SlideShare une entreprise Scribd logo

Biz life preview - br. 4

•
•
I
Ivana Mihajlović
1  sur  84
Télécharger pour lire hors ligne
specijalni gost dr Tanja Miščević // šef srpskog pregovaračkog tima sa EU Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! Business magazine broj 4 // septembar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD Ekskluzivno za BIZlife Željka Cvijanović + specijalno izdanje Vlade Republike Srpske Evropa frustrirana stanjem u BiH Intervju Zorana Mihajlović ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine ’Zelena energija’ investicioni potencijal ZELENA ENERGIJA Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Intervju VELIMIR ILIĆ ministar građevine i urbanizma Srbija najveći rasipnik energije ekonomska politika Zvezde prelaznog roka Biznis i politika interes iz ljubavi Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata BIZLife Conferences&Events // Okrugli sto Kamatna politika banaka u uslovima krize
Izumeli smo automobil. Ponovo. A Daimler Brand Nova S-Klasa. Beograd, Mercedes-Benz Beograd, Omladinskih brigada 33, tel> 0113019 243, 3019 245 Novi Pazar, Biševac d.o.o., Selo Ivan;a, tel> 020360 030 :a;ak, Jevtovi'-Cars d.o.o., Prislonica bb, tel> 032301 100 Novi Sad, AK MikoM d.o.o., Temerinski put bb, tel> 0214895 600 Niš, EuroStar d.o.o., Vojvode Miši'a bb, tel> 018512 064 Ovlaš'eni serviser> AS MB Ili' }or]e, Martinci, Vojvo]anska 145, tel> 022668 673
Sadržaj Strana 10 rbija žitnica S Evrope? Tema broja 44 Reciklaža - nova industrijska grana Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske 18 nteres iz I ljubavi BIZLife ConferencesEvents Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata 46 Kamatna politika banaka u uslovima krize 22 Zvezde prelaznog roka 1x Milioneri u redovima FED-a U fokusu stranih medija BIZLife ConferencesEvents Ekonomska politika 25 oslednji je P čas za promene 52 stvariti rast O na svetskoj sceni 49 Bezos cilja na zlatnu eru Novinarstva Branislav Grujić, predsednik kompanije PSP – Farman Interes iz ljubavi 54 Brazilac vlasnik američkih ’ikona’ Ivan Dimitrijević, marketing direktor Internet Group mirjana.pascan@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs Gorica Bilal gorica.bilal@bizlife.rs Jovana Đurašković jovana.djuraskovic@bizlife.rs natasa.popovic@bizlife.rs Jelena Vučetić, Marko Rupena, foto servis Beta, Medija centar Beograd KEY ACCOUNT ivana.mihajlovic@bizlife.rs ivana.cekovic@bizlife.rs jelena.devic@bizlife.rs UREDNIK SARADNICI ASISTENT KONFERENCIJA I DOGAĐAJA Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs 04 BIZLIFE sadržaj Ana Petrović, Daniela Ilić, Marija Damjanović, Nikola Ivana Mladenović ivana.mladenovic@bizlife.rs 81 smeh na O nogama FashionBeauty 82 Ni za operu nije kasno! Jelena Šarenac, direktor korporativnih komunikacija Henkel Srbija dr Tanja Miščević, šef srpskog pregovaračkog tima sa EU MARKETING MENADŽER PRODAJE Ivana Čeković Ivana Mihajlović Dvorci bavarske 70 ravo dobar P diplomata Pavlović, Rade Repija, Slave Govedarica Jelena Dević 78 Baroknim stopama Ludviga II Velimir Velja Pavlović, novinar broj 04 // septembar ASISTENT UREDNIKA Life DESIGNHotel 69 Svi smo u nekom filmu FOTO Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs 76 Relaksacija na granici hedonizma Hrana za dušu 60 Kako savladati Facebook Mirjana Pašćan Dve šmizle 68 Septembar sa mirisom melodija 56 iko nije N rođen kao direktor Poslovni saveti UREDNIK LIFESTYLE 75 akitom na N velika vrata Siniša Ubović, glumac 58 iznis pravila B za početnike DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Moon Sushi Bar, japanska kuhinja 66 Susret sa knjigom koja je sve izvrnula Uspešni biznismeni Business Magazine 74 apan kroz J zalogaje Hom Parviz, generalni direktor Hyatt Regency Beograd Gedžeti Biografije uspešnih Impresum 63 iše od posla V 64 Interaktivni auto-majstor Istraživanje U fokusu stranih medija Biznis i politika 18 zvezde prelaznog roka Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost, BIZLife specijal 14 Evropa frustrirana stanjem u BiH Strana 22 27 zelena energija Ekonomska politika Nataša Popović Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs SALES REPRESENTATIVE Milica Predojević milica.predojevic@bizlife.rs DISTRIBUCIJA I PRETPLATA Uroš Kečić uros.kecic@bizlife.rs ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 Štampa Rotografika Segedinski put 72, Subotica DISTRIBUCIJA Centrosinergija Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30, 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
uvodnik Letnji transferi Srpska transfer saga u Vladi dobila je svoj epilog početkom septembra P očetak septembra obeležilo je… Ukoliko vam je prva pomisao rekonstrukcija Vlade Srbije, moraću da vas razočaram, bio je to transfer veka, Real Madrid je doveo Garetha Balea iz Totenhema za 100 miliona evra! Dodatni kuriozitet najveće letnje transfer sage, kako su je nazvali sportski novinari, jeste to što je trajala ni manje ni više nego 110 dana! Naravno da su, kako dužina pregovora, tako i visina transfera izazvale najrazličitije komentare, od toga da nijedan fudbaler ne vredi 100 miliona evra, kao što je izjavio Francuz Zinedine Zidane, pomoćni trener Real Madrida i jedan od najboljih fudbalera svih vremena, do stava da ’vredi svaku paru’, kako je rekao Baleov menadžer Jonathan Barnet. U domaćim okvirima, i srpska transfer saga u Vladi dobila je svoj epilog. Istina, nije trajala 110 dana, tek nešto preko 60, ali to da je Aleksandar Vučić, Konačno, drugog septembra novi ministri Vlade Srbije su položili zakletvu. I pored novinarskih pokušaja, detalji transfera pojedinih ministara su ostali tajna, tako da o ciframa, kao što je slučaj kod Baleovog transfera, nema podataka. Za neke od njih postoje jasni podaci o prethodnom radu i rezultatima, kao u slučaju Balea koji je protekle sezone odigrao 44 utakmice za Totenhem, postigao 26 golova i bio proglašen za najboljeg fudbalera Premijer lige, dok za druge tako jasnih rezultata, kako u ministarskom poslu tako i u poslovima koji su sada u nadležnosti njihovih ministarstava, nema. Ostaje da verujemo da su I pored novinarskih pokušaja, detalji transfera pojedinih ministara su ostali tajna dao medijima, početkom jula, domaći, letnji zadatak, koji će ministri biti smenjeni, a ko će biti novi članovi vlade, moglo se pratiti tokom letnjih ferija. Spekulisalo se različitim imenima, domaćima, strancima, domaćima iz inostranstva, poznatim, manje poznatim, sklonim aferama ili potpuno ’strejt’. eksperti u svom poslu, baš kao što su i predstavljeni. Bitna razlika između ovih transfera je u tome što se od Balea prvi rezultati u Real Madridu očekuju tek za godinu dana, dok se od novih ministara očekuje da učine skoro nemoguće, i to po mogućnosti – odmah! Sa srećom! Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs 06 BIZLIFE uvodnik
BIZNIS PANORAMA ’EH, KAD BI SRBIJA MOGLA KO' ŠPANOVIĆEVA I BEKRIĆ?! ’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade primio je delegaciju Atletskog saveza Srbije (ASS) i zahvalio se svima koji su doprineli da Ivana Španović i Emir Bekrić osvoje bronzane medalje na šampionatu sveta u Moskvi. „Srbija u narednom periodu treba da bude država koja je hit, ne samo u atletici, već i u politici i ekonomiji, i glavni cilj rekonstruisane vlade upravo će biti da država bude mnogo jača u ekonomskom pogledu“, rekao je Vučić. ’HOĆEŠ TI ILI JA DA IH DOVEDEM U RED?’ - Vladimir Putin, ruski predsednik sa kolegom Xi Jinpingom iz Kine na samitu G20 u Sankt Peterburgu. Glavna tema samita je bila situacija u Siriji. ’GDE SI CARE ’ - Nikola Selaković, ministar pravde, pred sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. 08 BIZLIFE biznis panorama ’ŠTA MI RADE IZA LEĐA?’ - Zoran Milanović, hrvatski premijer je nakon sastanka s Wernerom Faymannom, austrijskim kancelarom i Alenkom Bratušek, slovenačkim premijerom, izjavio da su Austrija i Slovenija zemlje s kojima je Hrvatska povezana kulturom i istorijom, a koje su ujedno među njenim najvažnijim ekonomskim partnerima, te je istakao važnost ovakvih trilateralnih sastanaka koji će biti nastavljeni prvo u Sloveniji, a potom i u Hrvatskoj. ’DOŠLO POSLEDNJE VREME’ - Dvoje zaposlenih na biciklima idu na posao u sedište kompanije Nokia u Espu. Microsoft je pristao da plati cifru od 5,44 milijarde evra za ovu finsku kompaniju, uključujući i prava na patente kompanije koja je nekada bila najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu.
’I ŠTA KAŽEŠ, DINKIĆ PONOVO U VLADI? ’ - Ivica Dačić, premijer Srbije i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbiji na sednici u Beogradu. 'NO LAND IN SIGHT, JUST SERBIA!' – Tomislav Nikolić, predsednik Srbije i Zhang Dejiang, kineski vicepremijer, u holu zgrade parlamenta u Pekingu. Predsednik Nikolić je bio u dvodnevnoj poseti Kini, prilikom koje se sastao sa svim važnijim ljudima ove zemlje iz političkog i privrednog života. Njegovu posetu obeležila je izjava: „Ako zamislite evropski kontinent kao okean, mi smo kineskim rukovodiocima ponudili Srbiju kao ostrvo u tom okeanu“. ’PADA? BAŠ ME BRIGA, IMAM ŠLEM!’ - Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, obišao gradilište drugog severnog vijadukta petlje 'Radnička'. ’JEDNOBOJNO ILI ŠARENO?’ - Angela Leong, direktor SJM i Donatella Versace na svečanoj ceremoniji potpisivanja ugovora o izgradnji tematskog hotela u Makau, kockarskom raju u Aziji. Hotel bi trebao da bude u funkciji 2017. BIZLIFE biznis panorama 09
tema broja Srbija žitnica Evrope? tekst: DANIELA ILIĆ 10 BIZLIFE tema broja Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje zapošljava oko dva odsto radne snage i doprinosi sa preko četiri odsto BDP EU. S druge strane, učešće primarne poljoprivrede u BDP Srbije u prvoj deceniji 21. veka bilo je u rasponu od 24,6 do 9,7 odsto
S rbiji je neophodna detaljna strategija razvoja poljoprivrede u narednom periodu, kako bi što spremnije dočekala konkurenciju prilikom učlanjenja u Evropsku uniju, a oni upućeniji bi rekli - kako bi se postojeća nekonkurentnost smanjila koliko je to moguće. Iako zvanično u Srbiji strategija razvoja poljoprivrede postoji, ona datira iz 2005. godine i zasnovana šljavaju oko 20 odsto radne snage je na postulatima predtranzicione i proizvode više od deset odsto privrede. U međuvremenu je proBDP, ističe se u analizi Privredne tutnjala i svetska ekonomska krikomore Srbije. za, dok srpska finansijska još traje. Broj farmera u EU, prema Smanjen je broj stanovnika – poanalizi PKS, iznosi oko 26,7 trošača, dodatno je opala kupovna miliona, što predstavlja trećinu moć u zemlji, a zbog drastičnog njihovog ukupnog broja iz pada stočarske proizvodnje, perioda kada su definisani postajemo zavisni od mesa Zbog osnovni ciljevi agrarne iz uvoza. Raste izvoz sidrastičnog pada politike pre više od pet rovina, ali i uvoz prerastočarske decenija u Rimu. Ova đevina. Uz sve ovo, 1. proizvodnje, tendencija smanjenja postajemo zavisni septembra je na snagu od mesa iz biće nastavljena zbog stupio Sporazum o stauvoza dejstva tehnoloških, bilizaciji i pridruživanju demografskih promena, ali i sa EU koji, kroz liberalizaciju rasta dohotka. tržišta, domaće poljoprivrednike S druge strane, učešće priizlaže još većoj konkurenciji. A, marne poljoprivrede u BDP Srbije domaći poljoprivrednici su sve u prvoj deceniji 21. veka bilo je stariji i sve ih je manje. u rasponu od 9,7 do 24,6 odsto. Iz ovoga proizlazi da nije glavProsečna godišnja stopa rasta no pitanje može li Srbija da bude neto poljoprivredne proizvodnje u žitnica Evrope, kao što to najavljuSrbiji u protekloj deceniji iznosila ju ovdašnji zvaničnici, već može li je 1,3 odsto, a bruto vrednosti, Srbija da prehrani samu sebe? prema podacima PKS, 1,9 odsto. U Za razliku od domaćeg poljoSrbiji dominira biljna proizvodnja, privrednika, čije gazdinstvo u Srbiji u proseku koristi 4,5 hektara, evropski ’kolega’ obrađuje 17,9 hektara. Evropska unija predstavlja tržište sa oko 500 miliona potrošača koji su spremni da potroše gotovo četvrtinu svojih zarada na hranu. Prehrambena industrija učestvuje sa tri do pet odsto u BDP i zapošljava više od tri odsto radne snage EU. Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje zapošljava oko dva odsto radne snage, doprinosi sa preko četiri odsto BDP EU. Svi prikazani segmenti prehrambenog sistema EU upo- Pretpristupni fondovi EU → više informacija na www.bizlife.rs dok je glavna odlika razvijenih privreda dominacija stočarske proizvodnje. Prema rečima Đorđa Bugarina, sekretara Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, merilo razvijenosti nečije poljoprivrede dobija se upravo 'sabiranjem' stočarstva i ratarstva i 'prevođenjem' na hektar. „Naše stočarstvo je na nivou 25 odsto učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, što je katastrofalno. Većina zemalja Evropske unije ima udeo stočarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji iznad 50 odsto. To govori o tome da je njihova proizvodnja intenzivnija i mnogo bolje organizovana nego naša“, kaže Bugarin. On tvrdi da Srbija ipak može da bude značajan akter na evropskom tržištu, pogotovo kada je reč o žitaricama i uljaricama. „Naša proizvodnja pšenice, iznad pet tona po hektaru, u glavno pitanje Nije glavno pitanje može li Srbija da bude žitnica Evrope, kao što to najavljuju ovdašnji zvaničnici, već može li Srbija da prehrani samu sebe? Na putu ka EU, Srbiji su dostupna sredstva iz pretpristupnih fondova za ruralni razvoj, koja, po tvrdnji Aleksandra Senića, predsednika Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, nismo dobili jer nemamo projekte. „Ministarstvo poljoprivrede je još 2011. godine projektovalo da u trenutku sticanja statusa kandidata za članstvo u EU možemo da povlačimo godišnje između 53 i 64 miliona evra. Taj iznos se svakako povećava tim što je Hrvatska prestala da bude korisnik pretpristupnih fondova EU, i verovatno će Srbija, ukoliko bude imala adekvatne projekte i bude uspostavila sistem za agrarna plaćanja, kontrolu plaćanja i kontrolu utroška sredstava, iz IPA fondova EU moći i da povuče i veća sredstva od tog iznosa na godišnjem nivou. U aprilu ove godine smo na odboru za poljoprivredu čuli od predstavnika ministarstva da Srbija ove godine nije imala projekte i da je aplicirala za sredstva u iznosu od svega deset miliona evra. Međutim, u julu smo dobili odgovor Evropske komisije da Srbija zbog neuspostavljanja sistema za agrarna plaćanja i nespremnosti administracije da poštuje procedure EU neće dobiti nikakva bespovratna sredstva u 2013.“ , ističe Senić. BIZLIFE tema broja 11
„Naše stočarstvo je na nivou 25 odsto učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, što je katastrofalno” Đorđe Bugarin sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine ovoj godini je ostvarena pre svega zahvaljujući klimatskim uslovima, a manje zahvaljujući delovanju čoveka. Ona ipak može da se održi na postojećem nivou. Za cilj treba da postavimo godišnju proizvodnju pšenice na nivou ne manjem od pet tona po hektaru, a kukuru- Kod kukuruza smo zadovoljni kad ostvarimo prinose od 4,5 do pet tona po hektaru, a realno se ti prinosi mogu podići na sedam tona za ne manje od sedam, osam tona po hektaru. To je moguće postići uz povećana ulaganja i veću pažnju posvećenu proizvodnji“, ističe Bugarin. Nažalost, u Srbiji se ostvaruju proseci koji su najčešće kod pšenice od tri do 3,5 tone. Kod kukuruza smo zadovoljni kad ostvarimo prinose od 4,5 do pet 42,7 miliona dolara, potom banana, tona po hektaru, a realno se ti pa pomorandži... Inače, više od poloprinosi mogu podići na najmanje vine ukupnog izvoza Srbije u oblasti sedam tona. poljoprivrede i ribarstva ostvaruje „Za naše potrebe godišnje se sa zemljama članicama EU. treba između 1,2 i 1,3 miliona tona Postavlja se pitanje šta srpski pšenice i oko četiri miliona tona poljoprivrednici dobijaju, a šta kukuruza. Umesto što smo se pre gube ulaskom države u članstvo dve godine dičili izvozom od dva Evropske unije. miliona tona kukuruza, komotno „Najveća korist koju proizvomožemo da godišnje izvozimo đači dobijaju članstvom u između četiri i pet miliona Za naše EU je stabilnost podrške tona. Bilo bi mnogo potrebe i veća stabilnost tržišta bolje kada bismo uspeli godišnje u odnosu na postojeće da te proizvode obratreba između 1,2 i stanje u Srbiji. Jedna od dimo ili doradimo bar 1,3 miliona tona osnovnih karakteristika u prvoj fazi prerade. Još pšenice zajedničke poljoprivredne bolje bi bilo kada bismo politike EU je finansiranje u kukuruz upotrebili u ishrani sedmogodišnjem periodu, sa tačno stoke, jer, inače nikada nećemo utvrđenim iznosima subvencija stići na tržište sa nekim finalnijim mogućim korisnicima i namenama proizvodima, i uvek ćemo se na godišnjem nivou. Na ovaj način, zasnivati na proizvodnji sirovina i svaki poljoprivrednik je siguran bićemo ponosni izvozom kukurusa kolikom pomoći godišnje može za, umesto da smo ispunili kvotu da računa i na osnovu toga može od 8.750 tona izvezene junetine na slobodno da planira kako će uložiti prostoru EU“, objašnjava Bugarin. svoja sredstva. Nivo cena ne može Iako izvoz poljoprivrednih da se garantuje, ali se razvijenim i proizvoda čini značajan deo ukuuhodanim instrumentima cenovne pnog srpskog izvoza, suficit koji politike obezbeđuje manja promena ostvarujemo u spoljnotrgovinskoj cena i onemogućavaju njihova razmeni u ovoj oblasti sa svetom visoka variranja, što na domaćem ove godine beleži pad. Suficit je tržištu trenutno nije slučaj“, navode za prvih šest meseci ove godine analitičari PKS. iznosio 274,9 miliona dolara, što S druge strane, pak, otvaraje za 56,9 odsto manje nego u isto njem tržišta i snižavanjem carinvreme lane. Izvoz je nešto veći od skih stopa za uvozne proizvode, milijardu dolara, što je pad za 18,8 srpskim poljoprivrednicima sledi odsto, a vrednost uvoza je 808,2 žestoka konkurentska borba i miliona dolara, što je rast za 16,1 na domaćem i na inostranom odsto, kažu u PKS. tržištu. U isto vreme moraće da se Srbija je u prvom polugodištu pridržavaju svih važećih propisa u najviše izvezla malina, u vrednooblasti bezbednosti hrane, sistema sti od 83,3 miliona dolara, potom kvaliteta i očuvanja i primene šećera, pšenice, pa piva i kukuruza. dobre poljoprivredne prakse. ● A, najviše smo uvezli sirove kafe za Srpska poljoprivreda u brojkama 4,2 MILIONA HEKTARA - obradive površine 3.355.859 HEKTARA - korišćenog poljoprivrednog zemljišta 10 MILIONA TONA - prosečna godišnja proizvodnja poljoprivrednih proizvoda 23% UDELA U UKUPNOM IZVOZU SRBIJE - imaju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi 3,9 MILIJARDI DOLARA - Ukupna bruto vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2012. godini 4,25% - UČEŠĆE POLjOPRIVREDE U NACIONALNOM BUDžETU SRBIJE (po rebalansu za 2013) 628.555 - porodičnih poljoprivrednih gazdinstava 2.567 - gazdinstava pravnih lica i preduzetnika 12 BIZLIFE tema broja
intervju broja Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske Evropa frustrirana stanjem u BiH K „Svaka država u regionu ima svoja politička opterećenja i balaste, i evropski put joj neće pomoći da ih reši“ tekst: Slave Govedarica 14 BIZLIFE intervju broja ada je pre nekih pet meseci postala prva žena u premijerskoj fotelji Republike Srpske (RS), Željku Cvijanović i vladu na čijem je čelu dočekale su teške ekonomske prilike i sve učestaliji nasrtaji na ustavnu poziciju RS, garantovanu Dejtonskim sporazumom. Sumirajući ono što je Vlada radila prethodnih meseci, Željka Cvijanović u intervjuu za BIZLife kaže da su, uprkos navednim okolnostima, uz izuzetan rad, ostvareni dobri rezultati: „Od prvog dana rada ove vlade krenuli smo u snažne intervencije i držeći se zadatog budžetskog okvira, određene stvari, koje nisu prvobitno planirane kao prioritet, izbacili smo u prvi plan, mislim pre svega na poljoprivredu, zdravstvo, na rasterećenje privrede… Istovremeno, krenuli smo u pregovore s ciljem utvrđivanja dinamike vraćanja ranije umanjenih plata budžetskim korisnicima za deset odsto. Prvobitno je bilo predviđeno da to umanjenje ostane tokom cele 2013. godine, određenim preraspodelama i dodatnim uštedama uspeli smo da ga svedemo na pet odsto i to počevši od sredine godine. Istovremeno smo izmirili sve zaostale subvencije za poljoprivredu iz protekle godine, u iznosu od 28 miliona konvertiblnih maraka (KM) i krenuli da realizujemo sve tekuće obaveze prema poljoprivredi. Za prvih šest meseci ove godine u poljoprivredu smo uložili više od 60 miliona KM. Izuzetno sam ponosna i na činjenicu da smo kreirali poseban program podrške privredi, omogućujući jednostavan pristup sredstvima Investiciono-razvojne banke RS uz kamatnu stopu od četiri odsto. Osim toga,
poput isporuke subvencionisanih definisali smo koja zakonska traktora ili automobila, proizvodrešenja moramo da donesemo do nje nameštaja, infrastrukturnih kraja godine, kako bismo obezbedili projeketa, zajedničkih nastupa na dodatno rasterećenje privrede. Uz sajmovima i slično, ali smo sada neke sistemske zahvate, preduzeli intenzivirali te aktivnosti. smo i čitav niz interventnih mera. Između ostalog, prvi put otka● Da li odlične odnose Srbije ko postoji RS, obezbedili Od prvog i RS mogu da naruše sposmo sredstva u visini dana rada radične izjave političara, sedam miliona KM za ove vlade kao što je to bila izjava regresirani plavi dizel. krenuli predsednika Srbije Ceneći sve ovo, kao smo u snažne Tomislava Nikolića o ’Boi sve one akcije koje intervencije sancima’ koji žive u RS? su bile usmerene kao - Prosto je nemoguće da se odprvo na izradu strateškog nosi između Srbije i RS posmatraju dokumenta kada je u pitanju borba na osnovu pojedinačnih izjava, zato protiv korupcije, kao i čitav niz što je institucionalna saradnja ono mera koje je preduzeo naš MUP što je važno. Sigurna sam da na obe na suzbijanju takvih radnji, čak i u strane postoji apsolutna svest o povlastitim redovima, ali isto tako i trebi da ti odnosi budu ne samo doinspekcijske službe, moram da kabri, nego odlični. I da to mora tako žem da sam zaista zadovoljna onim da funkcioniše, bez obzira na to koja što je ova vlada do sada uradila.“ politička opcija bila na vlasti i u RS i u Srbiji. Osim toga, taj odnos ima još ● Kako u ovom trenutku ocejednu dimenziju. Srbija je potpisnik njujete odnose Srbije i Republike i garant Dejtonskog mirovnog Srpske? sporazuma, neko ko ima svoju - Mislim da su naši odnosi daleko ulogu u činjenici da je Dejtonski važniji i sadržajniji nego što to sporazum verifikovao i priznao RS, može biti propisano ili regulisano naravno u okviru BiH. Ne vidim da bilo kojim sporazumom, pa i Sposu odnosi između RS i BiH narušeni razumom o specijalnim paralelnim zbog te Nikolićeve izjave. Mislim vezama. U pitanju su bratske, da je to bila jedna čisto geografska rodbinske, prijateljske, nacionalne, odrednica. Mi sebe ne doživljavamo poslovne i svake druge veze. I bitno Bosancima i to ne krijemo, ali isto je da se one neguju. Zadovoljna sam tako ne mislim da je alarmantno saradnjom dveju vlada prevashodako vas neko nazove Bosancem, jer no, a potom i drugih institucija ili vas je tradicionalno tako zvao zato organa iz Srbiji i RS. Značajno je što što živite na teritoriji BiH. uspevamo da održimo planiranu Drugo pitanje, koje bi moglo da dinamiku i da dva puta godišnje se postavi, jeste zašto građani RS držimo zajedničke sednice dveju ne osećaju nikakavu emotivnu vezu vlada. I do sada smo realizovali sa BiH. Oni su svesni pravne veze veliki broj zajedničkih projekata, koja postoji, zato što su smešteni na prostoru BiH, ali emotivna veza ne postoji. ● Bili ste u prethodnoj vladi ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju. Kako ocenjujete regionalne odnose u ovom trenutku? - Kada posmatrate odnose u regionu, onda nikako ne možete da zanemarite činjenicu da smo svi nekada bili deo zajedničkog miljea. I poslovne politike i način ponašanja, politička i ekonomska promišljanja su stvari koje su veoma slične, bez obzira na to da li govorimo o Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji ili BiH. Kada govorim o jednoj poslovnoj integraciji koja će morati da se desi u budućnosti bez obzira na to što su neke od ovih država bliže Briselu, neke dalje, to znači da moramo sami shvatimo odnosi srbije i rs U pitanju su bratske, rodbinske, prijateljske, nacionalne, poslovne i svake druge veze. I bitno je da se one neguju. Zadovoljna sam saradnjom dveju vlada prevashodno, a potom i drugih institucija ili organa iz Srbiji i RS. U odnosu predstavnika nekih zemalja prema BiH, odnosno entitetima, evidentne su određene nedoslednosti i različiti tretmani da pripadamo istom tržištu i da su nam i ciljevi i određeni pravci razvoja kompatibilni. Kada je u pitanju politička saradnja, mislim da smo napredovali i da je mnogo otvorenih pitanja iz prošlosti rešeno u međuvremenu. Kada je u pitanju RS, od prioritenog značaja je saradnja sa Srbijom, ali RS, radeći i samostalno i u okviru BiH, promoviše regionalanu saradnju i ima dobru komunikaciju sa svim partnerima iz regiona. Najznačajniji zajednički projekti Srbije i RS „Posebno bih istakla pokretanje projekta ’Podrinje’, koji podrazumeva saradnju 25 opština, 13 na teritoriji Srbije i 12 na teritoriji RS. On podrazumeva čitav niz infrastrukturnih projekata, među kojima je i izgradnja novih mostova, te zajedničko korišćenje potencijala reke Drine. Zatim, omogućiće se ljudima sa obe strane Drine pristup zdravstvenoj zaštiti tamo gde im je najbliža zdravstvena ustanova, bez obzira na kojoj strani reke žive. Treba naglasiti da smo već ranije definisali zajedničko utvrđivanje određenih istovetnih zakonskih rešenja, čime se uspostavlja nova dimenzija regionalne saradnje, te istovremeno olakšava privredni i svaki drugi život. Ne treba zaboraviti da su naše kompanije tradicionalno usmerene jedne na druge, da je Srbija jedan od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. Zahvaljujući privatizaciji Telekoma od strane Srbije, uspeli smo, prvo, da budemo integrisani u zajednički telekomunikacioni sistem, a, s druge strane, novac koji smo dobili od privatizacije omogućio je RS da izradi razvojni program, da putem tog programa uđe u svaku opštinu RS i tamo realizuje značajne infrastrukturne i privredne projekte”. BIZLIFE intervju broja 15
● Nakon potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine u Briselu, izjavili ste da će krupna pitanja kada je u pitanju region ’tek izaći na videlo’. Na šta ste konkretno mislili? - Mislila sam na to da svaka država u regionu ima svoja politička opterećenja i balaste, i da joj evropski put neće pomoći da ih reši. Primera radi, problemi koji postoje između dve etničke zajednice u Makedoniji i koji povremeno kulminiraju, ostaće da postoje, neće ih neutralisati evropski put. Takođe, svesna sam da evropski put i kada je BiH u pitanju, bez obzira na to što imamo potpisan Sporazum o stabilizaciji i prudruživanju, u budućnosti neće minimizirati nivo nerazumevanja koji postoji unutar BiH. On će nastaviti da postoji, možda će biti manjeg Da bi se desila revizija Dejtonskog sporazuma, mora da postoji saglasnost svih naroda u BiH. Ne vidim saglasnost bar jednog od tri konstitutivna naroda, što znači da to ne može da se desi intenziteta, ali evropski put neće rešiti unutrašnje dileme i probleme nijedne od ovih država. Evropa nije rešila ni probleme koji postoje u Španiji i u Velikoj Britaniji, recimo. Evropa ne daje ’med i mleko’, ona nudi određenu sigurnost, daje okvir u kome možete da funkcionišete i realizujete svoje ciljeve, zajedno sa drugima, ali vam neće rešavati probleme. ● Kako gledate na sve intenzivnije povezivanje Turske i BiH, i uopšte na jačanje uticaja Turske na Balkanu? - Žalim svaki put kada prepoznam da na strani Federacije ne postoji razumevanje za saradnju koja treba da postoji između Srbije i RS zato što ta saradnja donosi korist svima u BiH, a ne samo RS. Kada je reč o prisustvu Turske, moramo da razumemo da je Turska bitan ekonomski faktor, da ona nastoji da prodre na nova tržišta i ako posmatrate stvari sa ekonomske strane, onda ćete uvek pozdraviti bilo kakvu saradnju koja treba da donese dobrobit i omogući pokretanje određenih investicija. Ono što ovde nailazi na neodobravanje jeste politička involviranost drugih subjekata u prostor BiH i mislim da zamerke postoje na tom planu. Često se stiče utisak da ekonomsku saradnju prati jedna ekspanzija političke prirode i to je nešto što, zbog istorijskog nasleđa, budi određene negativne emocije. ● Sve je veća bojazan da bi uskoro na red moglo da dođe pitanje revizije Dejtonskog sporazuma. Kako vi gledate na ove mogućnosti? - Da bi se desila revizija Dejtonskog sporazuma, mora da postoji saglasnost svih naroda u BiH. Ne vidim saglasnost bar jednog od tri konstitutivna naroda, što znači da to ne može da se desi. Pogrešno je što Prva žena premijer RS „Ponosna sam i zadovoljna činjenicom da sam prva žena na ovoj poziciji u RS. Naravno, osim zadovoljstva, to donosi i pojačanu odgovornost. Mislim da je RS dobar primer kada je u pitanju učešće žena u javnim funkcijama. Imamo šest žena u Vladi, od kojih je jedna premijer a jedna potpredsednik. Ako pogledate druge važne pozicije u RS, videćete da su na mnogim bitnim direktorskim mestima, koja su tradicionalano rezervisana za muškarce, danas žene. RS je daleko odmakla po tom pitanju u odnosu na BiH. Na nivou BiH nemate nijednu ženu na ministarskom nivou, dok u Federaciji imate samo jednu ženu, a ne vidim ih ni na direktorskim pozicijama.“ 16 BIZLIFE intervju broja je tokom godina, opet uz posredovanje i intervencionizam međunarodne zajednice, prvenstveno Kancelarije Visokog predstavništva u BiH (OHR), došlo do prenosa određenih nadležnosti sa nivoa RS na nivo BiH, jer iskustva su izuzetno loša. Vojska koja je smeštena na nivo BiH nije postala jeftinija, racionalanija i funkcionalnija nego što je to ranije bio slučaj. Nijedna agencija koja je tamo uspostavljena nije donela blagodeti građanima entiteta, nego samo dodatna opterećenja. Stranci su to vrlo perfidno radili: pokrenu određeni projekat i kažu da iz njega treba da rezultira institucija nužna za evropski put BiH, mudro to finansiraju godinu dana, a onda se još mudrije izvuku i ostave tu instituciju na finansiranje domaćim budžetima. Onda pogledate i shvatite da u toj instituciji radi 200 ljudi, za koje ne znate čime se bave, osim stvarima za koje po ustavu nisu nadležni. ● Da li će se vremenom menjati odnos ’velikih sila’ prema RS, a zatim i prema BiH? - Nismo mi njima tako važni koliko umišljamo da jesmo. Mali smo, nismo više problematični, kakvim su nas smatrali kada se ovde dešavao rat i sasvim je prirodno da nismo u fokusu interesovanja. Problem nastaje zato što predstavnici pojedinih zemalja pokušavaju da ovde grade svoju karijeru i stvaraju čitav jedan mentalni ili politički nered, pri čemu mi na kraju ne možemo da zaključimo da li smo važni ili nismo. Kada je u pitanju odnos predstavnika nekih zemalja prema BiH, odnosno entitetima, onda su tu evidentne određene nedoslednosti i različiti tretmani. Ne mora da znači da je to zvanična politika država iz
eu ta šansa podrazumeva isključivapolitičkim liderima uz predstavnike kojih dolaze, ali dešava se da vam članstvo nje drugih nenormalnih pojavnih izvršne vlasti, odnosno, premijere i dođe ambasador i ponaša se ovde oblika kao što je OHR i slični, kao predsedavajućeg Saveta minikao neko ko je donosilac političkih Apsolutno je faktora na BiH sceni. stara, ne bi li pokrenuli stvari sa odluka. Sebi daju za pravo da rade nemoguće predvideti mrtve tačke, međutim, sve to nije nešto što ni u jednoj drugoj norkada će bilo koja ● Kakve su vaše procene o ulasku država regiona, a dalo rezultate. Razumem njihovu malnoj zemlji ne bi mogli. Dakle, o BiH čak ne mogu BiH u Evropsku uniju? Kako vidite frustriranost i nezadovoljstvo oni sami svojim ponašanjem ni da govorim, ući u U RS za deset godina? činjenicom da Bosna stoji u BiH daju potvrdu da je članstvo EU. Čak i Federaciji - Apsolutno je nemoguće predvideti ovako kako stoji. To se deto nenormalna zemlja. za one zemlje koje smo čitavu kada će bilo koja država regiona, a šava zato što u BiH nisu Nejednak tretman se su sada ispred nas prošlu godinu na evropskom putu, o BiH čak ne mogu ni da govorim, rešena neka primarna posebno može videti imali haos, kao što su Srbija i ući u članstvo EU. Čak i za one politička pitanja, i dok se na osnovu analize vladu za koju Crna Gora, proces zemlje koje su sada ispred nas na to ne desi ne možete da njihovih izveštaja. U Fene znate da li pregovora o članstvu postoji evropskom putu, kao što su Srbija očekujete bilo kakav proderaciji smo čitavu prošlu mora da traje i Crna Gora, proces pregovora o gres na evropskom putu. I ne godinu imali haos, nefunknajmanje četiri, pet ili šest godina. članstvu mora da traje najmanje čemožete da radite stvari na način cionalnost institucija, vladu za koju tiri, pet ili šest godina. Nakon toga da se prema određenim uslovima ne znate da li postoji ili ne postoji, imate čitav niz političkih odluka ponašate kao da su to tehnički zahpolitičku većinu koja nije politička koje moraju da se donesu i sva drutevi, jer su sve to politički zahtevi. većina, jer ne može da izglasa ništa ga prilagođavanja. Ne vidim da je Dakle, ako imate određeni problem, što treba da izglasa, dakle jedan Evropa u stanju da u narednih dea u Federaciji očito postoji problem apsolutni nered i pregršt nerešenih set godina apsorbuje bilo koju novu između hrvatskog i bošnjačkog poi problematičnih odnosa između članicu čak i kada bi ona bila super litičkog bloka, onda morate da rahrvatskog i bošnjačkog političkog spremna i kada bi ispregovarala zumete da taj problem postoji, a ne korpusa. S druge strane, imate RS koja funkcioniše i izvršava sve svoje obaveze, ima stabilne institucije, Prosto je nemoguće da se odnosi između Srbije i RS stabilnu političku većinu, vladu posmatraju na osnovu pojedinačnih izjava, zato što koja je promenjena u hodu, bez je institucionalna saradnja ono što je važno dana gubljenja radnog vremena, ali smo mi bez obzira na sve to u tim sve. Kada je u pitanju BiH, na sve to da zažmurite na jedno ili oba oka izveštajima prikazani kao problešto sam rekla za ove zemlje, treba i da govorite o tome kako oni nisu matični, jer je neko izrekao neki da se doda određeni broj godina, ispunili evropsku agendu. Naravno komentar ili opasku na račun BiH, zato što još uvek nismo podneli ni da nisu, zato što nisu postigli onaj pa je proglašen za izdajnika ili za aplikaciju, pa je prosto nemoguće prethodni kompromis koji mora da nekog ko ugrožava suverenitet BiH. prognozirati koliko je to, ali sigurno postoji o uređenju suštine odnosa Oni koji pišu takve izveštaje, koji su je mnogo godina do članstva. u BiH, što uopšte nema veze sa ovde ’vežbali svoje mišiće’, najviše Što se tiče RS, vidim je za deset evropskim putem, ali ima veze sa su narušili integritet i suverenitet godina neokrnjenu, stabilnu, sa Bosnom. BiH i to je nepopravljiva greška. svim svojim prerogativima autonoS druge strane, moram reći da mije, osnaženu, RS koja će iza sebe uvek imam pozitivna iskustva sa ● Nedavno ste u Briselu imali ostaviti ovu ekonomsku krizu i sa EU, oni imaju mnogo strpljenja i sastanak sa Štefanom Fileom, svešću naroda koji živi u njoj da je u tom partnerstvu nas i Evrope evropskim komesarom za prošireRS okvir koji im daje garancije za zaista mislim da treba da damo nje. Kako on ocenjuje izglede BiH život i za opstanak. ● jedni drugima šansu, pogotovo što da izađe iz trenutnog ćorsokaka kada je reč o njenom približavanju EU? - Mislim da su svi oni pomalo frustrirani stanjem u BiH. Prvo, zato ● Opozicija vam zamera da ste u ’prečestim’ konsultacijama sa što su pokrenuli čitav niz različitih predsednikom RS, Miloradom Dodikom. Šta im odgovarate? akcija ili koraka da bi pomogli BiH - Pa, neću se valjda konsultovati sa njihovim predsednicima. Nema da sama dođe do određenih rešenja. ništa logičnije nego da se predsednik vlade konsultuje sa predsednikom republike, pogotovo kada pripadaju istoj političkoj opciji. Naravno da ću Snažno su se involvirali, pa i lično, nastaviti da se konsultujem i da je to moja prva adresa za konsultacije. kao što je to uradio komesar File. Da sam mislila da treba da se konsultujem sa nekim drugim liderima, Čak su izmislili i jedan novi format onda bih bila u drugim političkim partijama, a ne u SNSD. dogovaranja, a to su sastanci sa Konsultacije BIZLIFE intervju broja 17
Biznis i politika Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić dočekao šeika Mohameda na beogradskom aerodromu Interes iz ljubavi I dok građani i privreda sa iščekivanjem prate sve ugovore, memorandume i sporazume koje Vlada Srbije potpisuje sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, stručnjaci tvrde da će Arapi zaista i uložiti novac samo u one projekte koji će im doneti golemi profit i da nema mesta ljubavi u sagi zvanoj ’prijatelji sa Istoka’ tekst: MARIJA DAMJANOVIĆ K upuju Crvenu zvezdu, milione evra ulažu u domaću poljoprivredu, luke na Dunavu i avio-saobraćaj, hotelijerstvo i infrastrukturu. Od njih se očekuju milijarde dolara investicija u visoku tehnologiju, a ako se poželi prodati još koje posrnulo državno preduzeće, oni će ga kupiti, garantovano… jer oni su šeici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata! Danas gotovo da nema ministra koji od početka godine nije u svom Samo prodaj, nije važno za koliko 18 BIZLIFE biznis i politika resoru našao ’rupu’ koju će da zakrpe Arapi. Pitanjem koliko su ove najave realne i da li će Srbija od novopečenih prijatelja dobiti samo ’zekat’ (milostinja koju muslimani daju sirotinji) ili nova radna mesta i fabrike, bavićemo se kasnije. Činjenica je sve tešnja saradnja Srbije i šeste po bogatstvu zemlje na svetu. Reč je o monarhiji koja je prošle godine imala bruto društveni proizvod od 368 milijardi dolara iliti 49.000 dolara po glavi stanovnika (1.000 odsto iliti deset puta veći nego u Srbiji). UAE su istovremeno, zemlja prebogata naftom, a godišnji suficit u razmeni sa svetom je oko 50 milijardi dolara. Emirati ne planiraju da menjaju dres pretežnog izvoznika bez obzira na sve pliće rezerve nafte, posebno u Dubaiju zato što su još pre više od decenije shvatili ograničenost fosilnih goriva i okrenuli se, pored nafte i prirodnog gasa, i trgovini i turizmu. Sektor usluga cveta, a trenutno je na delu građevinski bum sa projektima vrednim Ujedinjeni Arapski Emirati su zemlja prebogata naftom, a godišnji suficit u razmeni sa svetom je oko 50 milijardi dolara Iako nije bila na spisku najavljenih arapskih ulaganja, pre oko mesec dana realizovana je jedna transakcija na Kopaoniku, gde je hotel propale Jugobanke prodat šeiku Mohamed bin Zajed Al Nahjan (Mubadala) za 600.000 evra manje nego što ga je Vlada Srbije prethodno kupila kako bi ga prodala šeiku. Vučić je kasnije strategiju koju su mediji nazvali ’kupi skupo, prodaj jeftino’ pravdao budućim investicijama u taj hotel i zapošljavanjem radnika koje će novi vlasnik sprovesti.
činjenica o ovom poslu, a Knežević šeikata. Logično, kako bi nadokna350 milijardi dolara. (s pravom) pita gde je ugovor o dile gubitke na toj strani, vlasti Upravo u činjenici da ova strateškom partnerstvu i kada će UAE pojačavaju trgovinske odnose zemlja ima konstantan suficit sa javnost saznati detalje? Pominjano sa Sjedinjenim Američkim Državasvetom i rast ekonomije, može je, ali vrlo tiho, da Srbija treba da ma, Kinom, i tržištima u usponu u se tražiti jedno od objašnjenja preuzme dugove Jata od oko 200 Africi i Latinskoj Americi. širenja Arapa na Balkan, mada miliona evra, a da bi u zajedničku „Pa i sa Srbijom, zašto ne samo na Balkan. Njihov kompaniju baš kao i partner trebalo da ne? Ako oni vide svoj prodor na Zapad traje Istina je da uloži još 100 milion dolara. Dointeres na Balkanu, već neko vreme, a da su lični kontakti kumenta, međutim, nikada nisu stiodnosno Srbiji, uložiće dovoljno je reći da su Bivši ministar koje je imao Vučić, finansija gla do javnosti i to nije prvi posao svoj novac, ali nam samo u 2006. Emirati pogurali čitavu i privrede Mlađan sa Emiraćanima, prekriven velom neće činiti usluge, jer Dubai i Katar kupili po Dinkić i šeik stvar Mohamed bin tajne. Na veću transparentnost u da su činili bilo kome, ne belom svetu kompanije u Zajed Al Nahijan bi bili to što jesu. Svakako ukupnoj vrednosti od oko 78 je pohvalno to što je vlast uopšte milijardi dolara. uspostavila dobre diplomatske „Bez obzira na sva ta ulaganja, odnose sa Emiratima, ali pričama oni i dalje imaju mnogo veći uvoz o ljubavi među nama, pa odatle i kapitala nego izvoz. Naprosto, navodnim investicijama, nema ni uspeli su od novca koji su genegovora“, tvrdi Kovačević. risali od nafte i gasa, da naprave On podseća da Srbija do pre vrhunsku ekonomiju. Zato ulažu u godinu dana gotovo da nije imala svaki posao za koji procene da će nikakve ni političke, a kamoli ekoim doneti profit, od poljoprivrede nomske odnose sa Emiratima, dok do finansijskog tržišta i IT tehnologije“, objašnjava u razgovoru za Srbija do pre godinu dana gotovo da nije imala ni BIZLife, Milan Kovačević, ekonomista verziran za investicije. političke, a kamoli ekonomske odnose sa Emiratima No, to nije jedino objašnjenje radu s Arapima, nedavno je pozvala je u ovom času lista potencijalih ’arapskog prodora na Balkan’. i nevladina organizacija Transpaprojekata impresivna. Istina, jedan Malo pominjana je i činjenica da je rentnost Srbija, tražeći da Vlada je realizovan, a reč je o zajedničkoj sve do 2010. Iran bio vodeće izvoobjavljuje memorandume koje kompaniji nacionalne avio-kompazno odredište za robu iz Dubaija, potpisuje s tamošnjim kompanijanije Emirata Etihad i negdašnjeg sa učešćem od sedam odsto u ma: u konkretnom slučaju bilo Jata. Međutim, malo je poznatih ukupnom domaćem proizvodu tog BIZLIFE biznis i politika 19
Neke od većih najavljenih investicija 1 // Mubadala ● fabrika čipova u Surčinu - četiri milijarde dolara ● ainteresovana za otvaranje fabrike za proizvodnju delova za avione z za Boingove i AirBusove modele, a vrednost proizvodnje u Srbiji trebalo bi da dostigne 400 miliona dolara ● Moguća kupovina ili partnerstvo sa Jat tehnikom ● ainteresovana za Z 4G mobilnu mrežu (gradiće bazne stanice koje će iznajmljivati operaterima) ● ajedno sa Telekomom Srbije gradiće ’data centar’, desetine miliona evra Z 2 // Al Dahra ● U laganju od 400 miliona dolara (kupovina osam propalih poljoprivrednih kombinata, izgradnja sistema za navodnjavanje za 25.000 hektara zemlje, i izgradnja bar pet fabrika za proizvodnju stočne hrane). ● ainteresovani za izgradnju kargo terminala na aerodromu ’Nikola Tesla’ Z ● N ajavljene investicije u Luku Pančevo, zainteresovani za dokapitalizaciju Jugoslovenskog rečnog brodarstva. 3 // Global Capital Advisors ● U laganje u infrastrukturu 15 miliona evra ● 6 4 miliona evra u izgradnju multifunkcionalnog komercijalnog objekta uz Marakanu ● I zgradnja najmodernijeg terena za polo na hipodromu u Preljini kod Čačka ● G radnja golf terena i hotela ● Z ainteresovani za izgradnju cele banje, samo ako nađu adekvatan izvor lekovite vode ● ainteresovani su i za ulaganja u projekat Grad na vodi, koji zajednički Z planiraju vicepremijer Vučić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas 4 // Razvojni fond Abu Dabija Sporazum s Vladom vredan 400 miliona dolara za izgradnju sistema za navodnjavanje i izgradnju i obnovu kanalske mreže, dok će drugih 200 miliona dolara biti namenjeno za povoljne dugoročne kredite za nabavku opreme. 5 // Vojska UAE će uložiti ukupno 220 miliona dolara u saradnju sa Jugoimportom SDPR na zajedničkom razvoju i opremanju raketnog sistema ALAS. Najavljeno je i da su Emiraćani zainteresovani za sanaciju odnosno rekonstrukciju Generalštaba. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa delegacijom iz UAE 20 BIZLIFE biznis i politika pitalom i ozbiljnom biznis idejom je reči o sporazumu, koji je ministar na duži rok, dobrodošao. saobraćaja, Velimir Ilić, potpisao Za sada, najveća najavljena insa emiratskom kompanijom Global vesticija od četiri milijarde dolara Capital Advisors Management. je ulaganje kompanije Mubadala u Konačno, javnost pita šta je od izgradnju fabrike čipova u Surčinu. svega ovoga realno? Na čelu kompanije je njegovo visoAleksandar Vučić, prvi potčanstvo Šeik Mohamed bin Zajed predsednik Vlade, inače, viđen Al Nahjan, prestolonaslednik Abu kao glavni pokretač ekonomske Dabija i zamenik vrhovnog kosaradnje sa Emiraćanima, nedavno mandanta oružanih snaga (dolazio je obećao da će polovinom sepje u Beograd). Na Forbsovoj listi tembra izaći sa spiskom sigurnih projekata, pošto će do tada biti po- šeik je sa 23 milijarde dolara na drugom mestu po bogatstvu stignut dogovor sa arapskim ’krunisanih glava’, odpartnerima. Pre toga, Šeik mah iza kralja Tajlanda Vučić je imenovao bivMohamed je (35 milijardi dolara). šeg ministra finansija drugi po Dakle, šeik ima i privrede, Mlađana bogatstvu novac, ali Srbija nema Dinkića, za svog za’krunisanih stručnjake koji bi podrmenika u Komitetu za glava’ žali izgradnju i otvaranje saradnju sa UAE, rekavši fabrike čipova. Zato bi kao tom prilikom da se Emiraćani lakmus test, Mubadala trebalo da „vezuju za ličnost, a da je Dinkić počne rad na otvaranju centra učestvovao u pregovorima oko za razvoj čipova, istraživačke mnogih poslova“. ustanove u kojoj bi posao trebalo Božidar Cerović, profesor na da nađe 50 vrhunskih doktora Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za razliku od Kovačevića, ne ne- nauka iz Srbije, što bi zapravo bio pilot-projekat na osnovu koga će gira važnost ličnih veza, ali ističe: se odlučivati dalje. „Oni svakako dolaze iz intereOno što je do sada već trebalo sa, nema tu ljubavi. Istina, čini mi da bude realizovano, a nije, jeste se da su zaista lični kontakti koje najveća najavljena investicija od četiri milijarde dolara je ulaganje kompanije Mubadala u izgradnju fabrike čipova u Surčinu je imao Vučić, pogurali čitavu stvar, ali je činjenica i to da su njima potrebna nova tržišta. Recimo, oni će preko Air Serbia da uzmu deo evropskog tržišta. Što se poljoprivrede tiče, oni zemlju nemaju i upravo je njihova zemlja prva u koju će odavde da izvoze robu“, ocenjuje profesor, pitajući se, međutim, da li su Emiraćanima u ličnim kontaktima dati uslovi koje ostali ulagači nisu imali, ili im je naprosto samo dato više informacija kad su toliko ’zagrizli’ za Srbiju. Fakat je, smatra Cerović, da se za Srbiju investitori ne otimaju te je svako sa svežim ka- deo ulaganja u poljoprivredu. „Do kraja avgusta treba da počne gradnja prve fabrike stočne hrane na lokaciji kombinata ’7. jul’ u Surčinu. Već su naručili opremu za tu fabriku, a pomažu nam i u izradi studija za sisteme za navodnjavanje u Srbiji“, rekao je pre nekoliko meseci tadašnji ministar finansija, a potonji vicekomesar za saradnju sa UAE, Mlađan Dinkić. Od tada do danas, ni pomena o fabrici koja bi već trebalo da je u fazi izgradnje. Možda će se nešto više o njoj čuti ako (i) kada Vučić izađe sa spiskom ozbiljnih arapskih investicija. ●
Regionalna konferencija sTUB PRIVREDNOG RAZVOJA 11-13. oktobar 2013. hotel Sun Resort, Herceg Novi Organizacioni partner: Udruženje poslovnih žena Srbije Medijska kuda BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom “ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO – STUB PRIVREDNOG RAZVOJA” u hotelu Sun Resort, Herceg Novi, 05. oktobra 2013. godine. Skup de okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regiona, državnih institucija i organizacija, privrede, kao i predstavnike medijskih kuda. Prvi panel Žensko preduzetništvo u regionu • Pravni i institucionalni okvir za žensko preduzetništvo • Realno ekonomsko okruženje i izazovi s kojima se sredu preduzetnice • MSP pokazatelji i stanje u preduzedima koje vode žene • Dostupnost preduzetničkog obrazovanja i obuke • Dostupnost izvora finansiranja (krediti i druga sredstva) • Dostupnost tržišta • Dostupnost usluga za razvoj biznisa i informacija Drugi panel Uspešne poslovne priče – od ideje do realizacije BIZLIFE xxx 21
Ekonomska politika Zvezde prelaznog roka Dva najvažnija resora u rekonstruisanoj Vladi pripala su nestranačkim ličnostima, zbog čega privreda očekuje da se nakon decenije apela uvaže njeni zahtevi i privredni, pravni i investicioni ambijent u Srbiji učini konkurentnijim. Da li će to oni zaista i učiniti? Ko će biti mašinovođa, a ko kočničar ekonomskih promena? Da li su igrači ubačeni u poluvremenu dovoljno brzi da istrče utakmicu do kraja i nametnu svoja pravila igra? Ovo su samo neka od pitanja na koja BIZlife traži odgovore tekst: Marija Damjanović foto: Beta V lada Srbije, formirana jula prošle godine, pala je posle godinu dana na ispitu iz ekonomske politike, tačnije iz praktične ekonomije. Na popravni je došla ojačana nestranačkim ličnostima, bez mnogo iskustva u političkim foteljama, ali namerenim da ovaj test polože, a za to su potrebne promene. Kako i dolikuje, prvi toga od liberalne teorije od koje je godinama bežao. Šta to novo u ekonomskoj politici obećava premijer? „Država mora da bude garant funkcionisanja tržišnog sistema i socijalne pravde, a ne instrument iskrivljene socijalne politike i glavni akter na tržištu. Naglasak mora da bude na proizvodnji, inovacijama, konkurentnosti, izvozu Danas je stanje takvo da se najviše novca iz budžeta troši upravo na ove plate i transfere organizacijama socijalnog osiguranja, pre svega PIO fondu među jednakima je krenuo od sebe, pa je u najnoviji ekspoze premijer ubacio (ili je to u njegovo ime učinio neko drugi) podosta 22 BIZLIFE ekonomska politika kao bazi održivog napretka, rastu zapošljavanja i životnog standarda svih građana. Moraju da postoje nulta tolerancija i visoke kazne za nepoštovanje zakona i privredni kriminal, kao i za neplaćanje poreza. Država mora da bude partner i saradnik za one koji zakone poštuju, a da rigorozno i sistematično sankcioniše one koji to ne rade“, piše u ekspozeu Ivice Dačića, premijera Srbije. Nema nijednog čoveka iz struke ili biznisa koji nije pozdravio ove ideje, jedino što niko nije zaboravio da smo slične koncepte slušali i pre oko godinu dana, kada je Dačić u ime izvršne vlasti ’prijavljivao ispit’. Jedan od ekonomista koji je ’preko glave proturio’ mnoge vlade i ekonomske programe, Ljubomir Madžar, pozitivno ocenjuje najave o profesionalizaciji javnih preduzeća i izbacivanju socijalne
politike iz njih, kao i seču propisa i izmenu zakonske regulative, ali smatra da je sve u paketu teško sprovodivo imajući u vidu ograničen kapacitet sistema, posebno državne uprave. „Ciljevi Vlade o univerzalnom minimumu socijalne zaštite s jedne strane, i stimulativnoj fiskalnoj politici, s druge strane, u velikoj meri su međusobno suprotstavljeni“, rekao je Madžar nakon obavljene rekonstrukcije. Više nade od samog premijera i njegovih koalicionih partnera sa ministrom Krstićem na čelu, taknuti, iako su sve zemlje u krizi (Partije ujedinjenih penzionera trebalo bi hitno da radi na smanjesličnoj našoj ako ne smanjivale, a Srbije i Jedinstvene Srbije), stručnju zabrinjavajuće visokog javnog ono zamrzavale penzije i plate u noj javnosti ulivaju novi ministri unutrašnjeg i spoljnog duga i javnom sektoru. Jednostavno, uceprivrede i finansija, Saša Radulorastućeg budžetskog deficita.“ njivački kapacitet PUPS-a ni bivši vić i Lazar Krstić. Nijedan ne nosi BIZLife je u ranijim brojevini sadašnji premijer nisu hteli da stranački dres, a po onome što ma detaljno pisao o makroekoprovociraju svesni istovremeno se do sada moglo čuti, planiranomskom stanju u zemlji, pa se glasačke snage 1,7 miliona penju da sprovode mere o kojima nećemo ponavljati, ali ćemo reći zionera i pola miliona zaposleprivrednici i ekonomisti godinama da nema nijednog parametra koji nih u javnom sektoru. Danas je govore. nije na kritičnoj granici (od javnog stanje takvo da se najviše novca Tako je, recimo, mlađani duga, deficita, kamata koje plaiz budžeta troši upravo na ove Nišlija Lazar Krstić, koji je u svojoj ćamo za pozajmljeni novac, javne plate i transfere organizacijama otadžbini sve škole završio kao najbolji, a na Jejlu diplomirao ekonomiju i političke nauke, već u U startu odlučan, Radulović je najavio ukidanje prvom ili drugom TV pojavljivanju subvencija po novootvorenom radnom mestu, jedne delu Vlade (bliskom Dačiću) bacio od kontroverznijih ekonomskih mera Mlađana Dinkića rukavicu u lice. „Penzije i plate državnih služpotrošnje, poreske evazije) i sve socijalnog osiguranja, pre svega benika ne smeju više da rastu sa je to ’vruć krompir’ koji u rukama PIO fondu. Međutim, kako se ne stopom inflacije, a istovremeno drži Lazar Krstić, baš kao i dva mibi ispostavilo da je ’car zaista go’, zemlji je potrebna nova poreska penzioneri nistra pre njega. Konačno, hoće li i reforme moraju da se sprovode. disciplina“, ponovio je nekoliko i zaposleni njegova snaga, odnosno, politička Srbija ima skoro izjednačen broj puta. Ne treba zaboraviti da je Srbija ima skoro podrška bez koje neće moći ni da penzionera i zaposlenih, 70 odsto pumpanje javnog duga počelo izjednačen broj skoči a kamoli kaže hop, kopniti muškaraca i polovina žena ide u uvođenjem Partije ujedinjenih penzionera i zaposlenih, kako se budu bližili izbori, ostaje penziju pre ispunjenih uslova, a penzionera u vladajuću koaliciju 70 odsto muškaraca da se vidi. samo iz budžeta izdvaja se još 2008. godine, kada je i polovina žena ide u Penzije penziju pre ispunjenih Isto je i sa Radulovićem. U 13 odsto bruto domaćeg Srbija, na insistiranje i plate uslova, a samo iz startu odlučan, Radulović je najaove partije, umesto da državnih proizvoda za dotaciju budžeta izdvaja se 13 vio ukidanje subvencija po novopenzija, a tog novca štedi rešila da časti sve službenika ne odsto bruto domaćeg otvorenom radnom mestu, jedne više nema. Tačnije, penzionere sa deset smeju više da proizvoda za dotaciju rastu sa stopom od kontroverznijih ekonomskih nema ga već godinama, odsto povećanja uz penzija, a tog novca inflacije više nema. mera Mlađana Dinkića, koju je jer domaće vlasti ignoriredovno usklađivanje sa uveo još kao ministar ekonomije šu činjenicu da se više troši inflacijom dva puta godiši regionalnog razvoja (2008nego što se zarađuje. nje. Tadašnja ministarka finansija, 2011). Do danas se ne zna koliko Zato ne čudi ocena HasaDiana Dragutinović, nestranačka je novca potrošeno u ove svrhe, na Hanića, dekana Beogradske ličnost kao i Krstić, borila se za a davano je i do 10.000 evra po bankarske akademije, o tome šta povećanje samo najnižih penzija, radom mestu. Ne znaju se ni bi Vlada u novom sastavu morala ali bezuspešno. Od tada pa do rezultati ovih mera. Radulović da učini. „Ministarstvo finansija, danas u penzije se nije smelo BIZLIFE ekonomska politika 23
Lazar Krstić ministar finansija sada, umesto ovih podsticaja, najavljuje poresku reformu (što je posao ministra Krstića, ali da ne cepidlačimo), nažalost sličnu onoj koju je predlagala i ministarka Dragutinović. Naime, kako nije imala političku podršku, od njene ideje ostala je samo odlična ekonomska studija. Radulović tvrdi da ima političare iza sebe, a Saša Radulović ministar privrede popunila budžetska rupa koja automatski nastaje, dok Radulović ne pominje viši PDV. Najavljuje i ekstraporez za one sa platama većim od 100.000 dinara i golemom imovinom, što opet liči na pokušaj uvođenja solidarnog poreza, od koga je Mirko Cvetković, negdašnji premijer, odustao brže nego što ga je najavio. Mlađan Dinkić, Krstić: „Penzije i plate državnih službenika ne smeju više da rastu sa stopom inflacije, a istovremeno zemlji je potrebna nova poreska disciplina“ njegov predlog svodi se na smanjivanje poreza na rad, odnosno plate, pre svega za najsiromašnije i progresivno oporezivanje bogatih. U praksi to bi moglo da znači da će neoporezivi deo zarade biti povećan, a da će biti uvedene više stope poreza na veće plate. To je predlagala i Diana Dragutinović uz istovremeno povećanje poreza na dodatu vrednost kako bi se doskorašnji ministar finansija, imao je plan o jačem oporezivanju imovine, ali je povukao reč istog dana kada je i dao (porez na drugi stan veći od 50 kvadrata). Radulović će pored otpora javnosti sa smanjivanjem poreza na rad za 30 odsto imati i tehnički problem - manjak u budžetu od oko 200 milijardi dinara. To, međutim, ne brine baš sve ekonomiste, kao ni samog ministra. Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište, ne strahuje od budžetske rupe, jer ona može da se popuni drugim prilivima. „Tu pre svega mislim na povećanje poreza na imovinu i akcize. Očekuje se i da će radnici koji rade na crno ući u sistem i na taj način početi da pune budžet. Znači, nema dileme da će smanjenje poreza i doprinosa smanjiti priliv novca iz tog izvora, ali pojaviće se drugi, pa ne očekujem manjak u budžetu. Stoga dajem punu podršku ovoj meri.“ Što se samog ministra tiče, zajedno sa kolegom iz finansija, izaći će do kraja septembra sa detaljnim planom o poreskoj reformi. Radulović je odmah po preuzimanju resora bio nešto precizniji govoreći o javnim preduzećima, odnosno, rukovođenju ovim firmama (profesionalno, kao da su privatne). Isto je Vlada obećavala i kada je formirana, insistirajući na konkursima za direktore u javnim preduzećima (o čemu je BIZLife pisao) pa su istekli rokovi, a konkursi su raspisani tek u ponekoj firmi. No, da završimo u optimističnom tonu citirajuci Dačićev ekspoze, a sve u nadi da će se u novoj ekonomskoj politici ići za četiri principa o kojima je premijer govorio: univerzalni minimum socijalne zaštite, konsolidovane javne finansije, korporatizacija privrede i smislena regulativa. ● Ko su novi ministri U rekonstruisanoj Vladi ima 18 ministarstava, odnosno 22 člana, od čega je čak 11 novih lica. Prethodna, u kojoj su bili i članovi Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, imala je 17 ministarstava i 19 članova. Novi ministar odbrane je Nebojša Rodić, finansija Lazar Krstić, privrede Saša Radulović, a poljoprivrede Dragan Glamočić. Igor Mirović je novi ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Vanja Udovičić sporta i omladine. Aleksandar Vulin je novi ministar bez portfelja, a novi ministar kulture je Ivan Tasovac. Ministar saobraćaja je Aleksandar Antić, a kormilo Ministarstva prosvete preuzeo je Tomislav Jovanović. Konačno, Vlada je brojnija i za još jednog ministra bez portfelja, Branka Ružića. 24 BIZLIFE ekonomska politika
biznis komentar Poslednji je čas za promene Prošlo je malo više od godinu dana od dolaska novih snaga koje su donele i nove vetrove u Srbiji i novu energiju koja je trebalo i treba da promeni lice Srbije u najkraćem mogućem roku, na najbolji mogući način Piše: Branislav Grujić predsednik kompanije PSP – Farman U permanentan proces jeste, po mom mišljenju, neseno je mnogo energije u rešavanje osim političkih razloga, glavni razlog za promene političkih problema, ali vrlo malo u reu sastavu vlade. Sve što se tiče ovih nepolitičkih šavanja onih koji su vezani za privredu tema, a vezano je za privredu jesu poslovi koji i privredni ambijent. Ogroman naprezahtevaju ljude sa velikim iskustvom i znanjem, dak u pridruživanju Evropi, rešavanje kosovskog energijom da urade, urede i promene kompletan pitanja, borba protiv svih zloupotreba i krađa u ambijent, što je jedan ne mnogo lukrativan, više sistemu, pitanja su koja su ih dočekala odmah po rudarski-udarnički posao, koji je možda najvažniji preuzimanju vlasti. I u tom delu su lideri dveju u ovom trenutku. partija koje su okosnica vlade uradili zavidan Stanje biznis optimizma kod domaćih posao. Gospodin Aleksandar Vučić, kao Teme privrednika je na vrlo niskom nivou. lider najveće i najjače partije, zadao je koje se Strani investitori se suočavaju sa vrlo oštar tempo kada su ove teme u tiču privrede pitanju i postignuti su veoma značajni nisu uspele ogromnim preprekama u sistemu i samo oni najveći kojima država porezultati. da se nametnu u sveti pažnju imaju uspeha. Ne zaboraTeme koje se tiču privrede nisu usovih godinu dana vimo da je pad privredne aktivnosti izapele da se nametnu u ovih godinu dana. zvao pad zaposlenosti, neredovnost isplate Na skupovima, koje su organizovale skoro plata i približavamo se praktično zoni velike sve privredne organizacije i udruženja ekonominesolventnosti. Privreda je za ovaj nivo aktivnosti sta, pokrenute su skoro sve teme koje privredu prezadužena, ali analitičari zaboravljaju da su svi muče i sputavaju. Za prvu godinu su definisane planovi, ne samo kod nas već i u svetu, pravljeni kratkoročne mere, čiji je jedan deo tadašnji minido krize i pretpostavka je bio rast i samo rast. star privrede usvojio, ali je zapelo sa osnovna dva Oni koji nisu ništa radili, nikoga zapošljavali, sada sistemska zakona, a to su zakon o radu i zakon o pametuju i imaju udobnu poziciju da ne zavise od planiranju i urbanizmu. Locirano je desetak krupnih tema koje usporavaju privredu i čine je nekonkurentnom. Strani investitori se suočavaju sa ogromnim Sve ovo je i učinilo da na listi konkupreprekama u sistemu i samo oni najveći kojima rentnosti zemalja u svetu padnemo na država posveti pažnju imaju uspeha 101. mesto. Nije naravno isključivo krivica ove vlade za tu činjenicu, jer je nasleditržišta. Pritisak na dobre klijente se povećava, oni la od prethodne ovakav ambijent. Ovaj pad je najlošiji se puštaju na miru, a o novim zajmovima posledica toga što druge zemlje aktivno rade na ni jedna ni druga strana ne razmišljaju ozbiljno. oporavku svog ambijenta, a u svetu vlada opšta Nema šanse da neko napravi start up biznis, ili da borba za povećanje konkurentnosti i stvaranje mali i srednji biznis dobije realno finansiranje po kvalitetnijeg investicionog prostora. Neshvatanje roku i kamati za svoj razvoj. mnogih ministarstava da je ovo u svim zemljama BIZLIFE biznis komentar 25
Ovakav ambijent i odnos prema privredi je dugo godina pripreman od strane stare vlasti, tako da se ne treba čuditi zašto je svest u narodu stvorena da su svi Srbi koji nešto rade, od najmanjih do krupnih, lopovi i prevaranti. Danas je nacionalni zadatak zapošljavanje ljudi, jer kad ljudi rade i stvaraju sve je lakše, i državi, jer ima više novca u budžetu. Da li nova vlada to može da uradi? Iskreno, mislim da može. Još niko nije izmislio rešenje, osim da se zasuču Danas je nacionalni zadatak zapošljavanje ljudi, jer kad ljudi rade i stvaraju sve je lakše, i državi, jer ima više novca u budžetu rukavi i urade svi oni zadaci, koji i oni sami sebi javno daju. Ako još iskoriste sve planove i programe koja su uradila privredna udruženja, komore, domaće i strane (američka i Savet stranih investitora, NALED) mogli bi da rade dan i noć. Kad bi svako od njih i sa 80 odsto uradio ono što je izjavio u prvim danima kada su zauzeli nova mesta u Vladi, kad bi ekspoze premijera postao obavezan za ispunjavanje, imali bismo realnu šansu da za godinu dana popravimo ambijent i stanje u privredi. Bojim se da ako to sada ne uradimo, posle toga će biti sve manje potrebe za time, jer će veliki deo srpske privrede biti pod ledom i niko neće imati vere u to da nešto može da se uradi. ● Bez jasnog koncepta Naši politički lideri još nisu jednoznačno odlučili koji koncept razvoja će prihvatiti, da li ćemo podsticati sopstvenu proizvodnju i početi da štitimo svoje malo ali ipak naše tržište, ili ćemo ga prepustiti susedima, koji čekaju da pokupe ono malo dobroga što je ostalo. 26 BIZLIFE biznis komentar Teme panela BIZLife okruglog stola • Kamate na kredite privredi i građanima • Kamate na štednju građana • Depoziti privrede
s p e c i j a l n o i Z d a n j e ZELENA ENERGIJA Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
I N T E R VJ U Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine ’Zelena energija’ investicioni potencijal „U celoj Srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije. Reč je o investicijama vrednim blizu jedne milijarde evra“ Pišu: Tatjana Ostojić Ivana Mihajlović „N a početku mandata, zatekli smo svega 37 aktivnih hidroelektrana i veliko kašnjenje u donošenju podzakonskih akata. Za godinu dana, donet je Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije - OIE, izmenjen Zakon o energetici i usvojene su četiri uredbe kojima je u potpunosti zaokružen regulatorni okvir za ulaganje. To nam omogućava da više ne o govorimo samo o poten- cijalu obnovljivih izvora, što je dosad uglavnom bio slučaj, već i o realnim investicijama, što potvrđuje i 212 memoranduma potpisanih sa potencijalnim investitorima i opštinama o izgradnji malih hidroelektrana u Srbiji“, ističe Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u intervjuu za specijalno izdanje ’Zelena energija’ magazina BIZLife, odgovarajući na pitanje kada mogu da se očekuju prvi zeleni kilovati a da su proizvedeni u Srbiji? „Druga važna činjenica koju moramo imati u vidu jeste da je zelena energija znatno skuplja od energije koju dobijamo iz fosilnih goriva. Zato je neophodno uspostaviti balans između moguć- Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ceni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 29
nosti subvencionisanja zelene energije u određenom periodu, obaveze podizanja količine ovako proizvedene energije i cene te energije, odnosno da paralelno sa investicijama radimo na tome da ova energije jednog dana bude cenovno konkurentna energiji iz fosilnih goriva. Kada govorimo o zelenoj energiji, na prvom mestu trebalo bi da govorimo o širenju kulture očuvanja čovekove - Za trenutno stanje tog projekta svakako nije odgovorna država, koja je izvršila sve svoje obaveze prema Securum Equity Partners. Za izgradnju solarnog parka toj kompaniji je ponuđena čak deset puta veća površina od traženih 3.000 hektara, ali su italijanski partneri odabrali površinu manju od 200 hektara, za koju su rekli da im jedino odgovara. Naša strana je pred- Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast 30 mogućnost pristupa prenosnoj mreži. Podsetila bih vas da je odluku o potpisivanju ovog sporazuma sa One Giga Solar Park incubator i Securum Equity Partners donela Vlada Srbije, na predlog Ministarstva finansija i privrede. Ministarstvo energetike je zajedno sa Elektroprivredom Srbije i Elektromrežom Srbije bilo uključeno u pripremu ovog sporazuma i u tom procesu smo izneli niz primedbi. Ipak, na insistiranje Ministarstva finansija i privrede, koje je prvi potpisnik sporazuma, prihvatili smo da treba dati šansu investitoru, jer je dogovor bio da će okoline i znanja o načinima kako je to moguće učiniti u domaćinstvu, preduzećima, lokalnim samoupravama i državi u celini. Nedavno sam videla prilog sa jednog salaša kojim upravlja mladi bračni par, kojem EPS nije priključio struju. Oni su sami postavili energetski sistem koji prikuplja energiju sunca i vetra i kojim konstantno dobijaju energiju, bez dodatnih troškova. Sada raspolažu viškom energije. Novoformirano preduzeće EPS Snabdevanje otkupljivaće tako proizvedenu struju, ili po povlašćenim ili po cenama po kojima je EPS nabavlja. Menjaju se prilike u Srbiji, i zato će ovih projekata biti sve više. Trebalo bi da se pronađe efikasnija računica u pogledu cene utrošene energije i da se Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije izdato je više od 300 energetskih dozvola, saglasnosti i rešenja o statusu povlašćenog proizvođača svaka količina koja je višak i iskoristi. Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast. Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 odsto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane.“ • • Po vašem mišljenju, zašto je propao projekat Solarni park? ložila da na toj površini izgrade solarne panele snage 100 megavata, što bi, takođe, bio značajan energetski kapacitet za Srbiju. Međutim, ni ta investicija nije počela da se realizuje, što pokazuje da investitor nije imao ozbiljnu nameru da gradi solarni park. Po našem mišljenju, u okviru 30.000 hektara ponuđenog zemljišta bilo je sasvim dovoljno zemljišta za razvoj celokupnog projekta, jer je investitoru ponuđeno zemljište najveće insolacije, gde je postojala investicija biti realizovana u jednoj od nedovoljno razvijenih opština u Srbiji. Na osnovu saznanja dobijenih proverama koje je izvršio Antikorupcijski tim Ministarstva i dosadašnjeg ponašanja investitora, naše ministarstvo je još ranije predložilo Ministarstvu finansija i privrede da podnese predlog za rešenje nastale situacije sa italijanskim partnerom, u cilju zaštite interesa Srbije u realizaciji Krovnog sporazuma. Mislim da buduće Ministarstvo privrede mora ozbiljnije da provera potencijalne investitore, da nam se ovakve stvari ne bi više dešavale. • Koliko slučaj sa Securum Equity Partners može da odvrati investitore od ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
ulaganja u Srbiji u oblast solarne energije? - Ne mislim da će krajnji ishod tog projekta na bilo koji način uticati na interesovanje investitora. Važnije od toga je da Srbija konačno ima zaokružen regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije. O pozitivnim reakcijama investitora dovoljno govori blizu 1.500 prijava na prvi javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored toga što smo postupak prijavljivanja učinili transparentnim, za investitore smo još u februaru pripremili vodiče, odnosno, uputstva koja su usklađena sa novim uredbama i pokrivaju sve vidove obnovljivih izvora: hidropotencijal, biomasu, vetar, geotermalnu energiju i solarne panele. U narednom periodu ćemo nastaviti rad na poboljšanju ambijenta za ulaganje kroz racionalizaciju postupka izdavanja dozvola. Srbiji su potrebne investicije, jer su one uslov povećanja privredne aktivnosti i rasta zaposlenosti, ali kao što investitori traže kvalitetan ambijent za sebe kada ulažu, tako i Srbija mora da povede više računa o kvalitetu investitora. • Sa koliko je investitora do sada potpisan ugovor o gradnji malih HE, vetroparkova, eksploataciji uljnih škriljaca? - Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije izdato je više od 300 energetskih dozvola, saglasnosti i rešenja o statusu povlašćenog proizvođača. Najveći broj tih dokumenata odnosi se na male hidroelektrane, gde imamo 168 izdatih saglasnosti za izgradnju objekata snage do jednog megavata, a još oko 50 predmeta je u postupku. Takođe, za male hidroelektrane je izdato 66 energetskih do- privremeni status, a 11 njih imaju važeću energetsku dozvolu. Naravno da svako može da pomisli i da se pita kako onda nema više izgrađenih MHE, ili vetroparkova. Verujem da će biti sve mnogo brže pošto smo u aprilu završili u potpunosti zakonodavni okvir. Prepreke su bile nemanje akata i preduge birokratske procedure. • U kojoj meri će ti potpisani ugovori uticati na energetsku bezbednost zemlje? - Ne smemo se zanositi da se samo razvojem obnovljivih izvora može obezbediti energetska bezbednost zemlje. Raznovrsni izvori energije mogu doprineti tom cilju, ali je realnost takva da će, ne samo u Srbiji, već i u većini zemalja sveta, još dugo dominirati tra- Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 odsto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane zvola i 25 rešenja o sticanju statusa povlašćenog proizvođača. O značaju koji Ministarstvo i Vlada pridaju oblasti obnovljivih izvora govori podatak da je dve trećine svih dokumenata izdato od jula 2012. godine. Ukupno, u celoj Srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije, odnosno govorimo o vrednosti investicija blizu jedne milijarde evra. Kad je reč o vetroparkovima, u toku je realizacija nekoliko projekata. Jedan objekat manjeg kapaciteta je već izgrađen, za šest vetroparkova je obezbeđen dicionalni izvori energije. Obnovljivi izvori energije obezbeđuju Srbiji pojavu nezavisnih proizvođača električne i toplotne energije, samim tim utiču ne samo na energetsku bezbednost već i na konkurentnost privrede, ali i drugačije ponašanje EPS-a, koji mora da se okrene potrošačima. • Koji je plan da do 2020. godine Srbija dobije 500 megavata iz novih izvora energije? - Nacionalnim ackionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da Srbija do 2020. godine dobije 1.092 megavata novih kapaciteta za proi- Potencijal uljnih škriljaca Planom konsolidacije JP PEU Resavica i novom strategijom razvoja energetike predviđen je dinamičniji pristup eksploataciji uljnih škriljaca, posebno u delu Aleksinačkog basena. Rezerve uljnih škriljaca su značajne, ali uslovi eksploatacije i tehnologija korišćenja bi tek trebalo da se definišu, s obzirom na to da se radi o nekonvencionalnom gorivu. U ovoj oblasti ključno je sklapanje strateških partnerstava sa međunarodnim kompanijama. U novoj strategiji razvoja energetike Srbija, koja će se uskoro naći pred poslanicima u parlamentu Srbije, uljni škriljci se smatraju značajnim izvorom sintetičke nafte. ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 31
32 zvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Ostvarivanje tog cilja trebalo bi da donese Srbiji oko dve milijarde evra investicija u narednih sedam godina. U novim kapacitetima najveće učešće imaće vetroelektrane, ukupno 500 megavata, 230 megavata planirano je za velike hidroelektrane, 188 megavata za mini-hidroelektrane, 100 megavata za postrojenja koja koriste biomasu i 54 megavata za kapacitete koji koriste druge obnovljive izvore energije – solarnu energiju, biogas, deponijski gas, otpad i geotermalnu energiju. Za ostvarenje ovakvog plana neophodna je međuresorska aktivnost, a to znači da je iskorišćenje potencijala obnovljivh izvora prioritet ne samo energetske politike i Ministarstva već cele Vlade Srbije. Zašto da i duž naših auto-puteva kao kod naših suseda nema vetrenjača, zašto da svako ko može ne iskoristi reke i rečice i ne napravi MHE, zašto da toplane u Srbiji ne koriste biomasu umesto mazuta, uglja? • Često najavljujete kako će se Ministarstvo okrenuti ’zelenoj ekonomiji’. Dokle se s tim stiglo? - Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ceni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo. Već sam govorila o tome da moramo menjati radikalno kulturu i sve čime se bavimo stavljati uvek i u kontekst ekološke zaštite. U svaku investiciju moraju se ugraditi standardi ekološke zaštite i za zaposlene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije. Kad god je to moguće, trebalo bi praviti i zaokružene celine. Navešću vam kao primer upotrebu biomase, slame i otpada iz šuma. Zadatak nas u Ministarstvu jeste da stanemo iza takvog projekta, jer je on multidisciplinaran i donosi višestruke koristi. nafte, a mi imamo mogućnosti za proizvodnju najmanje 1,5 miliona tona peleta. Veoma je lako izračunati sve koristi koje bi odatle proizašle. To je, najpre, otvaranje novih radnih mesta u delu sakupljanja slame i šumskog otpada, zatim u sektoru tržišta ovom sirovinom, proizvodnje peleta i proizvodnje kotlova. Drugo, eliminiše se paljenje slame ili truljenje kod kojeg se ispušta metan, a smanjuje se i mogućnost šumskih požara, jer bi se šume krčile od trulih stabala i ostataka drveća. Verujem da bi ovaj model oživeo i neku kompaniju koja bi mogla da proizvodi kotlove od domaće tehnologije. Konačno, građani bi dobili jeftinije grejanje i čistiji vazduh, jer bismo izbegli zagađenje čovekove okoline koje nastaje sagorevanjem mazuta. Primer da takav model funkcioniše je toplana u Sremskoj Mitrovici, u ko- U svaku investiciju moraju se ugraditi standardi ekološke zaštite i za zaposlene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije Plan je da se stimulišu gradovi da prelaze na grejanje energijom dobijenom iz slame ili otpada iz šuma, ali i da se zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede nađe način da se stimulišu proizvođači žitarica da prikupljaju i baliraju slamu i da je prodaju firmama koje će proizvoditi pelet, a koji će se potom koristiti u toplanama. Na taj način otvorićemo prostor i za izradu kotlova za proizvodnju energije iz peleta. Što se tiče sirovine, u Vojvodini imamo dovoljno slame, a u centralnoj i južnoj Srbiji dovoljno šumskog otpada. Ekvivalent energiji iz 2,5 tone slame je jedna tona Prvi vetropark u Srbiji „Naftna industrija Srbije je partner u izgradnji vetroelektrane Plandište 1, snage 102 megavata. Nosioci tog projekta aplicirali su za privremeni status povlašćenog proizvođača. Koliko mi je poznato iz najava poslovodstva NIS-a, planirano je da gradnja tog objekta počne u septembru, a da bude završena polovinom sledeće godine. Verujem da će ovo biti prvi vetropark u Srbiji.“ joj su Panonske elektrane u saradnji sa kompanijom Victoriaoil napravili konstrukciju koja podržava sve navedene ciljeve, a cena energije u narednih deset godina za tu toplanu biće 21 odsto niža. Sličan projekat je i sagorevanje komunalnog otpada. Planiramo da podstičemo farme da koriste energiju iz stajskog đubriva, jer se pored energije, na kraju za đubrenje može koristiti kompost koji preostane nakon ovog procesa, što je idealno za PKB i slične kombinate. Rezultat je ekološka, energetska i ekonomska održivost. Ovakvi projekti predstavljaju prioritet, pored standardnog razvoja u oblasti energije sunca i vetra. Naravno, uz sve to moramo racionalno koristiti energiju, na primer, grejanjem velikih plastenika parom iz termoelektrana, kao i naselja, i slično. Smisao takvih rešenja je da iskoristimo što više ono što imamo, a da ne moramo da plaćamo veće tarife i da to budu projekti koji su ekološki prihvatljivi i ekonomski isplativi. ● ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
k o r p o r a tivni I N T E R V J U Karolj Lajko, generalni direktor OMV Srbija Tržište Srbije strateški cilj „Hrvatska i BiH se nisu optimalno uklapale u OMV lanac snabdevanja, tako da odluke o prodaji OMV udela na ova dva tržišta nisu u vezi sa ishodom projekta Nabuko“ U više navrata Karolj Lajko, generalni direktor OMV Srbija je isticao da ova kompanija ima ambiciozne poslovne planove za tržište Srbije. Posvećenost rastu na lokalnom tržištu realizovala se nizom značajnih investicija. Konkretno OMV je u Srbiji investirao oko 140 mi- • Koliko promene na svetskom tržištu ta i ostali troškovi. Cene na OMV benzinskim stanicama variraju u skladu sa kretanjima tih različitih komponenti. Promene cena na tržištu sirove nafte takođe utiču na cenu goriva, a samim tim i na cenu goriva na benzinskim stanicama u Srbiji. Ovaj fenomen fluktuirajućih cena goriva nije jedinstven u Srbiji - to je zajedničko za sve naftne kompanije u Srbiji i na drugim slobodnim tržištima. - Cene benzina i drugih goriva iz ma- • Koliko je kompanija zadovoljna poslo- tfelj. To uključuje postepeno prebacivanje ukupnog portfelja sa segmenta ’Prerada i plasman’ prema segmentu ’Istraživanje i proizvodnja’. Hrvatska i BiH se nisu optimalno uklapale u OMV lanac snabdevanja, tako da odluke o prodaji OMV udela na ova dva tržišta nisu u vezi sa ishodom projekta Nabuko. utiču na cenu goriva u Srbiji? Fenomen fluktuirajućih cena goriva nije jedinstven u Srbiji - to je zajedničko za sve naftne kompanije u Srbiji i na drugim slobodnim tržištima liona evra i prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA jedan je od najvećih grinfild investitora. Kompanija OMV se odlučila na povlačenje sa tržišta Hrvatske i BiH, gde je u poslednjih šest meseci prodala svoje pumpe. U intervjuu za BIZLife Karolj Lajko kaže da u narednom periodu nisu u planu izlasci sa celokupnih tržišta. • Kakvi su planovi OMV-a u Srbiji u na- • Da li je gašenje projekta Nabuko uticalo na odluke kompanije vezane za Balkan u poslednjih nekoliko meseci? - Ne, ne postoji veza između ovih događaja. OMV strategija ima za cilj da izoštri i pojednostavi kompanijski por- vanjem na srpskom tržištu? - OMV posluje u Srbiji već više od deset godina i zadovoljni smo rastom našeg poslovanja na lokalnom nivou tokom tog perioda. Sada se fokusiramo na optimizaciju naših procesa i procedura, kako bismo OMV performanse podigli na viši nivo, pružajući najvrednije proizvode i usluge potrošačima OMV Srbija. loprodaje se sastoje od brojnih komponenti. Da nabrojimo samo neke, pored same proizvođačke cene, to su: akcize, carine, porezi, troškovi transpor- rednom periodu? - OMV poseduje mrežu od 61 benzinske stanice, kojom pokriva sve bitnije puteve i gradove u Srbiji. Nastavićemo da ulažemo u Srbiju kako bismo i dalje bili u mogućnosti da obezbedimo najviši kvalitet goriva i usluga na našim benzinskim stanicama. Naš strateški cilj je da nastavimo sa ponudom usluga premijum kvaliteta i proizvoda našim potrošačima ’u pokretu’. • ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 33
BIZ L IFE ConferencesEvents Iako je i u pogledu obnovljivih izvora, kao i kod racionalne upotrebe energije, Srbija učinila značajan napredak, pre svega u pogledu regulative, upravo niz zakonskih 'sitnica' koči dalji razvoj u ovim oblastima Zeleni kilovati na dugom štapu Piše: Rade Repija Foto: Jelena Vučetić 34 O blast ulaganja u obnovljive izvore energije je gotovo regulatorno zaokružena, i to se vidi po broju investitora koji su zainteresovani za ulaganje u ovu oblast, smatraju u resornom ministarstvu. Međutim, kako se moglo čuti na konferenciji 'Zelena energija', koju je organizovao BIZLife u julu, investitori nisu baš bili takvog mišljenja. Prema rečima Zorane Mihajlović, ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koja je otvorila prvi panel posvećen obnovljivim izvorima energije, zadatak ministarstva je bio da Ana Brnabić, predsednik, Srpsko udruženje za energiju vetra „Članice Srpskog udruženja za energiju vetra su do sada investirale 15 miliona evra, ali nisu proizvele nijedan kilovat. Članice udruženja nameravaju da u narednom periodu investiraju od 700.000 do milijardu evra.“ obezbedi dovoljno energije iz obnovljivih izvora po održivim cenama. U ovoj oblasti postoji dosta potencijala koji do sada nisu iskorišćeni, a cilj Vlade je zelena energija. Pored ostalog, ovo ministarstvo je izmenilo Zakon o energetici, donelo nacionalni akcioni plan, četiri uredbe za podsticanje ulaganja, pra- sti za ulaganje su male hidroelektrane gde se dozvole daju prvi put na javnom konkursu. Srbija je potpuno balansirano pristupila ulaganju u obnovljive izvore, gde se najveći potencijal vidi u biomasi, ali i energiji vetra i hidroenergiji, kaže Dejan Trifunović, pomoćnik „Obnovljivi izvori su ključni faktor za podizanje energetske efikasnosti zemlje“ – Zorana Mihajlović vilnik o energetskim dozvolama, koji predviđa i bankarsku garanciju pre dobijanja dozvole. Modeli ugovora sa povlašćenim snabdevačem su, po njenom mišljenju, bolji od onih koji se primenjuju u EU. Dobar primer otvoreno- Dejan Trifunović pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine „Za deset meseci smo uspeli da ovu oblast regulatorno uredimo i investitori dolaze. Za prethodne tri godine bilo je oko trista aplikacija investitora u ovoj oblasti, a sada ih ima toliko za tri meseca.“ ministra energetike. „Za prethodne tri godine bilo je oko 300 aplikacija investitora u ovoj oblasti, a sada ih ima toliko za tri meseca“, ističe Trifunović. Međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela i koje predviđaju da do 2020. Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju i savetnik predsednika stranke Zeleni Srbije „Jedna od najmanje uređenih oblasti je učešće stanovništva u izjašnjavanju o studijama izvodljivosti koje prate konkretne projekte. Stavovi stanovništva o ovom pitanju se najčešće ne prihvataju.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Goran Jankes, profesor, Mašinski fakultet Beograd „Potrošnja energije po jedinici proizvoda je nekoliko puta veća kod nas nego na Zapadu. To je veliki potencijal, ali i velika opasnost jer sa njenim porastom biće ugrožena konkurentnost naše privrede.“
Zorana Mihajlović ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine „Zadatak Ministarstva energetike je da obezbedi dovoljne količine energije i da te količine energije budu po održivim cenama. To u Srbiji nije lako, za stanovništvo su cene energije previsoke, a za investitore preniske.“ Velimir Ilić ministar urbanizma i građevine „Drago mi je da su mere energetske efikasnosti primenjene u naseljima koja smo sad gradili, poput ’Stepe Stepanovića’ i da su dobijeni prvi energetski pasoši i urađeno licenciranje firmi koja se bave ovom problematikom.“ odsto u periodu od 2010. do 2018. gonu sredinu radi na sredini procesa ingodine ima 1.092 megavata iz obnovljidine, i zbog toga je zakon o racionalvestiranja, umesto na početku, kaže vih izvora biće ispunjene, a očekivana nom korišćenju energije i donet. Brnabićeva, pa se tako može desiti da vrednost investicija biće oko dve miMinistarstvo je kroz zakon donelo investitor pošto uloži značajna sredlijarde evra. niz mera za stimulaciju energetske efistva, 'padne' na ovom koraku. Sa regulatorne strane upravo su dokasnosti, kao što su energetski pregleVelimir Ilić, resorni ministar minineti propisi o energetskim dozvolama, di, fond za energetsku efikasnost, kostarstva građevine i urbanizma, potvrugovor o otkupu električne energije i ji treba da startuje početkom iduće godio je da je energetska efikasnost priuredba o uslovima isporuke električne dine, subvencije trećim energije, a do kraja go„U Srbiji se, suprotno uobičajenoj praksi, studija o licima koja bi uvodidine se očekuje i donošenje pravilnika o gauticaju na životnu sredinu radi na sredini procesa la mere energetske efikasnosti i naplaćivala ranciji porekla, čime bi investiranja, umesto na početku“ - Ana Brnabić svoje usluge iz ostvareregulatorni okvir ove nih ušteda, kao i naplaoblasti bio zaokružen. ta prema potrošnji. lika da se uposli 80.000 do 100.000 Glavna zamerka Ane Brnabić, predAleksandra Damnjanović, pomoćgrađana. Prema njegovim rečima, ulastavnika udruženja Srpskog udruženja nik ministra u Ministarstvu građevine, ganje u energetsku efikasnost najbrže za energiju vetra (SEWEA), jeste neistakla je da za sada ima 1.000 inženjedaje povraćaj investicije. Ovo je znadostatak predvidljivosti za investitora koji su licencirani za energetsku efičajna oblast za ministarstvo koje se bare. Prema njenim rečima, kvota od 500 kasnost, a potrebe Srbije su bar 2.000 vi uštedom energije u građevinarstvu, MW je mala za vetroparkove, ali se nainženjera. Osvrćući se na manjak krea jedan od glavnih učinaka je dobijada da će se njihovim razvojem i kvote dita za energetsku efikasnost, ona je nje prvih energetskih pasoša. „Trošimo povećavati. Takođe, ona je iznela nadu istakla da je prošle godine Vlada Srbije najviše energije i po jedinici proizvoda i da će se u izmene Zakona o energetici opredelila 1,3 milijarde dinara za finanpo glavi stanovnika“, kaže Ilić. uključiti i faktor 'više sile' da investitor siranje energetske efikasnosti, od čega Prema rečima Antonele Solujić, šefa ne bi bio kažnjen za kašnjenje u izgradje 300 miliona dinara bilo opredeljeno odseka za unapređenje energetske efinji zbog stvari na koje nije mogao imati za subvencionisane kredite koji su brzo kasnosti u Ministarstvu energetike, uticaj, kao što su poplave i zemljotresi. planuli. Ove godine nažalost tih sredprvi akcioni plan je donesen 2010. i U Srbiji se suprotno uobičajestava nema. • predviđa smanjenje potrošnje za devet noj praksi, studija o uticaju na životDragoslav Šumarac, predsednik skupštine Inženjerske komore Srbije „U zgradama se troši oko 40 odsto energije, a po 30 odsto troše industrija i saobraćaj. Svi bogati narodi znaju da štede, a sirotinja potroši ono što ima. Tri puta je isplatljivije štedeti energiju nego graditi nove elektrane.“ Mattias Heeger, Senior Partner, CDC „Iako smo u rekonstrukciji buduće nemačke gimnazije u Beogradu izostavili zbog manjka sredstava neke vidove energetske efikasnosti, ipak smo iznenađeni postignutim uštedama.“ Massimiano Capobianchi, ekspert–koordinator za OIE, Direkcija za OIE, Blok Energetika NIS „Vetropark u Plandištu je za sada najveća i jedina investicija NIS u ovoj oblasti. Kompanija planira da postane vodeći proizvođač energije u regionu, i spremni smo da razmotrimo i ostale obnovljive izvore energije.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Aleksandar Đelić, advokat Savet zelene gradnje „Glavni izvor posla u građevinskoj industriji u EU do 2050. godine biće obnova postojećih zgrada i energetska optimizacija. Tako da stoje tvrdnje da je ova oblast potencijalno veliki izvor posla.“ 35
I N T E R VJ U VELIMIR ILIĆ, ministar građevine i urbanizma Srbija najveći rasipnik energije „Govorio sam više puta, zaposlili bismo i 100.000 ljudi u jednom periodu, kada bismo počeli da radimo, uzeli povoljan kredit, od na primer milijardu evra, i utrošili u energetsku efikasnost. To bi dalo izuzetne efekte“ Piše: Tatjana Ostojić Foto: Marko Rupena 36 „S rbija je najveći rasipnik energije u Evropi, i po jedinici proizvoda, i po stanovniku. Toliko rasipništvo u energiji ne može da se toleriše, i to nijedna zemlja ne bi mogla da izdrži. Zato moramo da radimo na uštedi energije“, ističe Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma, u intervjuu za BIZLife. • Kako bi to konkretno moglo da se reši? - Na primer, studija koju smo radili pokazuje da, ako se novac od jedne termoelektrane koja bi se gradila, uloži u energetsku efikasnost, uštedi se mnogo više nego što bi ta termoelektrana proizvela struje, a pored uštede koju ćemo napraviti, nećemo imati zagađivače, ostaće nam veće rezerve uglja…. Danas postoji tehnika da sve to može da se iskontroliše. Znači, ne možete dati energetski pasoš i samo zadovoljiti neku administrativnu formu. Kad uzmete termo-kamere i odete na objekat, tačno vidite i snimite objekat, i vidite koliki su gubici energije. Znači, danas, tehnikom koja postoji, možete da pratite svaki objekat u gradu, i tačno vidite gde su slabe tačke, gde se gubi energija, i onda reagujete, dovodite u red i smanjujete utrošak energije. Prema tome, kad bismo uštedeli energiju do 40 odsto, što stručnjaci ocenjuju kao moguće, šta bi to značilo? Da trošimo manje struje, da uvozimo manje nafte za 40 odsto? To bi bilo blagostanje za Srbiju, povećanje plata, investicija, koliko bi firmi pogodnije poslovalo. U mnogim firmama, najveći utrošak je energija. Više se troši za energiju nego za plate zaposlenih. Znači, na tome treba intenzivno raditi, i ogromna sredstva ulagati. Naši objekti, naročito stara gradnja posle rata, toliko gube zbog stolarije, vrata, tavanica, zidova, i tako dalje. To bi dalo izuzetne efekte. Zaposlili bismo proizvođače stolarije, građevinskog materijala, izolacionog materijala, ulepšali objekte. Ta regeneracija pojedinih objekata koja se radi kod energetske efikasnosti je izuzetno bitna. Zimi bi se štedela energija za grejanje, a leti za hlađenje. • Koliko godina ulaganja u određeni objekat bi opravdalo tu investiciju? - Po proračunu koji smo radili, u roku od pet godina investicija se vraća, i posle imate čistu dobit. A, kreditne linije koje bismo mi podigli, građani bi prihvatali da otplaćuju, znači, država se ne bi zadužila. Imamo i ponudu nemačke i austrijske firme, da nam obezbede pre- Jeftino držanje energije je mač sa dve oštrice. To se obije o glavu svima koji su štediše i ne motiviše ih da štede • Izjavili ste da bi kroz primenu zakona o energetskoj efikasnosti, u građevinarstvu moglo da se zaposli i do 100.000 ljudi, a samo u Beogradu 10.000, ako se, naravno, obezbede povoljne kreditne linije. - Govorio sam više puta, zaposlili bismo i 100.000 ljudi u jednom periodu, kada bismo to počeli da radimo, uzeli povoljan kredit od na primer milijardu evra i utrošili u energetsku efikasnost. ko svojih banaka beskamatne kredite, a da kupujemo njihovu opremu. • Da li je to izvodljivo? - Izvodljivo je. Naime, ako država podigne kreditnu liniju i da garanciju Srpskoj nacionalnoj banci, koju planiramo da otvorimo, da distribuira građanima ta sredstva tako što će sa njima da napravi direktne ugovore, građani će dobijati kredit na pet godina, i od uštede energije otplaćivaće rate kredita. ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
• Rekli ste Srpska nacionalna banka. Da li bi se osnivala neka nova banka ili je reč o nekoj već postojećoj banci? - Odavno sam to predlagao, i to zavisi od ljudi koji vode državu, od Vlade i ostalih. Krajnje je vreme da napravimo za ovakve projekte jednu nacionalnu banku, koja bi držala državne depozite, imala jeftine kreditne linije, davala garancije građevinarima kad je potrebno, mnogim izvođačima, što nam je danas veliki problem. Same banke za to nisu zainteresovane, ali su zainteresovane za državne depozite. Srbija mora da ima svoju banku u kojoj će stajati državni depozit. Uzmite kolika je dnevna naplata u Telekomu, NIS-u… Mi imamo đujemo u naše objekte. Postali smo deponija otpada, koji se izbacuje u Evropi kao neefikasan. Energija je bogatstvo jednog naroda, i čitavog kontinenta. Ako jedna zemlja dođe u energetsku krizu, ako nema energije, drugi mora da je ispomaže. S druge strane, bili bismo u poziciji da izvozimo energiju. U Srbiji se socijalni mir kupovao niskom cenom struje. To je povlačilo veliku potrošnju i rasipalo se, jer je jeftino. Hiljade ljudi danas greje objekte na struju, otvorene prozore drži zimi, ne vodimo računa. Svaka ozbiljna država besplatno daje građanima termostate da se reguliše temperatura u sobi, da se automatski isključuje. Bio sam u Kini i gledao ka- Po proračunu, u roku od pet godina investicija se vraća, i posle imate čistu dobit dnevne naplate struje koje su u milijardama, a mi to vrtimo u stranim privatnim bankama, koje neadekvatno vraćaju našoj privredi ta jeftina sredstva. To bi bila sredstva za otkup u poljoprivredi, za energetsku efikasnost… • Idealno zvuči u teoriji, ali kako naše građane stimulisati za te kredite i te radove? - To su primenile zemlje poput Švedske, Norveške, gde su niske temperature. To funkcioniše svuda u svetu. Zatim, primenili su Austrijanci, Nemci, Francuzi i svi koji razmišljaju o uštedi energije i brinu o svojoj državi. Znači, država je dala građaninu mogućnost da utopli svoj objekat, a od uštede energije da vraća kredit. Kad pogledate kroz Srbiju, u unutrašnjosti 30 odsto objekata nije malterisano spolja, a da ne pričamo o kvalitetu stolarije… Nemci su sad izbacili trostruko staklo, a mi otkupljujemo dvostruko, pa ga ugra- ko ljudi kontrolišu energiju. Imaju kartice u određenim zonama koliko treba da potroše, i ako u toku dana uključe da rasveta gori, onda je nemaju noću jer su već istrošili svoju kvotu. • Da li bi viša cena energenata kod nas, uz te stimulativne kredite, dovela do situacije da i građani i privreda povedu više računa? - Vi ih motivišete da rasipaju i troše energiju, jer je jeftina. Ali, zato, čitava država i svi građani plaćaju zajednički taj trošak. Imate gradova u Srbiji gde je potrošnja struje nenaplativa. Nije naplativo, na primer, 50 odsto potrošnje struje. Jedan grad u Srbiji nije plaćao godinama struju, i dozvoljeno je da se napravi kompenzacija, i da on da neku lokaciju za trafo-stanicu, za dug od 200 miliona dinara. To je fiktivno pokriveno, i onda se pitamo zašto EPS ne može da ima bolje rezultate. EPS ne može da bude socijala, već profitabilno preduzeće. Tako da je jeftino držanje energije, mač sa dve oštrice. To se obije o glavu svima koji su štediše i ne motiviše ih da štede. • Koliko je do sada izdato energetskih pasoša? - Energetske pasoše izdaju ovlašćene organizacije. Ministarstvo je do sada izdalo oko 200 rešenja firmama koje izdaju energetske pasoše. Od 30. septembra 2012. godine obavezna je primena podzakonskih akata koji nalažu obavezno izdavanje energetskih pasoša za novoizgrađene objekte, ali i za rekonstrukciju, adaptaciju i energetsku sanaciju postojećih objekata. • Kako Srbija stoji sa proizvodnjom opreme, koja je neophodna za građevinarstvo kako bi objekti ispunili uslove za dobijanje energetskih pasoša? - Veoma loše. Svi kao ispune sve uslove, a u stvari se desi da nije izolovan spoj u međuspratnim konstrukcijama, i to predstavlja totalni rasip energije. Dešava se i da nadzorni organ ne zna da uradi svoj posao. Razmišljali smo da napravimo obuku koju bi Ministarstvo finansiralo za izvođače, poslovođe, nadzorne organe, i da nađemo rešenje da to uradimo kvalitetno. Imamo hiljade problema, jer Srbija ima loš nadzor. Mostovi i putevi nam brzo propadaju upravo zbog lošeg nadzora. • Srbija je 2000. dobili kredite za energetsku efikasnost. - Sve je to malo. Na tome moramo da radimo mnogo više. Svetska banka je kao prioritet stavila kredite za uštedu energije, i evropske banke, i sve banke u svetu. To je prioritet, tu se dobijaju lako krediti, zapošljavaju se ljudi. • Energetska efikasnost i obaveze prema EU „Moramo da poštujemo standarde koje je EU postavila. Sa našim proizvodnim cenama, ne možemo da izvozimo napolje, nismo konkurentni, i čitav taj sistem mora drugačije da se uredi. Srbija mora da nađe adekvatno rešenje kako bi građani bili zadovoljni. Vi nećete njima ništa učiniti ako im date da troše koliko hoće i ako ih ne isključujete, jer će ih onda stići velike kamate, pa će neko morati kuću da proda kako bi otplatio dug. Najugroženije građane treba zaštititi, i dati im najpovoljniju tarifu. I ne može biti ista tarifa za sve, a upravo su najbogatiji ti koji ne plaćaju struju.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 37
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4

Recommandé

BIZLife magazin
BIZLife magazinBIZLife magazin
BIZLife magazinIvana Mihajlović
 
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.Ivana Mihajlović
 
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013SrpskiCEE
 

Recommandé

BIZLife magazin
BIZLife magazinBIZLife magazin
BIZLife magazinIvana Mihajlović
 
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.Ivana Mihajlović
 
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013SrpskiCEE
 
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.Ivana Mihajlović
 
Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.Ivana Mihajlović
 
CM 08
CM 08CM 08
CM 08Jelena Ristic
 
Controlling magazin 09
Controlling magazin 09Controlling magazin 09
Controlling magazin 09Menadžment Centar Beograd
 
CM-08
CM-08CM-08
CM-08Filip Jovasevic
 
Cm 11 (digitalizacija biznisa)
Cm 11 (digitalizacija biznisa)Cm 11 (digitalizacija biznisa)
Cm 11 (digitalizacija biznisa)Menadžment Centar Beograd
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.NALED_SERBIA
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.Ivana Mihajlović
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Filip Jovasevic
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Svetislav Jakovljevic
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Jelena Ristic
 
CM 02
CM 02CM 02
CM 02Menadžment Centar Beograd
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Slavica Vuji?i?
 
CM02
CM02CM02
CM02Sandra ??epanovi?
 
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.FEFA Faculty
 

Contenu connexe

Similaire à Biz life preview - br. 4

BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.NALED_SERBIA
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.FEFA Faculty
 

Similaire à Biz life preview - br. 4 (17)

BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
 
Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.
 
CM 08
CM 08CM 08
CM 08
 
Controlling magazin 09
Controlling magazin 09Controlling magazin 09
Controlling magazin 09
 
CM-08
CM-08CM-08
CM-08
 
Cm 11 (digitalizacija biznisa)
Cm 11 (digitalizacija biznisa)Cm 11 (digitalizacija biznisa)
Cm 11 (digitalizacija biznisa)
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
 
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM 02
CM 02CM 02
CM 02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM02
CM02CM02
CM02
 
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
 

Biz life preview - br. 4

  • 1. specijalni gost dr Tanja Miščević // šef srpskog pregovaračkog tima sa EU Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! Business magazine broj 4 // septembar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD Ekskluzivno za BIZlife Željka Cvijanović + specijalno izdanje Vlade Republike Srpske Evropa frustrirana stanjem u BiH Intervju Zorana Mihajlović ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine ’Zelena energija’ investicioni potencijal ZELENA ENERGIJA Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Intervju VELIMIR ILIĆ ministar građevine i urbanizma Srbija najveći rasipnik energije ekonomska politika Zvezde prelaznog roka Biznis i politika interes iz ljubavi Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata BIZLife Conferences&Events // Okrugli sto Kamatna politika banaka u uslovima krize
  • 2. Izumeli smo automobil. Ponovo. A Daimler Brand Nova S-Klasa. Beograd, Mercedes-Benz Beograd, Omladinskih brigada 33, tel> 0113019 243, 3019 245 Novi Pazar, Biševac d.o.o., Selo Ivan;a, tel> 020360 030 :a;ak, Jevtovi'-Cars d.o.o., Prislonica bb, tel> 032301 100 Novi Sad, AK MikoM d.o.o., Temerinski put bb, tel> 0214895 600 Niš, EuroStar d.o.o., Vojvode Miši'a bb, tel> 018512 064 Ovlaš'eni serviser> AS MB Ili' }or]e, Martinci, Vojvo]anska 145, tel> 022668 673
  • 3.
  • 4. Sadržaj Strana 10 rbija žitnica S Evrope? Tema broja 44 Reciklaža - nova industrijska grana Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske 18 nteres iz I ljubavi BIZLife ConferencesEvents Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata 46 Kamatna politika banaka u uslovima krize 22 Zvezde prelaznog roka 1x Milioneri u redovima FED-a U fokusu stranih medija BIZLife ConferencesEvents Ekonomska politika 25 oslednji je P čas za promene 52 stvariti rast O na svetskoj sceni 49 Bezos cilja na zlatnu eru Novinarstva Branislav Grujić, predsednik kompanije PSP – Farman Interes iz ljubavi 54 Brazilac vlasnik američkih ’ikona’ Ivan Dimitrijević, marketing direktor Internet Group mirjana.pascan@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs Gorica Bilal gorica.bilal@bizlife.rs Jovana Đurašković jovana.djuraskovic@bizlife.rs natasa.popovic@bizlife.rs Jelena Vučetić, Marko Rupena, foto servis Beta, Medija centar Beograd KEY ACCOUNT ivana.mihajlovic@bizlife.rs ivana.cekovic@bizlife.rs jelena.devic@bizlife.rs UREDNIK SARADNICI ASISTENT KONFERENCIJA I DOGAĐAJA Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs 04 BIZLIFE sadržaj Ana Petrović, Daniela Ilić, Marija Damjanović, Nikola Ivana Mladenović ivana.mladenovic@bizlife.rs 81 smeh na O nogama FashionBeauty 82 Ni za operu nije kasno! Jelena Šarenac, direktor korporativnih komunikacija Henkel Srbija dr Tanja Miščević, šef srpskog pregovaračkog tima sa EU MARKETING MENADŽER PRODAJE Ivana Čeković Ivana Mihajlović Dvorci bavarske 70 ravo dobar P diplomata Pavlović, Rade Repija, Slave Govedarica Jelena Dević 78 Baroknim stopama Ludviga II Velimir Velja Pavlović, novinar broj 04 // septembar ASISTENT UREDNIKA Life DESIGNHotel 69 Svi smo u nekom filmu FOTO Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs 76 Relaksacija na granici hedonizma Hrana za dušu 60 Kako savladati Facebook Mirjana Pašćan Dve šmizle 68 Septembar sa mirisom melodija 56 iko nije N rođen kao direktor Poslovni saveti UREDNIK LIFESTYLE 75 akitom na N velika vrata Siniša Ubović, glumac 58 iznis pravila B za početnike DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Moon Sushi Bar, japanska kuhinja 66 Susret sa knjigom koja je sve izvrnula Uspešni biznismeni Business Magazine 74 apan kroz J zalogaje Hom Parviz, generalni direktor Hyatt Regency Beograd Gedžeti Biografije uspešnih Impresum 63 iše od posla V 64 Interaktivni auto-majstor Istraživanje U fokusu stranih medija Biznis i politika 18 zvezde prelaznog roka Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost, BIZLife specijal 14 Evropa frustrirana stanjem u BiH Strana 22 27 zelena energija Ekonomska politika Nataša Popović Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs SALES REPRESENTATIVE Milica Predojević milica.predojevic@bizlife.rs DISTRIBUCIJA I PRETPLATA Uroš Kečić uros.kecic@bizlife.rs ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 Štampa Rotografika Segedinski put 72, Subotica DISTRIBUCIJA Centrosinergija Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30, 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
  • 5.
  • 6. uvodnik Letnji transferi Srpska transfer saga u Vladi dobila je svoj epilog početkom septembra P očetak septembra obeležilo je… Ukoliko vam je prva pomisao rekonstrukcija Vlade Srbije, moraću da vas razočaram, bio je to transfer veka, Real Madrid je doveo Garetha Balea iz Totenhema za 100 miliona evra! Dodatni kuriozitet najveće letnje transfer sage, kako su je nazvali sportski novinari, jeste to što je trajala ni manje ni više nego 110 dana! Naravno da su, kako dužina pregovora, tako i visina transfera izazvale najrazličitije komentare, od toga da nijedan fudbaler ne vredi 100 miliona evra, kao što je izjavio Francuz Zinedine Zidane, pomoćni trener Real Madrida i jedan od najboljih fudbalera svih vremena, do stava da ’vredi svaku paru’, kako je rekao Baleov menadžer Jonathan Barnet. U domaćim okvirima, i srpska transfer saga u Vladi dobila je svoj epilog. Istina, nije trajala 110 dana, tek nešto preko 60, ali to da je Aleksandar Vučić, Konačno, drugog septembra novi ministri Vlade Srbije su položili zakletvu. I pored novinarskih pokušaja, detalji transfera pojedinih ministara su ostali tajna, tako da o ciframa, kao što je slučaj kod Baleovog transfera, nema podataka. Za neke od njih postoje jasni podaci o prethodnom radu i rezultatima, kao u slučaju Balea koji je protekle sezone odigrao 44 utakmice za Totenhem, postigao 26 golova i bio proglašen za najboljeg fudbalera Premijer lige, dok za druge tako jasnih rezultata, kako u ministarskom poslu tako i u poslovima koji su sada u nadležnosti njihovih ministarstava, nema. Ostaje da verujemo da su I pored novinarskih pokušaja, detalji transfera pojedinih ministara su ostali tajna dao medijima, početkom jula, domaći, letnji zadatak, koji će ministri biti smenjeni, a ko će biti novi članovi vlade, moglo se pratiti tokom letnjih ferija. Spekulisalo se različitim imenima, domaćima, strancima, domaćima iz inostranstva, poznatim, manje poznatim, sklonim aferama ili potpuno ’strejt’. eksperti u svom poslu, baš kao što su i predstavljeni. Bitna razlika između ovih transfera je u tome što se od Balea prvi rezultati u Real Madridu očekuju tek za godinu dana, dok se od novih ministara očekuje da učine skoro nemoguće, i to po mogućnosti – odmah! Sa srećom! Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs 06 BIZLIFE uvodnik
  • 7.
  • 8. BIZNIS PANORAMA ’EH, KAD BI SRBIJA MOGLA KO' ŠPANOVIĆEVA I BEKRIĆ?! ’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade primio je delegaciju Atletskog saveza Srbije (ASS) i zahvalio se svima koji su doprineli da Ivana Španović i Emir Bekrić osvoje bronzane medalje na šampionatu sveta u Moskvi. „Srbija u narednom periodu treba da bude država koja je hit, ne samo u atletici, već i u politici i ekonomiji, i glavni cilj rekonstruisane vlade upravo će biti da država bude mnogo jača u ekonomskom pogledu“, rekao je Vučić. ’HOĆEŠ TI ILI JA DA IH DOVEDEM U RED?’ - Vladimir Putin, ruski predsednik sa kolegom Xi Jinpingom iz Kine na samitu G20 u Sankt Peterburgu. Glavna tema samita je bila situacija u Siriji. ’GDE SI CARE ’ - Nikola Selaković, ministar pravde, pred sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. 08 BIZLIFE biznis panorama ’ŠTA MI RADE IZA LEĐA?’ - Zoran Milanović, hrvatski premijer je nakon sastanka s Wernerom Faymannom, austrijskim kancelarom i Alenkom Bratušek, slovenačkim premijerom, izjavio da su Austrija i Slovenija zemlje s kojima je Hrvatska povezana kulturom i istorijom, a koje su ujedno među njenim najvažnijim ekonomskim partnerima, te je istakao važnost ovakvih trilateralnih sastanaka koji će biti nastavljeni prvo u Sloveniji, a potom i u Hrvatskoj. ’DOŠLO POSLEDNJE VREME’ - Dvoje zaposlenih na biciklima idu na posao u sedište kompanije Nokia u Espu. Microsoft je pristao da plati cifru od 5,44 milijarde evra za ovu finsku kompaniju, uključujući i prava na patente kompanije koja je nekada bila najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu.
  • 9. ’I ŠTA KAŽEŠ, DINKIĆ PONOVO U VLADI? ’ - Ivica Dačić, premijer Srbije i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbiji na sednici u Beogradu. 'NO LAND IN SIGHT, JUST SERBIA!' – Tomislav Nikolić, predsednik Srbije i Zhang Dejiang, kineski vicepremijer, u holu zgrade parlamenta u Pekingu. Predsednik Nikolić je bio u dvodnevnoj poseti Kini, prilikom koje se sastao sa svim važnijim ljudima ove zemlje iz političkog i privrednog života. Njegovu posetu obeležila je izjava: „Ako zamislite evropski kontinent kao okean, mi smo kineskim rukovodiocima ponudili Srbiju kao ostrvo u tom okeanu“. ’PADA? BAŠ ME BRIGA, IMAM ŠLEM!’ - Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, obišao gradilište drugog severnog vijadukta petlje 'Radnička'. ’JEDNOBOJNO ILI ŠARENO?’ - Angela Leong, direktor SJM i Donatella Versace na svečanoj ceremoniji potpisivanja ugovora o izgradnji tematskog hotela u Makau, kockarskom raju u Aziji. Hotel bi trebao da bude u funkciji 2017. BIZLIFE biznis panorama 09
  • 10. tema broja Srbija žitnica Evrope? tekst: DANIELA ILIĆ 10 BIZLIFE tema broja Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje zapošljava oko dva odsto radne snage i doprinosi sa preko četiri odsto BDP EU. S druge strane, učešće primarne poljoprivrede u BDP Srbije u prvoj deceniji 21. veka bilo je u rasponu od 24,6 do 9,7 odsto
  • 11. S rbiji je neophodna detaljna strategija razvoja poljoprivrede u narednom periodu, kako bi što spremnije dočekala konkurenciju prilikom učlanjenja u Evropsku uniju, a oni upućeniji bi rekli - kako bi se postojeća nekonkurentnost smanjila koliko je to moguće. Iako zvanično u Srbiji strategija razvoja poljoprivrede postoji, ona datira iz 2005. godine i zasnovana šljavaju oko 20 odsto radne snage je na postulatima predtranzicione i proizvode više od deset odsto privrede. U međuvremenu je proBDP, ističe se u analizi Privredne tutnjala i svetska ekonomska krikomore Srbije. za, dok srpska finansijska još traje. Broj farmera u EU, prema Smanjen je broj stanovnika – poanalizi PKS, iznosi oko 26,7 trošača, dodatno je opala kupovna miliona, što predstavlja trećinu moć u zemlji, a zbog drastičnog njihovog ukupnog broja iz pada stočarske proizvodnje, perioda kada su definisani postajemo zavisni od mesa Zbog osnovni ciljevi agrarne iz uvoza. Raste izvoz sidrastičnog pada politike pre više od pet rovina, ali i uvoz prerastočarske decenija u Rimu. Ova đevina. Uz sve ovo, 1. proizvodnje, tendencija smanjenja postajemo zavisni septembra je na snagu od mesa iz biće nastavljena zbog stupio Sporazum o stauvoza dejstva tehnoloških, bilizaciji i pridruživanju demografskih promena, ali i sa EU koji, kroz liberalizaciju rasta dohotka. tržišta, domaće poljoprivrednike S druge strane, učešće priizlaže još većoj konkurenciji. A, marne poljoprivrede u BDP Srbije domaći poljoprivrednici su sve u prvoj deceniji 21. veka bilo je stariji i sve ih je manje. u rasponu od 9,7 do 24,6 odsto. Iz ovoga proizlazi da nije glavProsečna godišnja stopa rasta no pitanje može li Srbija da bude neto poljoprivredne proizvodnje u žitnica Evrope, kao što to najavljuSrbiji u protekloj deceniji iznosila ju ovdašnji zvaničnici, već može li je 1,3 odsto, a bruto vrednosti, Srbija da prehrani samu sebe? prema podacima PKS, 1,9 odsto. U Za razliku od domaćeg poljoSrbiji dominira biljna proizvodnja, privrednika, čije gazdinstvo u Srbiji u proseku koristi 4,5 hektara, evropski ’kolega’ obrađuje 17,9 hektara. Evropska unija predstavlja tržište sa oko 500 miliona potrošača koji su spremni da potroše gotovo četvrtinu svojih zarada na hranu. Prehrambena industrija učestvuje sa tri do pet odsto u BDP i zapošljava više od tri odsto radne snage EU. Sektor primarne poljoprivredne proizvodnje zapošljava oko dva odsto radne snage, doprinosi sa preko četiri odsto BDP EU. Svi prikazani segmenti prehrambenog sistema EU upo- Pretpristupni fondovi EU → više informacija na www.bizlife.rs dok je glavna odlika razvijenih privreda dominacija stočarske proizvodnje. Prema rečima Đorđa Bugarina, sekretara Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, merilo razvijenosti nečije poljoprivrede dobija se upravo 'sabiranjem' stočarstva i ratarstva i 'prevođenjem' na hektar. „Naše stočarstvo je na nivou 25 odsto učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, što je katastrofalno. Većina zemalja Evropske unije ima udeo stočarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji iznad 50 odsto. To govori o tome da je njihova proizvodnja intenzivnija i mnogo bolje organizovana nego naša“, kaže Bugarin. On tvrdi da Srbija ipak može da bude značajan akter na evropskom tržištu, pogotovo kada je reč o žitaricama i uljaricama. „Naša proizvodnja pšenice, iznad pet tona po hektaru, u glavno pitanje Nije glavno pitanje može li Srbija da bude žitnica Evrope, kao što to najavljuju ovdašnji zvaničnici, već može li Srbija da prehrani samu sebe? Na putu ka EU, Srbiji su dostupna sredstva iz pretpristupnih fondova za ruralni razvoj, koja, po tvrdnji Aleksandra Senića, predsednika Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, nismo dobili jer nemamo projekte. „Ministarstvo poljoprivrede je još 2011. godine projektovalo da u trenutku sticanja statusa kandidata za članstvo u EU možemo da povlačimo godišnje između 53 i 64 miliona evra. Taj iznos se svakako povećava tim što je Hrvatska prestala da bude korisnik pretpristupnih fondova EU, i verovatno će Srbija, ukoliko bude imala adekvatne projekte i bude uspostavila sistem za agrarna plaćanja, kontrolu plaćanja i kontrolu utroška sredstava, iz IPA fondova EU moći i da povuče i veća sredstva od tog iznosa na godišnjem nivou. U aprilu ove godine smo na odboru za poljoprivredu čuli od predstavnika ministarstva da Srbija ove godine nije imala projekte i da je aplicirala za sredstva u iznosu od svega deset miliona evra. Međutim, u julu smo dobili odgovor Evropske komisije da Srbija zbog neuspostavljanja sistema za agrarna plaćanja i nespremnosti administracije da poštuje procedure EU neće dobiti nikakva bespovratna sredstva u 2013.“ , ističe Senić. BIZLIFE tema broja 11
  • 12. „Naše stočarstvo je na nivou 25 odsto učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, što je katastrofalno” Đorđe Bugarin sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine ovoj godini je ostvarena pre svega zahvaljujući klimatskim uslovima, a manje zahvaljujući delovanju čoveka. Ona ipak može da se održi na postojećem nivou. Za cilj treba da postavimo godišnju proizvodnju pšenice na nivou ne manjem od pet tona po hektaru, a kukuru- Kod kukuruza smo zadovoljni kad ostvarimo prinose od 4,5 do pet tona po hektaru, a realno se ti prinosi mogu podići na sedam tona za ne manje od sedam, osam tona po hektaru. To je moguće postići uz povećana ulaganja i veću pažnju posvećenu proizvodnji“, ističe Bugarin. Nažalost, u Srbiji se ostvaruju proseci koji su najčešće kod pšenice od tri do 3,5 tone. Kod kukuruza smo zadovoljni kad ostvarimo prinose od 4,5 do pet 42,7 miliona dolara, potom banana, tona po hektaru, a realno se ti pa pomorandži... Inače, više od poloprinosi mogu podići na najmanje vine ukupnog izvoza Srbije u oblasti sedam tona. poljoprivrede i ribarstva ostvaruje „Za naše potrebe godišnje se sa zemljama članicama EU. treba između 1,2 i 1,3 miliona tona Postavlja se pitanje šta srpski pšenice i oko četiri miliona tona poljoprivrednici dobijaju, a šta kukuruza. Umesto što smo se pre gube ulaskom države u članstvo dve godine dičili izvozom od dva Evropske unije. miliona tona kukuruza, komotno „Najveća korist koju proizvomožemo da godišnje izvozimo đači dobijaju članstvom u između četiri i pet miliona Za naše EU je stabilnost podrške tona. Bilo bi mnogo potrebe i veća stabilnost tržišta bolje kada bismo uspeli godišnje u odnosu na postojeće da te proizvode obratreba između 1,2 i stanje u Srbiji. Jedna od dimo ili doradimo bar 1,3 miliona tona osnovnih karakteristika u prvoj fazi prerade. Još pšenice zajedničke poljoprivredne bolje bi bilo kada bismo politike EU je finansiranje u kukuruz upotrebili u ishrani sedmogodišnjem periodu, sa tačno stoke, jer, inače nikada nećemo utvrđenim iznosima subvencija stići na tržište sa nekim finalnijim mogućim korisnicima i namenama proizvodima, i uvek ćemo se na godišnjem nivou. Na ovaj način, zasnivati na proizvodnji sirovina i svaki poljoprivrednik je siguran bićemo ponosni izvozom kukurusa kolikom pomoći godišnje može za, umesto da smo ispunili kvotu da računa i na osnovu toga može od 8.750 tona izvezene junetine na slobodno da planira kako će uložiti prostoru EU“, objašnjava Bugarin. svoja sredstva. Nivo cena ne može Iako izvoz poljoprivrednih da se garantuje, ali se razvijenim i proizvoda čini značajan deo ukuuhodanim instrumentima cenovne pnog srpskog izvoza, suficit koji politike obezbeđuje manja promena ostvarujemo u spoljnotrgovinskoj cena i onemogućavaju njihova razmeni u ovoj oblasti sa svetom visoka variranja, što na domaćem ove godine beleži pad. Suficit je tržištu trenutno nije slučaj“, navode za prvih šest meseci ove godine analitičari PKS. iznosio 274,9 miliona dolara, što S druge strane, pak, otvaraje za 56,9 odsto manje nego u isto njem tržišta i snižavanjem carinvreme lane. Izvoz je nešto veći od skih stopa za uvozne proizvode, milijardu dolara, što je pad za 18,8 srpskim poljoprivrednicima sledi odsto, a vrednost uvoza je 808,2 žestoka konkurentska borba i miliona dolara, što je rast za 16,1 na domaćem i na inostranom odsto, kažu u PKS. tržištu. U isto vreme moraće da se Srbija je u prvom polugodištu pridržavaju svih važećih propisa u najviše izvezla malina, u vrednooblasti bezbednosti hrane, sistema sti od 83,3 miliona dolara, potom kvaliteta i očuvanja i primene šećera, pšenice, pa piva i kukuruza. dobre poljoprivredne prakse. ● A, najviše smo uvezli sirove kafe za Srpska poljoprivreda u brojkama 4,2 MILIONA HEKTARA - obradive površine 3.355.859 HEKTARA - korišćenog poljoprivrednog zemljišta 10 MILIONA TONA - prosečna godišnja proizvodnja poljoprivrednih proizvoda 23% UDELA U UKUPNOM IZVOZU SRBIJE - imaju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi 3,9 MILIJARDI DOLARA - Ukupna bruto vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2012. godini 4,25% - UČEŠĆE POLjOPRIVREDE U NACIONALNOM BUDžETU SRBIJE (po rebalansu za 2013) 628.555 - porodičnih poljoprivrednih gazdinstava 2.567 - gazdinstava pravnih lica i preduzetnika 12 BIZLIFE tema broja
  • 13.
  • 14. intervju broja Željka Cvijanović, predsednik Vlade Republike Srpske Evropa frustrirana stanjem u BiH K „Svaka država u regionu ima svoja politička opterećenja i balaste, i evropski put joj neće pomoći da ih reši“ tekst: Slave Govedarica 14 BIZLIFE intervju broja ada je pre nekih pet meseci postala prva žena u premijerskoj fotelji Republike Srpske (RS), Željku Cvijanović i vladu na čijem je čelu dočekale su teške ekonomske prilike i sve učestaliji nasrtaji na ustavnu poziciju RS, garantovanu Dejtonskim sporazumom. Sumirajući ono što je Vlada radila prethodnih meseci, Željka Cvijanović u intervjuu za BIZLife kaže da su, uprkos navednim okolnostima, uz izuzetan rad, ostvareni dobri rezultati: „Od prvog dana rada ove vlade krenuli smo u snažne intervencije i držeći se zadatog budžetskog okvira, određene stvari, koje nisu prvobitno planirane kao prioritet, izbacili smo u prvi plan, mislim pre svega na poljoprivredu, zdravstvo, na rasterećenje privrede… Istovremeno, krenuli smo u pregovore s ciljem utvrđivanja dinamike vraćanja ranije umanjenih plata budžetskim korisnicima za deset odsto. Prvobitno je bilo predviđeno da to umanjenje ostane tokom cele 2013. godine, određenim preraspodelama i dodatnim uštedama uspeli smo da ga svedemo na pet odsto i to počevši od sredine godine. Istovremeno smo izmirili sve zaostale subvencije za poljoprivredu iz protekle godine, u iznosu od 28 miliona konvertiblnih maraka (KM) i krenuli da realizujemo sve tekuće obaveze prema poljoprivredi. Za prvih šest meseci ove godine u poljoprivredu smo uložili više od 60 miliona KM. Izuzetno sam ponosna i na činjenicu da smo kreirali poseban program podrške privredi, omogućujući jednostavan pristup sredstvima Investiciono-razvojne banke RS uz kamatnu stopu od četiri odsto. Osim toga,
  • 15. poput isporuke subvencionisanih definisali smo koja zakonska traktora ili automobila, proizvodrešenja moramo da donesemo do nje nameštaja, infrastrukturnih kraja godine, kako bismo obezbedili projeketa, zajedničkih nastupa na dodatno rasterećenje privrede. Uz sajmovima i slično, ali smo sada neke sistemske zahvate, preduzeli intenzivirali te aktivnosti. smo i čitav niz interventnih mera. Između ostalog, prvi put otka● Da li odlične odnose Srbije ko postoji RS, obezbedili Od prvog i RS mogu da naruše sposmo sredstva u visini dana rada radične izjave političara, sedam miliona KM za ove vlade kao što je to bila izjava regresirani plavi dizel. krenuli predsednika Srbije Ceneći sve ovo, kao smo u snažne Tomislava Nikolića o ’Boi sve one akcije koje intervencije sancima’ koji žive u RS? su bile usmerene kao - Prosto je nemoguće da se odprvo na izradu strateškog nosi između Srbije i RS posmatraju dokumenta kada je u pitanju borba na osnovu pojedinačnih izjava, zato protiv korupcije, kao i čitav niz što je institucionalna saradnja ono mera koje je preduzeo naš MUP što je važno. Sigurna sam da na obe na suzbijanju takvih radnji, čak i u strane postoji apsolutna svest o povlastitim redovima, ali isto tako i trebi da ti odnosi budu ne samo doinspekcijske službe, moram da kabri, nego odlični. I da to mora tako žem da sam zaista zadovoljna onim da funkcioniše, bez obzira na to koja što je ova vlada do sada uradila.“ politička opcija bila na vlasti i u RS i u Srbiji. Osim toga, taj odnos ima još ● Kako u ovom trenutku ocejednu dimenziju. Srbija je potpisnik njujete odnose Srbije i Republike i garant Dejtonskog mirovnog Srpske? sporazuma, neko ko ima svoju - Mislim da su naši odnosi daleko ulogu u činjenici da je Dejtonski važniji i sadržajniji nego što to sporazum verifikovao i priznao RS, može biti propisano ili regulisano naravno u okviru BiH. Ne vidim da bilo kojim sporazumom, pa i Sposu odnosi između RS i BiH narušeni razumom o specijalnim paralelnim zbog te Nikolićeve izjave. Mislim vezama. U pitanju su bratske, da je to bila jedna čisto geografska rodbinske, prijateljske, nacionalne, odrednica. Mi sebe ne doživljavamo poslovne i svake druge veze. I bitno Bosancima i to ne krijemo, ali isto je da se one neguju. Zadovoljna sam tako ne mislim da je alarmantno saradnjom dveju vlada prevashodako vas neko nazove Bosancem, jer no, a potom i drugih institucija ili vas je tradicionalno tako zvao zato organa iz Srbiji i RS. Značajno je što što živite na teritoriji BiH. uspevamo da održimo planiranu Drugo pitanje, koje bi moglo da dinamiku i da dva puta godišnje se postavi, jeste zašto građani RS držimo zajedničke sednice dveju ne osećaju nikakavu emotivnu vezu vlada. I do sada smo realizovali sa BiH. Oni su svesni pravne veze veliki broj zajedničkih projekata, koja postoji, zato što su smešteni na prostoru BiH, ali emotivna veza ne postoji. ● Bili ste u prethodnoj vladi ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju. Kako ocenjujete regionalne odnose u ovom trenutku? - Kada posmatrate odnose u regionu, onda nikako ne možete da zanemarite činjenicu da smo svi nekada bili deo zajedničkog miljea. I poslovne politike i način ponašanja, politička i ekonomska promišljanja su stvari koje su veoma slične, bez obzira na to da li govorimo o Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji ili BiH. Kada govorim o jednoj poslovnoj integraciji koja će morati da se desi u budućnosti bez obzira na to što su neke od ovih država bliže Briselu, neke dalje, to znači da moramo sami shvatimo odnosi srbije i rs U pitanju su bratske, rodbinske, prijateljske, nacionalne, poslovne i svake druge veze. I bitno je da se one neguju. Zadovoljna sam saradnjom dveju vlada prevashodno, a potom i drugih institucija ili organa iz Srbiji i RS. U odnosu predstavnika nekih zemalja prema BiH, odnosno entitetima, evidentne su određene nedoslednosti i različiti tretmani da pripadamo istom tržištu i da su nam i ciljevi i određeni pravci razvoja kompatibilni. Kada je u pitanju politička saradnja, mislim da smo napredovali i da je mnogo otvorenih pitanja iz prošlosti rešeno u međuvremenu. Kada je u pitanju RS, od prioritenog značaja je saradnja sa Srbijom, ali RS, radeći i samostalno i u okviru BiH, promoviše regionalanu saradnju i ima dobru komunikaciju sa svim partnerima iz regiona. Najznačajniji zajednički projekti Srbije i RS „Posebno bih istakla pokretanje projekta ’Podrinje’, koji podrazumeva saradnju 25 opština, 13 na teritoriji Srbije i 12 na teritoriji RS. On podrazumeva čitav niz infrastrukturnih projekata, među kojima je i izgradnja novih mostova, te zajedničko korišćenje potencijala reke Drine. Zatim, omogućiće se ljudima sa obe strane Drine pristup zdravstvenoj zaštiti tamo gde im je najbliža zdravstvena ustanova, bez obzira na kojoj strani reke žive. Treba naglasiti da smo već ranije definisali zajedničko utvrđivanje određenih istovetnih zakonskih rešenja, čime se uspostavlja nova dimenzija regionalne saradnje, te istovremeno olakšava privredni i svaki drugi život. Ne treba zaboraviti da su naše kompanije tradicionalno usmerene jedne na druge, da je Srbija jedan od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. Zahvaljujući privatizaciji Telekoma od strane Srbije, uspeli smo, prvo, da budemo integrisani u zajednički telekomunikacioni sistem, a, s druge strane, novac koji smo dobili od privatizacije omogućio je RS da izradi razvojni program, da putem tog programa uđe u svaku opštinu RS i tamo realizuje značajne infrastrukturne i privredne projekte”. BIZLIFE intervju broja 15
  • 16. ● Nakon potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine u Briselu, izjavili ste da će krupna pitanja kada je u pitanju region ’tek izaći na videlo’. Na šta ste konkretno mislili? - Mislila sam na to da svaka država u regionu ima svoja politička opterećenja i balaste, i da joj evropski put neće pomoći da ih reši. Primera radi, problemi koji postoje između dve etničke zajednice u Makedoniji i koji povremeno kulminiraju, ostaće da postoje, neće ih neutralisati evropski put. Takođe, svesna sam da evropski put i kada je BiH u pitanju, bez obzira na to što imamo potpisan Sporazum o stabilizaciji i prudruživanju, u budućnosti neće minimizirati nivo nerazumevanja koji postoji unutar BiH. On će nastaviti da postoji, možda će biti manjeg Da bi se desila revizija Dejtonskog sporazuma, mora da postoji saglasnost svih naroda u BiH. Ne vidim saglasnost bar jednog od tri konstitutivna naroda, što znači da to ne može da se desi intenziteta, ali evropski put neće rešiti unutrašnje dileme i probleme nijedne od ovih država. Evropa nije rešila ni probleme koji postoje u Španiji i u Velikoj Britaniji, recimo. Evropa ne daje ’med i mleko’, ona nudi određenu sigurnost, daje okvir u kome možete da funkcionišete i realizujete svoje ciljeve, zajedno sa drugima, ali vam neće rešavati probleme. ● Kako gledate na sve intenzivnije povezivanje Turske i BiH, i uopšte na jačanje uticaja Turske na Balkanu? - Žalim svaki put kada prepoznam da na strani Federacije ne postoji razumevanje za saradnju koja treba da postoji između Srbije i RS zato što ta saradnja donosi korist svima u BiH, a ne samo RS. Kada je reč o prisustvu Turske, moramo da razumemo da je Turska bitan ekonomski faktor, da ona nastoji da prodre na nova tržišta i ako posmatrate stvari sa ekonomske strane, onda ćete uvek pozdraviti bilo kakvu saradnju koja treba da donese dobrobit i omogući pokretanje određenih investicija. Ono što ovde nailazi na neodobravanje jeste politička involviranost drugih subjekata u prostor BiH i mislim da zamerke postoje na tom planu. Često se stiče utisak da ekonomsku saradnju prati jedna ekspanzija političke prirode i to je nešto što, zbog istorijskog nasleđa, budi određene negativne emocije. ● Sve je veća bojazan da bi uskoro na red moglo da dođe pitanje revizije Dejtonskog sporazuma. Kako vi gledate na ove mogućnosti? - Da bi se desila revizija Dejtonskog sporazuma, mora da postoji saglasnost svih naroda u BiH. Ne vidim saglasnost bar jednog od tri konstitutivna naroda, što znači da to ne može da se desi. Pogrešno je što Prva žena premijer RS „Ponosna sam i zadovoljna činjenicom da sam prva žena na ovoj poziciji u RS. Naravno, osim zadovoljstva, to donosi i pojačanu odgovornost. Mislim da je RS dobar primer kada je u pitanju učešće žena u javnim funkcijama. Imamo šest žena u Vladi, od kojih je jedna premijer a jedna potpredsednik. Ako pogledate druge važne pozicije u RS, videćete da su na mnogim bitnim direktorskim mestima, koja su tradicionalano rezervisana za muškarce, danas žene. RS je daleko odmakla po tom pitanju u odnosu na BiH. Na nivou BiH nemate nijednu ženu na ministarskom nivou, dok u Federaciji imate samo jednu ženu, a ne vidim ih ni na direktorskim pozicijama.“ 16 BIZLIFE intervju broja je tokom godina, opet uz posredovanje i intervencionizam međunarodne zajednice, prvenstveno Kancelarije Visokog predstavništva u BiH (OHR), došlo do prenosa određenih nadležnosti sa nivoa RS na nivo BiH, jer iskustva su izuzetno loša. Vojska koja je smeštena na nivo BiH nije postala jeftinija, racionalanija i funkcionalnija nego što je to ranije bio slučaj. Nijedna agencija koja je tamo uspostavljena nije donela blagodeti građanima entiteta, nego samo dodatna opterećenja. Stranci su to vrlo perfidno radili: pokrenu određeni projekat i kažu da iz njega treba da rezultira institucija nužna za evropski put BiH, mudro to finansiraju godinu dana, a onda se još mudrije izvuku i ostave tu instituciju na finansiranje domaćim budžetima. Onda pogledate i shvatite da u toj instituciji radi 200 ljudi, za koje ne znate čime se bave, osim stvarima za koje po ustavu nisu nadležni. ● Da li će se vremenom menjati odnos ’velikih sila’ prema RS, a zatim i prema BiH? - Nismo mi njima tako važni koliko umišljamo da jesmo. Mali smo, nismo više problematični, kakvim su nas smatrali kada se ovde dešavao rat i sasvim je prirodno da nismo u fokusu interesovanja. Problem nastaje zato što predstavnici pojedinih zemalja pokušavaju da ovde grade svoju karijeru i stvaraju čitav jedan mentalni ili politički nered, pri čemu mi na kraju ne možemo da zaključimo da li smo važni ili nismo. Kada je u pitanju odnos predstavnika nekih zemalja prema BiH, odnosno entitetima, onda su tu evidentne određene nedoslednosti i različiti tretmani. Ne mora da znači da je to zvanična politika država iz
  • 17. eu ta šansa podrazumeva isključivapolitičkim liderima uz predstavnike kojih dolaze, ali dešava se da vam članstvo nje drugih nenormalnih pojavnih izvršne vlasti, odnosno, premijere i dođe ambasador i ponaša se ovde oblika kao što je OHR i slični, kao predsedavajućeg Saveta minikao neko ko je donosilac političkih Apsolutno je faktora na BiH sceni. stara, ne bi li pokrenuli stvari sa odluka. Sebi daju za pravo da rade nemoguće predvideti mrtve tačke, međutim, sve to nije nešto što ni u jednoj drugoj norkada će bilo koja ● Kakve su vaše procene o ulasku država regiona, a dalo rezultate. Razumem njihovu malnoj zemlji ne bi mogli. Dakle, o BiH čak ne mogu BiH u Evropsku uniju? Kako vidite frustriranost i nezadovoljstvo oni sami svojim ponašanjem ni da govorim, ući u U RS za deset godina? činjenicom da Bosna stoji u BiH daju potvrdu da je članstvo EU. Čak i Federaciji - Apsolutno je nemoguće predvideti ovako kako stoji. To se deto nenormalna zemlja. za one zemlje koje smo čitavu kada će bilo koja država regiona, a šava zato što u BiH nisu Nejednak tretman se su sada ispred nas prošlu godinu na evropskom putu, o BiH čak ne mogu ni da govorim, rešena neka primarna posebno može videti imali haos, kao što su Srbija i ući u članstvo EU. Čak i za one politička pitanja, i dok se na osnovu analize vladu za koju Crna Gora, proces zemlje koje su sada ispred nas na to ne desi ne možete da njihovih izveštaja. U Fene znate da li pregovora o članstvu postoji evropskom putu, kao što su Srbija očekujete bilo kakav proderaciji smo čitavu prošlu mora da traje i Crna Gora, proces pregovora o gres na evropskom putu. I ne godinu imali haos, nefunknajmanje četiri, pet ili šest godina. članstvu mora da traje najmanje čemožete da radite stvari na način cionalnost institucija, vladu za koju tiri, pet ili šest godina. Nakon toga da se prema određenim uslovima ne znate da li postoji ili ne postoji, imate čitav niz političkih odluka ponašate kao da su to tehnički zahpolitičku većinu koja nije politička koje moraju da se donesu i sva drutevi, jer su sve to politički zahtevi. većina, jer ne može da izglasa ništa ga prilagođavanja. Ne vidim da je Dakle, ako imate određeni problem, što treba da izglasa, dakle jedan Evropa u stanju da u narednih dea u Federaciji očito postoji problem apsolutni nered i pregršt nerešenih set godina apsorbuje bilo koju novu između hrvatskog i bošnjačkog poi problematičnih odnosa između članicu čak i kada bi ona bila super litičkog bloka, onda morate da rahrvatskog i bošnjačkog političkog spremna i kada bi ispregovarala zumete da taj problem postoji, a ne korpusa. S druge strane, imate RS koja funkcioniše i izvršava sve svoje obaveze, ima stabilne institucije, Prosto je nemoguće da se odnosi između Srbije i RS stabilnu političku većinu, vladu posmatraju na osnovu pojedinačnih izjava, zato što koja je promenjena u hodu, bez je institucionalna saradnja ono što je važno dana gubljenja radnog vremena, ali smo mi bez obzira na sve to u tim sve. Kada je u pitanju BiH, na sve to da zažmurite na jedno ili oba oka izveštajima prikazani kao problešto sam rekla za ove zemlje, treba i da govorite o tome kako oni nisu matični, jer je neko izrekao neki da se doda određeni broj godina, ispunili evropsku agendu. Naravno komentar ili opasku na račun BiH, zato što još uvek nismo podneli ni da nisu, zato što nisu postigli onaj pa je proglašen za izdajnika ili za aplikaciju, pa je prosto nemoguće prethodni kompromis koji mora da nekog ko ugrožava suverenitet BiH. prognozirati koliko je to, ali sigurno postoji o uređenju suštine odnosa Oni koji pišu takve izveštaje, koji su je mnogo godina do članstva. u BiH, što uopšte nema veze sa ovde ’vežbali svoje mišiće’, najviše Što se tiče RS, vidim je za deset evropskim putem, ali ima veze sa su narušili integritet i suverenitet godina neokrnjenu, stabilnu, sa Bosnom. BiH i to je nepopravljiva greška. svim svojim prerogativima autonoS druge strane, moram reći da mije, osnaženu, RS koja će iza sebe uvek imam pozitivna iskustva sa ● Nedavno ste u Briselu imali ostaviti ovu ekonomsku krizu i sa EU, oni imaju mnogo strpljenja i sastanak sa Štefanom Fileom, svešću naroda koji živi u njoj da je u tom partnerstvu nas i Evrope evropskim komesarom za prošireRS okvir koji im daje garancije za zaista mislim da treba da damo nje. Kako on ocenjuje izglede BiH život i za opstanak. ● jedni drugima šansu, pogotovo što da izađe iz trenutnog ćorsokaka kada je reč o njenom približavanju EU? - Mislim da su svi oni pomalo frustrirani stanjem u BiH. Prvo, zato ● Opozicija vam zamera da ste u ’prečestim’ konsultacijama sa što su pokrenuli čitav niz različitih predsednikom RS, Miloradom Dodikom. Šta im odgovarate? akcija ili koraka da bi pomogli BiH - Pa, neću se valjda konsultovati sa njihovim predsednicima. Nema da sama dođe do određenih rešenja. ništa logičnije nego da se predsednik vlade konsultuje sa predsednikom republike, pogotovo kada pripadaju istoj političkoj opciji. Naravno da ću Snažno su se involvirali, pa i lično, nastaviti da se konsultujem i da je to moja prva adresa za konsultacije. kao što je to uradio komesar File. Da sam mislila da treba da se konsultujem sa nekim drugim liderima, Čak su izmislili i jedan novi format onda bih bila u drugim političkim partijama, a ne u SNSD. dogovaranja, a to su sastanci sa Konsultacije BIZLIFE intervju broja 17
  • 18. Biznis i politika Odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić dočekao šeika Mohameda na beogradskom aerodromu Interes iz ljubavi I dok građani i privreda sa iščekivanjem prate sve ugovore, memorandume i sporazume koje Vlada Srbije potpisuje sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, stručnjaci tvrde da će Arapi zaista i uložiti novac samo u one projekte koji će im doneti golemi profit i da nema mesta ljubavi u sagi zvanoj ’prijatelji sa Istoka’ tekst: MARIJA DAMJANOVIĆ K upuju Crvenu zvezdu, milione evra ulažu u domaću poljoprivredu, luke na Dunavu i avio-saobraćaj, hotelijerstvo i infrastrukturu. Od njih se očekuju milijarde dolara investicija u visoku tehnologiju, a ako se poželi prodati još koje posrnulo državno preduzeće, oni će ga kupiti, garantovano… jer oni su šeici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata! Danas gotovo da nema ministra koji od početka godine nije u svom Samo prodaj, nije važno za koliko 18 BIZLIFE biznis i politika resoru našao ’rupu’ koju će da zakrpe Arapi. Pitanjem koliko su ove najave realne i da li će Srbija od novopečenih prijatelja dobiti samo ’zekat’ (milostinja koju muslimani daju sirotinji) ili nova radna mesta i fabrike, bavićemo se kasnije. Činjenica je sve tešnja saradnja Srbije i šeste po bogatstvu zemlje na svetu. Reč je o monarhiji koja je prošle godine imala bruto društveni proizvod od 368 milijardi dolara iliti 49.000 dolara po glavi stanovnika (1.000 odsto iliti deset puta veći nego u Srbiji). UAE su istovremeno, zemlja prebogata naftom, a godišnji suficit u razmeni sa svetom je oko 50 milijardi dolara. Emirati ne planiraju da menjaju dres pretežnog izvoznika bez obzira na sve pliće rezerve nafte, posebno u Dubaiju zato što su još pre više od decenije shvatili ograničenost fosilnih goriva i okrenuli se, pored nafte i prirodnog gasa, i trgovini i turizmu. Sektor usluga cveta, a trenutno je na delu građevinski bum sa projektima vrednim Ujedinjeni Arapski Emirati su zemlja prebogata naftom, a godišnji suficit u razmeni sa svetom je oko 50 milijardi dolara Iako nije bila na spisku najavljenih arapskih ulaganja, pre oko mesec dana realizovana je jedna transakcija na Kopaoniku, gde je hotel propale Jugobanke prodat šeiku Mohamed bin Zajed Al Nahjan (Mubadala) za 600.000 evra manje nego što ga je Vlada Srbije prethodno kupila kako bi ga prodala šeiku. Vučić je kasnije strategiju koju su mediji nazvali ’kupi skupo, prodaj jeftino’ pravdao budućim investicijama u taj hotel i zapošljavanjem radnika koje će novi vlasnik sprovesti.
  • 19. činjenica o ovom poslu, a Knežević šeikata. Logično, kako bi nadokna350 milijardi dolara. (s pravom) pita gde je ugovor o dile gubitke na toj strani, vlasti Upravo u činjenici da ova strateškom partnerstvu i kada će UAE pojačavaju trgovinske odnose zemlja ima konstantan suficit sa javnost saznati detalje? Pominjano sa Sjedinjenim Američkim Državasvetom i rast ekonomije, može je, ali vrlo tiho, da Srbija treba da ma, Kinom, i tržištima u usponu u se tražiti jedno od objašnjenja preuzme dugove Jata od oko 200 Africi i Latinskoj Americi. širenja Arapa na Balkan, mada miliona evra, a da bi u zajedničku „Pa i sa Srbijom, zašto ne samo na Balkan. Njihov kompaniju baš kao i partner trebalo da ne? Ako oni vide svoj prodor na Zapad traje Istina je da uloži još 100 milion dolara. Dointeres na Balkanu, već neko vreme, a da su lični kontakti kumenta, međutim, nikada nisu stiodnosno Srbiji, uložiće dovoljno je reći da su Bivši ministar koje je imao Vučić, finansija gla do javnosti i to nije prvi posao svoj novac, ali nam samo u 2006. Emirati pogurali čitavu i privrede Mlađan sa Emiraćanima, prekriven velom neće činiti usluge, jer Dubai i Katar kupili po Dinkić i šeik stvar Mohamed bin tajne. Na veću transparentnost u da su činili bilo kome, ne belom svetu kompanije u Zajed Al Nahijan bi bili to što jesu. Svakako ukupnoj vrednosti od oko 78 je pohvalno to što je vlast uopšte milijardi dolara. uspostavila dobre diplomatske „Bez obzira na sva ta ulaganja, odnose sa Emiratima, ali pričama oni i dalje imaju mnogo veći uvoz o ljubavi među nama, pa odatle i kapitala nego izvoz. Naprosto, navodnim investicijama, nema ni uspeli su od novca koji su genegovora“, tvrdi Kovačević. risali od nafte i gasa, da naprave On podseća da Srbija do pre vrhunsku ekonomiju. Zato ulažu u godinu dana gotovo da nije imala svaki posao za koji procene da će nikakve ni političke, a kamoli ekoim doneti profit, od poljoprivrede nomske odnose sa Emiratima, dok do finansijskog tržišta i IT tehnologije“, objašnjava u razgovoru za Srbija do pre godinu dana gotovo da nije imala ni BIZLife, Milan Kovačević, ekonomista verziran za investicije. političke, a kamoli ekonomske odnose sa Emiratima No, to nije jedino objašnjenje radu s Arapima, nedavno je pozvala je u ovom času lista potencijalih ’arapskog prodora na Balkan’. i nevladina organizacija Transpaprojekata impresivna. Istina, jedan Malo pominjana je i činjenica da je rentnost Srbija, tražeći da Vlada je realizovan, a reč je o zajedničkoj sve do 2010. Iran bio vodeće izvoobjavljuje memorandume koje kompaniji nacionalne avio-kompazno odredište za robu iz Dubaija, potpisuje s tamošnjim kompanijanije Emirata Etihad i negdašnjeg sa učešćem od sedam odsto u ma: u konkretnom slučaju bilo Jata. Međutim, malo je poznatih ukupnom domaćem proizvodu tog BIZLIFE biznis i politika 19
  • 20. Neke od većih najavljenih investicija 1 // Mubadala ● fabrika čipova u Surčinu - četiri milijarde dolara ● ainteresovana za otvaranje fabrike za proizvodnju delova za avione z za Boingove i AirBusove modele, a vrednost proizvodnje u Srbiji trebalo bi da dostigne 400 miliona dolara ● Moguća kupovina ili partnerstvo sa Jat tehnikom ● ainteresovana za Z 4G mobilnu mrežu (gradiće bazne stanice koje će iznajmljivati operaterima) ● ajedno sa Telekomom Srbije gradiće ’data centar’, desetine miliona evra Z 2 // Al Dahra ● U laganju od 400 miliona dolara (kupovina osam propalih poljoprivrednih kombinata, izgradnja sistema za navodnjavanje za 25.000 hektara zemlje, i izgradnja bar pet fabrika za proizvodnju stočne hrane). ● ainteresovani za izgradnju kargo terminala na aerodromu ’Nikola Tesla’ Z ● N ajavljene investicije u Luku Pančevo, zainteresovani za dokapitalizaciju Jugoslovenskog rečnog brodarstva. 3 // Global Capital Advisors ● U laganje u infrastrukturu 15 miliona evra ● 6 4 miliona evra u izgradnju multifunkcionalnog komercijalnog objekta uz Marakanu ● I zgradnja najmodernijeg terena za polo na hipodromu u Preljini kod Čačka ● G radnja golf terena i hotela ● Z ainteresovani za izgradnju cele banje, samo ako nađu adekvatan izvor lekovite vode ● ainteresovani su i za ulaganja u projekat Grad na vodi, koji zajednički Z planiraju vicepremijer Vučić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas 4 // Razvojni fond Abu Dabija Sporazum s Vladom vredan 400 miliona dolara za izgradnju sistema za navodnjavanje i izgradnju i obnovu kanalske mreže, dok će drugih 200 miliona dolara biti namenjeno za povoljne dugoročne kredite za nabavku opreme. 5 // Vojska UAE će uložiti ukupno 220 miliona dolara u saradnju sa Jugoimportom SDPR na zajedničkom razvoju i opremanju raketnog sistema ALAS. Najavljeno je i da su Emiraćani zainteresovani za sanaciju odnosno rekonstrukciju Generalštaba. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa delegacijom iz UAE 20 BIZLIFE biznis i politika pitalom i ozbiljnom biznis idejom je reči o sporazumu, koji je ministar na duži rok, dobrodošao. saobraćaja, Velimir Ilić, potpisao Za sada, najveća najavljena insa emiratskom kompanijom Global vesticija od četiri milijarde dolara Capital Advisors Management. je ulaganje kompanije Mubadala u Konačno, javnost pita šta je od izgradnju fabrike čipova u Surčinu. svega ovoga realno? Na čelu kompanije je njegovo visoAleksandar Vučić, prvi potčanstvo Šeik Mohamed bin Zajed predsednik Vlade, inače, viđen Al Nahjan, prestolonaslednik Abu kao glavni pokretač ekonomske Dabija i zamenik vrhovnog kosaradnje sa Emiraćanima, nedavno mandanta oružanih snaga (dolazio je obećao da će polovinom sepje u Beograd). Na Forbsovoj listi tembra izaći sa spiskom sigurnih projekata, pošto će do tada biti po- šeik je sa 23 milijarde dolara na drugom mestu po bogatstvu stignut dogovor sa arapskim ’krunisanih glava’, odpartnerima. Pre toga, Šeik mah iza kralja Tajlanda Vučić je imenovao bivMohamed je (35 milijardi dolara). šeg ministra finansija drugi po Dakle, šeik ima i privrede, Mlađana bogatstvu novac, ali Srbija nema Dinkića, za svog za’krunisanih stručnjake koji bi podrmenika u Komitetu za glava’ žali izgradnju i otvaranje saradnju sa UAE, rekavši fabrike čipova. Zato bi kao tom prilikom da se Emiraćani lakmus test, Mubadala trebalo da „vezuju za ličnost, a da je Dinkić počne rad na otvaranju centra učestvovao u pregovorima oko za razvoj čipova, istraživačke mnogih poslova“. ustanove u kojoj bi posao trebalo Božidar Cerović, profesor na da nađe 50 vrhunskih doktora Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za razliku od Kovačevića, ne ne- nauka iz Srbije, što bi zapravo bio pilot-projekat na osnovu koga će gira važnost ličnih veza, ali ističe: se odlučivati dalje. „Oni svakako dolaze iz intereOno što je do sada već trebalo sa, nema tu ljubavi. Istina, čini mi da bude realizovano, a nije, jeste se da su zaista lični kontakti koje najveća najavljena investicija od četiri milijarde dolara je ulaganje kompanije Mubadala u izgradnju fabrike čipova u Surčinu je imao Vučić, pogurali čitavu stvar, ali je činjenica i to da su njima potrebna nova tržišta. Recimo, oni će preko Air Serbia da uzmu deo evropskog tržišta. Što se poljoprivrede tiče, oni zemlju nemaju i upravo je njihova zemlja prva u koju će odavde da izvoze robu“, ocenjuje profesor, pitajući se, međutim, da li su Emiraćanima u ličnim kontaktima dati uslovi koje ostali ulagači nisu imali, ili im je naprosto samo dato više informacija kad su toliko ’zagrizli’ za Srbiju. Fakat je, smatra Cerović, da se za Srbiju investitori ne otimaju te je svako sa svežim ka- deo ulaganja u poljoprivredu. „Do kraja avgusta treba da počne gradnja prve fabrike stočne hrane na lokaciji kombinata ’7. jul’ u Surčinu. Već su naručili opremu za tu fabriku, a pomažu nam i u izradi studija za sisteme za navodnjavanje u Srbiji“, rekao je pre nekoliko meseci tadašnji ministar finansija, a potonji vicekomesar za saradnju sa UAE, Mlađan Dinkić. Od tada do danas, ni pomena o fabrici koja bi već trebalo da je u fazi izgradnje. Možda će se nešto više o njoj čuti ako (i) kada Vučić izađe sa spiskom ozbiljnih arapskih investicija. ●
  • 21. Regionalna konferencija sTUB PRIVREDNOG RAZVOJA 11-13. oktobar 2013. hotel Sun Resort, Herceg Novi Organizacioni partner: Udruženje poslovnih žena Srbije Medijska kuda BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom “ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO – STUB PRIVREDNOG RAZVOJA” u hotelu Sun Resort, Herceg Novi, 05. oktobra 2013. godine. Skup de okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regiona, državnih institucija i organizacija, privrede, kao i predstavnike medijskih kuda. Prvi panel Žensko preduzetništvo u regionu • Pravni i institucionalni okvir za žensko preduzetništvo • Realno ekonomsko okruženje i izazovi s kojima se sredu preduzetnice • MSP pokazatelji i stanje u preduzedima koje vode žene • Dostupnost preduzetničkog obrazovanja i obuke • Dostupnost izvora finansiranja (krediti i druga sredstva) • Dostupnost tržišta • Dostupnost usluga za razvoj biznisa i informacija Drugi panel Uspešne poslovne priče – od ideje do realizacije BIZLIFE xxx 21
  • 22. Ekonomska politika Zvezde prelaznog roka Dva najvažnija resora u rekonstruisanoj Vladi pripala su nestranačkim ličnostima, zbog čega privreda očekuje da se nakon decenije apela uvaže njeni zahtevi i privredni, pravni i investicioni ambijent u Srbiji učini konkurentnijim. Da li će to oni zaista i učiniti? Ko će biti mašinovođa, a ko kočničar ekonomskih promena? Da li su igrači ubačeni u poluvremenu dovoljno brzi da istrče utakmicu do kraja i nametnu svoja pravila igra? Ovo su samo neka od pitanja na koja BIZlife traži odgovore tekst: Marija Damjanović foto: Beta V lada Srbije, formirana jula prošle godine, pala je posle godinu dana na ispitu iz ekonomske politike, tačnije iz praktične ekonomije. Na popravni je došla ojačana nestranačkim ličnostima, bez mnogo iskustva u političkim foteljama, ali namerenim da ovaj test polože, a za to su potrebne promene. Kako i dolikuje, prvi toga od liberalne teorije od koje je godinama bežao. Šta to novo u ekonomskoj politici obećava premijer? „Država mora da bude garant funkcionisanja tržišnog sistema i socijalne pravde, a ne instrument iskrivljene socijalne politike i glavni akter na tržištu. Naglasak mora da bude na proizvodnji, inovacijama, konkurentnosti, izvozu Danas je stanje takvo da se najviše novca iz budžeta troši upravo na ove plate i transfere organizacijama socijalnog osiguranja, pre svega PIO fondu među jednakima je krenuo od sebe, pa je u najnoviji ekspoze premijer ubacio (ili je to u njegovo ime učinio neko drugi) podosta 22 BIZLIFE ekonomska politika kao bazi održivog napretka, rastu zapošljavanja i životnog standarda svih građana. Moraju da postoje nulta tolerancija i visoke kazne za nepoštovanje zakona i privredni kriminal, kao i za neplaćanje poreza. Država mora da bude partner i saradnik za one koji zakone poštuju, a da rigorozno i sistematično sankcioniše one koji to ne rade“, piše u ekspozeu Ivice Dačića, premijera Srbije. Nema nijednog čoveka iz struke ili biznisa koji nije pozdravio ove ideje, jedino što niko nije zaboravio da smo slične koncepte slušali i pre oko godinu dana, kada je Dačić u ime izvršne vlasti ’prijavljivao ispit’. Jedan od ekonomista koji je ’preko glave proturio’ mnoge vlade i ekonomske programe, Ljubomir Madžar, pozitivno ocenjuje najave o profesionalizaciji javnih preduzeća i izbacivanju socijalne
  • 23. politike iz njih, kao i seču propisa i izmenu zakonske regulative, ali smatra da je sve u paketu teško sprovodivo imajući u vidu ograničen kapacitet sistema, posebno državne uprave. „Ciljevi Vlade o univerzalnom minimumu socijalne zaštite s jedne strane, i stimulativnoj fiskalnoj politici, s druge strane, u velikoj meri su međusobno suprotstavljeni“, rekao je Madžar nakon obavljene rekonstrukcije. Više nade od samog premijera i njegovih koalicionih partnera sa ministrom Krstićem na čelu, taknuti, iako su sve zemlje u krizi (Partije ujedinjenih penzionera trebalo bi hitno da radi na smanjesličnoj našoj ako ne smanjivale, a Srbije i Jedinstvene Srbije), stručnju zabrinjavajuće visokog javnog ono zamrzavale penzije i plate u noj javnosti ulivaju novi ministri unutrašnjeg i spoljnog duga i javnom sektoru. Jednostavno, uceprivrede i finansija, Saša Radulorastućeg budžetskog deficita.“ njivački kapacitet PUPS-a ni bivši vić i Lazar Krstić. Nijedan ne nosi BIZLife je u ranijim brojevini sadašnji premijer nisu hteli da stranački dres, a po onome što ma detaljno pisao o makroekoprovociraju svesni istovremeno se do sada moglo čuti, planiranomskom stanju u zemlji, pa se glasačke snage 1,7 miliona penju da sprovode mere o kojima nećemo ponavljati, ali ćemo reći zionera i pola miliona zaposleprivrednici i ekonomisti godinama da nema nijednog parametra koji nih u javnom sektoru. Danas je govore. nije na kritičnoj granici (od javnog stanje takvo da se najviše novca Tako je, recimo, mlađani duga, deficita, kamata koje plaiz budžeta troši upravo na ove Nišlija Lazar Krstić, koji je u svojoj ćamo za pozajmljeni novac, javne plate i transfere organizacijama otadžbini sve škole završio kao najbolji, a na Jejlu diplomirao ekonomiju i političke nauke, već u U startu odlučan, Radulović je najavio ukidanje prvom ili drugom TV pojavljivanju subvencija po novootvorenom radnom mestu, jedne delu Vlade (bliskom Dačiću) bacio od kontroverznijih ekonomskih mera Mlađana Dinkića rukavicu u lice. „Penzije i plate državnih služpotrošnje, poreske evazije) i sve socijalnog osiguranja, pre svega benika ne smeju više da rastu sa je to ’vruć krompir’ koji u rukama PIO fondu. Međutim, kako se ne stopom inflacije, a istovremeno drži Lazar Krstić, baš kao i dva mibi ispostavilo da je ’car zaista go’, zemlji je potrebna nova poreska penzioneri nistra pre njega. Konačno, hoće li i reforme moraju da se sprovode. disciplina“, ponovio je nekoliko i zaposleni njegova snaga, odnosno, politička Srbija ima skoro izjednačen broj puta. Ne treba zaboraviti da je Srbija ima skoro podrška bez koje neće moći ni da penzionera i zaposlenih, 70 odsto pumpanje javnog duga počelo izjednačen broj skoči a kamoli kaže hop, kopniti muškaraca i polovina žena ide u uvođenjem Partije ujedinjenih penzionera i zaposlenih, kako se budu bližili izbori, ostaje penziju pre ispunjenih uslova, a penzionera u vladajuću koaliciju 70 odsto muškaraca da se vidi. samo iz budžeta izdvaja se još 2008. godine, kada je i polovina žena ide u Penzije penziju pre ispunjenih Isto je i sa Radulovićem. U 13 odsto bruto domaćeg Srbija, na insistiranje i plate uslova, a samo iz startu odlučan, Radulović je najaove partije, umesto da državnih proizvoda za dotaciju budžeta izdvaja se 13 vio ukidanje subvencija po novopenzija, a tog novca štedi rešila da časti sve službenika ne odsto bruto domaćeg otvorenom radnom mestu, jedne više nema. Tačnije, penzionere sa deset smeju više da proizvoda za dotaciju rastu sa stopom od kontroverznijih ekonomskih nema ga već godinama, odsto povećanja uz penzija, a tog novca inflacije više nema. mera Mlađana Dinkića, koju je jer domaće vlasti ignoriredovno usklađivanje sa uveo još kao ministar ekonomije šu činjenicu da se više troši inflacijom dva puta godiši regionalnog razvoja (2008nego što se zarađuje. nje. Tadašnja ministarka finansija, 2011). Do danas se ne zna koliko Zato ne čudi ocena HasaDiana Dragutinović, nestranačka je novca potrošeno u ove svrhe, na Hanića, dekana Beogradske ličnost kao i Krstić, borila se za a davano je i do 10.000 evra po bankarske akademije, o tome šta povećanje samo najnižih penzija, radom mestu. Ne znaju se ni bi Vlada u novom sastavu morala ali bezuspešno. Od tada pa do rezultati ovih mera. Radulović da učini. „Ministarstvo finansija, danas u penzije se nije smelo BIZLIFE ekonomska politika 23
  • 24. Lazar Krstić ministar finansija sada, umesto ovih podsticaja, najavljuje poresku reformu (što je posao ministra Krstića, ali da ne cepidlačimo), nažalost sličnu onoj koju je predlagala i ministarka Dragutinović. Naime, kako nije imala političku podršku, od njene ideje ostala je samo odlična ekonomska studija. Radulović tvrdi da ima političare iza sebe, a Saša Radulović ministar privrede popunila budžetska rupa koja automatski nastaje, dok Radulović ne pominje viši PDV. Najavljuje i ekstraporez za one sa platama većim od 100.000 dinara i golemom imovinom, što opet liči na pokušaj uvođenja solidarnog poreza, od koga je Mirko Cvetković, negdašnji premijer, odustao brže nego što ga je najavio. Mlađan Dinkić, Krstić: „Penzije i plate državnih službenika ne smeju više da rastu sa stopom inflacije, a istovremeno zemlji je potrebna nova poreska disciplina“ njegov predlog svodi se na smanjivanje poreza na rad, odnosno plate, pre svega za najsiromašnije i progresivno oporezivanje bogatih. U praksi to bi moglo da znači da će neoporezivi deo zarade biti povećan, a da će biti uvedene više stope poreza na veće plate. To je predlagala i Diana Dragutinović uz istovremeno povećanje poreza na dodatu vrednost kako bi se doskorašnji ministar finansija, imao je plan o jačem oporezivanju imovine, ali je povukao reč istog dana kada je i dao (porez na drugi stan veći od 50 kvadrata). Radulović će pored otpora javnosti sa smanjivanjem poreza na rad za 30 odsto imati i tehnički problem - manjak u budžetu od oko 200 milijardi dinara. To, međutim, ne brine baš sve ekonomiste, kao ni samog ministra. Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište, ne strahuje od budžetske rupe, jer ona može da se popuni drugim prilivima. „Tu pre svega mislim na povećanje poreza na imovinu i akcize. Očekuje se i da će radnici koji rade na crno ući u sistem i na taj način početi da pune budžet. Znači, nema dileme da će smanjenje poreza i doprinosa smanjiti priliv novca iz tog izvora, ali pojaviće se drugi, pa ne očekujem manjak u budžetu. Stoga dajem punu podršku ovoj meri.“ Što se samog ministra tiče, zajedno sa kolegom iz finansija, izaći će do kraja septembra sa detaljnim planom o poreskoj reformi. Radulović je odmah po preuzimanju resora bio nešto precizniji govoreći o javnim preduzećima, odnosno, rukovođenju ovim firmama (profesionalno, kao da su privatne). Isto je Vlada obećavala i kada je formirana, insistirajući na konkursima za direktore u javnim preduzećima (o čemu je BIZLife pisao) pa su istekli rokovi, a konkursi su raspisani tek u ponekoj firmi. No, da završimo u optimističnom tonu citirajuci Dačićev ekspoze, a sve u nadi da će se u novoj ekonomskoj politici ići za četiri principa o kojima je premijer govorio: univerzalni minimum socijalne zaštite, konsolidovane javne finansije, korporatizacija privrede i smislena regulativa. ● Ko su novi ministri U rekonstruisanoj Vladi ima 18 ministarstava, odnosno 22 člana, od čega je čak 11 novih lica. Prethodna, u kojoj su bili i članovi Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, imala je 17 ministarstava i 19 članova. Novi ministar odbrane je Nebojša Rodić, finansija Lazar Krstić, privrede Saša Radulović, a poljoprivrede Dragan Glamočić. Igor Mirović je novi ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Vanja Udovičić sporta i omladine. Aleksandar Vulin je novi ministar bez portfelja, a novi ministar kulture je Ivan Tasovac. Ministar saobraćaja je Aleksandar Antić, a kormilo Ministarstva prosvete preuzeo je Tomislav Jovanović. Konačno, Vlada je brojnija i za još jednog ministra bez portfelja, Branka Ružića. 24 BIZLIFE ekonomska politika
  • 25. biznis komentar Poslednji je čas za promene Prošlo je malo više od godinu dana od dolaska novih snaga koje su donele i nove vetrove u Srbiji i novu energiju koja je trebalo i treba da promeni lice Srbije u najkraćem mogućem roku, na najbolji mogući način Piše: Branislav Grujić predsednik kompanije PSP – Farman U permanentan proces jeste, po mom mišljenju, neseno je mnogo energije u rešavanje osim političkih razloga, glavni razlog za promene političkih problema, ali vrlo malo u reu sastavu vlade. Sve što se tiče ovih nepolitičkih šavanja onih koji su vezani za privredu tema, a vezano je za privredu jesu poslovi koji i privredni ambijent. Ogroman naprezahtevaju ljude sa velikim iskustvom i znanjem, dak u pridruživanju Evropi, rešavanje kosovskog energijom da urade, urede i promene kompletan pitanja, borba protiv svih zloupotreba i krađa u ambijent, što je jedan ne mnogo lukrativan, više sistemu, pitanja su koja su ih dočekala odmah po rudarski-udarnički posao, koji je možda najvažniji preuzimanju vlasti. I u tom delu su lideri dveju u ovom trenutku. partija koje su okosnica vlade uradili zavidan Stanje biznis optimizma kod domaćih posao. Gospodin Aleksandar Vučić, kao Teme privrednika je na vrlo niskom nivou. lider najveće i najjače partije, zadao je koje se Strani investitori se suočavaju sa vrlo oštar tempo kada su ove teme u tiču privrede pitanju i postignuti su veoma značajni nisu uspele ogromnim preprekama u sistemu i samo oni najveći kojima država porezultati. da se nametnu u sveti pažnju imaju uspeha. Ne zaboraTeme koje se tiču privrede nisu usovih godinu dana vimo da je pad privredne aktivnosti izapele da se nametnu u ovih godinu dana. zvao pad zaposlenosti, neredovnost isplate Na skupovima, koje su organizovale skoro plata i približavamo se praktično zoni velike sve privredne organizacije i udruženja ekonominesolventnosti. Privreda je za ovaj nivo aktivnosti sta, pokrenute su skoro sve teme koje privredu prezadužena, ali analitičari zaboravljaju da su svi muče i sputavaju. Za prvu godinu su definisane planovi, ne samo kod nas već i u svetu, pravljeni kratkoročne mere, čiji je jedan deo tadašnji minido krize i pretpostavka je bio rast i samo rast. star privrede usvojio, ali je zapelo sa osnovna dva Oni koji nisu ništa radili, nikoga zapošljavali, sada sistemska zakona, a to su zakon o radu i zakon o pametuju i imaju udobnu poziciju da ne zavise od planiranju i urbanizmu. Locirano je desetak krupnih tema koje usporavaju privredu i čine je nekonkurentnom. Strani investitori se suočavaju sa ogromnim Sve ovo je i učinilo da na listi konkupreprekama u sistemu i samo oni najveći kojima rentnosti zemalja u svetu padnemo na država posveti pažnju imaju uspeha 101. mesto. Nije naravno isključivo krivica ove vlade za tu činjenicu, jer je nasleditržišta. Pritisak na dobre klijente se povećava, oni la od prethodne ovakav ambijent. Ovaj pad je najlošiji se puštaju na miru, a o novim zajmovima posledica toga što druge zemlje aktivno rade na ni jedna ni druga strana ne razmišljaju ozbiljno. oporavku svog ambijenta, a u svetu vlada opšta Nema šanse da neko napravi start up biznis, ili da borba za povećanje konkurentnosti i stvaranje mali i srednji biznis dobije realno finansiranje po kvalitetnijeg investicionog prostora. Neshvatanje roku i kamati za svoj razvoj. mnogih ministarstava da je ovo u svim zemljama BIZLIFE biznis komentar 25
  • 26. Ovakav ambijent i odnos prema privredi je dugo godina pripreman od strane stare vlasti, tako da se ne treba čuditi zašto je svest u narodu stvorena da su svi Srbi koji nešto rade, od najmanjih do krupnih, lopovi i prevaranti. Danas je nacionalni zadatak zapošljavanje ljudi, jer kad ljudi rade i stvaraju sve je lakše, i državi, jer ima više novca u budžetu. Da li nova vlada to može da uradi? Iskreno, mislim da može. Još niko nije izmislio rešenje, osim da se zasuču Danas je nacionalni zadatak zapošljavanje ljudi, jer kad ljudi rade i stvaraju sve je lakše, i državi, jer ima više novca u budžetu rukavi i urade svi oni zadaci, koji i oni sami sebi javno daju. Ako još iskoriste sve planove i programe koja su uradila privredna udruženja, komore, domaće i strane (američka i Savet stranih investitora, NALED) mogli bi da rade dan i noć. Kad bi svako od njih i sa 80 odsto uradio ono što je izjavio u prvim danima kada su zauzeli nova mesta u Vladi, kad bi ekspoze premijera postao obavezan za ispunjavanje, imali bismo realnu šansu da za godinu dana popravimo ambijent i stanje u privredi. Bojim se da ako to sada ne uradimo, posle toga će biti sve manje potrebe za time, jer će veliki deo srpske privrede biti pod ledom i niko neće imati vere u to da nešto može da se uradi. ● Bez jasnog koncepta Naši politički lideri još nisu jednoznačno odlučili koji koncept razvoja će prihvatiti, da li ćemo podsticati sopstvenu proizvodnju i početi da štitimo svoje malo ali ipak naše tržište, ili ćemo ga prepustiti susedima, koji čekaju da pokupe ono malo dobroga što je ostalo. 26 BIZLIFE biznis komentar Teme panela BIZLife okruglog stola • Kamate na kredite privredi i građanima • Kamate na štednju građana • Depoziti privrede
  • 27. s p e c i j a l n o i Z d a n j e ZELENA ENERGIJA Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 28.
  • 29. I N T E R VJ U Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine ’Zelena energija’ investicioni potencijal „U celoj Srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije. Reč je o investicijama vrednim blizu jedne milijarde evra“ Pišu: Tatjana Ostojić Ivana Mihajlović „N a početku mandata, zatekli smo svega 37 aktivnih hidroelektrana i veliko kašnjenje u donošenju podzakonskih akata. Za godinu dana, donet je Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije - OIE, izmenjen Zakon o energetici i usvojene su četiri uredbe kojima je u potpunosti zaokružen regulatorni okvir za ulaganje. To nam omogućava da više ne o govorimo samo o poten- cijalu obnovljivih izvora, što je dosad uglavnom bio slučaj, već i o realnim investicijama, što potvrđuje i 212 memoranduma potpisanih sa potencijalnim investitorima i opštinama o izgradnji malih hidroelektrana u Srbiji“, ističe Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u intervjuu za specijalno izdanje ’Zelena energija’ magazina BIZLife, odgovarajući na pitanje kada mogu da se očekuju prvi zeleni kilovati a da su proizvedeni u Srbiji? „Druga važna činjenica koju moramo imati u vidu jeste da je zelena energija znatno skuplja od energije koju dobijamo iz fosilnih goriva. Zato je neophodno uspostaviti balans između moguć- Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ceni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 29
  • 30. nosti subvencionisanja zelene energije u određenom periodu, obaveze podizanja količine ovako proizvedene energije i cene te energije, odnosno da paralelno sa investicijama radimo na tome da ova energije jednog dana bude cenovno konkurentna energiji iz fosilnih goriva. Kada govorimo o zelenoj energiji, na prvom mestu trebalo bi da govorimo o širenju kulture očuvanja čovekove - Za trenutno stanje tog projekta svakako nije odgovorna država, koja je izvršila sve svoje obaveze prema Securum Equity Partners. Za izgradnju solarnog parka toj kompaniji je ponuđena čak deset puta veća površina od traženih 3.000 hektara, ali su italijanski partneri odabrali površinu manju od 200 hektara, za koju su rekli da im jedino odgovara. Naša strana je pred- Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast 30 mogućnost pristupa prenosnoj mreži. Podsetila bih vas da je odluku o potpisivanju ovog sporazuma sa One Giga Solar Park incubator i Securum Equity Partners donela Vlada Srbije, na predlog Ministarstva finansija i privrede. Ministarstvo energetike je zajedno sa Elektroprivredom Srbije i Elektromrežom Srbije bilo uključeno u pripremu ovog sporazuma i u tom procesu smo izneli niz primedbi. Ipak, na insistiranje Ministarstva finansija i privrede, koje je prvi potpisnik sporazuma, prihvatili smo da treba dati šansu investitoru, jer je dogovor bio da će okoline i znanja o načinima kako je to moguće učiniti u domaćinstvu, preduzećima, lokalnim samoupravama i državi u celini. Nedavno sam videla prilog sa jednog salaša kojim upravlja mladi bračni par, kojem EPS nije priključio struju. Oni su sami postavili energetski sistem koji prikuplja energiju sunca i vetra i kojim konstantno dobijaju energiju, bez dodatnih troškova. Sada raspolažu viškom energije. Novoformirano preduzeće EPS Snabdevanje otkupljivaće tako proizvedenu struju, ili po povlašćenim ili po cenama po kojima je EPS nabavlja. Menjaju se prilike u Srbiji, i zato će ovih projekata biti sve više. Trebalo bi da se pronađe efikasnija računica u pogledu cene utrošene energije i da se Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije izdato je više od 300 energetskih dozvola, saglasnosti i rešenja o statusu povlašćenog proizvođača svaka količina koja je višak i iskoristi. Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast. Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 odsto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane.“ • • Po vašem mišljenju, zašto je propao projekat Solarni park? ložila da na toj površini izgrade solarne panele snage 100 megavata, što bi, takođe, bio značajan energetski kapacitet za Srbiju. Međutim, ni ta investicija nije počela da se realizuje, što pokazuje da investitor nije imao ozbiljnu nameru da gradi solarni park. Po našem mišljenju, u okviru 30.000 hektara ponuđenog zemljišta bilo je sasvim dovoljno zemljišta za razvoj celokupnog projekta, jer je investitoru ponuđeno zemljište najveće insolacije, gde je postojala investicija biti realizovana u jednoj od nedovoljno razvijenih opština u Srbiji. Na osnovu saznanja dobijenih proverama koje je izvršio Antikorupcijski tim Ministarstva i dosadašnjeg ponašanja investitora, naše ministarstvo je još ranije predložilo Ministarstvu finansija i privrede da podnese predlog za rešenje nastale situacije sa italijanskim partnerom, u cilju zaštite interesa Srbije u realizaciji Krovnog sporazuma. Mislim da buduće Ministarstvo privrede mora ozbiljnije da provera potencijalne investitore, da nam se ovakve stvari ne bi više dešavale. • Koliko slučaj sa Securum Equity Partners može da odvrati investitore od ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 31. ulaganja u Srbiji u oblast solarne energije? - Ne mislim da će krajnji ishod tog projekta na bilo koji način uticati na interesovanje investitora. Važnije od toga je da Srbija konačno ima zaokružen regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije. O pozitivnim reakcijama investitora dovoljno govori blizu 1.500 prijava na prvi javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored toga što smo postupak prijavljivanja učinili transparentnim, za investitore smo još u februaru pripremili vodiče, odnosno, uputstva koja su usklađena sa novim uredbama i pokrivaju sve vidove obnovljivih izvora: hidropotencijal, biomasu, vetar, geotermalnu energiju i solarne panele. U narednom periodu ćemo nastaviti rad na poboljšanju ambijenta za ulaganje kroz racionalizaciju postupka izdavanja dozvola. Srbiji su potrebne investicije, jer su one uslov povećanja privredne aktivnosti i rasta zaposlenosti, ali kao što investitori traže kvalitetan ambijent za sebe kada ulažu, tako i Srbija mora da povede više računa o kvalitetu investitora. • Sa koliko je investitora do sada potpisan ugovor o gradnji malih HE, vetroparkova, eksploataciji uljnih škriljaca? - Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije izdato je više od 300 energetskih dozvola, saglasnosti i rešenja o statusu povlašćenog proizvođača. Najveći broj tih dokumenata odnosi se na male hidroelektrane, gde imamo 168 izdatih saglasnosti za izgradnju objekata snage do jednog megavata, a još oko 50 predmeta je u postupku. Takođe, za male hidroelektrane je izdato 66 energetskih do- privremeni status, a 11 njih imaju važeću energetsku dozvolu. Naravno da svako može da pomisli i da se pita kako onda nema više izgrađenih MHE, ili vetroparkova. Verujem da će biti sve mnogo brže pošto smo u aprilu završili u potpunosti zakonodavni okvir. Prepreke su bile nemanje akata i preduge birokratske procedure. • U kojoj meri će ti potpisani ugovori uticati na energetsku bezbednost zemlje? - Ne smemo se zanositi da se samo razvojem obnovljivih izvora može obezbediti energetska bezbednost zemlje. Raznovrsni izvori energije mogu doprineti tom cilju, ali je realnost takva da će, ne samo u Srbiji, već i u većini zemalja sveta, još dugo dominirati tra- Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 odsto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane zvola i 25 rešenja o sticanju statusa povlašćenog proizvođača. O značaju koji Ministarstvo i Vlada pridaju oblasti obnovljivih izvora govori podatak da je dve trećine svih dokumenata izdato od jula 2012. godine. Ukupno, u celoj Srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije, odnosno govorimo o vrednosti investicija blizu jedne milijarde evra. Kad je reč o vetroparkovima, u toku je realizacija nekoliko projekata. Jedan objekat manjeg kapaciteta je već izgrađen, za šest vetroparkova je obezbeđen dicionalni izvori energije. Obnovljivi izvori energije obezbeđuju Srbiji pojavu nezavisnih proizvođača električne i toplotne energije, samim tim utiču ne samo na energetsku bezbednost već i na konkurentnost privrede, ali i drugačije ponašanje EPS-a, koji mora da se okrene potrošačima. • Koji je plan da do 2020. godine Srbija dobije 500 megavata iz novih izvora energije? - Nacionalnim ackionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da Srbija do 2020. godine dobije 1.092 megavata novih kapaciteta za proi- Potencijal uljnih škriljaca Planom konsolidacije JP PEU Resavica i novom strategijom razvoja energetike predviđen je dinamičniji pristup eksploataciji uljnih škriljaca, posebno u delu Aleksinačkog basena. Rezerve uljnih škriljaca su značajne, ali uslovi eksploatacije i tehnologija korišćenja bi tek trebalo da se definišu, s obzirom na to da se radi o nekonvencionalnom gorivu. U ovoj oblasti ključno je sklapanje strateških partnerstava sa međunarodnim kompanijama. U novoj strategiji razvoja energetike Srbija, koja će se uskoro naći pred poslanicima u parlamentu Srbije, uljni škriljci se smatraju značajnim izvorom sintetičke nafte. ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 31
  • 32. 32 zvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Ostvarivanje tog cilja trebalo bi da donese Srbiji oko dve milijarde evra investicija u narednih sedam godina. U novim kapacitetima najveće učešće imaće vetroelektrane, ukupno 500 megavata, 230 megavata planirano je za velike hidroelektrane, 188 megavata za mini-hidroelektrane, 100 megavata za postrojenja koja koriste biomasu i 54 megavata za kapacitete koji koriste druge obnovljive izvore energije – solarnu energiju, biogas, deponijski gas, otpad i geotermalnu energiju. Za ostvarenje ovakvog plana neophodna je međuresorska aktivnost, a to znači da je iskorišćenje potencijala obnovljivh izvora prioritet ne samo energetske politike i Ministarstva već cele Vlade Srbije. Zašto da i duž naših auto-puteva kao kod naših suseda nema vetrenjača, zašto da svako ko može ne iskoristi reke i rečice i ne napravi MHE, zašto da toplane u Srbiji ne koriste biomasu umesto mazuta, uglja? • Često najavljujete kako će se Ministarstvo okrenuti ’zelenoj ekonomiji’. Dokle se s tim stiglo? - Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ceni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo. Već sam govorila o tome da moramo menjati radikalno kulturu i sve čime se bavimo stavljati uvek i u kontekst ekološke zaštite. U svaku investiciju moraju se ugraditi standardi ekološke zaštite i za zaposlene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije. Kad god je to moguće, trebalo bi praviti i zaokružene celine. Navešću vam kao primer upotrebu biomase, slame i otpada iz šuma. Zadatak nas u Ministarstvu jeste da stanemo iza takvog projekta, jer je on multidisciplinaran i donosi višestruke koristi. nafte, a mi imamo mogućnosti za proizvodnju najmanje 1,5 miliona tona peleta. Veoma je lako izračunati sve koristi koje bi odatle proizašle. To je, najpre, otvaranje novih radnih mesta u delu sakupljanja slame i šumskog otpada, zatim u sektoru tržišta ovom sirovinom, proizvodnje peleta i proizvodnje kotlova. Drugo, eliminiše se paljenje slame ili truljenje kod kojeg se ispušta metan, a smanjuje se i mogućnost šumskih požara, jer bi se šume krčile od trulih stabala i ostataka drveća. Verujem da bi ovaj model oživeo i neku kompaniju koja bi mogla da proizvodi kotlove od domaće tehnologije. Konačno, građani bi dobili jeftinije grejanje i čistiji vazduh, jer bismo izbegli zagađenje čovekove okoline koje nastaje sagorevanjem mazuta. Primer da takav model funkcioniše je toplana u Sremskoj Mitrovici, u ko- U svaku investiciju moraju se ugraditi standardi ekološke zaštite i za zaposlene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije Plan je da se stimulišu gradovi da prelaze na grejanje energijom dobijenom iz slame ili otpada iz šuma, ali i da se zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede nađe način da se stimulišu proizvođači žitarica da prikupljaju i baliraju slamu i da je prodaju firmama koje će proizvoditi pelet, a koji će se potom koristiti u toplanama. Na taj način otvorićemo prostor i za izradu kotlova za proizvodnju energije iz peleta. Što se tiče sirovine, u Vojvodini imamo dovoljno slame, a u centralnoj i južnoj Srbiji dovoljno šumskog otpada. Ekvivalent energiji iz 2,5 tone slame je jedna tona Prvi vetropark u Srbiji „Naftna industrija Srbije je partner u izgradnji vetroelektrane Plandište 1, snage 102 megavata. Nosioci tog projekta aplicirali su za privremeni status povlašćenog proizvođača. Koliko mi je poznato iz najava poslovodstva NIS-a, planirano je da gradnja tog objekta počne u septembru, a da bude završena polovinom sledeće godine. Verujem da će ovo biti prvi vetropark u Srbiji.“ joj su Panonske elektrane u saradnji sa kompanijom Victoriaoil napravili konstrukciju koja podržava sve navedene ciljeve, a cena energije u narednih deset godina za tu toplanu biće 21 odsto niža. Sličan projekat je i sagorevanje komunalnog otpada. Planiramo da podstičemo farme da koriste energiju iz stajskog đubriva, jer se pored energije, na kraju za đubrenje može koristiti kompost koji preostane nakon ovog procesa, što je idealno za PKB i slične kombinate. Rezultat je ekološka, energetska i ekonomska održivost. Ovakvi projekti predstavljaju prioritet, pored standardnog razvoja u oblasti energije sunca i vetra. Naravno, uz sve to moramo racionalno koristiti energiju, na primer, grejanjem velikih plastenika parom iz termoelektrana, kao i naselja, i slično. Smisao takvih rešenja je da iskoristimo što više ono što imamo, a da ne moramo da plaćamo veće tarife i da to budu projekti koji su ekološki prihvatljivi i ekonomski isplativi. ● ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 33. k o r p o r a tivni I N T E R V J U Karolj Lajko, generalni direktor OMV Srbija Tržište Srbije strateški cilj „Hrvatska i BiH se nisu optimalno uklapale u OMV lanac snabdevanja, tako da odluke o prodaji OMV udela na ova dva tržišta nisu u vezi sa ishodom projekta Nabuko“ U više navrata Karolj Lajko, generalni direktor OMV Srbija je isticao da ova kompanija ima ambiciozne poslovne planove za tržište Srbije. Posvećenost rastu na lokalnom tržištu realizovala se nizom značajnih investicija. Konkretno OMV je u Srbiji investirao oko 140 mi- • Koliko promene na svetskom tržištu ta i ostali troškovi. Cene na OMV benzinskim stanicama variraju u skladu sa kretanjima tih različitih komponenti. Promene cena na tržištu sirove nafte takođe utiču na cenu goriva, a samim tim i na cenu goriva na benzinskim stanicama u Srbiji. Ovaj fenomen fluktuirajućih cena goriva nije jedinstven u Srbiji - to je zajedničko za sve naftne kompanije u Srbiji i na drugim slobodnim tržištima. - Cene benzina i drugih goriva iz ma- • Koliko je kompanija zadovoljna poslo- tfelj. To uključuje postepeno prebacivanje ukupnog portfelja sa segmenta ’Prerada i plasman’ prema segmentu ’Istraživanje i proizvodnja’. Hrvatska i BiH se nisu optimalno uklapale u OMV lanac snabdevanja, tako da odluke o prodaji OMV udela na ova dva tržišta nisu u vezi sa ishodom projekta Nabuko. utiču na cenu goriva u Srbiji? Fenomen fluktuirajućih cena goriva nije jedinstven u Srbiji - to je zajedničko za sve naftne kompanije u Srbiji i na drugim slobodnim tržištima liona evra i prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA jedan je od najvećih grinfild investitora. Kompanija OMV se odlučila na povlačenje sa tržišta Hrvatske i BiH, gde je u poslednjih šest meseci prodala svoje pumpe. U intervjuu za BIZLife Karolj Lajko kaže da u narednom periodu nisu u planu izlasci sa celokupnih tržišta. • Kakvi su planovi OMV-a u Srbiji u na- • Da li je gašenje projekta Nabuko uticalo na odluke kompanije vezane za Balkan u poslednjih nekoliko meseci? - Ne, ne postoji veza između ovih događaja. OMV strategija ima za cilj da izoštri i pojednostavi kompanijski por- vanjem na srpskom tržištu? - OMV posluje u Srbiji već više od deset godina i zadovoljni smo rastom našeg poslovanja na lokalnom nivou tokom tog perioda. Sada se fokusiramo na optimizaciju naših procesa i procedura, kako bismo OMV performanse podigli na viši nivo, pružajući najvrednije proizvode i usluge potrošačima OMV Srbija. loprodaje se sastoje od brojnih komponenti. Da nabrojimo samo neke, pored same proizvođačke cene, to su: akcize, carine, porezi, troškovi transpor- rednom periodu? - OMV poseduje mrežu od 61 benzinske stanice, kojom pokriva sve bitnije puteve i gradove u Srbiji. Nastavićemo da ulažemo u Srbiju kako bismo i dalje bili u mogućnosti da obezbedimo najviši kvalitet goriva i usluga na našim benzinskim stanicama. Naš strateški cilj je da nastavimo sa ponudom usluga premijum kvaliteta i proizvoda našim potrošačima ’u pokretu’. • ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 33
  • 34. BIZ L IFE ConferencesEvents Iako je i u pogledu obnovljivih izvora, kao i kod racionalne upotrebe energije, Srbija učinila značajan napredak, pre svega u pogledu regulative, upravo niz zakonskih 'sitnica' koči dalji razvoj u ovim oblastima Zeleni kilovati na dugom štapu Piše: Rade Repija Foto: Jelena Vučetić 34 O blast ulaganja u obnovljive izvore energije je gotovo regulatorno zaokružena, i to se vidi po broju investitora koji su zainteresovani za ulaganje u ovu oblast, smatraju u resornom ministarstvu. Međutim, kako se moglo čuti na konferenciji 'Zelena energija', koju je organizovao BIZLife u julu, investitori nisu baš bili takvog mišljenja. Prema rečima Zorane Mihajlović, ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koja je otvorila prvi panel posvećen obnovljivim izvorima energije, zadatak ministarstva je bio da Ana Brnabić, predsednik, Srpsko udruženje za energiju vetra „Članice Srpskog udruženja za energiju vetra su do sada investirale 15 miliona evra, ali nisu proizvele nijedan kilovat. Članice udruženja nameravaju da u narednom periodu investiraju od 700.000 do milijardu evra.“ obezbedi dovoljno energije iz obnovljivih izvora po održivim cenama. U ovoj oblasti postoji dosta potencijala koji do sada nisu iskorišćeni, a cilj Vlade je zelena energija. Pored ostalog, ovo ministarstvo je izmenilo Zakon o energetici, donelo nacionalni akcioni plan, četiri uredbe za podsticanje ulaganja, pra- sti za ulaganje su male hidroelektrane gde se dozvole daju prvi put na javnom konkursu. Srbija je potpuno balansirano pristupila ulaganju u obnovljive izvore, gde se najveći potencijal vidi u biomasi, ali i energiji vetra i hidroenergiji, kaže Dejan Trifunović, pomoćnik „Obnovljivi izvori su ključni faktor za podizanje energetske efikasnosti zemlje“ – Zorana Mihajlović vilnik o energetskim dozvolama, koji predviđa i bankarsku garanciju pre dobijanja dozvole. Modeli ugovora sa povlašćenim snabdevačem su, po njenom mišljenju, bolji od onih koji se primenjuju u EU. Dobar primer otvoreno- Dejan Trifunović pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine „Za deset meseci smo uspeli da ovu oblast regulatorno uredimo i investitori dolaze. Za prethodne tri godine bilo je oko trista aplikacija investitora u ovoj oblasti, a sada ih ima toliko za tri meseca.“ ministra energetike. „Za prethodne tri godine bilo je oko 300 aplikacija investitora u ovoj oblasti, a sada ih ima toliko za tri meseca“, ističe Trifunović. Međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela i koje predviđaju da do 2020. Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju i savetnik predsednika stranke Zeleni Srbije „Jedna od najmanje uređenih oblasti je učešće stanovništva u izjašnjavanju o studijama izvodljivosti koje prate konkretne projekte. Stavovi stanovništva o ovom pitanju se najčešće ne prihvataju.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Goran Jankes, profesor, Mašinski fakultet Beograd „Potrošnja energije po jedinici proizvoda je nekoliko puta veća kod nas nego na Zapadu. To je veliki potencijal, ali i velika opasnost jer sa njenim porastom biće ugrožena konkurentnost naše privrede.“
  • 35. Zorana Mihajlović ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine „Zadatak Ministarstva energetike je da obezbedi dovoljne količine energije i da te količine energije budu po održivim cenama. To u Srbiji nije lako, za stanovništvo su cene energije previsoke, a za investitore preniske.“ Velimir Ilić ministar urbanizma i građevine „Drago mi je da su mere energetske efikasnosti primenjene u naseljima koja smo sad gradili, poput ’Stepe Stepanovića’ i da su dobijeni prvi energetski pasoši i urađeno licenciranje firmi koja se bave ovom problematikom.“ odsto u periodu od 2010. do 2018. gonu sredinu radi na sredini procesa ingodine ima 1.092 megavata iz obnovljidine, i zbog toga je zakon o racionalvestiranja, umesto na početku, kaže vih izvora biće ispunjene, a očekivana nom korišćenju energije i donet. Brnabićeva, pa se tako može desiti da vrednost investicija biće oko dve miMinistarstvo je kroz zakon donelo investitor pošto uloži značajna sredlijarde evra. niz mera za stimulaciju energetske efistva, 'padne' na ovom koraku. Sa regulatorne strane upravo su dokasnosti, kao što su energetski pregleVelimir Ilić, resorni ministar minineti propisi o energetskim dozvolama, di, fond za energetsku efikasnost, kostarstva građevine i urbanizma, potvrugovor o otkupu električne energije i ji treba da startuje početkom iduće godio je da je energetska efikasnost priuredba o uslovima isporuke električne dine, subvencije trećim energije, a do kraja go„U Srbiji se, suprotno uobičajenoj praksi, studija o licima koja bi uvodidine se očekuje i donošenje pravilnika o gauticaju na životnu sredinu radi na sredini procesa la mere energetske efikasnosti i naplaćivala ranciji porekla, čime bi investiranja, umesto na početku“ - Ana Brnabić svoje usluge iz ostvareregulatorni okvir ove nih ušteda, kao i naplaoblasti bio zaokružen. ta prema potrošnji. lika da se uposli 80.000 do 100.000 Glavna zamerka Ane Brnabić, predAleksandra Damnjanović, pomoćgrađana. Prema njegovim rečima, ulastavnika udruženja Srpskog udruženja nik ministra u Ministarstvu građevine, ganje u energetsku efikasnost najbrže za energiju vetra (SEWEA), jeste neistakla je da za sada ima 1.000 inženjedaje povraćaj investicije. Ovo je znadostatak predvidljivosti za investitora koji su licencirani za energetsku efičajna oblast za ministarstvo koje se bare. Prema njenim rečima, kvota od 500 kasnost, a potrebe Srbije su bar 2.000 vi uštedom energije u građevinarstvu, MW je mala za vetroparkove, ali se nainženjera. Osvrćući se na manjak krea jedan od glavnih učinaka je dobijada da će se njihovim razvojem i kvote dita za energetsku efikasnost, ona je nje prvih energetskih pasoša. „Trošimo povećavati. Takođe, ona je iznela nadu istakla da je prošle godine Vlada Srbije najviše energije i po jedinici proizvoda i da će se u izmene Zakona o energetici opredelila 1,3 milijarde dinara za finanpo glavi stanovnika“, kaže Ilić. uključiti i faktor 'više sile' da investitor siranje energetske efikasnosti, od čega Prema rečima Antonele Solujić, šefa ne bi bio kažnjen za kašnjenje u izgradje 300 miliona dinara bilo opredeljeno odseka za unapređenje energetske efinji zbog stvari na koje nije mogao imati za subvencionisane kredite koji su brzo kasnosti u Ministarstvu energetike, uticaj, kao što su poplave i zemljotresi. planuli. Ove godine nažalost tih sredprvi akcioni plan je donesen 2010. i U Srbiji se suprotno uobičajestava nema. • predviđa smanjenje potrošnje za devet noj praksi, studija o uticaju na životDragoslav Šumarac, predsednik skupštine Inženjerske komore Srbije „U zgradama se troši oko 40 odsto energije, a po 30 odsto troše industrija i saobraćaj. Svi bogati narodi znaju da štede, a sirotinja potroši ono što ima. Tri puta je isplatljivije štedeti energiju nego graditi nove elektrane.“ Mattias Heeger, Senior Partner, CDC „Iako smo u rekonstrukciji buduće nemačke gimnazije u Beogradu izostavili zbog manjka sredstava neke vidove energetske efikasnosti, ipak smo iznenađeni postignutim uštedama.“ Massimiano Capobianchi, ekspert–koordinator za OIE, Direkcija za OIE, Blok Energetika NIS „Vetropark u Plandištu je za sada najveća i jedina investicija NIS u ovoj oblasti. Kompanija planira da postane vodeći proizvođač energije u regionu, i spremni smo da razmotrimo i ostale obnovljive izvore energije.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Aleksandar Đelić, advokat Savet zelene gradnje „Glavni izvor posla u građevinskoj industriji u EU do 2050. godine biće obnova postojećih zgrada i energetska optimizacija. Tako da stoje tvrdnje da je ova oblast potencijalno veliki izvor posla.“ 35
  • 36. I N T E R VJ U VELIMIR ILIĆ, ministar građevine i urbanizma Srbija najveći rasipnik energije „Govorio sam više puta, zaposlili bismo i 100.000 ljudi u jednom periodu, kada bismo počeli da radimo, uzeli povoljan kredit, od na primer milijardu evra, i utrošili u energetsku efikasnost. To bi dalo izuzetne efekte“ Piše: Tatjana Ostojić Foto: Marko Rupena 36 „S rbija je najveći rasipnik energije u Evropi, i po jedinici proizvoda, i po stanovniku. Toliko rasipništvo u energiji ne može da se toleriše, i to nijedna zemlja ne bi mogla da izdrži. Zato moramo da radimo na uštedi energije“, ističe Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma, u intervjuu za BIZLife. • Kako bi to konkretno moglo da se reši? - Na primer, studija koju smo radili pokazuje da, ako se novac od jedne termoelektrane koja bi se gradila, uloži u energetsku efikasnost, uštedi se mnogo više nego što bi ta termoelektrana proizvela struje, a pored uštede koju ćemo napraviti, nećemo imati zagađivače, ostaće nam veće rezerve uglja…. Danas postoji tehnika da sve to može da se iskontroliše. Znači, ne možete dati energetski pasoš i samo zadovoljiti neku administrativnu formu. Kad uzmete termo-kamere i odete na objekat, tačno vidite i snimite objekat, i vidite koliki su gubici energije. Znači, danas, tehnikom koja postoji, možete da pratite svaki objekat u gradu, i tačno vidite gde su slabe tačke, gde se gubi energija, i onda reagujete, dovodite u red i smanjujete utrošak energije. Prema tome, kad bismo uštedeli energiju do 40 odsto, što stručnjaci ocenjuju kao moguće, šta bi to značilo? Da trošimo manje struje, da uvozimo manje nafte za 40 odsto? To bi bilo blagostanje za Srbiju, povećanje plata, investicija, koliko bi firmi pogodnije poslovalo. U mnogim firmama, najveći utrošak je energija. Više se troši za energiju nego za plate zaposlenih. Znači, na tome treba intenzivno raditi, i ogromna sredstva ulagati. Naši objekti, naročito stara gradnja posle rata, toliko gube zbog stolarije, vrata, tavanica, zidova, i tako dalje. To bi dalo izuzetne efekte. Zaposlili bismo proizvođače stolarije, građevinskog materijala, izolacionog materijala, ulepšali objekte. Ta regeneracija pojedinih objekata koja se radi kod energetske efikasnosti je izuzetno bitna. Zimi bi se štedela energija za grejanje, a leti za hlađenje. • Koliko godina ulaganja u određeni objekat bi opravdalo tu investiciju? - Po proračunu koji smo radili, u roku od pet godina investicija se vraća, i posle imate čistu dobit. A, kreditne linije koje bismo mi podigli, građani bi prihvatali da otplaćuju, znači, država se ne bi zadužila. Imamo i ponudu nemačke i austrijske firme, da nam obezbede pre- Jeftino držanje energije je mač sa dve oštrice. To se obije o glavu svima koji su štediše i ne motiviše ih da štede • Izjavili ste da bi kroz primenu zakona o energetskoj efikasnosti, u građevinarstvu moglo da se zaposli i do 100.000 ljudi, a samo u Beogradu 10.000, ako se, naravno, obezbede povoljne kreditne linije. - Govorio sam više puta, zaposlili bismo i 100.000 ljudi u jednom periodu, kada bismo to počeli da radimo, uzeli povoljan kredit od na primer milijardu evra i utrošili u energetsku efikasnost. ko svojih banaka beskamatne kredite, a da kupujemo njihovu opremu. • Da li je to izvodljivo? - Izvodljivo je. Naime, ako država podigne kreditnu liniju i da garanciju Srpskoj nacionalnoj banci, koju planiramo da otvorimo, da distribuira građanima ta sredstva tako što će sa njima da napravi direktne ugovore, građani će dobijati kredit na pet godina, i od uštede energije otplaćivaće rate kredita. ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost
  • 37. • Rekli ste Srpska nacionalna banka. Da li bi se osnivala neka nova banka ili je reč o nekoj već postojećoj banci? - Odavno sam to predlagao, i to zavisi od ljudi koji vode državu, od Vlade i ostalih. Krajnje je vreme da napravimo za ovakve projekte jednu nacionalnu banku, koja bi držala državne depozite, imala jeftine kreditne linije, davala garancije građevinarima kad je potrebno, mnogim izvođačima, što nam je danas veliki problem. Same banke za to nisu zainteresovane, ali su zainteresovane za državne depozite. Srbija mora da ima svoju banku u kojoj će stajati državni depozit. Uzmite kolika je dnevna naplata u Telekomu, NIS-u… Mi imamo đujemo u naše objekte. Postali smo deponija otpada, koji se izbacuje u Evropi kao neefikasan. Energija je bogatstvo jednog naroda, i čitavog kontinenta. Ako jedna zemlja dođe u energetsku krizu, ako nema energije, drugi mora da je ispomaže. S druge strane, bili bismo u poziciji da izvozimo energiju. U Srbiji se socijalni mir kupovao niskom cenom struje. To je povlačilo veliku potrošnju i rasipalo se, jer je jeftino. Hiljade ljudi danas greje objekte na struju, otvorene prozore drži zimi, ne vodimo računa. Svaka ozbiljna država besplatno daje građanima termostate da se reguliše temperatura u sobi, da se automatski isključuje. Bio sam u Kini i gledao ka- Po proračunu, u roku od pet godina investicija se vraća, i posle imate čistu dobit dnevne naplate struje koje su u milijardama, a mi to vrtimo u stranim privatnim bankama, koje neadekvatno vraćaju našoj privredi ta jeftina sredstva. To bi bila sredstva za otkup u poljoprivredi, za energetsku efikasnost… • Idealno zvuči u teoriji, ali kako naše građane stimulisati za te kredite i te radove? - To su primenile zemlje poput Švedske, Norveške, gde su niske temperature. To funkcioniše svuda u svetu. Zatim, primenili su Austrijanci, Nemci, Francuzi i svi koji razmišljaju o uštedi energije i brinu o svojoj državi. Znači, država je dala građaninu mogućnost da utopli svoj objekat, a od uštede energije da vraća kredit. Kad pogledate kroz Srbiju, u unutrašnjosti 30 odsto objekata nije malterisano spolja, a da ne pričamo o kvalitetu stolarije… Nemci su sad izbacili trostruko staklo, a mi otkupljujemo dvostruko, pa ga ugra- ko ljudi kontrolišu energiju. Imaju kartice u određenim zonama koliko treba da potroše, i ako u toku dana uključe da rasveta gori, onda je nemaju noću jer su već istrošili svoju kvotu. • Da li bi viša cena energenata kod nas, uz te stimulativne kredite, dovela do situacije da i građani i privreda povedu više računa? - Vi ih motivišete da rasipaju i troše energiju, jer je jeftina. Ali, zato, čitava država i svi građani plaćaju zajednički taj trošak. Imate gradova u Srbiji gde je potrošnja struje nenaplativa. Nije naplativo, na primer, 50 odsto potrošnje struje. Jedan grad u Srbiji nije plaćao godinama struju, i dozvoljeno je da se napravi kompenzacija, i da on da neku lokaciju za trafo-stanicu, za dug od 200 miliona dinara. To je fiktivno pokriveno, i onda se pitamo zašto EPS ne može da ima bolje rezultate. EPS ne može da bude socijala, već profitabilno preduzeće. Tako da je jeftino držanje energije, mač sa dve oštrice. To se obije o glavu svima koji su štediše i ne motiviše ih da štede. • Koliko je do sada izdato energetskih pasoša? - Energetske pasoše izdaju ovlašćene organizacije. Ministarstvo je do sada izdalo oko 200 rešenja firmama koje izdaju energetske pasoše. Od 30. septembra 2012. godine obavezna je primena podzakonskih akata koji nalažu obavezno izdavanje energetskih pasoša za novoizgrađene objekte, ali i za rekonstrukciju, adaptaciju i energetsku sanaciju postojećih objekata. • Kako Srbija stoji sa proizvodnjom opreme, koja je neophodna za građevinarstvo kako bi objekti ispunili uslove za dobijanje energetskih pasoša? - Veoma loše. Svi kao ispune sve uslove, a u stvari se desi da nije izolovan spoj u međuspratnim konstrukcijama, i to predstavlja totalni rasip energije. Dešava se i da nadzorni organ ne zna da uradi svoj posao. Razmišljali smo da napravimo obuku koju bi Ministarstvo finansiralo za izvođače, poslovođe, nadzorne organe, i da nađemo rešenje da to uradimo kvalitetno. Imamo hiljade problema, jer Srbija ima loš nadzor. Mostovi i putevi nam brzo propadaju upravo zbog lošeg nadzora. • Srbija je 2000. dobili kredite za energetsku efikasnost. - Sve je to malo. Na tome moramo da radimo mnogo više. Svetska banka je kao prioritet stavila kredite za uštedu energije, i evropske banke, i sve banke u svetu. To je prioritet, tu se dobijaju lako krediti, zapošljavaju se ljudi. • Energetska efikasnost i obaveze prema EU „Moramo da poštujemo standarde koje je EU postavila. Sa našim proizvodnim cenama, ne možemo da izvozimo napolje, nismo konkurentni, i čitav taj sistem mora drugačije da se uredi. Srbija mora da nađe adekvatno rešenje kako bi građani bili zadovoljni. Vi nećete njima ništa učiniti ako im date da troše koliko hoće i ako ih ne isključujete, jer će ih onda stići velike kamate, pa će neko morati kuću da proda kako bi otplatio dug. Najugroženije građane treba zaštititi, i dati im najpovoljniju tarifu. I ne može biti ista tarifa za sve, a upravo su najbogatiji ti koji ne plaćaju struju.“ ZELENA ENERGIJA - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost 37