваздуха или неке течности) и
магнетни (магнетострикција и периодичне силе између статора и ротора).
Механизми генерисања буке механичке природе могу се углавном веома успjешно
елиминисати перманентним праћењем стања машинске опреме и редовним одржавањем
на бази стања. Принцип одржавања на бази стања омогућава правовријемено рjешавање
проблема као што су: дебаланс, нестабилност система, неправилно подмазивање, кварови
код лежајева, неравне површине, прљавштина и сл. Неправилно одржавање може довести
до повећања нивоа буке и до 20 dB(А). Као дијагностичко средство у оцjени стања
машинских система могу се веома успjешно користити бука и вибрације.
И уз правилно одржавање, машинска опрема генерише веома високе нивое буке, углавном
тоналног карактера, са компонентама у средњефреквенцијском и високофреквенцијском
опсегу које су пропoрционалне ротационој брзини машинских компонената. Тоналне
компоненте су углавном посљедица трења, вибрација машинских компонената и
генерисања аеродинамичког протока. Није риједак случај да се у индустријским халама
налазе велике машине које иако правилно одржаване, генеришу нивое буке веће од 100
dB(А) на растојању 3 m од извора.
Аеродинамичка бука настаје као посљедица кретања флуида (обично ваздуха) кроз и око
машине. Бука је значајног нивоа ако се флуид креће кроз путеве са различитим
ограничењима или препрекама са оштрим кривинама, при чему се јавља турбуленција која
генерише широкопојасну буку. Поред тога, јављају се и тоналне компоненте као
посљедица рада ротирајућих система са лопатицама. Тако турбински мотори и машине
имају систем стационарних лопатица које се налазе поред ротационих, с циљем да
повећају ефикасност протока флуида. Интеракција протока флуида са ротационих
лопатица и стационарног система лопатица генерише тоналне компоненте буке које су
карактеристика система. У машинским системима који имају више ротирајућих
компонената, свака има свој скуп тоналних компонената буке које генерише.
Магнетни извори буке постоје код електричних мотора, генератора, трансформатора и
свjетлосних уређаја. Код електричних мотора, магнетне силе се јављају због механичких и
електромагнетских особина ротора и статора. Код генератора, јаке магнетне силе могу
деформисати статор изазивајући вибрације и генерисање буке. Код флуоросцентних
лампи и трансформатора феномен магнетострикције (промјене димензија усљед
магнетизације материјала) може генерисати карактеристичну буку зујања. Како
трансформатори користе струју фреквенције 50 Hz, намагнетисане плоче трансформатора
вибрирају истом фреквенцијом, тако да се јављају компоненте звука на тој фреквенцији и
на њеним умношцима (тзв. хармоници). Код свјетлосних уређаја углавном се побуђују
виши хармоници, тако да се највећи нивои буке јављају у опсегу говорних фреквенција
(500-2000 Hz).


15




1.3.3. Бука грађевинских машина
Коришћење грађевинских машина за градњу комерцијалних или стамбених објеката, или
за различите врсте ископавања у градским срединама, може изазвати значајну емисију
буке. Грађевинске машине спадају у групу привремених или повремених извора буке чије
је коришћење временски ограничено. Ограничено трајање буке који ови извори генеришу
морају се узети у обзир при оцјењивању утицаја буке на животну средину.
Грађевинске машине као извори буке могу се подјелити у две групе: покретни извори
(камиони, дозери, багери, ровокопачи, утоваривачи и сл.) и стационарни извори (кранови,
компресори, маљ набијач, пнеуматски чекић за разбијање и сјечење бетона и слична
електрична опрема).

Сл. 2.6. Грађевинске машине повремено значајно подижу ниво буке
Грађевинске машине су веома бучне, обично без икаквих система за редукцију буке и
често се веома лоше одржавају. Операције се углавном обављају не водећи рачуна о
посљедицама које оне изазивају на животну средину. Максимални нивои буке за неке
врсте грађевинских машина на одређеном растојању од извора приказани су у табели 1.4.
Табела 1.2. Ниво буке грађевинских машина
Извпр буке

Максимални нивп букеdB(A)

Бушеое земље бургијама

94 (3m)

Рпвпкппач

87÷99 (10m)

Рпвпкппач, лер гас


74 (10m)

16



Миксер за бетпн

77÷85 (3m)

Мптпрна тестера


89÷95 (3m)

Кружна тестера за бетпн

91 (10m)

Кпмпреспр

91 (1m)

Утпваривач

79÷93 (15m)

Ударни чекићса ппкретнпм рукпм

100 (1m)

Разбијач бетпна

86 (10m)

Парни ваљак

87 (10m)

Машина за асвалтираое

84 (10m)

Бука коју производе грађевинске машине може бити континуалног и импулсног типа.
Извори континуалне буке укључују опрему на моторни погон намијeњену за различите
врсте ископавања, опрему за манипулацију материјалом и стационарну опрему. Бука
издувних система је доминантан извор буке код ове врсте опреме, али се не може
занемарити ни бука која потиче од усисних система, вентилатора за хлађење и
пријеносних система.
Извори импулсне или ударне буке укључују опрему типа маља набијача, чекића за
бушење и разбијање бетона и различитих врста електричних уређаја за нпр. забијање
ексера, притезање ударом и сл. Код конвенцијалних маљева набијача главни механизам
генерисања буке потиче од удара чекића о стуб који се набија. Погонски извори буке су
занемарљиви. Да би се бука смањила, ако то услови терена дозвољавају, могу се
користити различите врсте хидрауличких бургија или вибрационих набијача.
Код пнеуматске опреме, главни извори буке су издувни системи и удар алата по
материјалу који се обрађује.
1.4.

Извори рекреационе буке

Одвијање активности у слободном вријемену, намијењених забави групе људи или
појединца (трке мотора, вожња картинга, дјечијих мотора и аутомобила, моторног чамца,
возила за кретање по снијегу) може значајно доприњети повећању нивоа буке у претходно
мирним зонама.
Значајан допринос генерисању буке могу дати и спортска и музичка дешавања, концерти
на отвореном, ватромети и различите фестивалске активности. Поред извора буке који се
користе при одвијању наведених активности, значајну буку генеришу и људи који
присуствују одређеним догађањима. Бука коју они генеришу обично је најзначајнија у
опсегу 500-2000 Hz. Бука је углавном широкопојасна, јер је генерише велики број људи
који могу имати различите доминантне фреквенције, али у наведеном опсегу. Познато је


17




да у женском и дjeчијем гласу доминирају више фреквенције, док код мушких гласова
доминирају ниске фреквенције. У табели 1.5. приказани су нивои буке које генерише
присуство људи одређеним догађајима.
Табела 1.3. Ниво буке који генерише присуство људи
Дпгађај

Нивп букеdB(A)

Брпј људи

Трајаое

Leq

Lmax

100÷500

68÷77

101

10÷30min

Кпшаркашка утакмица

12600

89

107

2.5h

Хпкејашка утакмица

17400

90

113

3h

Хрваое

7000

89

111

2.5h

Фудбалска утакмица

65000

88

111

3h

Рпк кпнцерти

19000

Музика дпминантна

109

3h

Дјечије игралиште

Ловачке активности (пуцњеви, лавеж паса) могу довести до значајног узнемиравања
непосредног окружења, али могу довести и до оштећења слуха самих ловаца због веома
високих нивоа буке који се генеришу при пуцању (132 – 172 dB(А)). Играње тениса и
одвијање других спортских активности на отвореном простору, црквено звоно и друге
религиозне активности, могу реметити претходно мирно окружење.
Кафићи, ноћни барови,дискотеке или концерти у затвореним просторима генеришу веома
високе нивое буке који могу довести до узнемиравања грађана ако простор у коме се
одвијају није акустички обрађен. Пратећи проблем је понашање посjетилаца при доласку и
одласку (коришћење аутомобила, галама).
1.5.

Штетан утицај комуналне буке на човјека

Сметње буком могу бити веома различите, од лакших поремећаја функције до трајних
оштећења појединих органа. Некада се сматрало да је дејство буке ограничено на орган
слуха (аудитивно дејство), али је данас доказано да је њено дејство на друге органе
(екстрааудитивно дејство) много сложеније и по многима значајније. Бука озбиљно погађа
нервни систем, и то како централни тако и вегетативни, а преко овога утиче на срце, крвне
судове, крвни притисак, дигестивни тракт и многе друге органе и ткива, у којима изазива
промјене и функционалне сметње. Поред директног штетног дејства на здравље човjека,
бука посредно утиче на дневне активности, квалитет живота и резултате рада. Посебан
проблем представља бука у школама. Висок ниво саобраћајне буке отежава процес
едукације у школама, смањујући могућност комуницирања и учења. Студије су показале
да успjех ученика зависи, између осталог, и од нивоа буке. Ученици школа близу
аеродрома су показивали слабије резултате. Резултати студија говоре да је један од


18




најважнијих штетних медицинских ефеката комуналне буке ометање спавања. Особе са
умjереном или високо израженом осjетљивошћу на буку (око 1/3 популације) подложније
су негативним ефектима буке у току спавања, као и у погледу накнадних ефеката.
Истраживање групе научника у Шведској показало је да се поремећаји спавања чешће
јављају код особа које су изложене нивоу буке већем од 50 dB(A) (23%) у односу на
испитанике који живе у срединама са нивоима буке испод 50dB(А) (13%). Проблем је
израженији код испитаника чији прозори спаваће собе гледају ка улици. Коришћење
лијекова за спавање може бити учесталије код особа које су изложене вишим нивоима
буке у току ноћи. Бучна животна средина може негативно утицати на разне аспекте
понашања становништва и то на: свакодневне активности (комуницирање, коришћење ТВ
уређаја, коришћење прозора и балкона), социјално понашање (агресивност,
непријатељство, ангажованост) и социјалне индикаторе ( мијењање мјеста становања,
пријеми на болничко лијечење, коришћење лijекова, несрећни случајеви). Колики ће
ефекти на здравље бити од буке зависи од пола, старости, социјалног и културног нивоа
као и од нивоа буке којој је човијек изложен у радној и комуналној средини. С обзиром на
значај феномена буке, произилази потреба за контролом нивоа буке и планирањем мјера
за заштиту популације од њеног негативног дејства.
Чујни опсег звука у домену притиска је од 0-120 dB, а у фреквенцијском домену je 20 20000 Hz. Социјални контакт је у домену између 300-3000 Hz и 0-45 dB. Оштећење слуха
настаје најчешће усљед буке фреквенцијског домена од 2000-8000 Hz, а почиње нивоом
притиска вишим од 80 dB. Бука претежно оштећује слушни орган (аудитивни ефекти).
Штетни ефекти буке на слушни орган могу се подијелити на ефекте акутне акустичне
трауме које карактерише механичка оштећења сензорних елемената унутрашњег уха и
ефекте хроничне акустичне трауме који доводе до оштећења слушног органа. Механизми
дјеловања акутне и хроничне акустичне трауме су различити, али су њихови коначни
ефекти исти - оштећење слуха у дијапазону високих фреквенција од 3000 до 6000 Hz.
Штетни ефекти испрекидане буке су већи од континуиране буке док импулсна бука
настаје нагло и кратко траје (нпр пуцањ, експлозија). Степен оштећења слуха зависи од
физичких својстава буке (јачине, фреквенције и врсте буке). Сматра се да слух оштећује
бука јачине изнад 80 dB, међутим, бука мањег интензитета има штетно дјеловање на слух
и друге функције организма.
У процесу оштећења унутрашњег уха дјеловањем буке учествују физички и индивидуални
чиониоци:
Физички чиниоци:


Интензитет буке представља један од најважнијих фактора буке. Јачина буке која
узрокује оштећења почиње од 80 до 90 dB.


19










Спектар буке. Веће трауматизирајуће дејство имају тонови високе фреквенције, док
су дубоки тонови мање штетни него средњи и високи. Међутим, и дубоки тонови
могу узроковати оштећења ако су довољно великог интензитета.
Ритам буке. Бука може бити по свом ритму континуирана и дисконтинуирана.
Данас се претпоставља да континуирана бука узрокује већа оштећења од
дисконтинуиране.
Трајање буке је такође битан елемент од којег зависи степен и брзина настанка
оштећења слуха. Да би настала акустичка траума, интензитет буке мора да буде
изнад критичне границе. Излагање буци од 85 dB проузроковаће постепен губитак
слуха код значајног броја особа, а још гласнија бука ће само убрзати настанак
оштећења слуха.

Индивидуални чиниоци:
Постоји различита индивидуална осјетљивост на буку:
 Животнa доба. Осетљивост на буку је управо сразмјерна старости особе која јој је
изложена.
 Ранија обољења акустичког органа. Уколико већ постоји обољење унутрашњег и
средњег ува лакше ће настати акустичка оштећења. У случајевима оштећења
средњег ува долази до изостанка активирања физиолошких заштитних механизама
који штите унутрашње уво од дејства прејаког звука.
2.ЗАКОНСКИ ОКВИР ЗА КОМУНАЛНУ БУКУ. МЕТОДОЛОГИЈА МЈЕРЕЊА
БУКЕ
2.1.ЕУ прописи који се односе на буку
Процењује се да је значајан број становника Европе изложен негативним ефектимабуке у
животној средини из различитих извора (саобраћај, индустрија, рекреативнеактивности,
итд.) због чега бука представља један од главних локалних проблемаживотне средине са
значајним последицама по здравље становништва. Ипак, тек 1993. године, Европска
заједница је најавила промјену политике у овој области у складу са релевантним
рјешењима садржаним у Петом акционом програму. Зеленом књигом Европске комисије
(1996. г.) проблеми са буком су експлицитно дефинисани као проблеми животне средине
чиме је отворена расправа о политици у области буке и даљим мјерама. Утврђена су два
правца дјеловања: општа политика у области буке (заједнички методи за процјену
изложености буци, установљавање заједничког индекса изложености буци, ограничавање
преноса буке, размјена информација и искустава, унапређивање кохерентности програма
истраживања у области буке) и смањивање емисија на извору (друмски, жељезнички и
ваздушни саобраћај и бука од опреме која се користи на отвореном простору).
Најзначајнији дио политике ЕУ у овој области усмјерен је ка смањивању буке путем
увођења обавезних техничких стандарда за производе, односно путем установљавања


20




граничних вриједности емисије за поједине производе (моторна возила, мотоцикли,
авиони, кућни апарати, различита опрема, клима уређајиитд). Један од циљева акционог
програма Заједнице у области животне средине односи се на смањивање броја људи који
су дугорочно угрожени над просјечним нивоом буке а нарочито буке из саобраћаја.
Општи циљ Директиве (2002/49/ECod 25. 6. 2002. год) о процјени и управљању буком је
дефинисање заједничког приступа намјењеног првенствено избјегавању, спрјечавању или
смањивању штетних дјеловања усљед изложености буци у животној средини, укључујући
сметње изазване буком. Осим тога, Директива треба да створи основу увођењу мјера
Заједнице за смањење буке коју емитују највећи извори, нарочито путничка и жељезничка
возила и инфраструктура, летјелице, вањска и индустријска опрема и покретне машине.
Директива се примењује на буку којој су људи изложени посебно у градским/урбаним
подручјима, у јавним парковима или другим тихим подручјима у агломерацији, у тихим
подручјима у природи, поред школа, болница идругих зграда и подручја осетљивих на
буку. С друге стране, Директива сене примењује на буку коју изазива особа изазивач буке,
буку од свакодневних активности домаћинстава, буку коју изазивају комшије, буку на
радном месту, буку унутар превозних средстава или буку од војних активностиу војним
подручјима. Неколико најзначајнијих обавеза држава чланица односе се на: обавезу да
одговарајућим нивоима именују надлежне власти и тјела одговорна за примјену
Директиве, укључујући власти надлежне за:











израду и, гдје је то релевантно, одобравање карата буке и акционих планова за
агломерације, главнепутеве, главне железничке правце и главне ваздушне луке;
прикупљање карата буке и акционих планова;
обавезу примјене индикатора буке(за припрему и ревизију израде стратешких
карата буке, односно примјену постојећих националних, односно додатних
индикатора буке;
методе процјене;
израду стратешких карата буке;
израду акционих планова;
информисање и консултовање јавности о излагању буци, њеним ефектима и
мјерењима која се предузимају ради рјешавања проблема буке, у складу са
релевантним одредбама Архушке конвенције;
сакупљање и објављивање података, итд.

2.2.Локални закони у области буке у животној средини
Код нас, Правилником о дозвољеним границама интезитета звука и шума (Слжбени
листбр. 46/1989) прописују се дозвољене границе интезитета звука и шума које се односе
на сва подручја природне и изграђене животне средине, те за просторије за становање и
боравак људи као и нивое буке у радним просторијама. Овај правилник је донешен прије
релативно много година и за сада нема измјене и допуне којим би се боље ограничило

21




емитовање буке а самим тим смањила изложеност буци у животној средини. Међутим,
Законом о заштити од буке у животној средини у Србији („Сл. гласник РС“, бр 36/2009),
много је боље уређено оно о чему би се требало водити рачуна при ограничавању ниво
буке у животној средини. Законом републике Србије уређују се:






субјекти заштите животне средине од буке;
мјере и услови заштите од буке у животној средини;
мјерење буке у животној средини;
приступ информацијама о буци;
надзор и друга питања од значаја за заштиту животне средине и здравље људи.

Одредбе овог закона не односе се на буку која настаје на радном мјесту и у радној
околини, буку која настаје у превозном средству, буку која потиче од војних активности
на армијским полигонима и активности на заштити од елементарних непогода, природних
и других удеса, буку од активности у домаћинству или буку из сусједног домаћинства, као
и на буку којој су изложени они који је стварају.
Заштита животне средине од буке обезбјеђује се утврђивањем услова и предузимањем
мјера заштите које су дио интегралног система заштите животне средине и односе се на:













просторно, урбанистичко и акустичко планирање;
звучну заштиту;
стратешку процјену утицаја планова и програма, односно процјену утицаја
пројеката на животну средину, као и на издавање дозволе за изградњу и рад
постројења, односно обављање активности;
прописивање граничних вриједности буке у животној средини;
производњу, промет и употребу извора буке;
акустичко зонирање;
израду стратешких карата буке;
израду акционих планова заштите од буке у животној средини;
мјерење и оцјену буке у животној средини;
процјену штетних ефеката буке на здравље људи и животну средину;
информисање јавности о буци и њеним штетним ефектима у животној средини.

У акустичким зонама може се забранити или ограничити употреба извора буке, односно
обављање дјелатности и других активности које проузрокују буку изнад прописаних
граничних вриједности.
Организатори јавних скупова, забавних и спортских приредби и других активности на
отвореном и у затвореном простору дужни су да у пријави за одржавање јавних скупова и
активности доставе податке о мјерама заштите од буке уколико употреба звучних и
других уређаја може прекорачити прописане граничне вриједности. Мјере заштите од

22




буке одређује јединица локалне самоуправе на захтјев организатора јавних скупова и
активности. Мониторинг буке врши се систематским мјерењем, оцјењивањем или
прорачуном одређеног индикатора буке, у складу са овим законом. Подаци из
мониторинга буке саставни су дио јединственог информационог система животне средине
у складу са законом којим се уређује заштита животне средине. Правно или физичко лице
које је власник, односно корисник извора буке дужно је да на прописан начин обезбједи
мјерење буке и израду извјештаја о мјерењу буке и сноси трошкове мјерења буке у зони
утицаја, у складу са овим законом.
Мјерење буке у животној средини може да врши овлашћена стручна организација ако
испуњава прописане услове за мјерење буке у складу са овим законом. Ради праћења и
евиденције буке у животној средини у оквиру информационог система заштите животне
средине, та организација води податке из мониторинга буке, на прописан начин.
Овлашћене стручне организације које врше послове мониторинга буке у животној средини
дужне су да достављају податке на начин и у роковима, у складу са законом којим се
уређује заштита животне средине.
У Бањој Луци за контролу буке која се емитује на отвореном простору надлежна је
Комунална полиција, док за буку која се емитује у затвореном простору, надлежна је
Еколошка инспакција.
2.3. Дозвољени нивои буке на отвореном и затвореном простору, методологија
мјерења, мјерна опрема
Код израде развојних, просторних и урбанистичких планова, потребно је да намјена
простора и границе подручја за одређене намјене (зоне) буду утврђене на тај начин да
задовољавају дозвољени ниво буке из табеле 2.1. –дозвољени ниво вањске буке. Ниво
затечене буке у некој зони, смије се повећати само ако одређена намјена те зоне дозвољава
виши ниво буке из табеле 2.1. Уколико ниво затечене буке у некој зони или дијелу зоне
прелази највиши дозвољени ниво из табеле 2.1., за ту зону или дио зоне орган надлежан за
послове просторног планирања, урбанизма или заштите човјекове животне средине,
прописује израду пројекта за накнадну заштиту од буке. Вањска бука у односу на објекте,
у смисли правилника (Службени лист бр. 46/89), је бука која влада на удаљености 0.5m
испред фасаде, мјерена у осовини отвореног прозора. Тамо гдје нема објекта на отвореном
простору, вањска бука се мјери на висини 1.7 m од нивоа терена, на удаљености најмање 3
m од препрека које рефлектују буку. Бука се изражава еквивалентним 15 минутним
нивоом Leq и вршним вриједностима L10 и L1 у dB(A) као илустрација критичних
промјењивих нивоа. L10 и L1 су нивои буке који илуструју присуство буке виших нивоа у
трајању од 10 % односно 1 % времена мјерења, односно периода дана или ноћи. При
оцјени нивоа буке на отвореном простору који овисе од утицаја различитих фактора
урачунавају се корекције према табели 2.2. – Корекција нивоа измјерене буке.


23




Ниво буке на отвореном простору у I, II и III зони од: транзитног саобраћаја,
индустријских погона мале привреде, кућне радиности, пољопривреде, сточарства,
грађевинских радова и сличних извора буке, мора бити нижи од 5 dB(A) од дозвољених
нивоа у тим зонама из табеле 2.1.
За туристичке, рекреационе, опоравилишне и љечилишне зоне, те друге зоне за боравак,
одмор, опоравак или оне које морају бити посебно заштићене, скупштина општине може
прописати ниже нивое буке од оних утврђених правилником (Сл. Лист 46/89) и одредити
за то посебне мјере, као и вријеме (дана или године ) њиховог важења. Изузетно,
скупштина општине може одобрити радове који изазивају прекорачење дозвољених
нивоа буке, и то највише у трајању од 30 дана, односно 45 дана у току 12 узастопних
мјесеци.
Просторни размјештај зона мора бити такав да се спријечи директни додир VI и III,
односно V и II, односно IV и I зоне, без заштитних зона или одговарајућих међузона по
редослиједу. При планирању и одређивању зона одређене намјене може се дио зоне
изузети односно уклонити у заштитну зону, уз услов да резултирајући ниво буке у
просторијам према намјени буде усклађен са дозвољеним нивоима буке у просторијама
према табели 2.3. – Дозвољени ниво буке у затвореним просторима. При изради
санационог пројекта не могу се мијењати зоне односно сврстати подручје или објекти у
зону са нижим степеном заштите односно вишим дозвољеним нивоом буке. При
пројектовању и планирању заштите од буке морају се задовољити вриједности ниже за 5
dB(A) од дозвољених у табели 2.1.
Највиши дозвољени нивои буке узроковане стационарним или нестационарним
(покретним) изворима у просторијама, које, према намјени, требају бити заштићени од
буке, наведени су у табели 2.3. унутрашња бука се мјери код затворених прозора и врата у
средишњем дијелу просторије, најмање 1 метар од унутрашњих површина. Бука се
изражава као еквивалентни 15 – минутни ниво Leq у dB(A). Критични 15 – минутни
еквивалентни ниво буке Leq dB(A) сматра се онај ниво буке који је трећи по јачини од
свих 15 – минутних нивоа у току дана односно ноћи, што искључује екстремне нивое
изазване неуобичајним појавама. Бука изазвана усљед природних појава ( грмљевина,
вјетар, и сл.) не смије утицати на мјерење нивоа буке.
Уколико се констатује да је прекомјерна бука у новоизграђеном подручју или објектима,
односно да би нови уређаји или поступци у простору изазвали повишење нивоа буке у
постојећим просторијама и просторима, и то као резултат: погрешног мјерења буке,
непостојања елабората заштите од буке, погрешних елабората заштите и неадекватних
мјера, санација стања ће се извршити на рачун починиоца неадекватних радњи
(пројектанта, извршиоца мјерења нивоа буке буке, органа који је издао дозволу или
рјешење без одговарајуће техничке документације и друге). Вриједност нивоа буке које
прелазе највише дозвољене нивое за 10 dB(A) или више, сматрају се алармним. У случају


24




утврђених алармних нивоа буке потребно је предузети хитне мјере у складу са овим
правилником.
Дозвољене нивое буке је обавезно узети у обзир на основу стручне процјене или
урврђивања стања код издавања грађевинских и употребних дозвола за новоградњу, код
инсталирања и употребе постројења те издавања употребне дозволе за нове машине,
апарате и уређаје који својим радом изазивају буку. Свако прекорачење дозвољених нивоа
буке подразумијева забрану рада извора буке или кориштења простора у којем бука
настаје.
Табела 2.1. Дозвољени нивои вањске буке
највиши дпзвпљени нивп
Ппдручје

НАМЈЕНА ПОДРУЧЈА

Еквивалентни
нивпи Leq

(зпна)

Мах нивп

Дан

Нпћ

L10

L1

I.

Бплничкп, љечилишнп

45

40

55

60

II.

Туристичкп, рекреацијскп, ппправилпшнп

50

40

60

65

III.

Чистп стамбенп, васпитнп-пбразпване и здравствене
институције, јавне зелене и рекреаципне ппвршине

55

45

65

70

IV.

Тргпвачкп, ппслпвни, стамбени и стамбени уз
сапбраћајне кпридпре, складиште без тешкпг
трансппрта

60

50

70

75

V.

Ппслпвнп, управнп, тргпвачкп, занатскп, сервиснп
(кпмунални сервис)

60

75

80

VI.

Индустријскп, складишнп, сервиснп и сапбраћајнп
ппдручје без станпва

70

80

85

65
70

Табела 2.2. Корекција нивоа измјерене буке
Утицајни фактор

Корекција за Leq (dB(A))

Корекција за L1

Истакнути тонови

+5

-

Импулсна бука

+5

+5

Бука жељезнице

-5

-5

Бука авиона

-5

-10


25




Табела 2.3. Дозвољени нивои буке у затвореним просторима

Редни
брпј

највиши дпзвпљени
нивп 15 min LeqdB(A)

НАМЈЕНА ПРОСТОРИЈЕ

Дан

Нпћ

1.1. Бплничке спбе

35

30

1.2. Ординације

40

40

1.3. Операципни блпк без медицинских уређаја и ппреме

35

35

35

30

40
40

35
35

45

40

40

35

45

40

40

35

45

40

3.1. Амфитеатри и учипнице

40

40

3.2. Кабинети на факултетима

35

35

3.3. Кабинети у шкплама

40

40

3.4. Читапнице, библиптеке

40

40

4.1. Кинп двпрана

35

35

4.2. Двпране у дпмпвима културе

40

40

4.3. Ппзпришта

30

30

4.4. Кпнцертне двпране

30

30

1.

Бплнице, клинике, дпмпви здравља и сл.

2.

Хптели, мптели, дпмпви, самачки хптели и сл.

2.1. Хптелске спбе А категприје и виших категприја пд извпра буке
у згради и саципнарних извпра изван зграде
Од нестаципнарних извпра буке изван зграде
2.2. Хптелске спбе Б категприје и нижих категприја пд извпра буке
у згради и стаципнарних извпра изван зграде
Од нестаципнарних извпра изван зграде
2.3. Спавапнице у дпмпвима пд извпра буке у згради и
стаципнарних извпра буке изван зграде
2.4. Спбе у самачким хптелима пд извпра буке у згради и
стаципнарних извпра изван зграде
3.

Шкпле, факултети, библиптеке и сл.

4.

5.


Двпране

Устанпве за предшкплску дјецу и сл.

26




40

35

45

35

45

45

40

30

45

5.1. Спбе за пдмпр дјеце пд извпра буке у згради и стаципнарних
извпра изван зграде

35

Спбе за рад са дјецпм
6.

Стамбени пбјекти

6.1. Бправишне прпстприје пд извпра
стаципнарних извпра изван зграде

буке

у

згради

и


Прекорачење прописаног нивоа буке - Извори буке могу се користити и када
прекорачују прописане највише дозвољене нивоебуке, само у случају отклањања
посљедица елементарних непогода и стања која би могла изазвати веће материјалне штете
или угрожавају здравље људи и њихове околине.
Забрана обављања радова и дјелатности– Законом је забрањено обављати радове,
односно дјелатности које због буке, укључујући и емитовање музике, ометају ноћни мир и
одмор у насељеним мјестима, у времену од 22 до 06 сати. Забрана се не односи на
обављање радова за уклањање посљедица елементарних непогода и стања која би могла
изазвати веће материјалне штете,или угрозити здравље људи и њихове околине.Забрана се
не односи и на радове и дјелатности које се по природи свог технолошког процеса, морају
обављати непрекидно, дању и ноћу, односно само ноћу, а не постоји техничка или друга
могућност да се спријечи ширење буке.
Мјерење буке у затвореном простору -Мјерење нивоа буке у просторијама врши се тако
да мјерна тачка буде удаљена 1 m од зидова или других рефлектујућих површина, а
микрофон се поставља на висину 1,2 m до 1,5 m изнад пода. Код мјерења буке у
просторијама са затвореним прозорима и вратима микрофон се поставља, по
могућностима, у средину просторије. Мјерење структурног звука (извор у згради) или код
вањске нискофреквенцијске буке, врши се при затвореним прозорима, у средини
просторије.
Мјерење буке на отвореном простору - Мјерење нивоа буке на отвореном простору
врши се тако да се микрофон постави 1,2 m до 2 m изнад тла. Код посебних мјерних
услова на терену (нпр. заклањање зидом, нагиб терена, велико пригушење на тлу и сл.),
микрофон се може поставити на висинуод 4 m изнад тла. Код мјерења буке у близини
зграде, микрофон се поставља на удаљеностнајмање 3 m. Код мјерења буке на фасади
зграде, микрофон се поставља 0,5 m изван зграде, приближно на средини отвореног
прозора.
Мјерна опрема –За мјерење буке у животној средини користи се букометар, односно
систем за мјерење и аквизицију података, који треба да омогући аутоматски временски


27


Diplomski rad analiza buke

Recommandé

Recommandé

Contenu connexe

Tendances

Tendances (20)

Diplomski rad analiza buke