SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  55
Télécharger pour lire hors ligne
Енергетика
УТИЦАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТИКЕ
Милан Симурдић и Александар Ковачевић1


У последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ.
Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њихових
националних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничке
Европске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатских
промена две стране исте медаље. Говорећи о ЕУ и енергији често се истиче да је
управо енергија била један од главних мотора и покретача енергетских интеграција,
кроз својевремено формирање Заједнице за угаљ и челик. Да ли и како, у ком обиму и
којом брзином енергија може да утиче на приближавање Србије ЕУ, на њено
очекивано чланство, шта ће то донети Србији у сектору енергије. Погледајмо какво
је стање енергетског сектора у Србији, али и где је данас енергетска политика ЕУ.
Потом, која је позиција Србије у односу на енергетику у Унији, поготово шта је значај
чланства у Енергетској заједници као својеврсном облику секторске интеграције
Србије у ЕУ. Посебно ћемо приказати активности администрације на реализацији
прописа у оквиру Енергетске заједнице. Представићемо и три могућа сценарија
развоја       енергетског     сектора     у   процесу     придруживања        ЕУ.    Закључно,
презентираћемо         шта би могли бити изазови и добити од „енергетског
придруживања“.




1. Стање енергетског сектора у Србији, основни показатељи, приказ актуелних
   реформи, оцена постигнутог
   1.1 Оцена процеса формулисања енергетске политике, утицаји, основни
   чиниоци




1 Аутори Милан Симурдић и Aлександар Ковачевић се захваљују Министарству рударства и

енергетике и Дејану Јовановићу (постдипломац на ФЕФА) на доприносу у изради ове студије.



                                                                                             1
Енергетска политика је општи акт, који обухвата правце и циљеве развоја
енергетике. Стратегија развоја енергетике представља структуриран израз воље
којим се одређује начин остваривања енергетске политике. То је општи акт воље
државе, који доноси орган законодавне власти на дужи рок. Овај акт може да
обухвати само елементе који могу да буду подређени вољи државе. Енергетска
политика Републике Србије2 обухвата следеће правце и циљеве развоја: сигурно и
квалитетно снабдевање енергијом, дугорочни и уравнотежен развој енергетике као
области привреде, подстицање конкурентности на тржишту енергије на начелима
недискриминације и јавности, стварање услова за безбедан и поуздан рад и
функционисање енергетских система, обезбеђење услова за унапређење енергетске
ефикасности, унапређење заштите животне средине. Стратегијом развоја енергетике
одређују се: дугорочни циљеви развоја појединих енергетских делатности,
приоритети развоја, извори и начин обезбеђивања потребних количина енергије,
подстицајне мере за финансијска улагања у енергетске објекте у којима ће се
користити обновљиви извори енергије и други елементи за остваривање циљева
енергетске политике. Овај документ је усвојила Народна скупштина 2005. године.
Стратегијом развоја енергетике предвиђено је институционално прилагођавање,
сходно преузетим међународним обавезама. Ипак, стратегијом се подразумева
наставак сценарија енергетског развоја од половина седамдесетих година прошлог
века и сходно томе, даље повећање коришћења лигнита и даље увећање енергетске
интензивности, односно СО2 интензивности (иако предвиђа ратификацију Кјото
протокола).



Од времена припреме и доношења важеће Стратегије развоја Енергетике, Србија је
приступила Уговору о Енергетској Заједници Југоисточне Европе, Кјото протоколу и
ратификовала Архуску Конвенцију. Поред тога, Србија је потписала Споразум о
стабилизацији и придруживању са ЕУ и Енергетски споразум са Руском Федерацијом.
Ови међународни уговори, споразуми, конвенције и протоколи битно мењају обавезе
Србије у области енергетике и постављају обавезе и рокове који Стратегијом нису

2   Законом о енергетици је утврђена енергетска политика Републике Србије. – прим.аут.


                                                                                         2
предвиђени. Сама околност да Стратегија има важност до 2015. године, указује да
њоме нису обухваћене кључне обавезе примене директива ЕУ из области заштите
животне средине (пре свега Директива о Великим Енерганама са сагоревањем –
Large Combustion Plant Directive – LCPD) које морају бити у потпуној примени почев од
краја 2017.године. На основу Стратегија развоја енергетике Влада је почетком 2007.
године донела Програм остваривања стратегије развоја енергетике, у коме се уређује
оперативна примена Стратегије развоја.



Стратегија и Програм су припремљени од стране Министарства Енергетике и
Рударства уз релативно скромно учешће осталих државних институција и цивилног
друштва. Учешће свих органа Владе предвиђено је Законом о Енергетици, док
учешће невладиног сектора предвиђа недавно ратификована Архуска конвенција
као и Уговор о Енергетској заједници Југоисточне Европе. После доношења важеће
Стратегије, битно је унапређена енергетска статистика у оквиру Републичког Завода
за Статистику и може се очекивати да ће у наредном периоду статистички обухват
бити на потребном нивоу за израду и примену одговарајуће енергетске политике.




   1.2 Упоредни преглед основних енергетских индикатора



Табела 1. (у прилогу) показује основне енергетске индикаторе Србије у односу на
сличне индикаторе у изабраним земљама региона, просек земаља ОЕЦД-а и света.
При овој врсти анализе треба имати у виду да обим националног производа (ГДП)
који је узет у разматрање, није одржив у дужем року. Затечени ниво националног
производа у Србији садржи и део производа који се формира на темељу
спољнотрговинског дефицита и финансијским операцијама које су везане уз тај
дефицит. Ти процеси немају директне везе са потрошњом           односно употребом
енергије у формирању националног производа.




                                                                                   3
Мада постоје номиналне сличности са развојем у неким другим земљама где долази
до релативног раста учешћа терцијалних делатности у формирању националног
производа, треба уочити да се у тим земљама финансијски процеси и услуге
упражњавају ради даљег развоја и побољшања одрживости реалног сектора
привреде, а не мимоилазно и далеко од процеса у реалном сектору какв је случај у
Србији. Са становишта анализе потрошње енергије, номинални национални
производ Србије који је приказан у табели мора се узети као оптимистичка
величина. У исто време, може се сматрати да је потрошња енергије у Србији
потцењена. Имајући у виду вишегодишње заостајање у изради енергетске
статистике, употреба огревног дрвета и неких других енергената, није потпуно
обухваћена у статистичким подацима који су сада доступни. Може се сматрати да је
потрошња енергије потцењена за најмање 10% у односу на приказане величине.




Ове околности ,међутим не мењају већ само потврђују и даље заоштравају закључке
који се на темељу Табеле 1 могу извести, а то су:

Потрошња енергије по становнику у Србији је близу светског просека, али је око три
пута мања од просека развијених земаља ОЕЦД-а. Ово указује да је продуктивност
радне снаге у Србији смањена и да радној снази стоји на располагању мања количина
енергије.

 Потрошња електричне енергије у Србији је за око 25% већа од светског просека и
  само око 2.6 пута мања од просека ОЕЦД-а. Ово је наквалитетнији и потенцијално
  најпродуктивнији вид енергије. Овај показатељ указује да би привреда Србије
  могла остваривати већи национални производ по јединици енергије од светског
  просека.
 То, међутим није тако. Потрошња енергије у Србији по јединици националног
  производа је више од три пута већа од светског просека и око пет пута већа од
  просека ОЕЦД-а. Ово указује не само на ниску енергетску ефикасност него и на
  врло ниску ефикасност коришћења најефикаснијег облика енергије – електричне
  енергије.


                                                                                4
 Енегија која се неефикасно користи у Србији потиче из извора који условљавају
  енергетске трансформације необично високе интензивности емисије угљен
  диоксида. По јединици коришћене енергије, Србија емитује више угљен диоксида
  од просека, како у свету, тако и чланицама ОЕЦД који су овом случају доста
  слични. Ова интензивност је одлика знатне разлике у производњи и коришћењу
  енергије у Србији у односу на земље ЕУ. То указује на недовољну одговорност
  Србије према проблему климатских промена.
 Интензивност емисије угљен диоксида у односу на национални производ је
  сходно томе многоструко већа у Србији у односу на светски или просек ОЕЦД-а.


Дијаграм 1    наставку показује необично велико учешће Србије у емисији угљен
диоксида региона Западног Балкана и исто тако велико учешће у укупно утрошеној
енергији. Оба ова учешћа већа су од учешћа у оствареном производу и становништву.
Дијаграм 1




Ово указује на специфичну улогу коју Србија има или може имати у регионалном
енергетском тржишту и степен одговорности који се може везати за реформу
енергетског сектора у Србији у односу на процес придруживања региона ЕУ.




                                                                                 5
1.3 Утицај енергетике на остале секторе, фискалну стабилност, међународну
   конкурентност, и макроекономске процесе у Србији



Индустријска производња у Србији зависи од расположивости енергије. У децембру
и јануару сваке године, када је целукупни расположиви капацитет гасног система
усмерен на снабдевање система даљинског грејања и становништва долази до
ефективне контракције индустријске производње.

Дијаграм 2


                                                   INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA SRBIJE 2001–2009.
                                                                                          INDEKSI (Ø 2008 = 100)
115

110                                          Originalna serija
                                             Desezonirana serija
105
                                             Trend-ciklus
100

 95

 90

 85

 80

 75

 70
               maj.01




                                          maj.02




                                                                     maj.03




                                                                                                maj.04




                                                                                                                           maj.05




                                                                                                                                                      maj.06




                                                                                                                                                                                 maj.07




                                                                                                                                                                                                            maj.08




                                                                                                                                                                                                                                       maj.09
      jan.01




                                 jan.02




                                                            jan.03




                                                                                       jan.04




                                                                                                                  jan.05




                                                                                                                                             jan.06




                                                                                                                                                                        jan.07




                                                                                                                                                                                                   jan.08




                                                                                                                                                                                                                              jan.09
                        sep.01




                                                   sep.02




                                                                              sep.03




                                                                                                         sep.04




                                                                                                                                    sep.05




                                                                                                                                                               sep.06




                                                                                                                                                                                          sep.07




                                                                                                                                                                                                                     sep.08




Ово се нарочито односи на извозно активне секторе привреде. Ово су сектори који
прерађују увозни материјал у у производе средњег нивоа прераде. Тако се добијају
интермедијарни производи који чине близу половине укупног извоза Србије. Ови
производи заједно са енергијом (која се исто тако може сматрати интермедијарним
производом) чине мало преко 50% укупног извоза.




Трговина (увоз и извоз) енергије су у претходним годинама значајно варирали у
зависности од кретања цена на светском тржиту. Расте цена нафте праћен растом



                                                                                                                                                                                                                                                6
цена гаса током 2008 године довео је до општег пораста номиналног показетеља
увоза енергије односно промена у извозном профилу. Ово демонстрира изузетну
осетљивост привреде Србије на промене цена енергије на међународном тржишту.
Чак и уз околност да је општа стопа увозне зависности Србије у енергију необично
мала и знатно мања у односу на развијеније земље. Ова околност указује да се у
околностима модерне светске привреде не може једноставним смањењем увозне
зависности (уз употребу испод-просечно ефикасних домаћих извора) умањити
осетљивост на промене на међународном тржишту.

Дијаграм 3

                                                   TRENDOVI IZVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009.
                                                                                           INDEKSI (Ø 2008 = 100)
180
                                          Energija (3,5%)
160                                       Intermedijalni proizvodi (47,4%)
                                          Kapitalni proizvodi (15,8%)
140                                       Trajni proizvodi za široku potrošnju (4,4%)
                                          Netrajni proizvodi za široku potrošnju (25,1%)
                                          Ostalo (3,9%)
120

100

 80

 60

 40

 20
                                                   nov.05




                                                                                                         nov.06




                                                                                                                                                               nov.07




                                                                                                                                                                                                                     nov.08
                                 jul.05




                                                                                       jul.06




                                                                                                                                             jul.07




                                                                                                                                                                                                   jul.08
      jan.05




                                                            jan.06




                                                                                                                  jan.07




                                                                                                                                                                        jan.08




                                                                                                                                                                                                                              jan.09
                        maj.05




                                                                              maj.06




                                                                                                                                    maj.07




                                                                                                                                                                                          maj.08




                                                                                                                                                                                                                                                maj.09
               mar.05




                                                                     mar.06




                                                                                                                           mar.07




                                                                                                                                                                                 mar.08




                                                                                                                                                                                                                                       mar.09
                                          sep.05




                                                                                                sep.06




                                                                                                                                                      sep.07




                                                                                                                                                                                                            sep.08




Ови производи су најчешће резултат необично енергетски интензивних процеса. У
периодима недостатака енергије (јануар) долази до контракције производње ових
производа, а тако и до контракције извоза и контракције увоза материјала за њихову
производњу тј. општег смањења индустријске активности.




                                                                                                                                                                                                                                                         7
Дијаграм 4


                           SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2001–2009.
                                              U MILIONIMA EVRA, BEZ RAZMENE SA CRNOM GOROM
1500

1400                              Izvoz, originalna serija
1300                              Izvoz, desezonirana serija
                                  Izvoz, trend-ciklus
1200
                                  Uvoz, originalna serija
1100                              Uvoz, desezonirana serija
1000                              Uvoz, trend-ciklus
                                  Deficit, originalna serija
 900                              Deficit, desezonirana serija
 800                              Deficit, trend-ciklus

 700
 600

 500
 400

 300
 200
 100
       јан.01
                мај.01

                         сеп.01
                                  јан.02

                                           мај.02
                                                    сеп.02

                                                             јан.03
                                                                      мај.03

                                                                               сеп.03
                                                                                        јан.04
                                                                                                 мај.04

                                                                                                          сеп.04
                                                                                                                   јан.05

                                                                                                                            мај.05
                                                                                                                                     сеп.05

                                                                                                                                              јан.06
                                                                                                                                                       мај.06
                                                                                                                                                                сеп.06

                                                                                                                                                                         јан.07
                                                                                                                                                                                  мај.07

                                                                                                                                                                                           сеп.07
                                                                                                                                                                                                    јан.08

                                                                                                                                                                                                             мај.08
                                                                                                                                                                                                                      сеп.08

                                                                                                                                                                                                                               јан.09
                                                                                                                                                                                                                                        мај.09
Ово указује на велику зависност индустријске производње од безбедности
снабдевања енергијом. Ова зависност је скоро директна. Поред тога, околност да се
ограничење у располагању само једним видом енергије на само једном
транспортном правцу може тако озбиљно одразити на укупан обим индустријске
производње и извоза, указује на недовољну интеграцију Србије у међународно и
регионално тржиште као и знантно смањену сигурност снабдевања.                                                                                                                                                                              Следећи
дијаграм потврђује значајну међузависност увоза енергије и увоза осталих
интермедијарних производа, односно спољнотрговинску активност уопште.




Дијаграм 5




                                                                                                                                                                                                                                                  8
TRENDOVI UVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009.
                                                                                                INDEKSI (Ø 2008 = 100)
140
                                 Energija (20,4%)
130                              Intermedijalni proizvodi (34,2%)
120                              Kapitalni proizvodi (24,6%)
                                 Trajni proizvodi za široku potrošnju (3,9%)
110
                                 Netrajni proizvodi za široku potrošnju (14,3% )
100                              Ostalo (2,5%)
 90
 80
 70
 60
 50
 40
                                          sep.05




                                                                              maj.06




                                                                                                                                                                nov.07




                                                                                                                                                                                                                                                 maj.09
      jan.05
               mar.05

                        maj.05




                                                   nov.05
                                                            jan.06




                                                                                       jul.06

                                                                                                 sep.06
                                                                                                          nov.06
                                                                                                                   jan.07
                                                                                                                            mar.07

                                                                                                                                     maj.07
                                                                                                                                              jul.07
                                                                                                                                                       sep.07


                                                                                                                                                                         jan.08


                                                                                                                                                                                           maj.08


                                                                                                                                                                                                             sep.08
                                                                                                                                                                                                                      nov.08
                                                                                                                                                                                                                               jan.09

                                                                                                                                                                                                                                        mar.09
                                 jul.05




                                                                     mar.06




                                                                                                                                                                                  mar.08


                                                                                                                                                                                                    jul.08
Имајући у виду високу енергетску интензивност индустрије и становништва,
односно целог процеса креирања националног производа у Србији, долазимо до
закључка да се овакви извозни резултати могу остварити само као последица
необичне енергетске ефикасности појединих индустријских сектора која мора бити
резултат сасвим изузетних инвестиционих активности током претходних 10 година,
или пак субсидирања домаћих цена енергије, а поготово, како смо по профилу
потрошње видели, електричне енергије.




Како је друга претпоставка знатно вероватнија, а за прву нема доказа у увозним
активностима енергетски ефикасне опреме и материјала, закључујемо да буџет
Србије и јавна предузећа односно јавна добра морају трпети трошак одржања ниских
цена енергије у земљи. Преглед структуре буџета указује да ови трошкови нису
приказани у буџету па се може закључити да постоји значајан буџетски дефицит по
овом основу. Ово је конзистентно са налазима Public Expenditure and Institutional
Review (PEIR) који је Светска Банка урадила за Србију 2003. године.




                                                                                                                                                                                                                                                          9
Имајући у виду да се трошкови у енергетском сектору и животној средини не могу
избећи, већ само одложити, уз додатне трошкове кумулације утрошака и
трошковних ефеката, указујемо да је овај процес ограничен по времену, неодржив и
нереверзибилан. Имајући у виду релативно и апсолутно опадање иностране помоћи
у области енергетике, закључујемо да ће се Србија, при непромењеним околностима,
суочити са материјализацијом кумулираних трошкова из области енергетике у виду
додатних буџетских расхода и/или значајне контракције економске активности.




У оквиру енергетског сектора се нарочито истиче велико јавно предузеће –
Електропривреда Србије ( ЈП ЕПС). Ово предузеће вертикално интегрише (1)
коришћење природних ресурса – екстракцију лигните и хидро енергије, (2)
транспорт лигнита, (3) производњу електричне енергије, (4) дистрибуцију
електричне енергије и (5) испоруку енергије потрошачима, мерење, издавање рачуна
и наплату. Постоји врло сложен, вишеслојан однос овог предузећа и буџета
Републике Србије који, разуме се, има макроекономски и фискални значај. ЕПС је
очувао висок ниво производње током периода санкција и периода 2000-тих све до
данас.

Дијаграм 6




                                                                              10
Имајући у виду пад индустријске производње, расте      учешће ЕПС-а у укупној
индустријској производњи, а тиме и у реалном националном производу, а поготово
у материјалном националном производу. У исто време, расте и укупна потрошња
електричне енергије али уз све мање учешће индустрије. Из тога произилази раније
уочена околност о врло ниској ефективности коришћења електричне енергије у
Србији.




Овак развој ситуације могао се остварити и даље остваривати само на темељу
значајне експлоатације природних ресурса. Имајући у виду преливање вредности из
необновљивих ресурса у крајњу потрошњу без , или уз врло мало креирања додате
вредности чији би један део могао бити употребљен за дугорочне инвестиције, мало
је вероватно да се ова стратегија може одржати у дужем периоду. Она се мора
суочити или са елиминацијом ресурса погодних за експлоатацију, или са
недостатком инвестиција, или са једним и другим.    Разуме се да овакав развој
околности није могао остати без последица по укупан друштвено економски развој,
тако да је Србија попримила карактериситике мале на природним ресурсима
засноване и изоловане економије. Модерна економска литература препознаје овакве
економије као изузетно ризичне са посебним ризицима за квалитет управљања и
вероватноћу креирања добре државне управе. Обим копања лигнита и јаловине по
физичком обиму далеко превазилази збир физичког обима свих економских
активности у Србији. Ово чини економију Србије вишеструко материјално
интензивнијом од просека ЕУ.




   1.4 Институционална и правна основа енергетског система Србије



Пошто процес придруживања ЕУ у сваком, па и у сектору енергетике, изискује
обимно и изазовно прилагођавање правне регулативе правном наслеђу и прописима




                                                                             11
ЕУ, неопходно је приказати институционалну и правну основу енергетског система
Србије. Ово макар у основним одредницама.



Институције су носиоци обавезе регулације - доношења прописа и других
регулаторних правних аката. То су: држава и државни органи и регулаторна тела
који имају двојаку улогу у праву енергетике. Они су носиоци државне власти, али и
носиоци права - као носиоци права располагања добрима од општег интереса и као
носиоци права располагања обављања делатности од општег интереса, али и обавеза
– контроле начина коришћења добара од општег интереса и контроле обављања
делатности од општег интереса. Државу и државне органе су грађани овластили да
заступају њихове интересе и да се појављују у улози носиоца права и обавеза
располагања добрима и правима од општег интереса. Истовремено држава преко
својих органа остварује надзор над коришћењем своје имовине (нпр. контрола
остваривања општег интереса у јавним предузећима). У Србији није јасно
разграничен однос ових улога државе и државних органа у правним односима у
области енергетике.



Надлежни државни органи за регулацију делатности у области енергетике су:
Народна скупштина, Влада, Министарство рударства и енергетике (ММЕ),
Министарство привреде и регионалног развоја (МЕРД), Министарство финансија
(МФ), Министарство за заштиту животне средине (МЕП), Министарство за
инфраструктуру (МИ), Министарство трговине (МТ), Министарство пољопривреде,
шумарства и водопривреде (МАФW), Министарство рада и социјалне политике
(МЛСW), ресорни секретаријати надлежне јединице локалне самоуправе.




Прописима ЕУ    је утврђено оснивање регулаторних тела у области регулације
тржишта електричне енергије и природног гаса, у области управљања резервама
нафте и нафтних деривата и надзора над радом нуклеарних електрана и



                                                                              12
отклањањем нуклеарног отпада. У Србији је основано регулаторно тело за област
енергетике Агенција за енергетику Републике Србије (СЕА). СЕА је поред регулације
тржишта електричне енергије и природног гаса, надлежна и у једном делу за
регулацију енергетских мрежа за сирову нафту и деривате нафте. Регулаторно тело
за управљање резервама сирове нафте и деривата нафте још није основано. У Србији
нема нуклеарних електрана, те није основано посебно тело за регулацију у овој
области.



Поред СЕА чије су надлежности искључиво у области енергетике, у Србији постоји
Комисија за заштиту конкуренције (ЦПЦ) чије надлежност је контрола злоупотребе
монополског положаја појединих субјеката на тржишту. Иако постоји могућност
преклапања надлежности између СЕА и ЦПЦ, њихов међусобни однос није
успостављен нити прописом нити било каквим споразумом између њих. Ипак, како
СЕА нема друге могућности санкционисања злоупотребе монополског положаја
енергетског субјекта (мреже, вертикално интегрисани субјекти, и др.), осим
привременог или трајног одузимања лиценце, овај случај би било сврсисходније да
решава ЦПЦ.



Агенција за енергетску ефикасност (СЕЕА) није регулаторно тело, али може да утиче
на субјекте права енергетике. СЕЕА је основана од стране државе као саветодавно и
консултативно тело. Она припрема подстицајне мере и прописе за подстицање
енергетске ефикасности. СЕЕА нема надлежности у доношењу политике енергетске
ефикасности.




Субјекти права енергетике у ужем смислу речи су носиоци права и обавеза у вези са
обављањем енергетских делатности. То су: енергетски субјекти и купци
енергије.Енергетски субјекти су физичка и правна лица која обављају енергетске
делатности. Законом о енергетици су утврђене енергетске делатности. Енергетски



                                                                              13
субјекти који обављају делатности у области електроенергетике: Јавно предузеће
“Електропривреда Србије” (ЕПС) са ћеркама које обавља делатности производње,
трговине и дистрибуције електричне енергије, Јавно предузеће “Електромрежа
Србије” (ЕМС) које обавља пренос, управљање преносним системом и припрема
послове организовања тржишта електричне енергије.



У области гасне привреде енергетски субјекти су: Јавно предузеће “Србијагас”
(Србијагас) и «Југоросгаз» а.д. (Југоросгаз) и око 23 привредна субјекта за
дистрибуцију природног гаса. Србијагас обавља транспорт, дистрибуцију, трговину и
складиштење природног гаса. Ово предузеће је оператор транспортног система за
природни гас за цео транспортни систем у Србији и једини снабдевач природним
гасом тарифних купаца. Југоросгаз је друштво са већинским руским капиталом, које
обавља транспорт, дистрибуцију и трговину на мало за потребе тарифних купаца
природног гаса. Ово друштво од јануара 2007. године има закључен уговор са руским
Гаспромом о увозу целокупне количине природног гаса за купце у Србији. Србијагас
за снабдевање тарифних купаца купује гас од Југоросгаза.



У области нафтне привреде енергетски субјекти су: «Нафтна индустрија Србије» а.д.
(НИС) у државном власништву која врши производњу и експлоатацију сирове нафте
и природног гаса, производњу деривата нафте, складиштење и трговину сировом
нафтом и дериватима нафте, Јавно предузеће «Транснафта» (Транснафта) за
транспорт нафте нафтоводом и други привредни субјекти који обављају делатности
у области продаје сирове нафте и деривата нафте.



Купци енергије су: тарифни и квалификовани купци. Тарифни купци су они купци
који немају право избора од кога ће купити енергију и снабдевају се на регулисаном
тржишту енергије, по прописаном тарифном систему. Тарифни купац купује енергију
за сопствене потребе по прописаном тарифном систему. Квалификовани купци
енергије су они купци који слободно на тржишту купују енергију за сопствене


                                                                               14
потребе. Квалификовани купци морају да испуњавају прописане услове у погледу
количине потрошене енергије, која за електричну енергију износи више од 25 ГW, за
природни гас више од 50 милиона м³ и за топлотну енергију више од 50 ГЈ годишње.
Статус квалификованог купца утврђује СЕА и води регистар квалификованих купаца.



У Србији постоји само један регистровани квалификован купац и то у области
природног гаса. У области природног гаса је у пракси тешко оствариљива могућност
самосталне куповине природног гаса из увоза, због чињенице да се скоро све
количине природног гаса увозе из Русије и да постоји фактички сингл импортер
Југоросгас. Овакво стање указује да иако формалне претпоставке за отварање
тржишта постоје, фактички тржиште електричне енергије и природног гаса није још
увек отворено. Непостојање квалификованих купаца електричне енергије је
последица примене тарифног система у области електричну енергију донетих пре
доношења Закона о енергетици. Тарифни системи које је донела СЕА ступили су на
снагу 01.06.2006. године, али је СЕА тражила да се одложи њихова примена. Тарифни
системи СЕА служе као основа за доношење тарифних система енергетских
субјеката. Енергетски субјекти не могу донети своје тарифне системе док тарифни
системи СЕА не ступе на снагу и док СЕА не да претходно позитивно мишљење на
тарифне системе енергетских субјеката. Након тога, на тарифне системе енергетских
субјеката сагласност треба да да Влада. Поред чињенице да се у Србији не примењују
тарифни системи донети на основу Закона о енергетици, већ они донети пре овог
закона, према којима је цена електричне енергије за велике потрошаче нижа од цене
електричне енергије на тржишту у региону.



Нафта и деривати нафте продају се на отвореном тржишту енергије. Отворено
тржиште енергије не значи да не постоје прописи којима држава одређује цене
енергије и на односе на тржишту. У Републици Србији, цене деривата нафте су
регулисане Уредбом о ценама деривата нафте. Цену угља/лигнита који се продаје на




                                                                               15
тржишту одређује јавна предузећа које производе угаљ, а на ове цене сагласност даје
Влада.



Приликом разматрања појма делатности од општег интереса важно је напоменути да
постоји велика заинтересованост међународне заједнице за коришћење ваздуха,
воде и земљишта, као “глобалних добара од општег интереса”, тј. као добара од
општег интереса глобалне друштвене заједнице. “Недомаћинско” коришћење3 ових
добара на једном подручју, може да проузрокује штетне последице, не само на том
подручју, већ да се пренесе на глобалну друштвену заједницу. Због тога међународна
јавност инсистира на доношењу међународних уговора у области заштите животне
средине и одрживог развоја и примени ових уговора у што већем броју држава, како
би се смањило проузроковање штетних последица. Овим уговорима се регулишу и
поступања у случају проузроковања штетних последица, како би се остварило што
веће смањење ових последица и што брже и лакше отклањање њиховог дејства.



Обавеза плаћања накнаде за обављање делатности у Србији није најјасније уређена,
па се стога и у пракси не спроводи у потпуности. Када је право на обављање
делатности у области енергетике стечено путем концесије, законом је утврђена
обавеза плаћања концесионе накнаде. У другом случају, када је обављање
делатности од општег интереса поверено уговором о поверавању делатности од
општег интереса – постоји законом утврђена обавеза утврђивања обавеза плаћања
накнаде. Када делатност од општег интереса обављају јавна предузећа, ова накнада
је утврђена као општинска такса за коришћење земљишта или као уплата у фонд за
заштиту животне средине.



3
  нпр. експлоатација угља на једном подручју, без рекултивације земљишта и спаљивање угља у
термоелектрани без заштитних филтера, изазива веома штетне последице за околину – ваздушно загађење,
киселе кише које падају на земљиште. Ширење ових штетних последица не познаје државне границе.
Слично је и са експлоатацијом руда тешких метала, које се користе у нуклеарним електранама. Штетне
последице “недомаћинског” међународног транспорта ових руда су велике, а камоли “недомаћинско”
управљање нуклеарном електраном, или опасним отпадом из ових електрана. – прим. аут.


                                                                                                 16
2 Енергетска заједница за Југоисточну Европу и Србија



Конституисање Енергетске заједнице Југоисточне Европе је резултат настојања ЕУ
да креира Паневропску енергетску заједницу. Формирана на моделу Европске
заједнице за угаљ и челик, што је оцењено као историјски корак према пуној
интеграцији региона у јединствено енергетско тржиште ЕУ и први пример секторске
интеграције. Приликом оснивања је оцењено да ће примена       споразума имати
дугорочне политичке, економске и социјалне последице на све актере, укључујући
развој стабилност и ефикасног снабдевања Југоисточне Европе енергијом, увођење
тржишно заснованог регулаторног система и геополитички значај обезбеђења
различитих праваца снабдевања Европе енергијом.




Основни циљеви Енергетске заједнице су: стварање интегрисаног енергетског
тржишта у региону Југоисточне Европе које омогућава прекограничну трговину и
повезивање са унутрашњим тржиштем Уније, јачање безбедности снабдевања,
привлачење инвестиција у производњу струје, обнова и изградња преносне мреже и
побољшање стања у области заштите човекове околине. У суштини државе чланице
Заједнице су „секторски“ интегрисане у ЕУ, обавезале су се на примену правила и
директива Уније. Заузврат то привлачи инвестиције и јача тржишну позицију
региона и држава чланица. Процене говоре да ће у наредне две деценије за
обезбеђење стабилног и поузданог снабдевања енергијом држава које су окупљене у
Заједници бити неопходно до 20 милијарди евра. Додатно, развој прекограничних
мрежа за струју и гас отвара могућност не само повећане трговине, већ и
солидарности у случају проблема у снабдевању или хаварија. То јача енергетску
безбедност држава региона, кроз диверзификацију опција за њихово енергетско
снабдевање.




                                                                            17
Посебну димензију значаја Енергетске заједнице представља чињеница да се ради о
својеврсној „вежби“ региона Западног Балкана за интеграцију у Унију кроз „извоз“
модела управљања и комунитарног права. Логика интеграције региона полази од
високо курентне области као што је енергетика, а постепено се преноси на друге
области, паралелно са процесом стабилизације и проширења Уније на Западни
Балкан. Истовремено, ширење Енергетске заједнице, поготово на Украјину и Турску
приближава ЕУ изворима нафте и гаса. Преко Украјине у Европу доспева 80 посто
гаса из Русије, а Турска се граничи са регионима у којима се налази преко 60 посто
светских резерви нафте и гаса. Проширена Енергетска заједница би могла да доведе
Унију на праг извора нафте и гаса и унапредила би осетљиво питање транспорта и
преносне мреже, поготово за гас, на путу до Уније. У Комисији ЕУ се оцењује да
Енергетска заједница води стварању заједничког регулаторног простора око Европе,
постепено   развијајући   правила   трговине,   транзита   и   заштите   околине,
хармонизацију тржишта и његову интеграцију. Тиме се ствара предвидљиво и
транспарентно тржиште што стимулише инвестиције и раст, ако и безбедност
снабдевања за ЕУ и њене суседе.




Енергетска заједница садржи три оперативна дела. Прво, Уговором се шири примена
acquis из области енергије, заштите околине, обновљивих извора енергије,
конкуренције, што утиче на стварање једнаких услова пословања на простору
Заједнице и ЕУ. Друго, формирају се регионални механизми који омогућaвају дубљу
интеграцију локалних енергетских тржишта. То ће, даље омогућити доношење
регулативе, убрзани развој инфраструктуре, посебно гасовода. Треће, постигнута је
сагласност да се делује у правцу заједничке политике за спољну трговину, међусобну
помоћ и уклањање баријера на унтрашњем енергетском тржишту. До сада су
приоритет у раду Енергетске заједнице били струја и гас, а сада се разговара о
проширењу ангажовања и на нафту. Србија је одређена као држава која ће бити
домаћин „Нафтног форума“ у оквиру Заједнице.




                                                                               18
Током 2008. дијалог је обухватио све важнија питања безбедности енергетског
снабдевања. Заједница је управо отворила преговоре са Украјином, Молдавијом и
Турском о њиховом приступању. Успешно окончање преговора, које макар у случају
Украјине и Молдавије није спорно, означило би додатно ширење „јединственог
европског енергетског простора“. Агенда Енергетске заједнице је очигледно реплика
актуелних расправа о енергији унутар ЕУ. Битно је истаћи да чланство у Енергетској
заједници није другоразредна замена за прикључење ЕУ и да државе којима је
обећано евентуално чланство у Унији не могу бити разочаране и ускраћене од
учлањења.




Сумарно, примена одредби Уговора о енергетској заједници значи примену прописа
енергетске политике ЕУ у четири, међусобно повезана, дела: енергетика, унапређење
и заштита животне средине, конкуренција и обновљиви извори енергије. Може бити
интересантно истаћи да у одредбама уговора у области конкуренције нема места
удруживању и ограничавању конкуренције, злоупотреби доминантног положаја
појединих компанија као и државној помоћи која може да наруши конкуренцију.



   2.1 Идејни концепт Енергетске заједнице за Југоисточну Европу



У последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ.
Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њихових
националних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничке
Европске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатских
промена две стране исте медаље.




Доскора рекордне цене нафте и гаса, све већа глобална тражња, али и јачање свести о
негативном утицају хидрокарбона на климатске промене, као и проблеми у
снабдевању гасом су додатно подстакли овај процес. ЕУ ово питање третира на два


                                                                                19
плана: унутрашњем и спољном. На првом кроз јачање регулативе, либерализацију
тржишта и правила конкуренције, али и бољим повезивањем тржишта, мерама за
јачање енергетске ефикасности и већим коришћењем обновљивих извора енергије.
На спољном, преко јачања сарадње са снабдевачима, коју прати диверзификација
извора и праваца снабдевања. Поред тога, енергетске теме су међу првима у дијалогу
са партнерима у оквиру спољних односа ЕУ. Енергија је интегрални део Стратегије
безбедности ЕУ.




ЕУ као актер у глобалној енергетској утакмици заговара стабилна и транспарентна
регулаторна правила за производњу и трговину енергијом. Комисија сматра да би
ширење либерализованог регулаторног простора и правила у енергетском сектору
створило паневропско енергетско тржиште на коме би се енергија размењивала на
основу понуде и тржње, а не на бази националних интереса и геополитичких
консидерација.




Послератна рехабилитација Западног Балкана је коинцидирала са повећаним
значајем активности ЕУ у области енергије. Тако се уз стабилизацију региона,
енергија полако пробијала на чело интереса ЕУ. Балкан представља важан коридор
(Јужни коридор) за снабдевање гасом из Каспијског базена (ово се у међувремену
проширило и на Северну Африку, Блиски Исток и Централну Азију) и због тога је
важан за диверзификацију увоза гаса у ЕУ. Због тога су државе чланице ( не све
подједнако, направити разлику) веома заинтересоване за постојање стабилног и
предвидљивог политичког и регулаторног окружења у региону. То енергетици у
региону даје изражену геополитичку димензију.




Идеја водиља у развоју Енергетске заједнице је заснована на тзв. неофункционалном
размишљању у бриселској администрацији која је покренула Атински процес.
Неофункционализам подразумева логику интеграције која започиње у високо


                                                                               20
техничкој области и креира динамику која се коначно прелива и на друге области.
Ово залагање је коницидирало са јачањем спољне енергетске политике ЕУ и
стратегије према   ЈИЕ што је резултирало трансфером, односно „извозом“          ЕУ
правила и институција. Заједница је заправо моделирана на Заједници за угаљ и
челик, претечи савремене ЕУ.




Меморандуми су били увод у правно обавезујући уговор. Тај уговор потписан 25.10.
2005. у Атини , а ступио на снагу 1.јула 2006., је имао за основни циљ да се прошири
ЕУ унутрашње тржиште на Југоисточну Европу.



   2.2 Предстојећи послови и обавезе, трансформација Енергетске заједнице,
   координација са напретком у формулисању европске енергетске политике


Министарство рударства и енергетике је задужено за координацију активности које
су везане за Уговор о Енергетској заједници и адаптацију акција из области
енергетике. Србија је институционизовала дијалог у енергетици са Европском
Комисијом пре свега кроз тела Енергетске заједнице и достављала материјал који је
везан за ниво имплементације Уговора (имплементацији упутства 2003/55/ЕЦ (гас),
2003/54/ЕЦ (електрична енергија), уредбе 1228/2003 (прекогранична размена
електричне енергије), упутства 2001/77/ЕЦ и 2003/30/ЕЦ (обновљиви извори
енергије). Установљене су и друге димензије у Уговору о Енеергетској заједници-
уведена је социјална димензија у енергетици (пре свега кроз заштиту угрожених
потрошача и социјални дијалог у енергетици), а основан је Социјални форум у коме
учествују владини ресори и институције које се баве социјалним програмом, као и
синдикати. У току је припрема Социјалног акционог плана ради примене
Меморандума о разумевању о социјалним аспектима Енергетске заједнице.У току је
допуна области рада Енергетске заједнице. Заправо, Енергетска заједница шити
своје активности у складу са доунама и иновирањем енергетске политике ЕУ. У
складу са тим успостављају се нова радна тела Уговора – Група за праћење



                                                                                 21
сигурности снабдевања у наредном месецу. Такође, уводи се нафтна димензија у
Уговор (рафинерије, нафтоводи, нафтне резерве). У наредном периоду, до 2010.
Године, биће познато који део правне регулативе из нафтног дела се примењује у
Енергетској заједници. Министарски савет је одабрао Београд као место Нафтног
форума Енергетске заједнице. Формирана је Радна група за енергетску ефикасност
која треба да изради Акциони план за сваку страну о примени мера енергетске
ефикасности. Радна група за енергетску ефикасност се тренутно налази у завршној
фази припреме националног акционог плана. Образац за припрему Националног
акционог плана за енергетску ефикасност је израђен у складу са захтевима
Директиве 2006/32 (on end-use efficiency and energy services). Уговорне стране би
требало да припреме први акциони план за енергетску ефикасност који покрива
период 2009-2011. године.



Сачињен је Развојни план за примену општих стандарда и потребно је израдити
акционе планове за примену стандарда у области електроенергетике и гасне
инфраструктуре, а предвиђено је и формирање Радне групе за обновљиве изворе. У
принципу, напредак који Србија остварује у испуњавању својих обавеза на основу
чланства у Енергетској заједници има константно позитиван тренд, али постоји
доста простора за његово убрзање.У 2009. години предвиђено је усвајање Закона о
изменама и допунама Закона о енергетици, којим ће у правни систем Републике
Србије бити пренете недостајуће одредбе Упутства 2003/54/ЕЗ о унутрашњем
тржишту електричне енергије, Упутства 2003/55/ЕЗ о унутрашњем тржишту гаса и
Уредби 1228/2003 о условима за приступ мрежи ради прекограничне размене
електричне енергије, са амандманима, у циљу потпуног усаглашавања са акијем ЕУ.
Неопходно је преношење у наше законодавство и следећих аката: Уредба 1775/2005
о условима за приступ мрежама за транспорт природног гаса; Упутства 2004/67/ЕЗ о
мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања природним гасом и Упутства
2005/89/ЕЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања електричном
енергијом и инвестиција у инфраструктуру.Најважније измене и допуне Закона у
циљу усклађивања са акијем укључују : либерализација тржишта која омогућава


                                                                              22
сваком купцу да по одређеној динамици бира свог снабдевача енергијом, са
предвиђеним механизмом заштите квалификованог купца који је остао без свог
слободно изабраног снабдевача (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ и 2003/55/ЕЗ);
изузеће од слободног приступа треће стране у случају уговора типа „преузми или
плати” или изградње нове инфраструктуре у гасном сектору (захтеви Упутства
2003/55/ЕЗ); раздвајању конкурентних и регулисаних делатности у области
електричне енергије, то јест, раздвајање делатности дистрибуције и управљања
дистрибутивним системом за електричну енергију, као регулисане делатности, и
снабдевања електричном енергијом, односно трговине електричном енергијом ради
снабдевања, као потенцијално конкурентне делатности. Овим се омогућава
равноправан третман снабдевача од стране дистрибутера, док се квалификованим
купцима који се налазе на дистрибутивном систему омогућује да своје право
искористе на недискриминаторан начин (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ); проширење
надлежности Агенције за енергетику Републике Србије.




Након доношења Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, планира се
доношење подзаконских аката, као и измене и допуне постојећих, у складу са овим
Законом, односно измена и допуна Правила система за пренос електричне енергије и
Правила о раду дистрибутивног електроенергетског система, као и Правила о раду
транспортног система природног гаса, Правила о раду дистрибутивног система
природног гаса и Правила о раду складишта природног гаса. Националним планом за
интеграцију у ЕУ предвиђено је    јачање капацитета Министарства рударства и
енергетике и Агенције за енергетику у циљу омогућавања праћења дешавања на
тржишту, предлагања мера за даље унапређење политике енергетике и припрема
евентуалних измена Закона и подзаконских аката.



3. ЕУ и енергетике-шта чека Србију, стандарди, процеси у току




                                                                             23
Три су основна стуба нове европске енергетске политике. Пре свега, то је формирање
интегралног унутрашњег тржишта у правцу његовог јачања, како са аспекта
конкурентности кроз додатне мере либерализације, тако и одрживости, али и
безбедности снабдевања. Главно место добија јасна подела између снабдевања и
производње енергије са једне и њеног преноса са      друге стране. Други ступ је
прелазак на енергију са што нижом емисијом ЦО2, односно обавезујући циљ од 20
процената удела обновљивих извора енергије(соларна, биомаса, енергија ветра и
друго) у енергетском миксу до 2020. Сада је степен удела 6,5 %. За постизање овог
циља биће неопходан велики раст у три основна вида коришћења обновљиве
енергије:производња струје, биогорива и грејање, односно хлађење. У овом делу је и
циљ да се у транспорту удео биогорива повећа на 10 % до 2020. Повећање енергетске
ефикасности, практично штедња и рационално коришћење енергије, је трећи стуб.
Уколико се постигне овај циљ ЕУ би до 2020. користила чак 13 % мање енергије него
2006. Методи и средства за постизање ових уштеда су различити: економичнији
мотори са унутрашњим сагоревањем, ефикаснији уређаји за домаћинства,
унапређење изолације стамбених и пословних објеката, као и већа ефикасност у
преносу и дистрибуцији енергије. Повећање зависности ЕУ од увоза енергије захтева
и адекватну спољну политику. Енергија је постала приоритетна тема спољних
односа Брисел. У суштини, не само спољних односа, већ и једна од главних поставки
Европске безбедносне стратегије. Практично закључци Савета ЕУ су формулисали
прву целовиту Енергетску политику за Европу. Фокусирану на следеће теме и
приоритете: унутрашње тржиште за струји и гас, безбедност снабдевања,
међународна енергетска политка, енергетска ефикасност и обновљиви извори
енергије и енергетске технологије. У складу са тим у току су промене и допуне
европског законодавства.




На унутрашњем плану Комисија ЕУ прецизније дефинише већ усвојене циљеве из
формуле „ три пута 20 до 2020“, што укључује изградњу енергетског система са
диверзификованим      снабдевањем     „нефосилним“    горивима,    флексибилном
инфраструктуром и капацитетима за управљање тражњом који ће бити разлитичити


                                                                               24
од постојећих. Код првог се ради о смањењу значаја и ослонца на нафту, гас и угаљ,
код другог о повезивању струјне и гасне инфраструктуре, а у трећем сегменту у
питању је повећање резерви нафте и капацитета за складиштење гаса. То би требало
да се постигне планом који садржи пет тачака: развој прекограничне инфрастуктуре
и диверзификација снабдевања, спољни енергетски односи, складишта нафте и гаса,
енергетска ефикасности и коришћење споствених енергетских ресурса. Управо овај
правац развоја енергетске политике је прави индикатор задатака који стоје пред
Србијом, као аспирантом на чланство у ЕУ:




Студија Међународне агенције за енергију (ИЕА) „Енергија на Западном Балкану-пут
према реформи и реконструкцији“ истиче потребу да власти широм региона
одлучније спроводе политике које ће резултирати одрживим, поузданим и
ефикасним енергетским сектором. Ова оцена се, као и други налази, ван сваке сумње
односи и на Србију. Уосталом као и констатација да су енергетски системи региона
крхки, да су нужне инвестиције, те да још није обновљена инфраструктура разорена
у ратовима који су пратили распад заједничке државе. Студија идентификује основне
изазове:    изградња   институционалних     капацитета   и   унапређење   процеса
формулисања политике; реализација реформи енергетског тржишта и његове
регулације; јачање енергетске безбедности; унапређење енергетске ефикасности;
приоритет који је неопходан ради заштите околине и климатских промена; борба
против енергетског сиромаштва; развој трансевропске инфратруктуре за транспорт
нафте и гаса. Налази и оцене ИЕА су важни сегменти у одлукама ЕУ, али и
финансијских институција и других инвеститора.



   3.1 Основне директиве и уредбе, утицај њиховог усвајања на енергетски
   сектор


Прве директиве које су прихваћене од стране Србије су биле оне које се односе на
струју и гас: 2003/54/ЕЦ за струју и 2003/55/ЕЦ за гас. То је урађено кроз



                                                                               25
меморандуме које је цео регион ЈИЕ прихватио у оквиру Атинског процеса, претече
Уговора о Енергетској заједници.     У складу са тим уследила је либерализација
сектора гаса и струје, успостављање националних независних регулаторних тела,
раздвајање вертикално интегрисаних националних компанија за гас и струју и
успостављање оператора за пренос струје и гаса. Креирање унутрашњег енергетског
тржишта и либерализација у енергетеци која зависи од преносних мрежа и
инфрастурктуре (гас, струја). Ради се о две кључне директиве о заједничком
унутрашњем тржишту које су поставиле основу за реорганизацију производње,
преноса,   снабдевања   и   дистрибуције   струје    и   гаса.   Те   две,    у   суштини
антимонополске, директиве садрже одредбе: о недискриминаторном приступу
преносним мрежама за све произвођаче енергије (тзв. приступ трећих страна);
одвајању   управљања     инфраструктуром     од     пружања      услуга,     тј.раздвајање
(unbundling); o управљању инфраструктуром од стране независних оператора
система и независних дистрибутера (ТСО, ДСО); увођењу независних регулатора,
независних од интереса произвођача; постепеном            отварању         тржишта, што
потрошачима омогућава избор између снабдевача енергијом.



Енергетска заједница, иначе, захтева од учесница да прихвате листу директива у
области струје (2), гаса (1), заштите околине (11) и обновљивих извора (2). Поред тога и
одређења правила политике конкурентности, али и мере у вези антикорупције.Kао
пример, новодимо да је Влада у електроенергетском сектору, основала две потпуно
независне компаније: Јавно предузеће за производњу, дистрибуцију и трговину
електричном енергијом-ЈП „Електропривреда Србије“ (ЈП ЕПС) и предузеће за пренос и
управљање преносним системом-ЈП „Електромреже Србије“ (ЈП ЕМС) која су отпочела са
радом 01.07.2005. Завршене су и све активности везане за издвајање предузећа
неелектропривредних делатности која су пословала у саставу ЈП ЕПС и ЈП ЕМС, укупно
20 предузећа. Окончано је и раздвајање имовине. Обе компаније су још увек у 100 %
државном власништву




                                                                                       26
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika
Efekti integracije Srbije u EU - energetika

Contenu connexe

Similaire à Efekti integracije Srbije u EU - energetika

energetski efikasni izvori svetlosti.pdf
energetski efikasni izvori svetlosti.pdfenergetski efikasni izvori svetlosti.pdf
energetski efikasni izvori svetlosti.pdfvepe686
 
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada NišaStudija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada NišaBojan Gaji?
 
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...FEFA Faculty
 
Finansijski aspekti razvoja elektroenergetskog sektora BiH
Finansijski aspekti razvoja elektroenergetskog sektora BiHFinansijski aspekti razvoja elektroenergetskog sektora BiH
Finansijski aspekti razvoja elektroenergetskog sektora BiHTarik Kapetanović
 
Oebs Mission To Serbia
Oebs   Mission To SerbiaOebs   Mission To Serbia
Oebs Mission To Serbiavictoriagroup
 
Ekoloska energija i alternativni izvori enegije
Ekoloska energija i alternativni izvori enegijeEkoloska energija i alternativni izvori enegije
Ekoloska energija i alternativni izvori enegijematurski
 
En E09 T Popovic V D Jurdjevic I Dr Pr Kl U Srbija I Uticaji
En E09 T  Popovic  V D Jurdjevic I Dr Pr Kl U Srbija I UticajiEn E09 T  Popovic  V D Jurdjevic I Dr Pr Kl U Srbija I Uticaji
En E09 T Popovic V D Jurdjevic I Dr Pr Kl U Srbija I UticajiSakica
 
Oliver Dulić Ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja -
Oliver Dulić   Ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja -Oliver Dulić   Ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja -
Oliver Dulić Ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja -NALED Serbia
 
Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energet...
Miloš Banjac  -  Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energet...Miloš Banjac  -  Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energet...
Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energet...NALED Serbia
 
Dr. Admir Softic - REFORMA OIE, BOSNA I HERCEGOVINA, prijedlog
Dr. Admir Softic - REFORMA OIE, BOSNA I HERCEGOVINA, prijedlogDr. Admir Softic - REFORMA OIE, BOSNA I HERCEGOVINA, prijedlog
Dr. Admir Softic - REFORMA OIE, BOSNA I HERCEGOVINA, prijedlogAdmir Softic
 
EG-i-3-143-152-Rudarstvo i energetika u svetu i u Srbiji
EG-i-3-143-152-Rudarstvo i energetika u svetu i u SrbijiEG-i-3-143-152-Rudarstvo i energetika u svetu i u Srbiji
EG-i-3-143-152-Rudarstvo i energetika u svetu i u SrbijiTeacherDN
 
11 vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina
11 vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina11 vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina
11 vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredinaBratimir Nesic
 

Similaire à Efekti integracije Srbije u EU - energetika (15)

energetski efikasni izvori svetlosti.pdf
energetski efikasni izvori svetlosti.pdfenergetski efikasni izvori svetlosti.pdf
energetski efikasni izvori svetlosti.pdf
 
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada NišaStudija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
 
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
 
Politika, 25. februar
Politika, 25. februarPolitika, 25. februar
Politika, 25. februar
 
Finansijski aspekti razvoja elektroenergetskog sektora BiH
Finansijski aspekti razvoja elektroenergetskog sektora BiHFinansijski aspekti razvoja elektroenergetskog sektora BiH
Finansijski aspekti razvoja elektroenergetskog sektora BiH
 
NIN u Danskoj
NIN u DanskojNIN u Danskoj
NIN u Danskoj
 
Oebs Mission To Serbia
Oebs   Mission To SerbiaOebs   Mission To Serbia
Oebs Mission To Serbia
 
Ekoloska energija i alternativni izvori enegije
Ekoloska energija i alternativni izvori enegijeEkoloska energija i alternativni izvori enegije
Ekoloska energija i alternativni izvori enegije
 
En E09 T Popovic V D Jurdjevic I Dr Pr Kl U Srbija I Uticaji
En E09 T  Popovic  V D Jurdjevic I Dr Pr Kl U Srbija I UticajiEn E09 T  Popovic  V D Jurdjevic I Dr Pr Kl U Srbija I Uticaji
En E09 T Popovic V D Jurdjevic I Dr Pr Kl U Srbija I Uticaji
 
Vetroparkovi Srbija Rumunija
Vetroparkovi  Srbija RumunijaVetroparkovi  Srbija Rumunija
Vetroparkovi Srbija Rumunija
 
Oliver Dulić Ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja -
Oliver Dulić   Ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja -Oliver Dulić   Ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja -
Oliver Dulić Ministar životne sredine rudarstva i prostornog planiranja -
 
Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energet...
Miloš Banjac  -  Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energet...Miloš Banjac  -  Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energet...
Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energet...
 
Dr. Admir Softic - REFORMA OIE, BOSNA I HERCEGOVINA, prijedlog
Dr. Admir Softic - REFORMA OIE, BOSNA I HERCEGOVINA, prijedlogDr. Admir Softic - REFORMA OIE, BOSNA I HERCEGOVINA, prijedlog
Dr. Admir Softic - REFORMA OIE, BOSNA I HERCEGOVINA, prijedlog
 
EG-i-3-143-152-Rudarstvo i energetika u svetu i u Srbiji
EG-i-3-143-152-Rudarstvo i energetika u svetu i u SrbijiEG-i-3-143-152-Rudarstvo i energetika u svetu i u Srbiji
EG-i-3-143-152-Rudarstvo i energetika u svetu i u Srbiji
 
11 vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina
11 vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina11 vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina
11 vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina
 

Plus de FEFA Faculty

Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4FEFA Faculty
 
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019FEFA Faculty
 
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019FEFA Faculty
 
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019FEFA Faculty
 
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...FEFA Faculty
 
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFADoc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFAFEFA Faculty
 
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...FEFA Faculty
 
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet SrbijeProf. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet SrbijeFEFA Faculty
 
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....FEFA Faculty
 
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.FEFA Faculty
 
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.FEFA Faculty
 
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.FEFA Faculty
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.FEFA Faculty
 
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017FEFA Faculty
 

Plus de FEFA Faculty (20)

Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019, br. 4
 
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
Dr Tanja Kuzman, Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, april 2019
 
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
Zoja Kukić, FEFA, Digital Business Review, Nedeljnik, mart 2019
 
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
Bojan Mirković, master student DT FEFA, Digital Business Review, februar 2019
 
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
Ema Marinković, doc.dr Slađana Starčević, Aleksandra Majdarević, FEFAarcevic_...
 
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFADoc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
Doc. dr Slađana Starcević, Ema Marinković, Aleksandra Majdarević, FEFA
 
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
Prof. dr Ana Trbović, FEFA, Davos 2019
 
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
 
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet SrbijeProf. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
Prof. dr Branka Drašković, Kvartalni bilten, Nacionalni naftni komitet Srbije
 
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
 
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
Prof. dr Ana Trbović, Intellectsoft, 25. maj. 2018.
 
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
FEFA Kreativna produkcija, Blic, 25. 5.2018.
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
 
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, Danas, 8. 3. 2018.
 
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
Branislav Vujović gost-predavač na FEFA,. Nedeljnik, 28. 2. 2018.
 
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Danas, 12. 2. 2018.
 
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
Prof. dr Miloljub Albijanić, Danas, 1. 2. 2018.
 
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
Prof. dr Milan Nedeljković, Info BIZ, TV N1, 1. februar 2018.
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 24. 11. 2017.
 
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
Darko Mandić, Mondo, 15. 11. 2017
 

Efekti integracije Srbije u EU - energetika

  • 2. УТИЦАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТИКЕ Милан Симурдић и Александар Ковачевић1 У последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ. Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њихових националних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничке Европске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатских промена две стране исте медаље. Говорећи о ЕУ и енергији често се истиче да је управо енергија била један од главних мотора и покретача енергетских интеграција, кроз својевремено формирање Заједнице за угаљ и челик. Да ли и како, у ком обиму и којом брзином енергија може да утиче на приближавање Србије ЕУ, на њено очекивано чланство, шта ће то донети Србији у сектору енергије. Погледајмо какво је стање енергетског сектора у Србији, али и где је данас енергетска политика ЕУ. Потом, која је позиција Србије у односу на енергетику у Унији, поготово шта је значај чланства у Енергетској заједници као својеврсном облику секторске интеграције Србије у ЕУ. Посебно ћемо приказати активности администрације на реализацији прописа у оквиру Енергетске заједнице. Представићемо и три могућа сценарија развоја енергетског сектора у процесу придруживања ЕУ. Закључно, презентираћемо шта би могли бити изазови и добити од „енергетског придруживања“. 1. Стање енергетског сектора у Србији, основни показатељи, приказ актуелних реформи, оцена постигнутог 1.1 Оцена процеса формулисања енергетске политике, утицаји, основни чиниоци 1 Аутори Милан Симурдић и Aлександар Ковачевић се захваљују Министарству рударства и енергетике и Дејану Јовановићу (постдипломац на ФЕФА) на доприносу у изради ове студије. 1
  • 3. Енергетска политика је општи акт, који обухвата правце и циљеве развоја енергетике. Стратегија развоја енергетике представља структуриран израз воље којим се одређује начин остваривања енергетске политике. То је општи акт воље државе, који доноси орган законодавне власти на дужи рок. Овај акт може да обухвати само елементе који могу да буду подређени вољи државе. Енергетска политика Републике Србије2 обухвата следеће правце и циљеве развоја: сигурно и квалитетно снабдевање енергијом, дугорочни и уравнотежен развој енергетике као области привреде, подстицање конкурентности на тржишту енергије на начелима недискриминације и јавности, стварање услова за безбедан и поуздан рад и функционисање енергетских система, обезбеђење услова за унапређење енергетске ефикасности, унапређење заштите животне средине. Стратегијом развоја енергетике одређују се: дугорочни циљеви развоја појединих енергетских делатности, приоритети развоја, извори и начин обезбеђивања потребних количина енергије, подстицајне мере за финансијска улагања у енергетске објекте у којима ће се користити обновљиви извори енергије и други елементи за остваривање циљева енергетске политике. Овај документ је усвојила Народна скупштина 2005. године. Стратегијом развоја енергетике предвиђено је институционално прилагођавање, сходно преузетим међународним обавезама. Ипак, стратегијом се подразумева наставак сценарија енергетског развоја од половина седамдесетих година прошлог века и сходно томе, даље повећање коришћења лигнита и даље увећање енергетске интензивности, односно СО2 интензивности (иако предвиђа ратификацију Кјото протокола). Од времена припреме и доношења важеће Стратегије развоја Енергетике, Србија је приступила Уговору о Енергетској Заједници Југоисточне Европе, Кјото протоколу и ратификовала Архуску Конвенцију. Поред тога, Србија је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и Енергетски споразум са Руском Федерацијом. Ови међународни уговори, споразуми, конвенције и протоколи битно мењају обавезе Србије у области енергетике и постављају обавезе и рокове који Стратегијом нису 2 Законом о енергетици је утврђена енергетска политика Републике Србије. – прим.аут. 2
  • 4. предвиђени. Сама околност да Стратегија има важност до 2015. године, указује да њоме нису обухваћене кључне обавезе примене директива ЕУ из области заштите животне средине (пре свега Директива о Великим Енерганама са сагоревањем – Large Combustion Plant Directive – LCPD) које морају бити у потпуној примени почев од краја 2017.године. На основу Стратегија развоја енергетике Влада је почетком 2007. године донела Програм остваривања стратегије развоја енергетике, у коме се уређује оперативна примена Стратегије развоја. Стратегија и Програм су припремљени од стране Министарства Енергетике и Рударства уз релативно скромно учешће осталих државних институција и цивилног друштва. Учешће свих органа Владе предвиђено је Законом о Енергетици, док учешће невладиног сектора предвиђа недавно ратификована Архуска конвенција као и Уговор о Енергетској заједници Југоисточне Европе. После доношења важеће Стратегије, битно је унапређена енергетска статистика у оквиру Републичког Завода за Статистику и може се очекивати да ће у наредном периоду статистички обухват бити на потребном нивоу за израду и примену одговарајуће енергетске политике. 1.2 Упоредни преглед основних енергетских индикатора Табела 1. (у прилогу) показује основне енергетске индикаторе Србије у односу на сличне индикаторе у изабраним земљама региона, просек земаља ОЕЦД-а и света. При овој врсти анализе треба имати у виду да обим националног производа (ГДП) који је узет у разматрање, није одржив у дужем року. Затечени ниво националног производа у Србији садржи и део производа који се формира на темељу спољнотрговинског дефицита и финансијским операцијама које су везане уз тај дефицит. Ти процеси немају директне везе са потрошњом односно употребом енергије у формирању националног производа. 3
  • 5. Мада постоје номиналне сличности са развојем у неким другим земљама где долази до релативног раста учешћа терцијалних делатности у формирању националног производа, треба уочити да се у тим земљама финансијски процеси и услуге упражњавају ради даљег развоја и побољшања одрживости реалног сектора привреде, а не мимоилазно и далеко од процеса у реалном сектору какв је случај у Србији. Са становишта анализе потрошње енергије, номинални национални производ Србије који је приказан у табели мора се узети као оптимистичка величина. У исто време, може се сматрати да је потрошња енергије у Србији потцењена. Имајући у виду вишегодишње заостајање у изради енергетске статистике, употреба огревног дрвета и неких других енергената, није потпуно обухваћена у статистичким подацима који су сада доступни. Може се сматрати да је потрошња енергије потцењена за најмање 10% у односу на приказане величине. Ове околности ,међутим не мењају већ само потврђују и даље заоштравају закључке који се на темељу Табеле 1 могу извести, а то су: Потрошња енергије по становнику у Србији је близу светског просека, али је око три пута мања од просека развијених земаља ОЕЦД-а. Ово указује да је продуктивност радне снаге у Србији смањена и да радној снази стоји на располагању мања количина енергије.  Потрошња електричне енергије у Србији је за око 25% већа од светског просека и само око 2.6 пута мања од просека ОЕЦД-а. Ово је наквалитетнији и потенцијално најпродуктивнији вид енергије. Овај показатељ указује да би привреда Србије могла остваривати већи национални производ по јединици енергије од светског просека.  То, међутим није тако. Потрошња енергије у Србији по јединици националног производа је више од три пута већа од светског просека и око пет пута већа од просека ОЕЦД-а. Ово указује не само на ниску енергетску ефикасност него и на врло ниску ефикасност коришћења најефикаснијег облика енергије – електричне енергије. 4
  • 6.  Енегија која се неефикасно користи у Србији потиче из извора који условљавају енергетске трансформације необично високе интензивности емисије угљен диоксида. По јединици коришћене енергије, Србија емитује више угљен диоксида од просека, како у свету, тако и чланицама ОЕЦД који су овом случају доста слични. Ова интензивност је одлика знатне разлике у производњи и коришћењу енергије у Србији у односу на земље ЕУ. То указује на недовољну одговорност Србије према проблему климатских промена.  Интензивност емисије угљен диоксида у односу на национални производ је сходно томе многоструко већа у Србији у односу на светски или просек ОЕЦД-а. Дијаграм 1 наставку показује необично велико учешће Србије у емисији угљен диоксида региона Западног Балкана и исто тако велико учешће у укупно утрошеној енергији. Оба ова учешћа већа су од учешћа у оствареном производу и становништву. Дијаграм 1 Ово указује на специфичну улогу коју Србија има или може имати у регионалном енергетском тржишту и степен одговорности који се може везати за реформу енергетског сектора у Србији у односу на процес придруживања региона ЕУ. 5
  • 7. 1.3 Утицај енергетике на остале секторе, фискалну стабилност, међународну конкурентност, и макроекономске процесе у Србији Индустријска производња у Србији зависи од расположивости енергије. У децембру и јануару сваке године, када је целукупни расположиви капацитет гасног система усмерен на снабдевање система даљинског грејања и становништва долази до ефективне контракције индустријске производње. Дијаграм 2 INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA SRBIJE 2001–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100) 115 110 Originalna serija Desezonirana serija 105 Trend-ciklus 100 95 90 85 80 75 70 maj.01 maj.02 maj.03 maj.04 maj.05 maj.06 maj.07 maj.08 maj.09 jan.01 jan.02 jan.03 jan.04 jan.05 jan.06 jan.07 jan.08 jan.09 sep.01 sep.02 sep.03 sep.04 sep.05 sep.06 sep.07 sep.08 Ово се нарочито односи на извозно активне секторе привреде. Ово су сектори који прерађују увозни материјал у у производе средњег нивоа прераде. Тако се добијају интермедијарни производи који чине близу половине укупног извоза Србије. Ови производи заједно са енергијом (која се исто тако може сматрати интермедијарним производом) чине мало преко 50% укупног извоза. Трговина (увоз и извоз) енергије су у претходним годинама значајно варирали у зависности од кретања цена на светском тржиту. Расте цена нафте праћен растом 6
  • 8. цена гаса током 2008 године довео је до општег пораста номиналног показетеља увоза енергије односно промена у извозном профилу. Ово демонстрира изузетну осетљивост привреде Србије на промене цена енергије на међународном тржишту. Чак и уз околност да је општа стопа увозне зависности Србије у енергију необично мала и знатно мања у односу на развијеније земље. Ова околност указује да се у околностима модерне светске привреде не може једноставним смањењем увозне зависности (уз употребу испод-просечно ефикасних домаћих извора) умањити осетљивост на промене на међународном тржишту. Дијаграм 3 TRENDOVI IZVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100) 180 Energija (3,5%) 160 Intermedijalni proizvodi (47,4%) Kapitalni proizvodi (15,8%) 140 Trajni proizvodi za široku potrošnju (4,4%) Netrajni proizvodi za široku potrošnju (25,1%) Ostalo (3,9%) 120 100 80 60 40 20 nov.05 nov.06 nov.07 nov.08 jul.05 jul.06 jul.07 jul.08 jan.05 jan.06 jan.07 jan.08 jan.09 maj.05 maj.06 maj.07 maj.08 maj.09 mar.05 mar.06 mar.07 mar.08 mar.09 sep.05 sep.06 sep.07 sep.08 Ови производи су најчешће резултат необично енергетски интензивних процеса. У периодима недостатака енергије (јануар) долази до контракције производње ових производа, а тако и до контракције извоза и контракције увоза материјала за њихову производњу тј. општег смањења индустријске активности. 7
  • 9. Дијаграм 4 SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2001–2009. U MILIONIMA EVRA, BEZ RAZMENE SA CRNOM GOROM 1500 1400 Izvoz, originalna serija 1300 Izvoz, desezonirana serija Izvoz, trend-ciklus 1200 Uvoz, originalna serija 1100 Uvoz, desezonirana serija 1000 Uvoz, trend-ciklus Deficit, originalna serija 900 Deficit, desezonirana serija 800 Deficit, trend-ciklus 700 600 500 400 300 200 100 јан.01 мај.01 сеп.01 јан.02 мај.02 сеп.02 јан.03 мај.03 сеп.03 јан.04 мај.04 сеп.04 јан.05 мај.05 сеп.05 јан.06 мај.06 сеп.06 јан.07 мај.07 сеп.07 јан.08 мај.08 сеп.08 јан.09 мај.09 Ово указује на велику зависност индустријске производње од безбедности снабдевања енергијом. Ова зависност је скоро директна. Поред тога, околност да се ограничење у располагању само једним видом енергије на само једном транспортном правцу може тако озбиљно одразити на укупан обим индустријске производње и извоза, указује на недовољну интеграцију Србије у међународно и регионално тржиште као и знантно смањену сигурност снабдевања. Следећи дијаграм потврђује значајну међузависност увоза енергије и увоза осталих интермедијарних производа, односно спољнотрговинску активност уопште. Дијаграм 5 8
  • 10. TRENDOVI UVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009. INDEKSI (Ø 2008 = 100) 140 Energija (20,4%) 130 Intermedijalni proizvodi (34,2%) 120 Kapitalni proizvodi (24,6%) Trajni proizvodi za široku potrošnju (3,9%) 110 Netrajni proizvodi za široku potrošnju (14,3% ) 100 Ostalo (2,5%) 90 80 70 60 50 40 sep.05 maj.06 nov.07 maj.09 jan.05 mar.05 maj.05 nov.05 jan.06 jul.06 sep.06 nov.06 jan.07 mar.07 maj.07 jul.07 sep.07 jan.08 maj.08 sep.08 nov.08 jan.09 mar.09 jul.05 mar.06 mar.08 jul.08 Имајући у виду високу енергетску интензивност индустрије и становништва, односно целог процеса креирања националног производа у Србији, долазимо до закључка да се овакви извозни резултати могу остварити само као последица необичне енергетске ефикасности појединих индустријских сектора која мора бити резултат сасвим изузетних инвестиционих активности током претходних 10 година, или пак субсидирања домаћих цена енергије, а поготово, како смо по профилу потрошње видели, електричне енергије. Како је друга претпоставка знатно вероватнија, а за прву нема доказа у увозним активностима енергетски ефикасне опреме и материјала, закључујемо да буџет Србије и јавна предузећа односно јавна добра морају трпети трошак одржања ниских цена енергије у земљи. Преглед структуре буџета указује да ови трошкови нису приказани у буџету па се може закључити да постоји значајан буџетски дефицит по овом основу. Ово је конзистентно са налазима Public Expenditure and Institutional Review (PEIR) који је Светска Банка урадила за Србију 2003. године. 9
  • 11. Имајући у виду да се трошкови у енергетском сектору и животној средини не могу избећи, већ само одложити, уз додатне трошкове кумулације утрошака и трошковних ефеката, указујемо да је овај процес ограничен по времену, неодржив и нереверзибилан. Имајући у виду релативно и апсолутно опадање иностране помоћи у области енергетике, закључујемо да ће се Србија, при непромењеним околностима, суочити са материјализацијом кумулираних трошкова из области енергетике у виду додатних буџетских расхода и/или значајне контракције економске активности. У оквиру енергетског сектора се нарочито истиче велико јавно предузеће – Електропривреда Србије ( ЈП ЕПС). Ово предузеће вертикално интегрише (1) коришћење природних ресурса – екстракцију лигните и хидро енергије, (2) транспорт лигнита, (3) производњу електричне енергије, (4) дистрибуцију електричне енергије и (5) испоруку енергије потрошачима, мерење, издавање рачуна и наплату. Постоји врло сложен, вишеслојан однос овог предузећа и буџета Републике Србије који, разуме се, има макроекономски и фискални значај. ЕПС је очувао висок ниво производње током периода санкција и периода 2000-тих све до данас. Дијаграм 6 10
  • 12. Имајући у виду пад индустријске производње, расте учешће ЕПС-а у укупној индустријској производњи, а тиме и у реалном националном производу, а поготово у материјалном националном производу. У исто време, расте и укупна потрошња електричне енергије али уз све мање учешће индустрије. Из тога произилази раније уочена околност о врло ниској ефективности коришћења електричне енергије у Србији. Овак развој ситуације могао се остварити и даље остваривати само на темељу значајне експлоатације природних ресурса. Имајући у виду преливање вредности из необновљивих ресурса у крајњу потрошњу без , или уз врло мало креирања додате вредности чији би један део могао бити употребљен за дугорочне инвестиције, мало је вероватно да се ова стратегија може одржати у дужем периоду. Она се мора суочити или са елиминацијом ресурса погодних за експлоатацију, или са недостатком инвестиција, или са једним и другим. Разуме се да овакав развој околности није могао остати без последица по укупан друштвено економски развој, тако да је Србија попримила карактериситике мале на природним ресурсима засноване и изоловане економије. Модерна економска литература препознаје овакве економије као изузетно ризичне са посебним ризицима за квалитет управљања и вероватноћу креирања добре државне управе. Обим копања лигнита и јаловине по физичком обиму далеко превазилази збир физичког обима свих економских активности у Србији. Ово чини економију Србије вишеструко материјално интензивнијом од просека ЕУ. 1.4 Институционална и правна основа енергетског система Србије Пошто процес придруживања ЕУ у сваком, па и у сектору енергетике, изискује обимно и изазовно прилагођавање правне регулативе правном наслеђу и прописима 11
  • 13. ЕУ, неопходно је приказати институционалну и правну основу енергетског система Србије. Ово макар у основним одредницама. Институције су носиоци обавезе регулације - доношења прописа и других регулаторних правних аката. То су: држава и државни органи и регулаторна тела који имају двојаку улогу у праву енергетике. Они су носиоци државне власти, али и носиоци права - као носиоци права располагања добрима од општег интереса и као носиоци права располагања обављања делатности од општег интереса, али и обавеза – контроле начина коришћења добара од општег интереса и контроле обављања делатности од општег интереса. Државу и државне органе су грађани овластили да заступају њихове интересе и да се појављују у улози носиоца права и обавеза располагања добрима и правима од општег интереса. Истовремено држава преко својих органа остварује надзор над коришћењем своје имовине (нпр. контрола остваривања општег интереса у јавним предузећима). У Србији није јасно разграничен однос ових улога државе и државних органа у правним односима у области енергетике. Надлежни државни органи за регулацију делатности у области енергетике су: Народна скупштина, Влада, Министарство рударства и енергетике (ММЕ), Министарство привреде и регионалног развоја (МЕРД), Министарство финансија (МФ), Министарство за заштиту животне средине (МЕП), Министарство за инфраструктуру (МИ), Министарство трговине (МТ), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МАФW), Министарство рада и социјалне политике (МЛСW), ресорни секретаријати надлежне јединице локалне самоуправе. Прописима ЕУ је утврђено оснивање регулаторних тела у области регулације тржишта електричне енергије и природног гаса, у области управљања резервама нафте и нафтних деривата и надзора над радом нуклеарних електрана и 12
  • 14. отклањањем нуклеарног отпада. У Србији је основано регулаторно тело за област енергетике Агенција за енергетику Републике Србије (СЕА). СЕА је поред регулације тржишта електричне енергије и природног гаса, надлежна и у једном делу за регулацију енергетских мрежа за сирову нафту и деривате нафте. Регулаторно тело за управљање резервама сирове нафте и деривата нафте још није основано. У Србији нема нуклеарних електрана, те није основано посебно тело за регулацију у овој области. Поред СЕА чије су надлежности искључиво у области енергетике, у Србији постоји Комисија за заштиту конкуренције (ЦПЦ) чије надлежност је контрола злоупотребе монополског положаја појединих субјеката на тржишту. Иако постоји могућност преклапања надлежности између СЕА и ЦПЦ, њихов међусобни однос није успостављен нити прописом нити било каквим споразумом између њих. Ипак, како СЕА нема друге могућности санкционисања злоупотребе монополског положаја енергетског субјекта (мреже, вертикално интегрисани субјекти, и др.), осим привременог или трајног одузимања лиценце, овај случај би било сврсисходније да решава ЦПЦ. Агенција за енергетску ефикасност (СЕЕА) није регулаторно тело, али може да утиче на субјекте права енергетике. СЕЕА је основана од стране државе као саветодавно и консултативно тело. Она припрема подстицајне мере и прописе за подстицање енергетске ефикасности. СЕЕА нема надлежности у доношењу политике енергетске ефикасности. Субјекти права енергетике у ужем смислу речи су носиоци права и обавеза у вези са обављањем енергетских делатности. То су: енергетски субјекти и купци енергије.Енергетски субјекти су физичка и правна лица која обављају енергетске делатности. Законом о енергетици су утврђене енергетске делатности. Енергетски 13
  • 15. субјекти који обављају делатности у области електроенергетике: Јавно предузеће “Електропривреда Србије” (ЕПС) са ћеркама које обавља делатности производње, трговине и дистрибуције електричне енергије, Јавно предузеће “Електромрежа Србије” (ЕМС) које обавља пренос, управљање преносним системом и припрема послове организовања тржишта електричне енергије. У области гасне привреде енергетски субјекти су: Јавно предузеће “Србијагас” (Србијагас) и «Југоросгаз» а.д. (Југоросгаз) и око 23 привредна субјекта за дистрибуцију природног гаса. Србијагас обавља транспорт, дистрибуцију, трговину и складиштење природног гаса. Ово предузеће је оператор транспортног система за природни гас за цео транспортни систем у Србији и једини снабдевач природним гасом тарифних купаца. Југоросгаз је друштво са већинским руским капиталом, које обавља транспорт, дистрибуцију и трговину на мало за потребе тарифних купаца природног гаса. Ово друштво од јануара 2007. године има закључен уговор са руским Гаспромом о увозу целокупне количине природног гаса за купце у Србији. Србијагас за снабдевање тарифних купаца купује гас од Југоросгаза. У области нафтне привреде енергетски субјекти су: «Нафтна индустрија Србије» а.д. (НИС) у државном власништву која врши производњу и експлоатацију сирове нафте и природног гаса, производњу деривата нафте, складиштење и трговину сировом нафтом и дериватима нафте, Јавно предузеће «Транснафта» (Транснафта) за транспорт нафте нафтоводом и други привредни субјекти који обављају делатности у области продаје сирове нафте и деривата нафте. Купци енергије су: тарифни и квалификовани купци. Тарифни купци су они купци који немају право избора од кога ће купити енергију и снабдевају се на регулисаном тржишту енергије, по прописаном тарифном систему. Тарифни купац купује енергију за сопствене потребе по прописаном тарифном систему. Квалификовани купци енергије су они купци који слободно на тржишту купују енергију за сопствене 14
  • 16. потребе. Квалификовани купци морају да испуњавају прописане услове у погледу количине потрошене енергије, која за електричну енергију износи више од 25 ГW, за природни гас више од 50 милиона м³ и за топлотну енергију више од 50 ГЈ годишње. Статус квалификованог купца утврђује СЕА и води регистар квалификованих купаца. У Србији постоји само један регистровани квалификован купац и то у области природног гаса. У области природног гаса је у пракси тешко оствариљива могућност самосталне куповине природног гаса из увоза, због чињенице да се скоро све количине природног гаса увозе из Русије и да постоји фактички сингл импортер Југоросгас. Овакво стање указује да иако формалне претпоставке за отварање тржишта постоје, фактички тржиште електричне енергије и природног гаса није још увек отворено. Непостојање квалификованих купаца електричне енергије је последица примене тарифног система у области електричну енергију донетих пре доношења Закона о енергетици. Тарифни системи које је донела СЕА ступили су на снагу 01.06.2006. године, али је СЕА тражила да се одложи њихова примена. Тарифни системи СЕА служе као основа за доношење тарифних система енергетских субјеката. Енергетски субјекти не могу донети своје тарифне системе док тарифни системи СЕА не ступе на снагу и док СЕА не да претходно позитивно мишљење на тарифне системе енергетских субјеката. Након тога, на тарифне системе енергетских субјеката сагласност треба да да Влада. Поред чињенице да се у Србији не примењују тарифни системи донети на основу Закона о енергетици, већ они донети пре овог закона, према којима је цена електричне енергије за велике потрошаче нижа од цене електричне енергије на тржишту у региону. Нафта и деривати нафте продају се на отвореном тржишту енергије. Отворено тржиште енергије не значи да не постоје прописи којима држава одређује цене енергије и на односе на тржишту. У Републици Србији, цене деривата нафте су регулисане Уредбом о ценама деривата нафте. Цену угља/лигнита који се продаје на 15
  • 17. тржишту одређује јавна предузећа које производе угаљ, а на ове цене сагласност даје Влада. Приликом разматрања појма делатности од општег интереса важно је напоменути да постоји велика заинтересованост међународне заједнице за коришћење ваздуха, воде и земљишта, као “глобалних добара од општег интереса”, тј. као добара од општег интереса глобалне друштвене заједнице. “Недомаћинско” коришћење3 ових добара на једном подручју, може да проузрокује штетне последице, не само на том подручју, већ да се пренесе на глобалну друштвену заједницу. Због тога међународна јавност инсистира на доношењу међународних уговора у области заштите животне средине и одрживог развоја и примени ових уговора у што већем броју држава, како би се смањило проузроковање штетних последица. Овим уговорима се регулишу и поступања у случају проузроковања штетних последица, како би се остварило што веће смањење ових последица и што брже и лакше отклањање њиховог дејства. Обавеза плаћања накнаде за обављање делатности у Србији није најјасније уређена, па се стога и у пракси не спроводи у потпуности. Када је право на обављање делатности у области енергетике стечено путем концесије, законом је утврђена обавеза плаћања концесионе накнаде. У другом случају, када је обављање делатности од општег интереса поверено уговором о поверавању делатности од општег интереса – постоји законом утврђена обавеза утврђивања обавеза плаћања накнаде. Када делатност од општег интереса обављају јавна предузећа, ова накнада је утврђена као општинска такса за коришћење земљишта или као уплата у фонд за заштиту животне средине. 3 нпр. експлоатација угља на једном подручју, без рекултивације земљишта и спаљивање угља у термоелектрани без заштитних филтера, изазива веома штетне последице за околину – ваздушно загађење, киселе кише које падају на земљиште. Ширење ових штетних последица не познаје државне границе. Слично је и са експлоатацијом руда тешких метала, које се користе у нуклеарним електранама. Штетне последице “недомаћинског” међународног транспорта ових руда су велике, а камоли “недомаћинско” управљање нуклеарном електраном, или опасним отпадом из ових електрана. – прим. аут. 16
  • 18. 2 Енергетска заједница за Југоисточну Европу и Србија Конституисање Енергетске заједнице Југоисточне Европе је резултат настојања ЕУ да креира Паневропску енергетску заједницу. Формирана на моделу Европске заједнице за угаљ и челик, што је оцењено као историјски корак према пуној интеграцији региона у јединствено енергетско тржиште ЕУ и први пример секторске интеграције. Приликом оснивања је оцењено да ће примена споразума имати дугорочне политичке, економске и социјалне последице на све актере, укључујући развој стабилност и ефикасног снабдевања Југоисточне Европе енергијом, увођење тржишно заснованог регулаторног система и геополитички значај обезбеђења различитих праваца снабдевања Европе енергијом. Основни циљеви Енергетске заједнице су: стварање интегрисаног енергетског тржишта у региону Југоисточне Европе које омогућава прекограничну трговину и повезивање са унутрашњим тржиштем Уније, јачање безбедности снабдевања, привлачење инвестиција у производњу струје, обнова и изградња преносне мреже и побољшање стања у области заштите човекове околине. У суштини државе чланице Заједнице су „секторски“ интегрисане у ЕУ, обавезале су се на примену правила и директива Уније. Заузврат то привлачи инвестиције и јача тржишну позицију региона и држава чланица. Процене говоре да ће у наредне две деценије за обезбеђење стабилног и поузданог снабдевања енергијом држава које су окупљене у Заједници бити неопходно до 20 милијарди евра. Додатно, развој прекограничних мрежа за струју и гас отвара могућност не само повећане трговине, већ и солидарности у случају проблема у снабдевању или хаварија. То јача енергетску безбедност држава региона, кроз диверзификацију опција за њихово енергетско снабдевање. 17
  • 19. Посебну димензију значаја Енергетске заједнице представља чињеница да се ради о својеврсној „вежби“ региона Западног Балкана за интеграцију у Унију кроз „извоз“ модела управљања и комунитарног права. Логика интеграције региона полази од високо курентне области као што је енергетика, а постепено се преноси на друге области, паралелно са процесом стабилизације и проширења Уније на Западни Балкан. Истовремено, ширење Енергетске заједнице, поготово на Украјину и Турску приближава ЕУ изворима нафте и гаса. Преко Украјине у Европу доспева 80 посто гаса из Русије, а Турска се граничи са регионима у којима се налази преко 60 посто светских резерви нафте и гаса. Проширена Енергетска заједница би могла да доведе Унију на праг извора нафте и гаса и унапредила би осетљиво питање транспорта и преносне мреже, поготово за гас, на путу до Уније. У Комисији ЕУ се оцењује да Енергетска заједница води стварању заједничког регулаторног простора око Европе, постепено развијајући правила трговине, транзита и заштите околине, хармонизацију тржишта и његову интеграцију. Тиме се ствара предвидљиво и транспарентно тржиште што стимулише инвестиције и раст, ако и безбедност снабдевања за ЕУ и њене суседе. Енергетска заједница садржи три оперативна дела. Прво, Уговором се шири примена acquis из области енергије, заштите околине, обновљивих извора енергије, конкуренције, што утиче на стварање једнаких услова пословања на простору Заједнице и ЕУ. Друго, формирају се регионални механизми који омогућaвају дубљу интеграцију локалних енергетских тржишта. То ће, даље омогућити доношење регулативе, убрзани развој инфраструктуре, посебно гасовода. Треће, постигнута је сагласност да се делује у правцу заједничке политике за спољну трговину, међусобну помоћ и уклањање баријера на унтрашњем енергетском тржишту. До сада су приоритет у раду Енергетске заједнице били струја и гас, а сада се разговара о проширењу ангажовања и на нафту. Србија је одређена као држава која ће бити домаћин „Нафтног форума“ у оквиру Заједнице. 18
  • 20. Током 2008. дијалог је обухватио све важнија питања безбедности енергетског снабдевања. Заједница је управо отворила преговоре са Украјином, Молдавијом и Турском о њиховом приступању. Успешно окончање преговора, које макар у случају Украјине и Молдавије није спорно, означило би додатно ширење „јединственог европског енергетског простора“. Агенда Енергетске заједнице је очигледно реплика актуелних расправа о енергији унутар ЕУ. Битно је истаћи да чланство у Енергетској заједници није другоразредна замена за прикључење ЕУ и да државе којима је обећано евентуално чланство у Унији не могу бити разочаране и ускраћене од учлањења. Сумарно, примена одредби Уговора о енергетској заједници значи примену прописа енергетске политике ЕУ у четири, међусобно повезана, дела: енергетика, унапређење и заштита животне средине, конкуренција и обновљиви извори енергије. Може бити интересантно истаћи да у одредбама уговора у области конкуренције нема места удруживању и ограничавању конкуренције, злоупотреби доминантног положаја појединих компанија као и државној помоћи која може да наруши конкуренцију. 2.1 Идејни концепт Енергетске заједнице за Југоисточну Европу У последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ. Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њихових националних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничке Европске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатских промена две стране исте медаље. Доскора рекордне цене нафте и гаса, све већа глобална тражња, али и јачање свести о негативном утицају хидрокарбона на климатске промене, као и проблеми у снабдевању гасом су додатно подстакли овај процес. ЕУ ово питање третира на два 19
  • 21. плана: унутрашњем и спољном. На првом кроз јачање регулативе, либерализацију тржишта и правила конкуренције, али и бољим повезивањем тржишта, мерама за јачање енергетске ефикасности и већим коришћењем обновљивих извора енергије. На спољном, преко јачања сарадње са снабдевачима, коју прати диверзификација извора и праваца снабдевања. Поред тога, енергетске теме су међу првима у дијалогу са партнерима у оквиру спољних односа ЕУ. Енергија је интегрални део Стратегије безбедности ЕУ. ЕУ као актер у глобалној енергетској утакмици заговара стабилна и транспарентна регулаторна правила за производњу и трговину енергијом. Комисија сматра да би ширење либерализованог регулаторног простора и правила у енергетском сектору створило паневропско енергетско тржиште на коме би се енергија размењивала на основу понуде и тржње, а не на бази националних интереса и геополитичких консидерација. Послератна рехабилитација Западног Балкана је коинцидирала са повећаним значајем активности ЕУ у области енергије. Тако се уз стабилизацију региона, енергија полако пробијала на чело интереса ЕУ. Балкан представља важан коридор (Јужни коридор) за снабдевање гасом из Каспијског базена (ово се у међувремену проширило и на Северну Африку, Блиски Исток и Централну Азију) и због тога је важан за диверзификацију увоза гаса у ЕУ. Због тога су државе чланице ( не све подједнако, направити разлику) веома заинтересоване за постојање стабилног и предвидљивог политичког и регулаторног окружења у региону. То енергетици у региону даје изражену геополитичку димензију. Идеја водиља у развоју Енергетске заједнице је заснована на тзв. неофункционалном размишљању у бриселској администрацији која је покренула Атински процес. Неофункционализам подразумева логику интеграције која започиње у високо 20
  • 22. техничкој области и креира динамику која се коначно прелива и на друге области. Ово залагање је коницидирало са јачањем спољне енергетске политике ЕУ и стратегије према ЈИЕ што је резултирало трансфером, односно „извозом“ ЕУ правила и институција. Заједница је заправо моделирана на Заједници за угаљ и челик, претечи савремене ЕУ. Меморандуми су били увод у правно обавезујући уговор. Тај уговор потписан 25.10. 2005. у Атини , а ступио на снагу 1.јула 2006., је имао за основни циљ да се прошири ЕУ унутрашње тржиште на Југоисточну Европу. 2.2 Предстојећи послови и обавезе, трансформација Енергетске заједнице, координација са напретком у формулисању европске енергетске политике Министарство рударства и енергетике је задужено за координацију активности које су везане за Уговор о Енергетској заједници и адаптацију акција из области енергетике. Србија је институционизовала дијалог у енергетици са Европском Комисијом пре свега кроз тела Енергетске заједнице и достављала материјал који је везан за ниво имплементације Уговора (имплементацији упутства 2003/55/ЕЦ (гас), 2003/54/ЕЦ (електрична енергија), уредбе 1228/2003 (прекогранична размена електричне енергије), упутства 2001/77/ЕЦ и 2003/30/ЕЦ (обновљиви извори енергије). Установљене су и друге димензије у Уговору о Енеергетској заједници- уведена је социјална димензија у енергетици (пре свега кроз заштиту угрожених потрошача и социјални дијалог у енергетици), а основан је Социјални форум у коме учествују владини ресори и институције које се баве социјалним програмом, као и синдикати. У току је припрема Социјалног акционог плана ради примене Меморандума о разумевању о социјалним аспектима Енергетске заједнице.У току је допуна области рада Енергетске заједнице. Заправо, Енергетска заједница шити своје активности у складу са доунама и иновирањем енергетске политике ЕУ. У складу са тим успостављају се нова радна тела Уговора – Група за праћење 21
  • 23. сигурности снабдевања у наредном месецу. Такође, уводи се нафтна димензија у Уговор (рафинерије, нафтоводи, нафтне резерве). У наредном периоду, до 2010. Године, биће познато који део правне регулативе из нафтног дела се примењује у Енергетској заједници. Министарски савет је одабрао Београд као место Нафтног форума Енергетске заједнице. Формирана је Радна група за енергетску ефикасност која треба да изради Акциони план за сваку страну о примени мера енергетске ефикасности. Радна група за енергетску ефикасност се тренутно налази у завршној фази припреме националног акционог плана. Образац за припрему Националног акционог плана за енергетску ефикасност је израђен у складу са захтевима Директиве 2006/32 (on end-use efficiency and energy services). Уговорне стране би требало да припреме први акциони план за енергетску ефикасност који покрива период 2009-2011. године. Сачињен је Развојни план за примену општих стандарда и потребно је израдити акционе планове за примену стандарда у области електроенергетике и гасне инфраструктуре, а предвиђено је и формирање Радне групе за обновљиве изворе. У принципу, напредак који Србија остварује у испуњавању својих обавеза на основу чланства у Енергетској заједници има константно позитиван тренд, али постоји доста простора за његово убрзање.У 2009. години предвиђено је усвајање Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, којим ће у правни систем Републике Србије бити пренете недостајуће одредбе Упутства 2003/54/ЕЗ о унутрашњем тржишту електричне енергије, Упутства 2003/55/ЕЗ о унутрашњем тржишту гаса и Уредби 1228/2003 о условима за приступ мрежи ради прекограничне размене електричне енергије, са амандманима, у циљу потпуног усаглашавања са акијем ЕУ. Неопходно је преношење у наше законодавство и следећих аката: Уредба 1775/2005 о условима за приступ мрежама за транспорт природног гаса; Упутства 2004/67/ЕЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања природним гасом и Упутства 2005/89/ЕЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања електричном енергијом и инвестиција у инфраструктуру.Најважније измене и допуне Закона у циљу усклађивања са акијем укључују : либерализација тржишта која омогућава 22
  • 24. сваком купцу да по одређеној динамици бира свог снабдевача енергијом, са предвиђеним механизмом заштите квалификованог купца који је остао без свог слободно изабраног снабдевача (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ и 2003/55/ЕЗ); изузеће од слободног приступа треће стране у случају уговора типа „преузми или плати” или изградње нове инфраструктуре у гасном сектору (захтеви Упутства 2003/55/ЕЗ); раздвајању конкурентних и регулисаних делатности у области електричне енергије, то јест, раздвајање делатности дистрибуције и управљања дистрибутивним системом за електричну енергију, као регулисане делатности, и снабдевања електричном енергијом, односно трговине електричном енергијом ради снабдевања, као потенцијално конкурентне делатности. Овим се омогућава равноправан третман снабдевача од стране дистрибутера, док се квалификованим купцима који се налазе на дистрибутивном систему омогућује да своје право искористе на недискриминаторан начин (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ); проширење надлежности Агенције за енергетику Републике Србије. Након доношења Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, планира се доношење подзаконских аката, као и измене и допуне постојећих, у складу са овим Законом, односно измена и допуна Правила система за пренос електричне енергије и Правила о раду дистрибутивног електроенергетског система, као и Правила о раду транспортног система природног гаса, Правила о раду дистрибутивног система природног гаса и Правила о раду складишта природног гаса. Националним планом за интеграцију у ЕУ предвиђено је јачање капацитета Министарства рударства и енергетике и Агенције за енергетику у циљу омогућавања праћења дешавања на тржишту, предлагања мера за даље унапређење политике енергетике и припрема евентуалних измена Закона и подзаконских аката. 3. ЕУ и енергетике-шта чека Србију, стандарди, процеси у току 23
  • 25. Три су основна стуба нове европске енергетске политике. Пре свега, то је формирање интегралног унутрашњег тржишта у правцу његовог јачања, како са аспекта конкурентности кроз додатне мере либерализације, тако и одрживости, али и безбедности снабдевања. Главно место добија јасна подела између снабдевања и производње енергије са једне и њеног преноса са друге стране. Други ступ је прелазак на енергију са што нижом емисијом ЦО2, односно обавезујући циљ од 20 процената удела обновљивих извора енергије(соларна, биомаса, енергија ветра и друго) у енергетском миксу до 2020. Сада је степен удела 6,5 %. За постизање овог циља биће неопходан велики раст у три основна вида коришћења обновљиве енергије:производња струје, биогорива и грејање, односно хлађење. У овом делу је и циљ да се у транспорту удео биогорива повећа на 10 % до 2020. Повећање енергетске ефикасности, практично штедња и рационално коришћење енергије, је трећи стуб. Уколико се постигне овај циљ ЕУ би до 2020. користила чак 13 % мање енергије него 2006. Методи и средства за постизање ових уштеда су различити: економичнији мотори са унутрашњим сагоревањем, ефикаснији уређаји за домаћинства, унапређење изолације стамбених и пословних објеката, као и већа ефикасност у преносу и дистрибуцији енергије. Повећање зависности ЕУ од увоза енергије захтева и адекватну спољну политику. Енергија је постала приоритетна тема спољних односа Брисел. У суштини, не само спољних односа, већ и једна од главних поставки Европске безбедносне стратегије. Практично закључци Савета ЕУ су формулисали прву целовиту Енергетску политику за Европу. Фокусирану на следеће теме и приоритете: унутрашње тржиште за струји и гас, безбедност снабдевања, међународна енергетска политка, енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије и енергетске технологије. У складу са тим у току су промене и допуне европског законодавства. На унутрашњем плану Комисија ЕУ прецизније дефинише већ усвојене циљеве из формуле „ три пута 20 до 2020“, што укључује изградњу енергетског система са диверзификованим снабдевањем „нефосилним“ горивима, флексибилном инфраструктуром и капацитетима за управљање тражњом који ће бити разлитичити 24
  • 26. од постојећих. Код првог се ради о смањењу значаја и ослонца на нафту, гас и угаљ, код другог о повезивању струјне и гасне инфраструктуре, а у трећем сегменту у питању је повећање резерви нафте и капацитета за складиштење гаса. То би требало да се постигне планом који садржи пет тачака: развој прекограничне инфрастуктуре и диверзификација снабдевања, спољни енергетски односи, складишта нафте и гаса, енергетска ефикасности и коришћење споствених енергетских ресурса. Управо овај правац развоја енергетске политике је прави индикатор задатака који стоје пред Србијом, као аспирантом на чланство у ЕУ: Студија Међународне агенције за енергију (ИЕА) „Енергија на Западном Балкану-пут према реформи и реконструкцији“ истиче потребу да власти широм региона одлучније спроводе политике које ће резултирати одрживим, поузданим и ефикасним енергетским сектором. Ова оцена се, као и други налази, ван сваке сумње односи и на Србију. Уосталом као и констатација да су енергетски системи региона крхки, да су нужне инвестиције, те да још није обновљена инфраструктура разорена у ратовима који су пратили распад заједничке државе. Студија идентификује основне изазове: изградња институционалних капацитета и унапређење процеса формулисања политике; реализација реформи енергетског тржишта и његове регулације; јачање енергетске безбедности; унапређење енергетске ефикасности; приоритет који је неопходан ради заштите околине и климатских промена; борба против енергетског сиромаштва; развој трансевропске инфратруктуре за транспорт нафте и гаса. Налази и оцене ИЕА су важни сегменти у одлукама ЕУ, али и финансијских институција и других инвеститора. 3.1 Основне директиве и уредбе, утицај њиховог усвајања на енергетски сектор Прве директиве које су прихваћене од стране Србије су биле оне које се односе на струју и гас: 2003/54/ЕЦ за струју и 2003/55/ЕЦ за гас. То је урађено кроз 25
  • 27. меморандуме које је цео регион ЈИЕ прихватио у оквиру Атинског процеса, претече Уговора о Енергетској заједници. У складу са тим уследила је либерализација сектора гаса и струје, успостављање националних независних регулаторних тела, раздвајање вертикално интегрисаних националних компанија за гас и струју и успостављање оператора за пренос струје и гаса. Креирање унутрашњег енергетског тржишта и либерализација у енергетеци која зависи од преносних мрежа и инфрастурктуре (гас, струја). Ради се о две кључне директиве о заједничком унутрашњем тржишту које су поставиле основу за реорганизацију производње, преноса, снабдевања и дистрибуције струје и гаса. Те две, у суштини антимонополске, директиве садрже одредбе: о недискриминаторном приступу преносним мрежама за све произвођаче енергије (тзв. приступ трећих страна); одвајању управљања инфраструктуром од пружања услуга, тј.раздвајање (unbundling); o управљању инфраструктуром од стране независних оператора система и независних дистрибутера (ТСО, ДСО); увођењу независних регулатора, независних од интереса произвођача; постепеном отварању тржишта, што потрошачима омогућава избор између снабдевача енергијом. Енергетска заједница, иначе, захтева од учесница да прихвате листу директива у области струје (2), гаса (1), заштите околине (11) и обновљивих извора (2). Поред тога и одређења правила политике конкурентности, али и мере у вези антикорупције.Kао пример, новодимо да је Влада у електроенергетском сектору, основала две потпуно независне компаније: Јавно предузеће за производњу, дистрибуцију и трговину електричном енергијом-ЈП „Електропривреда Србије“ (ЈП ЕПС) и предузеће за пренос и управљање преносним системом-ЈП „Електромреже Србије“ (ЈП ЕМС) која су отпочела са радом 01.07.2005. Завршене су и све активности везане за издвајање предузећа неелектропривредних делатности која су пословала у саставу ЈП ЕПС и ЈП ЕМС, укупно 20 предузећа. Окончано је и раздвајање имовине. Обе компаније су још увек у 100 % државном власништву 26