SlideShare une entreprise Scribd logo

BIZLife magazin 05

•
•
I
Ivana Mihajlović
1  sur  76
Télécharger pour lire hors ligne
tema broja Lične karte državnih firmi // Privredni 'titani' na redovnoj infuziji Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! Business magazine broj 5 // oktobar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD Intervju Dejan Novaković državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Perspektivna industrijska grana Biznis komentar Vladan Atanasijević član UO i direktor u Asseco SEE i predsednik UO NALED-a Neophodne krupnije reforme specijalno izdanje Reciklaža Nova industrijska grana ekonomska politika Solidarno stezanje kaiša Biznis i politika Sitna riba među ajkulama // Srbija i najmoćnije svetske ekonomije Istraživanje // 27 najznačajnijih svetskih gradova Gradovi budućnosti BIZLIFE xxx 1
2 BIZLIFE xxx
REGIONALNA BIZLife KONFERENCIJA „FMCG SEKTOR DO 2020.” Hyatt Regency // Milentija Popovića 5, Beograd // 3. decembar, 2013. u 10h Medijska kuća BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom „FMCG SEKTOR DO 2020.”u hotelu Hyatt Regency Beograd, u utorak, 03. decembra, 2013. godine. Skup će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regona, državnih institucija i organizacija, predstavnike FMCG sektora: proizvođače, distributere i trgovce, kao i predstavnike medija. Prvi panel Drugi panel „FMCG sektor danas” „Regionalno povezivanje trgovaca, proizvođača i distributera” Teme: • trani i domaći trgovački lanci u regionu S • Položaj domaćih proizvođača i njihovo udruživanje u regionu • Monopol i konkuretnost • Cenovna politika i standard potrošača Teme: • Mogući oblici regionalnog udruživanja: BENELUX, Jugosfera, AMANP... • Prednosti i mane regionalnog udruživanja • Udruživanje kao način opstanka na evropskoj i svetskoj sceni • Šta za običnog potrošača znači regionalno udruživanje? • Investiranje u nova tržišta, da ili ne? INSTITUCIONALNI PARTNER: Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Republika Srbija
Sadržaj 10 Privredni 'titani' na redovnoj infuziji Tema broja 14 Solidarno stezanje kaiša Nove mere Vlade Srbije 17 Neophodne krupnije reforme Vladan Atanasijević, član UO i direktor u Asseco SEE i predsednik UO NALED-a 18 itna riba među S ajkulama Srbija i najmoćnije svetske ekonomije 22 Godišnjica uspešne privatizacije British American Tobacco Lične karte državnih firmi Privredni 'titani' na redovnoj infuziji 24 Gradovi budućnosti Istraživanje, PWC, rezultati istraživanja 27 najznačajnijih svetskih gradova BIZLife specijal 28 Perspektivna industrijska grana Dejan Novaković, državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 32 Država reciklira reciklažu 35 Reciklaža na ’zdravim nogama’ IOSIF VANGELATOS, direktor kompanije Inos-Balkan 36 Standardima do industrije budućnosti BRANISLAV PEJOVIĆ, generalni direktor kompanije Centar za reciklažu BIZLife ConferencesEvents VUJADIN ŠĆEKIĆ, direktor kompanije Jugo-Impex 39 Očuvanje životne sredine – imperativ 18 Sitna riba među ajkulama Impresum Tatjana Ostojić 40 Engleske plastične kese U fokusu stranih medija 40 'Plemeniti' Indijci REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs 60 Pratite svoje srce ANDREAS GRAF, V. D. direktora, Vip Mobile DANI KLEIN, Vaya Con Dios 48 Milijarder koji donosi radost 63 ebi bih S poklonila mir MAJA NIKOLIĆ Shintaro Tsuji, Biografije uspešnih 50 iznis zvezde B 2013. 64 arketing sa M francuskim šarmom SRĐAN POPOVIĆ, marketing direktor Imleka Poslovni saveti 52 Prekinite neprijatnu tišinu 74 Ništa nije nemoguće Poslovna komunikacija 54 Sertifikacijom do investicija U fokusu stranih medija Business Magazine 55 Igrališta sa ukusom čokolade Kompanija Bambi, csr akcije u Srbiji 41 Ekološka motivacija Kompanija ’Božić i Sinovi’ Srbija i najmoćnije svetske ekonomije Direktor, glavni i odgovorni urednik Poslovno udruživanje broj 05 // oktobar Milovanović, foto servis Beta Asistent glavnog urednika DISTRIBUCIJA I PRETPLATA Pepper Boost jelena.devic@bizlife.rs Jelena Dević www.pepperboost.rs Jovana Đurašković Grafiprof jovana.djuraskovic@bizlife.rs ASISTENT KONFERENCIJA I DOGAĐAJA Ivana Čeković ivana.mladenovic@bizlife.rs Saradnici Izvršni menadžer prodaje Gorica Bilal Art direktor Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs UREDNIK Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs UREDNIK LIFESTYLE Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs 04 BIZLIFE sadržaj Ivana Petrović, direktorka Direkcije za marketing i odnose sa javnošću Dunav osiguranja ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 gorica.bilal@bizlife.rs tatjana.ostojic@bizlife.rs 10 27 RECIKLAŽA - Nova industrijska grana 38 Odgovorno i efikasno Strana Strana Štampa ivana.cekovic@bizlife.rs Marija Damjanović, Nikola Pavlović, Rade Repija Foto Jelena Vučetić, Marko Rupena, Vladislav Mitić, Mihailo Ivana Mladenović Braće Krsmenovića 23, Beograd distribucija Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs KEY ACCOUNT Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs Centrosinergija Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
uvodnik Samo vas gledamo Aktivista ’Otpora’ Vukašin Petrović je oktobra 2000. rekao da je poruka upućena pripadnicima bivšeg režima, ali i sadašnje vlasti U beogradskim dnevnim novinama 26. oktobra 2000. pojavio se oglas Pokreta ’Otpor’ sa crtežom bagera i porukom ’Samo vas gledamo’ – ’Otpor-bager’. „U našoj Srbiji ima 5.675 registrovanih bagera i više miliona potencijalnih bagerista. Svaki od njih spreman je da odbrani narodnu volju, ako to zatreba. Posle 12 godina čekanja, strpljenje nam je na izmaku. Pazite šta radite, narod je otpor“, pisalo je u oglasu objavljenom u dnevnim listovima Danas, Blic, Glas javnosti, Večernje novosti i Politika. Aktivista ’Otpora’ Vukašin Petrović je tada rekao da je ta poruka upućena pripadnicima bivšeg režima, ali i sadašnje vlasti. Kao novinar beležila sam dešavanja nakon 5. oktobra i podrazumevalo se da se ’samo vas gledamo’ odnosi i na novoformiranu vlast. Međutim, izgleda ne i za sve. Da li je to bio jedini razlog ili ne, tek danas imamo ekonomsku situaciju u kakvoj jesmo. A u kakvoj smo, dovoljno je pogledati retrospektivu izjava srpskih zvaničnika: Da ne živim u Srbiji, bila bih sklona da se pozovem na Benjamina Franklina, koji je rekao: „Definicija ludila je kada stalno radite istu stvar, a očekujete drugačije rezultate“. U Srbiji je to potpuno normalno, pitanje je samo - dokle?! „U idućoj godini biće očuvana makroekonomska stabilnost, bez obzira na to što je ovogodišnja inflacija od oko deset odsto za 3,5 procenata veća nego što je planirana“, Mirko Cvetković, ministar finansija, Blic 20. decembar, 2007. „Srbija na kratak rok ili nema nikakve ili nema uočljive posledice svetske ekonomske krize. Ipak, kriza će imati srednjoročne efekte i realno je očekivati da će krediti koje Srbija ubuduće bude tražila biti nepovoljniji nego do sada. Trošimo više nego što zarađujemo i to će se iskazati kao veliki problem“, Mirko Cvetković, premijer, Beta, 10. oktobar 2008. „Srbija ima šansu da na srednji rok iskoristi ovu svetsku ekonomsku krizu i preokrene je u svoju korist. Građani ne treba preterano da brinu, bankarski sistem će ostati stabilan, ali moraćemo svi mnogo više da štedimo i radimo, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, 06 BIZLIFE uvodnik PRESS 27. oktobar 2008. „Iako bih voleo da privredni rast bude tri, pa i pet odsto, treba biti realan i reći da on neće biti skokovit, kao što je bio pad u 2009, tako da će ovo biti godina blagog privrednog rasta, procenjenog na 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda, a pravi oporavak nas čeka tek u 2011“, Mirko Cvetković, premijer, Blic 1. januar, 2010. „Negativne posledice svetske ekonomske krize manje su u Srbiji nego u drugim zemljama i u poređenju sa njima, Srbija je u prednosti, jer je decenijama u krizi“, Ivica Dačić, premijer Srbije, Fonet, 9. januar 2011. „U narednih deset godina, ako ne budemo pravili greške, i ako budemo smanjili troškove države i javni sektor predamo profesionalnom menadžmentu, što nas očekuje posle izbora, Srbija može da postane jedna veoma dinamična zemlja“, Boris Tadić, predsednik Srbije, Tanjug 8. novembar 2011. „Situacija koju je zatekla ova vlada bila je katastrofalna. Privreda je bila na kolenima, budžet prazan, a javne finansije u haosu. Sve opasnosti od sunovrata i bankrota smo izbegli. Sada se lakše diše“, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Alo, 21. decembar, 2012. „Država je pred bankrotom u pravom smislu reči, ali ćemo uraditi sve što je potrebno da se to ne dogodi. Slede teške reforme koje će osetiti pola miliona građana“, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, BIZLife portal 6. oktobar 2013. „Privatni sektor Srbije će boljitak osetiti već u drugoj polovini 2014, a u Srbiji će se bolje živeti već 2015“, Lazar Krstić, ministar finansija, BIZLife portal 16. oktobar 2013. Da ne živim u Srbiji, bila bih sklona da se pozovem na Benjamina Franklina, koji je rekao: „Definicija ludila je kada stalno radite istu stvar, a očekujete drugačije rezultate“. U Srbiji je to potpuno normalno, pitanje je samo – dokle?! Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs
BIZLIFE xxx 7
BIZNIS PANORAMA ’PADNI MI NA GRUDI’ - Ivica Dačić, premijer Srbije i Bekir Bozdag, potpredsednik turske vlade, na zajedničkoj konferenciji za novinare o daljem razvoju dobrih i prijateljskih odnosa Srbije sa Turskom na svim poljima. 'Na njima Srbija ostaje' – Lazar Krstić, ministar finansija i Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade i ministar rada na sednici Vlade Srbije povodom novih mera vlade. ’POŠTA, TELEGRAF, TELEFON, KRKOBABIĆ’ - „Ovo je bila jedna od najuspešnijih godina u istoriji Pošte Srbije. Naše preduzeće je prepoznato kao lider u izdavanju kvalifikovanih elektronskih sertifikata, budući da držimo 60 odsto tog tržišta“, izjavio je Milan Krkobabić, generalni direktor tog javnog preduzeća, na obeležavanju svetskog dana pošte. ’NEŠTO JE SMEŠNO?’ - Na stratištu u Jajincima kod Beograda obeležena je 69. godišnjica raspuštanja nacističkog logora na Banjici. U Jajincima je streljano više desetina hiljada ljudi, a među ubijenima bilo je i 120 dece, uglavnom jevrejske. 08 BIZLIFE biznis panorama „Cccc, šta si sad uradio?“ – Vladimir Putin, predsednik Rusije, Barack Obama, predsednik SAD i Angela Merkel, kancelar Nemačke na Samitu G20. ’GREMO SRBI U EU!’ - Zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Slovenije, kojoj su predsedavali premijeri Ivica Dačić i Alenka Bratušek.
’BOŽE, HVALA TI, MADA NISAM NI SUMNJALA’ – Hrišćanskodemokratska unija (CDU), aktuelne kancelarke Angele Merkel, pobednik je parlamentarnih izbora u Nemačkoj ’ČUDO MOJE’ - Khaldoon Al Mubaraom, generalni direktor kompanije Mubadala i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, na potpisivanju memoranduma o razumevanju sa kompanijom Mubadala za izgradnju fabrike čipova. ’NAS I AMERKANACA 300 MILIONA’ - Predsednik Tomislav Nikolić objavio je na Twitteru fotografiju na kojoj zajedno sa suprugom Dragicom pozira sa predsednikom SAD, Barackom Obamom i prvom damom Michelle, na tradicionalnom prijemu koji je predsednik SAD Barack Obama priredio povodom 68. zasednja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. ’I NE MOGU DA PUTUJU?’ - Ivica Dačić, premijer Srbije i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, na sednici Vlade na kojoj su usvojene ekonomske mere za oporavak i umesto 21 službenog putovanja odobreno samo jedno. ’Ne 'VAMO, TAMO’ - Ruski predsednik Vladimir Putin i vijetnamski kolega Truong Tan Sang u tradicionalnom ’endek’ kostimu sa ostrva Bali, na godišnjem samitu APEC-a (Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje) u Indoneziji. BIZLIFE biznis panorama 09
tema broja Lične karte državnih firmi Privredni 'titani' na redovnoj infuziji TEKST: Marija Damjanović Analiza BIZLife pokazuje da deset preduzeća pod državnom kapom zapošljava čak 114.000 ljudi, što je skoro polovina svih zaposlenih u državnim odnosno javnim firmama. Iste ove firme napravile su prošle godine gubitke od 52,5 milijardi dinara, što je 90 odsto svih gubitaka celokupne privrede. Njihovi dugogodišnji gubici stigli su do 2,5 milijardi evra, a to znači da je ovih deset državnih preduzeća 'pojelo' 40 odsto sopstvenog kapitala U z rekonstrukciju, nove ministre, strane stručnjake, Srbija je, kako i dolikuje, ušla u novi proces priča o reformama. Kao jedan od najvećih dometa ovih promena najavljeno je prebrojavanje onih kojima država svakog meseca isplaćuje platu, kao i uvid u poslovanje preduzeća kojima gazduje ista ta država. Ne samo što je samo po sebi apsurd, već 10 BIZLIFE tema broja se kako se zahuktavala priča o ličnim kartama javnih preduzeća, ispostavilo da je 'razotkrivanje' države preteško i za nju samu, koja je stvorila svako od tih 550.000 radnih mesta sa koliko se licitira. Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da dostave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kreditima ali... Nijedna, ama baš nijedna od oko 650 firmi (ne računajući lokal) kojima upravlja ili je vlasnik država, to nije učinila. Tačnije, nijedna nije dostavila precizne podatke, pa se tako poprilično izanđala povika o uvidima, izveštajima i kontroli u državnim firmama, pretvorila u istinsku tragikomediju. Za zainteresovanog posmatrača, a to bi trebalo da je svaki poreski obveznik ove zemlje, to je više tragedija, jer je konačno
obelodanjeno da je 'car go' i da država nema nikakvu kontrolu nad sopstvenim firmama. Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i najjača politička figura u Srbiji, rekao je da se javna preduzeća ponašaju kao 'država u državi', a slično je konstatovao i Saša Radulović, ministar privrede, koji je prvi u javnost izašao sa pričom o 'anamnezi državnih i javnih firmi', a retoriku je naročito zaoštrio posle isteka roka za dostavljanje „Glasno najavljivana departizacija sada se tiho ličnih karata, krajem septembra. pretvara u svoju suprotnost.” „Nisu dostavili podatke koje bi trebaNemanja Nenadić lo da imaju u malom prstu. Objavićemo Transparentnost Srbija spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije. sektoru, a deset odsto se troši na subPreduzeća su spremna da, kada gube, vencije. To vam je kao motor koji radi od države uzimaju novac, ali ne i da da bi stajao u mestu, a sve manje novca joj dostave podatke kako se taj novac se ima za rezervne delove. To je neodrtroši, kakvi se ugovori i s kim sklapaju, živo“, zaključio je nedavno Krstić. kome su sponzori, koliki su bonusi i Ako ovom Nišliji ništa ne može da se kome ih dele“, rekao je Radulović. zameri zbog ovakvog stanja, jer zaista Na dan kada se ovaj broj BIZLife nije kumovao niti jednom zapošljavanađe na kioscima, ističe i drugi rok ju u javnom sektoru, ponašanje za dostavu traženih podataka, a 1. JP Elektroprivreda Srbije Konačno 'starih' predstavnika Vlade tri dana ranije situacija je bila je obelodanjeno Broj zaposlenih je u najmanju ruku cinično. sledeća: da država nema Poslovni prihodi Na čelu dva najveća javna Nijedno od 803 preduzenikakvu Gubitak preduzeća, Elektroprivrede ća od kojih su traženi pokontrolu nad Kumulirani gubitak sopstvenim Srbije i Železnica Srbije su daci nije dostavilo potpune Kapital firmama kadrovi Srpske napredne informacije, deo nije dostavio stranke. Telekomom koji se ne ništa, dok, kako se izražavaju 2. Železnice Srbije vodi kao javno preduzeće, ali je firma u Ministarstvu privrede, 'sa delom Broj zaposlenih u državnom vlasništvu, takođe šefuje Poslovni prihodi preduzeća ne postoji zadovoljavajuća Gubitak kadar koji je birao SNS. Na čelu Pošte saradnja'. Kumulirani gubitak Srbije je Milan Krkobabić (PUPS), Konačno, zaključak mladog ministra Kapital Socijalistička partija Srbije godinama finansija Lazara Krstića nakon uvida je upravljala Galenikom, Srbijagasom, u javne finansije, odnosno poslovanje 3. JP PTT Srbija Putevima Srbije, Dunav osiguranjem... državih i javnih preduzeča, prilično je Broj zaposlenih „Inicijativa naprednjaka o departislikovit: Poslovni prihodi zaciji javnih funkcija u Srbiji činila je „Ne kontrolišemo ni gde trošimo ni Dobit značajan deo predizborne kampanje koliko trošimo, a godinama trošimo Kapital najmoćnije političke partije, ali glasno više nego što zarađujemo i javni dug, najavljivana departizacija sada se odnosno deficit je posledica toga. Ni4. Telekom Srbija tiho pretvara u svoju suprotnost“, sam siguran da bismo u svojoj kući isto Broj zaposlenih rekao je nedavno Nemanja Nenadić iz radili. Trenutno trećina budžeta odlazi Poslovni prihodi Transparentnosti Srbija podsećajući na penzije, četvrtina na plate u javnom Dobit Najviše zapošljavaju, a da li najbolje posluju? Kapital Procenjuje se da milijardu evra godišnje ostanu u gubitku javna republička preduzeća, preduzeća čiji je osnivač država, firme koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i lokalna javna preduzeća 33.000 128 milijardi dinara 2,4 milijarde dinara 55,2 milijarde dinara 270,6 milijardi dinara 18.462 25,2 milijarde dinara 16,6 milijardi dinara 135,5 milijardi dinara 210,5 milijardi dinara 15.065 21,8 milijardi dinara 1,2 milijardi dinara 24 milijarde dinara 13.550 88,5 milijardi dinara 11,2 milijarde dinara 100 milijardi dinara 5. JP Kolubara Broj zaposlenih 9.923 Poslovni prihodi 39 milijardi dinara Gubitak 3,9 milijardi dinara Kumulirani gubitak 3,9 milijardi dinara Kapital 76,7 milijardi dinara BIZLIFE tema broja 11
bi da su neodvojive. Zbirno, teško je doći do podataka o poslovanju ovih kompanija, jer kako smo videli, nema pojedinačnih podataka, ali je Fiskalni savet sredinom prošle godine uradio analizu kojom ćemo se poslužiti. da se Zakon o izboru direktora preko Tako se procenjuje da milijardu evra konkursa ne poštuje, o čemu je BIZLife, godišnje ostanu u gubitku javna reputakođe, pisao. blička preduzeća, preduzeća čiji je osniNjegov kolega Vladimir Goati, predvač država, firme koje su u nadležnosti sednik Transparentosti Srbija, kaže Agencije za privatizaciju i lokalna javna da se partijski kadrovi nalaze na svim preduzeća. Ukupno, njih je oko 1.300 funkcijama iznad izvršilačkih, 'iznad i to su zapravo firme u kojima država onih koji brišu pod i kuvaju kafu'. ima glavnu reč i čiji je na kraju krajeva Uostalom, posle promene vlasti u ona glavni vlasnik, ali i 'donator' kad Beogradu, čija su lokalna preduzeća ustreba subvencija, novac za povezivaposlovala sa golemim gubicima, jedna nje radnog staža, tolerisanje neplaćanja od gorućih tema, pored izbora za obaveza, izdavanje garancija. novog gradonačelnika, jeste i izbor Samo su lani javna preduzeća ostala novih direktora u ovim firmama, iako u gubitku od 570 miliona evra, što je je u međuvremenu usvojen zakon koji manjak sedam puta veći nego godinu podrazumeva izbor direktora na konranije i čini više od 85 odsto gubitaka kursima. Bez zakona ili sa manipulisacele privrede (privredna društva). Prinim zakonom – za obične građane i zatom su garancije na kraju 2011. izdate poslene nema razlike. Procene govore javnim i velikim državnim preduzećida je više od 10.000 radnih mesta koja ma dostigle neverovatnih 1,7 milijardi mogu da se dobiju isključivo uz člansku evra, a samo u 2010. i 2011. država je kartu partije. otplatila 150 miliona evra duga ovih Nenadić ide i dalje od ovog broja i preduzeća. U istom periodu tvrdi da je članska karta jedina Više samo su Železnice Srbije i šansa za uspeh u Srbiji, ali od 10.000 rudnik Resavica, koji primaipak vidi šansu za promenu radnih ju direktne subvencije od i to u tragičnoj situaciji mesta mogu da se države, primili 435 miliona srpskih javnih finansija. dobiju isključivo uz evra. Na kraju 2011. akumu„Hteli, ne hteli, moraće da člansku kartu partije lirani dug javnih preduzeća štede. Javna preduzeća se poprema državi i drugim javnim minju kao mesta koja će da budu preduzećima procenjuje se na oko 360 na tapetu aktuelne vlade i videćemo miliona evra. da li će kroz te uštede doći do rešenja Izjava Vladimira Goatija iz Transpamakar dela partijskog zapošljavanja.“ rentnosti Srbija sada zvuči sasvim tačZa Nenadića, ključno je partijsko na. „Javna preduzeća su rupa bez dna. zapošljavanje, za građane poslovanje, a Tek posle nekoliko godina se saznaje za samu državu ove dve pojave trebalo Na čelu dva najveća javna preduzeća, Elektroprivrede Srbije i Železnica Srbije su kadrovi Srpske napredne stranke 6. JKP GSP Beograd Broj zaposlenih 6.166 Poslovni prihodi 12,3 milijarde dinara Gubitak 2 milijarde dinara Kumulirani gubitak 18,7 milijardi dinara Kapital 12,9 milijardi dinara 7. Železara Smederevo Broj zaposlenih 5.255 Poslovni prihodi 21,3 milijarde dinara Gubitak 3,2 milijarde dinara Kumulirani gubitak 3,2 milijarda dinara Kapital 16,4 milijarde dinara 8. RTB Bor Broj zaposlenih 4.943 Poslovni prihodi 32,8 milijardi dinara Dobit 224,8 miliona dinara Kumulirani gubitak 943,8 miliona dinara Kapital 8,9 milijardi dinara 9. JP Resavica Broj zaposlenih 4.070 Poslovni prihodi 7,4 milijarde dinara Gubitak 2,1 milijardi dinara Kumulirani gubitak Kumulirani gubitak iznad visine kapitala Kapital 18,2 milijarde dinara 8 milijardi dinara 0 10. JP Srbijagas Broj zaposlenih 3.191 Poslovni prihodi 68,5 milijardi dinara Gubitak 35,2 milijarde dinara Kumulirani gubitak Kumulirani gubitak do visine kapitala Kapital 55,7 milijardi dinara 55,7 milijardi dinara 1,4 milijarde dinara *Podaci za 2012. godinu TOP 10, suma Broj zaposlenih 113.625 Poslovni prihodi 445 milijardi dinara Gubitak 52,4 milijarde dinara Kumulirani gubitak 290,5 milijardi dinara Kapital 721,5 milijardi dinara Gubitak do visine kapitala 290,5 milijardi dinara 12 BIZLIFE tema broja
„Bez zakona ili sa manipulisanim zakonom – za obične građane i zaposlene nema razlike.” Vladimir Goati predsednik, Transparentost Srbija da su sredstva koja dobijaju neproduktivno trošena, a država je tu zakazala i ponaša se kao 'neka dobrovoljna neprinudna organizacija'“, rekao je Goati kad se zahuktala priča o ličnim kartama. Trebalo je iste da predaju i firme iz nadležnosti Agencije za privatizaciju, gde je nešto manje od 600 preduzeća koja zapošljavaju oko 100.000 radnika. Godišnje, oni prave gubitke oko 400 miliona evra, a procenjuje se da njihovi dugovi prema državi i javnim preduzećima u republici i na lokalu iznose oko 1,5 milijardi evra, što je pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To je skoro duplo više nego što Srbija odvaja godišnje za investicije. Ove firme dobijaju subvencije preko Fonda za razvoj, a samo za povezivanje radnog staža država je u 2010. i 2011. dala 360 miliona evra. Kako su se pobrojane firme odnosile prema zahtevu države da dostave lične karte, najkonkretnije? „Od 615 privrednih subjekata koji su u ingerenciji Agencije za privatizaciju i od 35 javnih preduzeća, dobili smo veoma škrte podatke, nijedna lična karta nije potpuna, iako su se tražile informacije koje su inače zakonska obaveza. Od 216 preduzeća nismo dobili nikakvu sliku, 114 je dalo nezadovoljavajuće karte, 49 je kooperativno, ali su podaci loši, dok tek 46 ima približno potrebne podatke. Od 153 ostala preduzeća u Agenciji, 17 ne želi nikakvu saradnju, osam je dalo nezadovoljavajuće informacije, jedno sarađuje, ali sa lošim podacima, dok je 127 približno ispunilo zahteve” , izvestio je do detalja → više informacija na www.bizlife.rs „Objavićemo spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije.” Saša Radulović ministar privrede ministar privrede najavljujući da će 15. oktobra biti pozvani investitori za ulazak u kompanije u restrukturiranju, kojih je 179 i takođe su u portfelju Agencije za privatizaciju. Samo ove Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da dostave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kreditima firme državu koštaju godišnje oko 700 miliona evra. Međutim, ni tu nije kraj. Poreski obveznici nadoknađuju i gubitke u lokalnim javnim preduzećima, kojih je oko 645, a u njima radi 70.000 ljudi. Do podataka o njihovom poslovanju nije uspeo da dođe ni Fiskalni savet koji je prošle godine objavio analizu o radu svih pobrojanih firmi, a kojom smo se poslužili u tekstu. Ipak, poznato je da im godišnje lokalne samouprave daju oko 225 miliona evra subvencija i da u zbiru ove firme rade sa gubicima. ● Krvna slika države kao poslodavca 1.300 kompanija 280.000 zaposlenih 1 milijarda dinara godišnji gubici 2 milijarde evra dugovi prema državi i drugim lokalnim javnim preduzećima 800 miliona evra godišnje subvencije, garancije, otpis dugova *procene, jer preciznih podataka još uvek nema BIZLIFE tema broja 13
EKONOMSKA POLITIKA Nove mere Vlade Srbije Solidarno stezanje kaiša „Možda ćemo već u 2014. morati dodatno da konsolidujemo finansije, jer će se ovo pokazati kao nedovoljno“, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, komentarišući usvojene mere tekst: Nikola Pavlović I dobre i loše. I propuštena prilika i trenutni maksimum. Kad se sumiraju utisci, dva dana nakon objavljivanja ekonomskih mera Vlade, gotovo da nije bilo komentara koji se nije mogao čuti, pa je teško presuditi jesu li zaista Vladine mere toliko dobre, kako ih predstavlja vlast ili su iznuđene i nužne, a dugoročno neefikasne, Na hitnu primenu usvojenih mera pozivaju i domaća i inostrana stručna javnost, jer i jedni i drugi vide nove nužne poteze koje će Vlada morati da povlači dogodine, kako bi mogla da se okarakteriše kao reformska kako tvde ozbiljne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda ili Fiskalnog saveta. Generalna ocena mogla bi biti da Vlada nije imala mnogo izbora, ali da merama koje je usvojila neće postići zacrtani cilj, a to je smanjivanje deficita, javnog duga i u konačnici izbegavanje bankrota. Javni dug Srbije prešao je 60 odsto BDP-a, sledeće godine stići će do 70 odsto, što je siguran put ka bankrotu, što je uostalom konstatovao i ministar finansija Lazar Krstić najavljujući ga za dve godine, ’ako se ništa ne preduzme’. Izvršna vlast zato je usvojila nekoliko mera koje će, ma kako se ekspresno najavljivala realizacija, sa primenom otpočeti verovatno od sledeće godine. Naprosto, potrebno je vreme za izmene zakona, usvajanje, a onda i primenu. Mere Vlade 1 // Solidarni porez Prema najnovijim procenama, u javnom sektoru radi gotovo 700.000 ljudi. Onima koji primaju plate veće od 60.000 dinara, sav iznos preko ovog limita biće oporezovan po stopi od 20 odsto, a iznosi preko 100.000 dinara sa 25 odsto. Ušteda u budžetu, ili prihod od novog poreza, zavisi kako se gleda, biće od 100 do 150 miliona evra godišnje. Krstić je najavio i neke druge promene kada su plate u pitanju: „Iako je jednokratno sniženje plata definitivno, reformom sistema stvoriće se uslovi da plate rastu, ali tamo gde je potrebno i gde ljudi te plate zarađuju.“. 14 BIZLIFE ekonomska politika 2 // Povećanje prihoda budžeta Ojačavanje budžeta planirano je povećanjem poreza i boljom naplatom. Prvo: Niža poreska stopa PDV-a povećava se sa osam na deset odsto, s tim što će neki 'neegzistencijalni' proizvodi biti prebačeni na višu stopu od 20 odsto. Od ove mere očekuje se 200 miliona evra. Drugo: Siva ekonomija, koja danas prema zvaničnim procenama u ukupnoj privredi učestvuje sa 31 odsto, biće ozbiljno napadnuta. To naročito važi za šverc duvana, kao i za sivo tržište pojedinih naftnih derivata. Uvešće se nove kase i nova online fiskalizacija od drugog kvartala 2014, što će zaposlenima u poreskoj upravi omogućiti da se posvete naplati poreza. Od suzbijanja sive ekonomije računa se na oko 150 miliona evra.
i Petrović, a sva je prilika i duzećima i bankama“, potkrepljuje Podsećamo u najkraćem šta je u privrednici Srbije, koji su ostali svoje viđenje Arsić procenjujući Vladinom paketu (detalji u boksu najnezadovoljniji Vladinim merada će već u prvoj polovini sledeće 'Mere Vlade'). Uvodi se solidarni ma. Nacionalna alijansa za lokalni godine biti potrebno dodatno porez na plate u javnom sektoru ekonomski razvoj, koja umnogome smanjivanje budžetske rupe za veće od 60.000 dinara od 20 i 25 zastupa interese privrede, izdala oko jedan odsto BDP, a da bi takvo odsto. Povećava se niža poreska je saopštenje u kome se navodi smanjenje od oko 2,5 odsto BDP stopa PDV-a sa osam na deset da je Vlada propustila priliku da, bilo kredibilno i za investitore u odsto, a deo proizvoda biće oporeizmenama Zakona o radu u delu državne hartije od vrednosti. Prezovan i po višoj stopi, od 20 odsto. koji reguliše isplatu otpremnina, vedeno na jezik brojki: potrebno Krenuće se u žestoku akciju protiv na vreme otvori sebi prostor za je smanjiti budžetsku rupu za oko sive ekonomije, subvencije gubitašima biće smanjene, štedeće se na nabavci robe i usluga. Država će Ignorisanje poreske reforme posebno je iziritiralo se zaduživati po nižim kamatama, Uniju poslodavaca, čiji predsednik Dragoljub Rajić a radiće se na promeni poslovnog podseća na istraživanje koje pokazuje da 90 odsto ambijenta. Ministar Krstić računa da će efekat ovih mera biti izmeprivrednika neće zapošljavati nove ljude dok se ne đu 600 i 700 miliona evra, dok smanje porezi i doprinosi na plate Fiskalni savet, koji je Vladinim milijardu evra kako bi investitori merama dao ’uslovnu podršku’, imali više poverenja u državu i ima drugačiju računicu. obveznice koje ona izdaje, jer će „Možda ćemo već u 2014. država svakako nastaviti da se zamorati dodatno da konsolidujemo dužuje za pokriće deficita. U tom finansije, jer će se ovo pokazati kontekstu, MMF traži sveobuhvatkao nedovoljno“, rekao je Pavle ne i dugotrajne reforme, a Petrović, predsednik Fiskalsve kako bi se zaustavio nog saveta, komentariPotrebno je rast i počelo smanjenje šući usvojene mere. vreme javnog duga. Sličnog ako ne i za izmene zakona, „U tom smislu, istog uverenja je i Miusvajanje, a onda i dostupnost koncesiolojko Arsić, profesor na primenu nog finansiranja trebalo Ekonomskom fakultetu, bi iskoristiti u punoj meri koji kaže da su mere dobro da bi se smanjili troškovi otplate koncipirane, ali „uštede neće biti dugova. Sveobuhvatne strukturne dovoljne“. On procenjuje da će refome trebalo bi da podrže fiskalrezultat mera biti smanjenje defino prilagođavanje, a potrebni su cita od oko 1,5 odsto BDP-a, što je i koraci za poboljšanje poslovne manje od planiranih 600 do 700 klime i smanjenje državnog uticamiliona evra. ja u ekonomiji da bi se poboljšao „To je nedovoljno smanjenje priliv investicija, rast privatnog jer će deficit i sledeće godine biti sektora i zapošljavanje“, smatraju na vrlo visokom nivou, zbog restručnjaci ove institucije. dovnih i vanrednih rashoda usled Istog su mišljenja i Arsić sanacije gubitaka u državnim pre- 3 // Smanjenje subvencija javnim preduzećima Nivo subvencija koje se danas daju je dvostruko, a možda i tri puta veći nego u evropskim zemljama. O subvencijama državnim firmama možete čitati u posebnom tekstu ovog broja BIZLife, ali je Vlada na umu imala ne samo te, već i subvencije za zapošljavanje. Biće nastavljene kroz kredite privredi i, u smanjenom obimu, za investicije i zapošljavanje. Krstić nije želeo da prognozira budžetski efekat svih ovih mera, ali je rekao da će do kraja 2017. one imati 'strukturni' efekat od oko 400 miliona evra godišnje. 4 // Promena poslovnog ambijenta Govoreći o ovom setu mera, Krstić je istakao da se do sada tu „nije mnogo uradilo“ i da „investitori ukazuju da nema makroekonomske stabilnosti“. U ovom kontekstu Krstić je obećao promenu regulative – zakona o radu, pojednostavljenje procedure za izdavanje građevinskih dozvola, zakona o naknadama, kao i drugih finansijskih zakona. Najavljena je i promena modela finansiranja infrastrukturnih investicija. Srbija više neće biti glavni finansijer. Alternativni modeli su javno-privatna partnerstva i koncesije. BIZLIFE ekonomska politika 15
reforma javnog sektora Od izvršne vlasti se očekuje da već od sledeće godine uđe u reformu javnog sektora, što će podrazumevati i otpuštanja prekobrojnih, penzionu reformu, konačni obračun sa birokratijom i sivom ekonomijom. Javni dug Srbije prešao je 60 odsto BDP-a, sledeće godine stići će do 70 odsto, što je siguran put ka bankrotu smanjivanje viška zaposlenih u javnom sektoru što bi donelo uštede kojima bi bila izbegnuta potreba za novim povećanjem PDV-a i udar na standard građana i privredu. „Izostala je razvojna komponenta u planu Vlade s obzirom na to da mere sugerišu da će zaduživanje i dalje biti osnovni način obezbeđivanja likvidnosti, a nije pomenuto za šta će taj novac tačno biti namenjen“, piše u saopštenju. Zanimljivo je viđenje NALED-a da je zbog poslednjeg povećanja PDV-a Vlada „zatvorila jedna od vrata za smanjenje poreskog opte- 5 // Uštede na robi i uslugama U ovoj oblasti je do sada bilo najviše restrikcija. Ipak, Krstić predlaže da se u budžetu za 2014. ove stavke snize za deset odsto u odnosu na rebalans budžeta za 2013. Od toga se očekuje ušteda od 30-40 miliona evra. 16 BIZLIFE ekonomska politika rećenja na zarade“. Oni se pozivaju privrednici će sačekati dok se ne stabilizuju javne finansije i ne na najavu ministra privrede Saše Radulovića da će biti smanjeno op- pronađe prihod koji bi mogao da terećenje na zarade koje, međutim, nadomesti manjak u budžetu zbog smanjivanja nameta na rad. nijednom rečju nije pomenuto u Na hitnu primenu usvojenih Vladinim merama. Pretpostavka mera poziva i domaća i inostrana je da u ovom trenutku, Krstić nije stručna javnost jer i jedni i drugi imao čime da nadoknadi manjak vide nove nužne poteze koje će u budžetu koji bi nastao kao Vlada morati da povlači posledica smanjivanja Zaduživanje dogodine, kako bi mogla poreza, odnosno, dopriće i dalje biti da se okarakteriše kao nosa. osnovni reformska. Od izvršne Ignorisanje poreske način vlasti se očekuje da reforme posebno je obezbeđivanja već od sledeće godine iziritiralo Uniju poslolikvidnosti uđe u reformu javnog davaca čiji predsednik sektora, što će podrazuDragoljub Rajić podseća na mevati i otpuštanja prekobrojistraživanje koje pokazuje da 90 nih, penzionu reformu, konačni odsto privrednika neće zapošljaobračun sa birokratijom i sivom vati nove ljude dok se ne smanje ekonomijom. porezi i doprinosi na plate. „Ovo je prvi korak na putu koji Na ovu meru, sva je prilika, će trajati tri do četiri godine, a postoji mnogo načina da se sklizne sa tog puta. Imam utisak da postoji želja političara da se mere spro// Korišćenje jeftinijih vedu, ali videćemo to u narednim kredita mesecima kad bude jasno šta su od „Poslaćemo signal tržištima kapitala, svega zaista uradili i da li su zapoali i prijateljima gde se uzdamo u čeli neke reforme koje sada nisu bilateralne odnose da ćemo doći do predviđene“, zaključio je profesor jeftinijih kredita. Svaka milijarda u roku Petrović svoju analizu o merama od tri godine koju dobijemo po dva do tri Vlade dodajući da je bio poslednji odsto, znači uštedu od 150 miliona evra godišnje“, rekao je ministar finansija. čas da se mere preduzmu. ● 6
BIZNIS KOMENTAR Neophodne krupnije reforme Srbiji je potreban plan koji će popraviti ekonomsku situaciju. Takav plan morao bi u sebi da sadrži mere za povećanje proizvodnje, smanjenje preobimne administracije i efikasniju lokalnu samoupravu Piše: Vladan Atanasijević, član UO i direktor integracionih sistema u kompaniji Asseco SEE i predsednik UO Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) A ktuelnu ekonomsku situaciju u Srbiji možemo da ocenimo kao izazovnu. Nivo javnog duga približio se granici neodrživosti, a veliki budžetski deficit smanjuje prostor za razmišljanje o podsticanju razvoja. U takvoj situaciji visoke kamate banaka ne dozvoljavaju privredi da napreduje i da pozitivno utiče na standard svih nas. Stope rasta koje poslednjih godina ostvarujemo pre bi se mogle nazvati stagnacijom. Nedavno predložene ekonomske mere vidim kao početnu fazu sveobuhvatne reforme u kojoj je potrebno konsolidovati prihode i rashode. Međutim, nedostaje im razvojna komponenta. Ono što je Srbiji potrebno jeste plan koji će popraviti ekonomsku situaciju. Takav plan morao bi u sebi da sadrži mere za povećanje proizvodnje, smanjenje preobimne administracije (svedoci smo da se ne zna koliko ima zaposlenih u javnom sektoru). Takođe, neophodno je da imamo i efikasnije lokalne samouprave koje znaju svoje komparativne prednosti i aktivno rade na poboljšanju privrednog ambijenta. Najave koje stižu iz Ministarstva privrede, a odnose se najpre na donošenje četiri važna zakona (o radu, planiranju i izgradnji, stečaju i privatizaciji), kao i na uspostavljanje kontrole nad dodelom podsticaja i subvencija predstavljaju ohrabrenje. Izmene Zakona o radu su potrebne privredi kako bi na tržištu rada svi pronašli radnike kakvi su im potrebni. Dudugotrajno izdavanje građevinskih dozvola usporava investiranje, dok nerešeni slučajevi firmi u stečaju ili u ponovnoj privatizaciji onemogućavaju stavljanje njihovih pogona u funkciju oživljavanja proizvodnje. Ono što trenutno nedostaje, a značajno bi uticalo na popravljanje ekonomske situacije, jeste snažnije suzbijanje sive ekonomije. To je nešto na čemu NALED insistira i nastaviće da zagovara i u narednom periodu. Neophodno je doneti jedinstveni zakon o inspekcijama koji bi razrešio dileme oko nadležnosti i učinio nadzor efikasnijim, smanjiti poresko opterećenje rada (što bi Ono što trenutno nedostaje, a značajno bi uticalo na popravljanje ekonomske situacije, jeste snažnije suzbijanje sive ekonomije podstaklo one koji rade u sivoj zoni da je konačno napuste), ali i insistirati na doslednoj primeni propisanih kazni. Pomaci kao što je uvođenje elektronskih servisa prema građanima i privredi zaslužuju pohvale jer smanjuju prostor za korupciju, snižavaju troškove i olakšavaju svima život, ali oni ne donose stope rasta od pet i više odsto godišnje, koje su Srbiji potrebne. Za to su potrebne krupnije reforme, a to je mesto gde privreda i asocijacije poput NALED-a mnogo mogu da pomognu. Konkretni potezi za popravljanje ekonomske situacije iz domena sistemskih reformi morali bi da budu: reforma radnog zakonodavstva i smanjivanje poreskog opterećenja zarada, reforma inspekcija radi suzbijanja sive ekonomije, reforme poreskih postupaka i administracije, kao i reforma procesa izdavanja građevinskih dozvola i katastra nepokretnosti. Na to bi trebalo nadovezati ništa manje važna pitanja kao što je spuštanje većeg broja ovlašćenja na lokalni nivo, nastavak razvoja e-uprave, uvođenje principa „ćutanje administracije znači odobravanje“, jača kontrola budžeta i bolja analiza efekata zakona. Primećujete li da većina njih ne mora da košta? ● Giljotina propisa Završetak giljotine propisa takođe je važan zadatak kako bismo se konačno oslobodili nepotrebnog administriranja i doprineli da privreda ne zazire od birokratskih i svih drugih zahteva države, koji su često vešto sakriveni ili neprimetni u šumi paragrafa, a što je poseban problem – puno koštaju. BIZLIFE biznis komentar 17
BIZNIS I POLITIKA Srbija i najmoćnije svetske ekonomije Sitna riba među ajkulama Istraživanje BIZLife pokazuje da Srbija sa polovinom zemalja iz grupe dvadeset najmoćnijih država sveta ili nema nikakvu saradnju, ili je ona realno zanemarljiva tekst: Marija Damjanović 18 BIZLIFE biznis i politika „n aš glavni zadatak je da vratimo svetsku ekonomiju na održiv i uravnotežen rast, što dosad nije rešeno, zbog čega postoji sistemski rizik za ponavljanje akutne krize“, poručio je Vladimir Putin, predsednik Rusije, na septembarskom samitu zemalja G 20, a onda se sa liderima ostalih zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) dogovorio o osnivanju rezervnog fonda od 100 milijardi dolara radi zaštite ovih ekonomija. Istovremeno, šefovi dvadeset najmoćnijih zemalja Sa zemljama EU, Srbija ima najbolje odnose u poređenju sa svim ostalim članicama G 20, a posebno sa Italijom, Nemačkom i Francuskom sveta dogovorili su se da će biti intenzivirana slobodna trgovina zaključujući da protekcionizam dovodi do opasnosti od usporavanja ekonomskog rasta i slabljenja trgovine. Jedno je sigurno, Srbija nikada neće biti član G 20, ali bi se politički i ekonomski mogla približiti grupi G 20, među kojima su zemlje najveći partneri Srbije, ali i one sa kojima Srbija nema ama baš nikakvu saradnju. Činjenica je da 'dvadesetorica' određuju sudbinu globalne, a time i lokalnih ekonomija, budući da se u njima stvara čak 90 odsto svetskog BDP-a, 80 odsto globalne trgovine, a u njima živi dve trećine stanovništva na Zemlji. Članovi G 20 su ministri finansija i guverneri nacionalnih banaka 19 zemalja: Argentina, Australija, Brazil, Francu-
mogućnosti saradnje i sa drugim ska, Nemačka, Indija, Indonezija, zemljama, poput Indije. To je Italija, Japan, Južna Afrika, Južna ogromno tržište čiji je značaj u Koreja, Kanada, Kina, Meksiko, Srbiji veoma potcenjen. Imaju Rusija, Saudijska Arabija, Sjediveoma razvijenu softversku i njene Američke Države, Turska, farmaceutsku industriju i siguran Ujedinjeno Kaljevstvo i guverner sam da bi naše kompanije mogle Evropske centralne banke. Ova pronaći svoj interes. Međutim, elita potčinila je svom uticaju i prvi korak treba da učini država međunarodne organizacije, pre negujući dobre političke odnose svega Svetsku banku i MMF, prekao što je nedavno započela ko kojih utiče na politiku i upravsaradnju sa Ujedinjenim Arapskim lja ekonomijom sveta. Pomoć ovih Emiratima.“ finansijskih moćnika siromašne i Kao jedan od osnivača Pokreta zadužene zemlje poput Srbije sve nesvrstanih, Indija je od sticanja teže plaćaju, pa se jače političke i nezavisnosti (1947) bila ekonomske veze sa zemljameđu najznačajnijim ma dvadeset najmoćnijih Južne Koreje privrednim partneispostavlja kao nužnost nema Srbiju od demokratskih promena rima SFRJ. U Indiju privrednog razvoja. na mapi do danas je dugo najavljivana smo izvozili plastične Kao evropska zemlja privrednih investicija kompanije Embassy mase, električne masa težnjom pridružipartnera naše zemlje Group u izgradnju informatičšine i opremu, hartiju i vanja Evropskoj uniji, ko-tehnološkog parka u Inđiji. karton, a uvozili čaj, biber Srbija prirodno najveći Ukupna vrednost ove investicije i druge začine, proizvode od kože, uvoz i izvoz ostvaruje sa zemljama je oko 600 miliona evra, a čitav svilu i tkanine. Danas je ova saEU (60 odsto). Analiza koju smo posao započet prošle godine biće radnja u najmanju ruku skromna uradili pokazuje ne samo da sa završen tek za pet godina. ili realno zanemarljiva. Naime, pojedinim zemljama iz Grupe 20 Srbija nema nikakve odnose, nego je sa mnogima od njih pre Kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, tri decenije imala jače privredne Indija je od sticanja nezavisnosti (1947) bila među veze nego danas. Takav primer je najznačajnijim privrednim partnerima SFRJ Indija, koja se prošle godine našla na četvrtom mestu po snazi ekoZEMLJE AMERIČKOG najveći obim trgovinske razmene nomije, iza SAD, Kine i Japana, a KONTINENTA između Srbije i Indije u poslednjoj prema procenama OECD-a u ovom Još lošije odnose Srbija ima deceniji zabeležen je 2011, kada veku biće među tri vodeće ekosa zemljama Latinske Amerije ukupna vrednost iznosila 168,4 nomske sile. Naprosto, od 1995. ke poput Argentine i Meksika. miliona dolara (od toga, izvoz godine, BDP raste po stopi od 7,5 Prema poslednjim podacima, od Srbije 7,7 miliona dolara, a uvoz iz odsto i mada je životni standard ukupno 149 zemalja u koje Srbija Indije 160,7 miliona dolara). Jedino još uvek nizak, ekonomija Indije izvozi, Argentina je na 104. ulaganje pristiglo iz ove zemlje u već sada je u rangu sa Rusijom, a tajna uspeha je jeftina radna snaga, jeftine inovacije, snažna softverska industrija i činjenica da za razliku od Kine, recimo, Indija ne zavisi od izvoza. Sve analize pokazuju da će SAD, i pored turbulencija u ekonomiji, i u narednoj Svet u narednoj deceniji INDIJA PARTNER IZ DOBA NESVRSTANIH Ekonomista Aleksandar Stevanović, u kratkom razgovoru za BIZLife, skreće pažnju upravo na Indiju. „Srbija ne bi trebalo da se fokusira samo na EU. Ona jeste naša kuća, ali postoje brojne deceniji sačuvati svoje komparativne prednosti, čemu će pomagati dominantna američka valuta i jezik. Kina će nastaviti sa ekspanzijom u ekonomiji, a Rusija u ideologiji. Indija će sve uspešnije koristiti svoj potencijal rame uz rame s Brazilom, a Evropska unija, uz dominantan uticaj svojih vodećih članica, Nemačke, Francuske, V. Britanije, a uz podršku SAD, nastaviće grčevitu borbu da ojača i proširi organizaciju, stabilizuje političku i ekonomsku moć i očuva evro. Vojna premoć će i dalje biti od presudnog uticaja, a Amerika će i narednih godina biti najjača vojna sila na svetu. Rastuća vojna moć Rusije u kombinaciji sa ekonomijom u sferi gasa i energeneta omogućiće joj ograničeno širenje uticaja samo na neke zemlje istočne Evrope i Azije.Veliku, a možda i presudnu ulogu u ratnom hazarderstvu, i pored alternativnih izvora energije, i dalje će imati nafta. BIZLIFE biznis i politika 19
prednosti koje bi VELIKE UDALJENE EKONOMIJE IMALE ULAGANJEM u Srbiju su male, budući da je srpsko tržište malo, a ima mnogo drugih zemalja gde bi eventualno moglo da se ulaže kako bi se izvozilo na treća tržišta odnosi sa kanadom Primetno je da srpski političari sve više pažnje posvećuju i odnosima sa Kanadom, moguće i zbog toga što je nekoliko tamošnjih kompanija najavilo velika ulaganja u Srbiju do kraja ove godine. 20 BIZLIFE biznis i politika mestu (0,01 odsto svog izvoza), a rekordni izvoz zabeležen je 2011. godine (488.000 dolara). Iz ove zemlje u Srbiju nije stigla nijedna investicija, baš kao ni iz Meksika, niti iz Brazila, pete najveće zemlje na svetu i političkog i ekonomskog lidera Latinske Amerike. Brazilska ekonomija je jedna od najbrže rastućih ekonomija na svetu. Po veličini BDP je trenutno osma, a po kupovnoj moći sedma. Stopa nezaposlenosti od svega pet odsto duplo je niža nego u Evropskoj uniji i znatno manja nego u SAD (7,4 odsto) koje su i prošle godine bile prve na listi najjačih ekonomija sveta. Međutim, spoljnotrgovinska saradnja Srbije i Brazila je od 2008. godine sve manja i manja, a i tada je bila ukupno 150 miliona dolara, od čega je deficit na strani Srbije bio čak 142 miliona dolara. Evo kako Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ne saradnje“, kaže naš sagovornik. U odnosu na saradnju sa zemljama Južne Amerike, sa državama Severne Amerike Srbija ima neuporedivo bolje odnose. Iz SAD je u Srbiju u poslednjoj deceniji stiglo nešto više od milijardu evra investicija, a američke kompanije objašnjava slabu saradnju sa u Srbiji zapošljavaju 8.000 ljudi. pomenutim zemljama, kao i sa Iako skromna, spoljnotrgovinska Rusijom i Kinom sa kojima Srbija razmena konstantno raste, a samo ima relativno razvijene odnose u prvih šest meseci ove godine, za razliku od Južne Koreje koje, izvoz iz Srbije u SAD je povećan na primer, uopšte nema na mapi čak tri puta, na 133 miliona dolaprivrednih partnera naše zemlje. ra, dok je uvoz ostao približno „Srbija trguje najviše sa isti (159 miliona dolara). susedima i sa većim Iz SAD Skoro je izvesno da će zemljama članicama EU, je u Srbiju izvoz u drugoj polokao što su Nemačka stiglo više od vini godine biti manji i Italija. U suštini, milijardu nego u prvoj polovini Srbija nema baš šta da evra godine, jer je 31. jula ponudi tim velikim i investicija istekao status GSP Srbiji udaljenim privredama. (bescarinski izvoz za 4.650 Takođe, prednosti koje bi proizvoda). te zemlje imale ako bi ulagale u Primetno je da srpski političari Srbiju su male, budući da je srpsko sve više pažnje posvećuju i odnotržište malo, a ima mnogo drugih sima sa Kanadom, moguće i zbog zemalja gde bi eventualno moglo toga što je nekoliko tamošnjih da se ulaže kako bi se izvozilo na kompanija najavilo velika ulaganja treća tržišta. Naravno, neke od tih u Srbiju do kraja ove godine. zemalja imaju suficite u spoljnoj Trenutno, u Srbiji posluje oko 50 trgovini pa teže da taj novac ulažu kanadskih kompanija, a od početka u inostranstvo, ali rizik u Srbiji ne godine iz ove zemlje došlo je dva može da bude privlačan, tako da i to ograničava mogućnosti privred- miliona dolara investicija.
turska ekonomija Prema analizama Svetske banke i MMF, turska ekonomija je jedna od onih koje će obeležiti budućnost. U 2011. Turska je imala najbrži privredni rast (8,5 odsto) iza Kine, a prošle godine šest odsto. PRIRODAN SARADNIK ZEMLJE EU Sa zemljama EU, Srbija ima najbolje odnose u poređenju sa svim ostalim članicama G 20, a posebno sa Italijom, Nemačkom i Francuskom. Italija je najveći investitor u Srbiju sa uložene dve milijarde evra, 400 kompanija koje prometuju oko dve milijarde evra godišnje i zapošljavaju čak 20.000 radnika. Nemačka je drugi po značaju evropski ulagač, odnosno, spoljnotrgovinski partner Srbije, dok ništa manje značajna nije saradnja sa Francuskom i Velikom Britanijom. Francuska ulaganja procenjuju se na nešto manje od milijardu evra, a britanska na oko 800 miliona evra. EU je od 2001. do danas donirala blizu tri milijarde evra Srbiji, što je više nego što je naša zemlja zaradila od privatizacije (2,6 milijardi). Od ovih izdvojenih zemalja, takoreći osnivača G 20 sa Starog Međutim, turske investicije u Srbiji su zanemarljive u odnosu na najbliže okruženje. Naime, Turska je u Srbiju investirala oko 100 miliona evra, a u Rumuniju i Bugarsku 9,5, odnosno 4,5 milijardi dolara. Italija je najveći investitor u Srbiju. 400 kompanija koje prometuju oko dve milijarde evra godišnje zapošljavaju čak 20.000 radnika kontinenta, ubedljivo najlošije odnose Srbija ima sa Turskom. Tačnije, ona se uglavnom svodi na spoljnotrgovinsku razmenu koja konstantno raste od 2009. kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini i 2011. godine dostiže rekordnih 588,4 miliona dolara. Vodeće ekonomije sveta Prema podacima Svetske banke i MMF najveće svetske ekonomije 2012. bile su ekonomije: SAD, Kine, Japana, Indije, Nemačke, Rusije, Velike Britanije, Brazila, Francuske i Italije. Godinu dana ranije redosled najjačih ekonomija je bio isti s tim što su V. Britanija i Brazil zamenili mesta. Na jedanaestom mestu bila je ekonomija Meksika, a na dvanaestom Južne Koreje. Prema analizama Svetske banke i MMF, turska ekonomija je jedna od onih koje će obeležiti budućnost. U 2011. Turska je imala najbrži privredni rast (8,5 odsto) iza Kine, a prošle godine šest odsto. Ključni sektori privrede su bankarstvo, turizam, poljoprivreda, građevinarstvo, elektronska, mašinska, automobilska industrija. Stopa nezaposlenosti je 8,2 odsto. Kao ekonomije budućnosti međunarodni eksperti pored Turske vide nekoliko zemalja sa kojima Srbija ili nema nikakvu ili ima saradnju koja nije vredna pomena. Reč je o Indoneziji, Nigeriji, Meksiku, Filipinima i Iranu, Bangladešu, Poljskoj, Čileu, Ukrajini i Kataru. ● BIZLIFE biznis i politika 21
korporativno DECENIJA POSLOVANJA U SRBIJI Godišnjica uspešne privatizacije s leva na desno: Thanos Trimis generalni direktor BAT za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku Srđan Lazović direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region BAT SouthEast Europe Ivica Dačić premijer Vlade Srbije Rasmus Pagh generalni direktor fabrike BAT Vranje British American Tobacco je tokom proteklih deset godina uplatio 950 miliona evra u budžet Republike Srbije K ompanija British American Tobacco (BAT) obeležila je deset godina od uspešne privatizacije Duvanske industrije Vranje na svečanoj proslavi u svojoj fabrici u Vranju, kojoj je prisustvovao i Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije. Kompanija je privatizacijom Duvanske industrije Vranje, BAT je postao jedan od pionira stranih direktnih investicija i najveći britanski investitor u Srbiji 22 BIZLIFE korporativno prisutna u Srbiji od 1996. godine, a privatizacijom Duvanske industrije Vranje BAT je postao jedan od pionira stranih direktnih investicija i najveći britanski investitor u Srbiji. Pored premijera Srbije, ceremoniji su prisustvovali Thanos Trimis, generalni direktor British American Tobacco za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku, Rasmus Pagh, generalni direktor fabrike BAT Vranje a.d. i brojni relevantni predstavnici privrednog i javnog života Srbije. „Srbija je pouzdana i sigurna destinacija za investitore, a jedan od najboljih primera za to je i uspešna privatizacija Duvanske industrije Vranje pre deset godina“, istakao je Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije, na svečanoj ceremoniji. Premijer je dodao da će Vlada Srbije podržati strane investitore tako što će praviti uslove za regionalnu stabilnost i stvarati ekonomski sistem u kome će postojati stabilnost institucija. „Takođe, sve aktivnosti Vlade Republike Srbije u narednom periodu biće usmerene na to da obezbedimo što više direktnih investicija, a kompanija British American Tobacco sigurno nam može
Premijer Dačić u obilasku BAT fabrike u Vranju Obraćanje premijera Dačića povodom jubileja BAT-a pomoći u tome da predstavimo „Tokom proteklih godina, investirali Srbiju kao atraktivnu investicionu smo milion evra u društveno destinaciju. Kao ozbiljan partner odgovorne projekte“ – Thanos Trimis Vlade Srbije u protekloj deceniji, BAT predstavlja motor razvoja ciju fabrike u Vranju. „To nas čini doprinosom srpskom budžetu od privrede, ne samo juga Srbije već jednim od najznačajnijih stranih preko 100 miliona evra. Pored i cele zemlje. Nadam se da će i investitora i ujedno najvećim toga, BAT je jedan od pionira kordruge vodeće svetske kompanije britanskim investitorom u zemlji. porativne društvene odgovornosti u drugim industrijama slediti Želeo bih da čestitam celom BAT u Srbiji, a tokom proteklih godina primer BAT“, istakao je Dačić. timu u Srbiji na vremenu i energiji investirali su milion evra u drušTržište Srbije je oduvek zaukoje su uložili tokom protekle detveno odgovorne projekte. zimalo veoma važan položaj u cenije. Prvih deset godina u Srbiji „Okrenuti smo budućnookviru naših poslovnih „BAT je iza nas i unapred se radujemo sti i očekujemo da će faoperacija u jugoistočpredstavlja narednoj, još uspešnijoj deceniji“, brika u Vranju jednog noj Evropi i upravo je motor razvoja zaključio je Rasmus Pagh, generaldana biti proizvodni to bio glavni razlog privrede ni direktor fabrike BAT Vranje. ● centar ne samo za za kupovinu fabrike ne samo juga Srbije već i cele zemlje“ CEFTA region, već i za u Vranju pre deset - Ivica Dačić mnoge zemlje Evropske godina, naveo je tom priunije“, istakao je Trimis likom Thanos Trimis, geneukazujući na dugoročne planove ralni direktor BAT za Srbiju, Crnu kompanije u Srbiji. Goru i Bugarsku. Tokom protekle British American Tobacco je u decenije, BAT je u budžet RepuSrbiji prisutan već 17 godina i od blike Srbije uplatio 950 miliona privatizacije 2003. godine kompaevra, prvenstveno putem akciza nija je investirala više od 200 mii drugih poreza, a danas je jedan liona evra, od čega je 115 miliona od vodećih poreskih obveznika u uloženo u kupovinu i modernizadržavi, sa prosečnim godišnjim Finansijska ulaganja Na ime poreza i ostalih dažbina BAT je od svog dolaska do danas uplatio u budžet Srbije 950 miliona evra, dok je direktna investicija iznosila više od 200 miliona evra, od čega je 115 miliona investirano u kupovinu i modernizaciju same fabrike. Pored toga, u poslednjoj deceniji kompanija je uložila milion evra u društveno odgovorne projekte u Srbiji. BIZLIFE korporativno 23
ISTRAŽIVANJE Gradovi budućnosti Dvadeset sedam gradova, koje je PwC analizirao, u 2012. godini je stvorilo ukupno osam odsto svetskog BDP-a, ali imaju samo 2,5 odsto svetskog stanovništva razvijaju će pomoći razumevanju urbanih problema koji mogu uskoro predstojati (ili su već prisutni) i srpskom glavnom gradu i drugim velikim gradovima oko nas, kao i šta sve utiče na jedan veliki grad: zvaničnici i zakonodavci koji postavljaju temelje, kompanije koje investiraju za dobrobit grada (i svoj profit, svakako), kao i stanovnici, bogati ili siromašni, koji grade život u gradskim naseljima. hongkong tekst: Veronika Tasić Vušurović menadžer u PWC K ompanija PricewaterhouseCoopers (PwC) sa organizacijom Partnerstvo za New York City po peti put je objavila rezultate istraživanja najznačajnijih svetskih gradova. Analiziran je učinak i uticaj ovih gradova u 2012. na ekonomske i socijalne pokazatelje, ali i uticaj budućih ekonomskih tokova na ove gradove. Rezultati ostvareni 2012. i mogućnosti koje se mogu ostvariti 2025. su okvir za razmišljanje i delanje za 27 najznačajnijih svetskih gradova: Peking, Berlin, Buenos Ajres, Čikago, Hongkong, Istanbul, Johanesburg, Kuala Lumpur, London, Los Anđeles, Madrid, Meksiko Siti, Milano, Moskva, Mumbaj, Njujork, Pariz, San Francisko, Sao Paulo, Seul, Šangaj, Singapur, Stokholm, Sidnej, Tokio, Toronto. Zašto baš ovih 27 gradova Kao centri finansija, trgovine i kulture, ovi gradovi su i pokretači moderne svetske ekonomije, ali i stecište globalnih društvenih i kul- Uspeh dolazi od volje i mogućnosti da se usklade želje i namere privrede, vlasti i društva turnih tokova. Šta je to što ovim gradovima pomaže da napreduju? Kako bi u 2025. mogli da izgledaju njihova stopa zaposlenosti, obim proizvodnje i struktura stanovništva? Pogled na sadašnju situaciju ovih gradova i smer u kome se Najprivlačniji gradovi London je u 2012. upadljivo napredovao i sada je globalno najprivlačniji grad. Njujork ostvaruje dobre rezultate u odnosu na ostale gradove i pokazuje snagu u različitim oblastima, ali ne prednjači ni u jednoj individualnoj kategoriji. Pariz je za četiri mesta bolji u 2012. u odnosu na prethodnu godinu, a u pogledu demografije i kvalitetu života zauzima prvo mesto. Pariz je odmah iza Londona po svojoj globalnoj 24 BIZLIFE istraživanje Šta nam statistika otkriva Gradovi koje smo analizirali u 2012. su stvorili ukupno osam odsto svetskog BDP-a (bruto domaćeg proizvoda), ali imaju samo 2,5 odsto svetskog stanovništva. Do 2025. ukupan broj stanovnika ovih gradova će se povećati za 19 miliona, a stvoriće se 13,7 miliona dodatnih radnih mesta. Ukoliko se ispune projekcije UN i ostvari london skroman ekonomski napredak, ovi gradovi će stvarati 3,3 triliona USD dolara svetskog BDP-a. Sa rastom ovih gradova nastaviće se i proces simbioze između Istoka i Zapada. Naime, gradovi u razvoju imaće ogroman porast privlačnosti, što ukazuje da dugoročno investiranje u urbani centar pruža zaštitu od ekonomske nestabilnosti evrozone. Peking i Šangaj su među prvih pet po ekonomskoj snazi i globalnoj privlačnosti. Naredni koraci ova dva grada moraju obuhvatati uravnoteženi napredak po svim socijalnim i ekonomskim pokazateljima kako bi svoj sadašnji izuzetan rast pretvorili u stabilnu poziciju u samom vrhu svetskih finansijskih centara.
modernih gradova, fleksibilnost će broja stanovnika i radnih mesta, postati ključna reč za projektante i dok će razvijeni finansijski centri regulatore u budućnosti. zadržati kupovnu moć, kao i visok Finansijske i poslovne usluge, pronivo tražnje koji će podsticati rast. izvodnja, veleprodaja i maloprodaja Jedna strana će i dalje gurati drugu su osnova razvoja za mnoge ka boljem sutra. Istovremeno Gradovi gradove u 2012. Trećina će svaki grad predstavkoje smo radnih mesta obuhvaljati zasebni ekonomski analizirali u 2012. ta poslove u sektoru eko-sistem izgrađen oko godini stvorili su finansijskih usluga i u međusobno povezanih osam odsto proizvodnji. U Šangaju ekonomskih i socijalnih svetskog je svaki treći zaposleni u snaga koje spaja veliki BDP-a proizvodnom sektoru, dok u broj različitih radnih mesta. Milanu, Parizu, Londonu, PekinOstvarivanje zdrave ravnoteže gu, San Francisku i Stokolmu domiizmeđu ovih snaga je kamen temeniraju finansijske usluge. Veleprodaja ljac urbane izdržljivosti. i maloprodaja su odgovorne za svako Od američkog biologa i istraživača peto radno mesto u Hongkongu, E. O. Wilsona pozajmljena je teza Kuala Lumpuru, Moskvi, Mumbaju, da zdravi rast grada i dugoročMeksiko Sitiju i Istanbulu. Svakako, na održivost zavise od „pozitivgradovi u razvoju će prestati da se nog jačanja mreže socijalnog i oslanjaju na proizvodne delatnosti ekonomskog razvoja“. Kada su te će biti neophodno da diversifikuju činioci kvalitetnog života kao što svoj profil radne snage i poslova. su školstvo, zdravstvena zaštita, Istorija pokazuje sposobnost smeštaj i sigurnost u saglasnosti sa gradova da se stvore iz temelja, kao jakom infrastrukturom i uspešnim Bez obzira na veličinu, bogatstvo, ili napredak modernih gradova, fleksibilnost će postati ključna reč za projektante i regulatore u budućnosti kompanijama, postoje dobri uslovi da se put poploča optimizmom, ako ne i zlatom. Loše vesti za gradove su iste kao i za nauku: „jedna od najtežih stvari ponekad je pokretanje samog procesa“, te društveni razvoj ne možemo gledati odvojeno od ekonomskog. Pored toga, bez obzira na veličinu, bogatstvo, ili napredak moscow što mnogi gradovi u razvoju upravo rade, ili da se izgrade na svojim ostacima, kao što je bio slučaj sa mnogim razvijenim gradovima posle rata. Uspeh dolazi od kolektivne volje i mogućnosti da se usklade želje i namere privrede, vlasti i društva. Gde postoji zajednička dobra volja, postoji i put napred.● Kriterijumi po kojima su gradovi posmatrani 1 // Intelektualni kapital Donosi inovacije koje su pokretač socijalnog i ekonomskog razvoja gradova. 2 // Tehnološka spremnost za izazove koji su pred gradovima. 3 // Prevoz i infrastruktura imaju ogromnu ulogu u povezivanju ljudi i utiču na iskustvo života u gradovima. 4 // Zdravlje, bezbednost i sigurnost su možda i jedan od najvećih izazova za svaku gradsku upravu. 5 // Održivost i životna okolina su pod uticajem globalnih fenomena, ali i efikasnosti i odlučnosti gradske uprave. 6 // Ekonomska snaga gradova, ne samo na njihovoj teritoriji već i nacionalno, regionalno i globalno. 7 // Lakoća poslovanja se povezuje sa gostoprimljivim i odgovornim poslovnim okruženjem. 8 // Niski troškovi života kako stranih poslovnih ljudi, tako i domaćeg stanovništva, oduvek su posmatrani kao prednost. 9 // Demografska struktura i kvalitet života privlače kako nove stanovnike, tako i investitore. 10 // Globalna privlačnost meri povezanost i dominaciju gradova u socijalnom, ekonomskom i kulturnom domenu. new york BIZLIFE istraživanje 25
s p e c i j a l n o i Z d a n j e reciklaža Nova industrijska grana
INTERVJU Dejan Novaković, državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Perspektivna industrijska grana tekst: Tatjana Ostojić Foto: Marko Rupena Broj izdatih dozvola, oko 2.000, potvrđuje činjenicu da je u RS uspostavljen sistem reciklaže otpada uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja bitan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom „U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u Srbiji se povećavaju i procenjuje se da se reciklira od deset do 15 odsto otpada. Od 2003. do danas, zabeležen je nagli rast broja preduzeća koja se bave reciklažom otpada. Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje RS treba da ispuni, zacrtan je cilj da je u periodu od 2015. do 2019. neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada: staklo, papir, karton, metal i plastika, na 25 odsto od njegove količine”, kaže u intervjuu za BIZLife Dejan U periodu od novembra 2009. do danas ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine je izdalo 1.278 dozvola za upravljanje otpadom, od kojih su oko 20 odsto integralne dozvole izdate reciklerima 28 BIZLIFE intervju Novaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. U Evropi se, prema njegovim rečima, prosečno reciklira tri puta više otpada nego u Srbiji. U ekonomski razvijenim zemljama u Evropi i svetu, procenat reciklaže je i veći od 80 odsto (Japan). „Potencijali u Srbiji su svakako prepoznatljivi i veoma značajni, kako u količini otpada, koji se stvara na teritoriji RS, tako i u infrastrukturnim kapacitetima koje poseduju postojeći i budući
uspostavljen sistem operateri koji upravljaju otpadom, odnosno, koji se bave reciklažom otpada. U periodu od novembra 2009. do danas ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine je izdalo 1.278 dozvola za upravljanje otpadom, od kojih su oko 20 odsto integralne dozvole izdate reciklerima, dok ostatak predstavljaju dozvole za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada na teritoriji RS. Uz ovaj broj svakako bi trebalo dodati i značajan broj izdatih rešenja o izmenama i dopunama postojećih dozvola, u skladu sa zahtevima operatera, njihovom reorganizacijom poslovanja, povećanim kapacitetima i slično.” kako bismo mogli da garantujemo ● Gde su potencijali reciklažusluge industriji i podignemo ih ne industrije i kako ocenjujete na viši nivo. U proteklom periodu, trenutno stanje u industriji čiji se izdavanjem dozvola i subvencipredstavnici žale na maćehinski ja, država je ozbiljno podstakla odnos države prema čitavom zelenu i reciklažnu industriju, sektoru? Izdate te omogućila jedna- Broj izdatih dozvola dozvole ke šanse svima. Ali potvrđuje činjenicu da predstavljanju licenca, odnosno sam je u RS uspostavljen prvi korak papir nije dovoljan. Za sistem reciklaže otpau stvaranju sistema upravljanje otpadom da uz formiranje jake u zaštiti životne neophodne su investicisakupljačke mreže, koja sredine je u tehnologiju, kvalitepredstavlja bitan element tan menadžment i integrisani u uspostavljanju i unapređesistem kontrole i praćenja tokova nju sistema upravljanja otpadom. otpada. Država mora da proveri Procena je da je na teritoriji RS, od koliko kompanija koje su dobile 2009. do danas, izdato oko 2.000 dozvolu sada postoji, koliko ih je dozvola. Izdate dozvole predstavaktivno, na koji način posluju i šta ljanju samo prvi korak u stvaranju bi trebalo menjati... celovitog sistema u zaštiti životne Kroz izmene i dopune Zakona sredine. o upravljanju otpadom, koji se Druga faza je sertifikacija, dosada nalazi u proceduri, traži se bijanje svih ekoloških standarda, Budžetski fond za zaštitu životne sredine Kada govorimo o uspostavljanju i unapređenju sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine, ali i upravljanja otpadom, prioritet Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je, svakako, obezbeđivanje uslova za redovno punjenje budžeta. Ministarstvo energetike, razvoja → više informacija na www.bizlife.rs Broj izdatih dozvola potvrđuje činjenicu da je u RS uspostavljen sistem reciklaže otpada uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja bitan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom. rešenje za novi okvir u toj oblasti, za njegovu ekološku i energetsku upotrebu, a sve u skladu sa zakonodavstvom EU, koje je potrebno u potpunosti uklopiti u domaće zakonodavstvo. U skladu sa primerima dobre prakse u drugim zemljama EU, potrebno je revidirati procedure za izdavanje dozvola, jer je nekontrolisani tok otpada - podsticaj za kriminal. Zato je potreban nadzor, kako poreske policije tako i ekološke inspekcije. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine ulaže ogroman napor da, kroz izmene i dopune postojeće zakonske regulative, doprinese stvaranju uslova i osnova za značajno unapređenje sistema upravljanja otpadom, što će svakako doprineti zaštiti životne sredine, uz preduslov da se prihvate i zaštite životne sredine, rešenje punjenja budžeta vidi u osiguravanju naplate eko-taksa i formiranju budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Takse se moraju naplaćivati redovno i u punom iznosu, a predloženi model je da svi uvoznici proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, plaćaju taksu prilikom carinjenja navedene robe, a da svi proizvođači navedenih proizvoda plaćaju takse prilikom stavljanja istih na tržište Republike Srbije. Ukoliko Vlada prihvati predlog o formiranju bužetskog fonda, isti bi počeo da funkcioniše od 1. januara 2014. i kao takav će omogućiti realnije realizovanje projekata, s tim što će se u svakom trenutku znati koliko finansijskih sredstava u njemu ima. BIZLIFE intervju 29
taj otpad predstavlja značajan rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe, Srbija je jedna od retkih država koja nema deponiju industrijskog otpada, a što je nedopustivo. međunarodni standardi i procesi sertifikacije u ovoj oblasti. To je, uostalom, i naša obaveza prema EU. Nakon 2020, sav otpad koji nastaje na našoj teritoriji moramo da zbrinemo. Neće više biti prekograničnog kretanja otpada. Srbija nema suprotno. Jedno takvo postrojenje bi, na ekološki način, uz primenu najsavremenije tehnologije, moglo zbrinuti neke vrste medicinskog otpada: boje, lakove, ulja, otpad iz procesa proizvodnje, dakle, sve ono što već zagađuje našu okolinu. Izgradnja ovog postrojenja bi morali bismo da rešimo i pitanje industrijskog otpada iz preduzeća koja više ne rade, a taj otpad predstavlja značajan rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, što predstavlja problem vezan za konačno zbrinjavanje industrijskog neorganskog opasnog otpada. Mađarska ima oko 50 takvih postrojenja, a mi još nismo odredili ni lokaciju, jer mnogi interesni lobiji rade protiv toga. A, upravo je koštala od 20 do 30 miliona evra, a država bi sredstva mogla da nabavi kroz javno-privatno partnerstvo. Uostalom, prvenstveno zbog nas samih moramo da brinemo o zdravoj životnoj sredini. U tom sklopu, morali bismo da rešimo i pitanje industrijskog otpada iz preduzeća koja više ne rade, a Redovna isplata naknada Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine intenzivno radi na obradi predmeta, po zahtevu podnosioca zahteva - reciklera, za dodelu naknada. Prema podacima kojima raspolažemo za 2013, izdata su 183 rešenja za naplatu naknada od zagađivanja životne sredine. Ukoliko se primene mehanizmi koje predlaže Ministarstvo, biće uspostavljena nova i realnija politika isplate nadoknada. 30 BIZLIFE intervju ● Često se govori o reciklaži kao perspektivnoj grani koja bi u relativno kratkom roku mogla da uposli 10.000 ljudi. - U Srbiji je u maju mesecu 2009. godine stupila na snagu nova zakonska regulativa u oblasti upravljanja otpadom, pre svega Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Tokom 2009. i 2010, usvojeni su brojni podzakonski akti koji proizlaze iz navedena dva krovna zakona, a usvojena je i Strategija upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. Na taj način su obezbeđeni osnovni zakonodavni i strateški preduslovi za uspostavljanje i unapređenje sistema upravljanja otpadom. Usaglašavanje zakonske regulative sa propisima EU je proces koji stalno traje. Predstoji usaglašavanje Zakona o upravljanju otpadom, u potpunosti, sa novom direktivom EU o otpadu, kao i ostalih propisa koji proističu iz navedene direktive. Ako uzmemo u obzir da svaki operater koji je pribavio dozvolu, u proseku zapošljava od četiri do pet osoba, u odnosu na ukupan broj izdatih dozvola u prethodnom periodu, može se reći da su obezbeđeni uslovi za rad i zapošljavanje za preko 8.000 ljudi, a verovatno i više, uzevši u obzir da oni koji se bave samom reciklažom zapošljavaju daleko veći broj ljudi, a što je jedan od veoma vidljivih i važnih rezultata uspostavljanja sistema upravljanja otpadom. Kategorizacija preduzeća će uslediti tek nakon prethodne revizije svih dozvola koje su izdali organi nadležni za izdavanje dozvola od 2009. do danas. Ona je neizbežna zbog činjenice da svi recikleri
instrumenti koji su osnov za nemaju isti tehnološki postupak unapređenje postojećeg sistema u tretmana posebnih tokova otpada, oblasti upravljanja otpadom. nemaju iste kapacitete postrojenja Kada govorimo o upravljaza tretman odnosno reciklažu otnju ambalažom i ambalažnim pada, pa samim tim, svaki od njih, otpadom, propisani su nacionalni za svaki tok otpada, nema isti nivo ciljevi koji se odnose na ponovno prerade otpada, odnosno reciklaiskorišćenje i reciklažu ambalažže. Mnogi od operatera obavljaju nog otpada za period za koji se samo dve delatnosti, na primer plan donosi, ali su dati kao opšti sakupljanje i transport otpada, i i specifični ciljevi za reciklažu takvi su najbrojniji. Neki od opeambalažnog otpada. ratera obavljaju samo skladištenje otpada, a manji broj preduzeća, u ● Zaštita životne sredine i odnosu na sve prethodne, obavlja reciklaža su značajan uslov priposlove upravljanja otpadom koji bližavanja Srbije Evropskoj uniji, se odnose na tretman otpada, ali se o tome malo govori, a još odnosno na reciklažu. manje zna. U skladu sa navedenim, nameće - U procesu pridruživanja Srbije se i činjenica da, ukoliko MiniEU neophodno je pre svega starstvo energetike, razvoja i obezbediti uslove za zaštite životne sredine, Srbija je uspešno sprovođenje odnosno Vlada RS, jedna od politike zaštite životne shodno izmenama i retkih država sredine, a samim tim dopunama postojeće koja nema deponiju i politike upravljanja zakonske regulative, industrijskog otpadom, a sve u cilju planira da opredelili otpada obezbeđenja uslova za podsticajna sredstva za održivi razvoj Srbije. rad svih subjekata ovog Prevashodni osnov za uspešno sistema, potrebno je propisavođenje politike u oblasti zaštite ti iznose naknada za svaku od životne sredine i upravljanja navedenih delatnosti. Kako svi otpadom je stvaranje uslova za operateri nemaju isti tehnološki sveobuhvatnu realizaciju interpostupak tretmana, odnosno sektorske saradnje, koja je u ovom reciklaže posebnih tokova otpada, trenutku i više nego odlična, dok kategorizacija svakog od njih bi značajno umanjila dilemu da li su i kolika finansijska sredstva potrebna svakome od njih. Pribavljena finansijska sredstva, odnosno naknade za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, operateri će morati da koriste namenski, u cilju unapređenja navedene delatnosti, te će morati Ministarstvu dostaviti dokaz o tome, a sve u skladu sa budućim izmenama u zakonskoj regulativi. Sama ta činjenica znatno će smanjiti nivo zloupotreba u ovoj oblasti. Buduća uredba o visini, kriterijumima, uslovima i načinu dodela podsticajnih sredstava, koju će usvojiti Vlada RS, sadržaće odredbe kojima će se jasno definisati i propisati neophodni ekonomski je Vlada RS u potpunosti usmerena ka unapređenju sveobuhvatnog sistema zaštite životne sredine. Sva resorna ministarstva moraju Činjenica je da 30 odsto od svih propisa koje RS mora da donese u procesu pridruživanja predstavljaju propisi iz oblasti zaštite životne sredine. da ulože napor za nastavak koordinacije u radu, ispunjavanjem svih zadataka iz svoje nadležnosti, propisanih Zakonom o ministarstvima. Činjenica je da 30 odsto od svih propisa koje RS mora da donese u procesu pridruživanja predstavljaju propisi iz oblasti zaštite životne sredine. Do sada, od 2009. usvojeno je oko 150 propisa iz oblasti zaštite životne sredine, a više od 50 propisa je iz oblasti upravljanja otpadom. Nastavak harmonizacije procesa je naš osnovni zadatak koji, pre svega, podrazumeva usaglašavanje sa propisima EU. U narednom periodu, do 2015, očekuje se potpuna harmonizacija propisa i transpozicija direktiva EU u domaće zakonodavstvo. ● obezbeđeni uslovi Svaki operater koji je pribavio dozvolu, u proseku zapošljava od četiri do pet osoba, u odnosu na ukupan broj izdatih dozvola u prethodnom periodu, može se reći da su obezbeđeni uslovi za rad i zapošljavanje za preko 8.000 ljudi. BIZLIFE intervju 31
BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS Država reciklira reciklažu Za loše stanje u industriji prerade otpada kriv je niz faktora, a iza većine njih na neki način stoji država. Samovolja inspektora, zanemarivanje potreba industrije, neplaćanje nadoknada samo su neki od njih. Sve to bi već od početka sledeće godine trebalo da se promeni - nabolje tekst: Rade Repija FOTO: Marko Rupena će biti oformljen Fond za zaštitu životne sredine i to kao budžetski, što olakšava kontrolu priliva i potrošnje sredstava. Fond će zaživeti početkom 2014, a biće drastično pooštren rad republičkih inspektora u procesu pre dodele sredstava iz fonda. Takođe, slede i izmene Zakona o upravljanju otpadom, kojim će se uvesti kategorizacija firmi koje se bave reciklažom, što će smanjiti korupciju i postaviti jasna pravila o tome ko može da bude operater čitavog sistema. Predviđaju se i novi oblici saradnje u okviru privrednih društava, kao što su privatno-javna partnerstva. Novaković je najavio i skrining ove oblasti u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, koji se očekuje u junu 2014, a za koji su već sada sa naše strane angažovani stručnjaci. ndustrija je na samrti, pa se, umesto Konstatujući da se u sektoru životne sredine novih postrojenja, može očekivati kod nas dešavaju periodične velike promene, svečano zatvaranje fabrika“, istakla je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne Ana Petrović Vukićević, predsednik komore Srbije, zapitao se da li je takvo stanje Udruženja reciklera Srbije, na samom početku posledica otpora promenama ili namera? okruglog stola ’Reciklaža - nova industrijZa poslove reciklaže izdato je gotovo ska grana’, koji je organizovao BIZLife. Kao država 2.500 dozvola, a pitanje je da li su Da je stanje loše, tokom okruglog omogućavamo sve one validne. Najavljena katestola potvrđivao je i Dejan Novakonovu granu koja gorizacija će i tu uvesti red, pa će vić, državni sekretar u Ministarstvu nije energetike, razvoja i zaštite životne razvijena se broj dozvola smanjiti bar za 50 u Srbiji odsto, a za nove investicije će se trasredine, ali je istovremeno najavio i žiti i bankarske garancije, ističe državni krupne promene. „Novine su minimalne sekretar. u odnosu na ono što očekujemo. Kao država Mitrović se založio i za što brže uključivanje omogućavamo novu granu koja praktično nije u sistem individualnih sakupljača, jer u Srbiji razvijena u Srbiji“, ocenio je Novaković. Ponovo „I Izjave učesnika 1 // Dejan Novaković državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Kao država omogućavamo novu granu koja praktično nije razvijena u Srbiji. 32 BIZLIFE conferencesevents 2 // Radmila Šerović v. d. načelnika Odeljenja za upravljanje otpadom, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Prednost pre otvaranja novih kapaciteta za preradu treba dati iskorišćenju postojećih. 3 // Ana Petrović Vukićević predsednik Udruženja reciklera Srbije Nema govora o dostizanju standarda EU u ovoj industriji. Treba hitno postaviti nove ljude u Ministarstvu i povećati procenat naplate naknada, koji sada iznosi 20 odsto.` 4 // Jovica Božić vlasnik kompanije Božić i sinovi Reciklaža u Srbiji može da ostvari rast od 100 odsto, jer mi sada krećemo od nule.
„Umesto novih postrojenja, može se očekivati svečano zatvaranje fabrika.” Ana Petrović Vukićević postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u sivoj zoni postoji još 500 miliona evra. Plan države je da individualnim sakupljačima predloži udruživanje i da sva plaćanja idu preko računa, što će povećati i prihode budžeta. Uvođenje sistema u ovu oblast trebalo bi da prati i poboljšanje korišćenja IT tehnologija, kao i uvođenje ekološke berze za trgovinu sekundarnim sirovinama. Kako 90 odsto otpada prave komunalna preduzeća, Mitrović je istakao neophodnost „U Srbiji postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u sivoj zoni postoji još 500 miliona evra.” Siniša Mitrović pojednostavljivanja prodaje otpada, a reciklažna industrija trebalo bi da prati potencijalnu privatizaciju javnih komunalnih preduzeća. Založio se i za bolju kontrolu naplate ekološke takse jer je u Srbiji postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u sivoj zoni postoji još 500 miliona evra BIZLIFE xxx 33
Šćekić, direktor kompanije Jugo Impex, predprošle godine uvezeno 4.400 tona bele tehnike, ložio je uvođenje zakona o imovini kako bi se za koju ekološka taksa vredi 16 miliona evra. sprečile krađe sekundarnih sirovina iz firmi. Taksa će se, po rečima Novakovića, od sada plaJasmina Milutinović, članica menadžmenćati na carini za uvoznike, odnosno po fakturi ta Farmakom koncerna, smatra da se mora za prodavce, a u planu je uvođenje jedinstvenog dozvoliti uvoz opasnog otpada kako bi se upoinformacionog sistema, koji bi povezao sve slili postojeći kapaciteti. „Fabrika za preradu državne organe, od carine preko ministarstva, akumulatora Zajača ima kapacitet od 35.000 inspekcije i Agencije za reciklažu. tona na godišnjem nivou, a Srbija proNi dosadašnji zakoni nisu bili loši, ali Dosadašnji izvede 20.000 tona.“ se po mišljenju Branislava Pejovića, zakoni Ogorčenje zbog lošeg stanja u direktora Centra za raciklažu, nisu nisu reciklaži i maćehinskog odnosa primenjivali - nije postojao sistem bili loši, države najmanje je krio Jovica Božić, praćenja otpada, pa se tako mogu ali se nisu vlasnik kompanije Božić i sinovi. naći i gomile starih frižidera u Luci primenjivali Po njegovom mišljenju, reciklaža ne Beograd gde se prodaju kao staro gvožnapreduje zbog državne administracije i đe. Sa većom preradom otpada i takse bi, nedostatka kompetentnih ljudi u resornom mipo njemu, mogle biti niže. nistarstvu. Loš primer rada pokazuje i činjenica da je kompanija dobila dozvolu za izvoz pepela, koja je posle pet dana ukinuta. Inače, vrednost pepela u Srbiji procenjuje se na oko 3,5 milijardi evra, a prerađuje se svega pet odsto, naspram 90 odsto u EU, ili 45 odsto u SAD, a većom preradom pepela Srbija bi mogla da smanji vrednost izgradnje auto-puteva i za 30 odsto. „Reciklaža u Srbiji može da ostvari rast od 100 odsto, jer mi sada krećemo od nule“, smatra Božić. Odgovarajući na ove primedbe, Novaković je istakao da su ljudi koji su dovedeni u ministarstvo poznati reciklerima, poput Radmile Šerović, novopostavljene načelnice za upravneophodno JE pojednostavljivanjE ljanje otpadom pri Ministarstvu energetike, prodaje otpada, a reciklažna industrija bi razvoja i zaštite životne sredine, o kojoj je većina reciklera iznela pozitivno mišljenje. Ona trebalo da prati potencijalnu privatizaciju je predstavnike prerađivačke industrije uputila javnih komunalnih preduzeća da svoje predloge daju napismeno, a mišljenja je da prednost treba dati postojećim firmama, pre Ni u Grčkoj stanje u oblasti reciklaže nije sjajno, otvaranja novih kapaciteta. Boško Palkovljević iz kompanije Eco Remada se uz pomoć EU dosta popravilo, ističe Geocycling ponovio je pitanje koje interesuje sve rios Papadakis, direktor firme Inos-Balkan. Ukolireciklere - kada će biti raspisani novi konkursi ko bi same kompanije imale veći uticaj, mogao bi i kada će dobiti novac koji im pripada, na šta se izbeći primer Makedonije koja je zbog probleje državni sekretar ponovio uveravanja da će u ma ugasila ovu delatnost, smatra Papadakis. oktobru inspektori biti na terenu, a za novac se Konstatujući da će, ukoliko se ništa ne pročekaju ministarstva privrede i finansija. ● meni, maksimalno izdržati mesec dana, Vujadin 5 // Siniša Mitrović savetnik predsednika Privredne komore Srbije 6 // Vujadin Šćekić direktor kompanije Jugo Impex Srbija može biti centar reciklaže za ceo region koji bi uključio Makedoniju, Crnu Goru i BiH. 34 BIZLIFE conferencesevents Ako se sve najavljeno ostvari, firma ima gotovo završene dve investicije koje će zaposliti 200 ljudi. 7 // Jasmina Milutinović menadžment članica, Koncern FARMAKOM MB Mora se dozvoliti uvoz opasnog otpada u Srbiju kako bi postojeći kapaciteti prerade bili iskorišćeni.
KORPORATIVNI INTERVJU Iosif Vangelatos, direktor kompanije Inos-Balkan Reciklaža na ’zdravim nogama’ „Država bi trebalo da osmisli i sprovede odgovarajući pravni okvir koji će podsticati na reciklažu” P novi odgovarajuće tehničke stanrocene su da Srbija redarde za njeno obavljanje. Društvo ciklira deset puta manje proizvodi otpad koji bi trebalo od zemalja Evropske da bude klasifikovan i tretiran u unije. Kako bi se dostigli različitim tokovima. Neophodne standardi EU neophodna je kosu posebne tehničke specifikacije hezija učešća građana u reciklaži za reciklažu plastike, vozila van i dugoročno planiranje države, upotrebe, infektivnog i opasnog smatra Iosif Vangelatos, direktor otpada, ili elektronske i električne kompanije Inos-Balkan koja već opreme. Moramo imati na umu da šest decenija uspešno posluje u standardi Evropske unije ovoj industrijskoj oblasti i Na imaju kako kvantitativjedna je od pet najvećih putu Srbije nu, tako i kvalitativnu kompanija u Srbiji ka Evropskoj uniji kada je u pitanju recireciklaža dimenziju. klaža metala. može biti jedan od ● Šta za vas konkret„Izgradnja ekološke njenih motora no znače najavljene izsvesti zahteva vreme i mene zakonske regulative? trud, a u većini slučajeva - Izgleda da se zakonodavstvo snažno je povezana sa životnim Srbije usaglašava sa praksom EU, standardom. Kako se resursi a odluka o ukidanju PDV stvara sirovina smanjuju, a potreba za jasno poslovno okruženje. Najavuštedom energije dolazi u prvi ljene izmene zakona i njegovo plan, obrazovanje treba da istakne beskompromisno sprovođenje održivost kao ključnu reč za prospostepeno će izgraditi zdravu peritetnu budućnost“, objašnjava konkurenciju i omogućiti reciklažVangelatos u intervjuu za BIZLife nom tržištu da posluje u skladu sa i ističe da je edukaciju građana pravilima slobodne trgovine. neophodno započeti još u ranim fazama obrazovanja. „Takođe, ● Gde vidite šansu reciklažne građani bi trebalo da postanu deo industrije u Srbiji? reciklažnog lanca, direktno ili - Na putu Srbije ka Evropskoj uniji indirektno, kroz pozitivne efekte razvoja lokalne industrije, jer reciklaža podrazumeva i finansijsku vrednost.” reciklaža može biti jedan od njenih motora. Podrška lokalnoj industriji u vidu sirovina, kao i snažna izvozna orijentisanost, samo su neke od mogućih finansijskih koristi koje bi srpska ekonomija mogla da ima. Lokacija Srbije, kao i dobra železnička mreža i sistem Obrazovanje treba da istakne održivost kao ključnu reč za prosperitetnu budućnost rečnog transporta, uz neophodne investicije, mogu da obezbede adekvatnu infrastrukturu za razvoj reciklažnih kompanija. Ukoliko država nastavi da obezbeđuje ujednačen tržišni prostor za sve učesnike, reciklažnu industriju očekuju značajne investicije. ● Najbolji izvoznik ● Koje mere bi trebalo da preduzme država kako bismo dostigli standarde EU? - Trebalo bi da osmisli i sprovede odgovarajući pravni okvir koji će podsticati na reciklažu i da usta- tekst: Ivana Mihajlović Inos-Balkan proglašen je za najboljeg izvoznika regiona Kolubare u 2012. Za postizanje uspeha ne postoji velika tajna, navodi Vangelatos. „Vodimo se strogim korporativnim vrednostima i etikom. Izlazimo u susret potrebama klijenata i nastojimo da im ponudimo visokokvalitetne usluge”, ističe dorektor Inos-Balkana i navodi da su nedavno dobili i sertifikat Asocijacije tehničke kontrole (TUV) Hesena u skladu sa ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001 standardima kvaliteta, zaštite životne sredine i bezbednosti. „Zaposlene smatramo najvrednijim resursom, volimo ono što radimo, a nagrade nam ukazuju na to da se nalazimo na pravom putu i podstiču nas da nastavimo dalje“, zaključuje Vangelatos. BIZLIFE korporativni intervju 35
Korporativni intervju Branislav Pejović, generalni direktor kompanije Centar za reciklažu Standardima do industrije budućnosti “Reciklaža i te kako ima svoju perspektivu i ekonomsku opravdanost, zakonodavci su ti koji imaju ključnu ulogu za njenu budućnost, jer će ekonomski subjekti uvek naći sredstva ukoliko imaju profit“ Uvek su pokušavali da postave standarde u Srbiji kada je reciklaža u pitanju. „Među prvima smo napravili pravilnike o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine i mislim da smo jedina kompanija koja ima sva tri sertifikata koja jedno preduzeće u ovom domenu može da poseduje“, naglašava Branislav Pejović, generalni direktor Centra mi koje se bave ovom delatnošću, a koje ne ispunjavaju osnovne uslove neophodne za obavljanje posla onako kako se to radi svuda u svetu. U saradnji sa Privrednom komorom pokušavamo da utičemo na pravilnike i Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne bismo li doveli te standarde do prihvatljivih. Tu govorimo o nekom „Mislim da smo jedina kompanija koja ima sva tri sertifikata koja jedno preduzeće u ovom domenu može da poseduje“ tekst: Gorica Bilal FOTO: Vladislav Mitić S kromnim počecima i velikim trudom tokom desetak godina, koliko Centar za reciklažu aktivno učestvuje u ovoj industriji, razvili su se u veliku kompaniju koja danas pokriva celu Srbiju - od Subotice na severu do Vranja na jugu i od Loznice na zapadu do Bora i Zaječara na istoku. za reciklažu, koji u intervjuu za BIZLife govori o potencijalima, ali i o teškoćama sa kojima se susreće reciklažna industrija. ● Koliko je sakupljanje i razvrstavanje otpada ekološko, a koliko ekonomsko pitanje? - Ekološko je u mnogo manjoj meri jer danas imamo mnogo fir- Gde završe stara vozila? U Srbiji poseban problem predstavlja nedostatak tačnih podataka o broju starih vozila van upotrebe, a ovaj se problem još uvek ne rešava, ističe Branislav Pejović. „MUP ima tačan broj registrovanih vozila, po gruboj proceni to je oko dva i po miliona. Ako bi neko zatražio od osiguravajućih društava podatak koliko je njih u ovoj godini osigurano, video bi da postoji razlika od bar 600.000-700.000 automobila koji se vode kao registrovani u MUP-u. Ako se izuzme jedan mali broj oldtajmera ili ljudi koji iz nekih razloga nisu želeli da produže registraciju, shvatićete da je barem pet-šest stotina hiljada automobila završilo u nelegalnim tokovima. To je ono protiv čega se mi borimo, i pokušavamo da vlastima otvorimo prostor ne bi li što pre te zakone doneli i uneli red u ceo sistem“, objašnjava direktor Centra za reciklažu. 36 BIZLIFE korporativni intervju minimumu uslova iako bi nama, kao velikoj firmi, odgovaralo da ti uslovi budu što čvršći i rigorozniji kako bi druge firme teško mogle da ih dostignu. Male firme nemaju kapacitete da se posebno bave samostalnom zaštitom na radu ili zaštitom životne sredine, kako je to predviđeno zakonom, ali mogu da anga-
žuju druge firme koje će to raditi za njih o zajedničkom trošku. Sve je to predviđeno zakonom, i po mom mišljenju najveći problem je to što imamo zakonsku regulativu i pravilnike koji su dobri, ali ne postoji instrument kojim zakonodavac primorava građane da ih poštuju. Naročito bih skrenuo pažnju na sekundarne sirovine koje imaju poseban tretman, kao što je opasni otpad koji može ozbiljno da naruši životnu sredinu. Imamo situaciju da je mnogo tog otpada sakupljeno, ali nije doneto na otpade koji za to imaju dozvolu, već na one manje koji nemaju minimum uslova za bavljenje tom delatnošću. davac je na neki način prešao preko toga u nemogućnosti da im obezbedi posao i to je ono što reciklerima stvara velike probleme. Sad ih već ima veoma mnogo, kao i manjih neregistrovanih firmi, a oni su nam praktično najveća konkurencija. Imamo situaciju da kao firma plaćamo poreze i doprinose na zemljište, zatim na platu, dajemo opremu i radna odela radnicima, vodimo računa o bezbednosti i zaštiti svojih radnika i okoline. Mesečno izdvajamo i 100.000 evra samo za ono što nije direktno vezano za posao, dakle bez plata, bez amortizacija, kamata, materijala i energije. „Imamo zakonsku regulativu i pravilnike koji su dobri, ali ne postoji instrument kojim zakonodavac primorava građane da ih poštuju“ ● Da li se reciklaža u Srbiji može posmatrati kao industrijska grana u usponu? ● Od kolikog značaja za reciklere - Reciklaža u Srbiji jeste grana u može biti ekološka berza za trgousponu i bila bi još više ukoliko bi vinu sekundarnim sirovinama? uslovi bili precizniji, i ukoliko bi - Ekološka berza je stara ideja ih se svi pridržavali - na taj način proistekla od ljudi koji se bismo uspeli da je uvedemo Mnogo ovim poslom i bave. Dok u određene tokove i red. sekundarnog smo još bili Srbija i Centar za reciklažu je otpada je Crna Gora pokušali su aktivni učesnik u indusakupljeno, ali striji od 2004. godine, nije doneto da zabrane izvoz kako na otpade koji bi domaće železare dokada smo počeli kao za to imaju bile sirovinu. Još tada malo stovarište, a uspeli dozvolu smo pokušali da ukažemo smo da dođemo do jednog na činjenicu da postoji određevelikog centra koji je rasporena roba koju ove železare ne žele đen u 25 gradova sa ukupno 400 da kupuju. zaposlenih. Sarađujemo sa železaSolomonsko rešenje je bilo da rama u Srbiji koje i te kako koriste sa jedne strane imamo korisnisirovine koje pravimo od onog što ke sekundarnih sirovina, što su naizgled nije korisno. Reciklaža uglavnom domaće železare i ima svoju perspektivu i ekonomlivnice, kojima bismo po nekim sku opravdanost, zakonodavci su ti koji imaju ključnu ulogu za njenu budućnost jer će ekonomski subjekti uvek naći sredstva ukoliko imaju profit. ● Sa kojim još poteškoćama se susrećete? - Naš najveći problem su ilegalni otpadi. Ljudi koji nemaju posao a od nečega, naravno, moraju da žive, vrlo često se odlučuju na prikupljanje otpada. Zakono- ekonomskim cenama ponudili sirovine, a da sa druge strane imamo mogućnost da izvezemo u inostranstvo sve ono što ne mogu da otkupe, kako bismo došli do zarade i pokrili svoje troškove. Ideja kao ideja nije loša, ali samo ako bi ponuda i tražnja bile približne poštenoj ceni, odnosno ceni po kojoj sirovine možemo da prodamo u inostranstvu, umanjenoj za troškove prevoza koje bismo imali. Kada bi se sistem tako postavio, to bi bilo veoma dobro, kako za domaće železare i livnice, jer će imati sigurnost repromaterijala za svoje proizvode, tako i za reciklere, jer ćemo imati dobru kuću gde ćemo moći da plasiramo sirovine. ● Od starog do novog „Mnogi od nas danas ne razvrstavaju đubre ni u kući, ali deponije imaju opremu koja iz tog otpada izdvoji čak 85 odsto korisnog materijala za reciklažu, kod nas u kompaniji taj procenat je i do 100 odsto. Zato je ova industrija ’novog od starog’ branša u usponu“, objašnjava Pejović. BIZLIFE korporativni intervju 37
KORPORATIVNI INTERVJU Vujadin Šćekić, direktor kompanije Jugo-Impex Odgovorno i efikasno tekst: Ivana Mihajlović N „Reciklaža može biti izuzetno profitabilna industrijska grana, ali je ujedno i društveno odgovorna za budućnost. Ako ovu industriju sada ugušimo, imaćemo veliki problem“ ajveća poteškoća sa kojom se susreće reciklažna industrija je konstantan pad industrijske porizvodnje, koji se beleži otkad je Jugo-Impex osnovan, objašnjava Vujadin Šćekić, direktor kompanije koja je već 20 godina u ovoj industriji, u intervjuu za BIZLife. „Konstantno smo investirali u poslovanje, sve do pretprošle godine kada je došlo do zastoja, ne samo u Srbiji, već i celoj Evropi“, ističe Šćekić situaciju u kojoj se nalazi ova industrijska grana. Ukoliko se loše reciklira, jedan frižider zagadi atmosferu isto koliko i jedan automobil za tri godine dobar znak Najavljene mere države su prvi znak da će nešto krenuti nabolje, ali neophodno je pokrenuti proces industrijalizacije koji treba strateški podržati. 38 ● Kako vidite izlazak iz krize? - Osnovni problem je nestabilnost poslovnog okruženja i obezbeđivanje finansijskih sredstava neophodnih za unapređenje poslovanja. Najavljene mere države su prvi znak da će nešto krenuti nabolje, ali neophodno je pokrenuti proces industrijalizacije koji treba strateški podržati. Uradili smo projekte na temu viška CRT televizora do BIZLIFE korporativni intervju postoji kada sklopite ugovor na kojih će doći ako država krene godinu dana, od kojih više od sa digitalizacijom, ali još uvek šest meseci utrošite na dobijanje nije oformljeno ministarstvo dozvola za izvoz. Treba imati na ekologije koje će primiti predloge umu da pristup Evropskoj reciklažne industrije i zaista uniji nije moguć bez ih razmotriti. Ne treba Pristup uređenja ekološkog da izvozimo i placamo Evropskoj uniji zbrinjavanje otpada nije moguć sektora. Agencija za ozon određuje kvotu koji se izvozi u Holanbez uređenja freona koji možete diju, mozemo i mi to ekološkog da koristite u zemlji, da radimo? sektora a ako određenu količinu ne uništite, doći ćete u situ● Kako se uspešno baviti aciju da nećete moći da prodate reciklažom u državi čiji građani nijedan frižider. nemaju dovoljno razvijenu svest o neophodnosti pravilnog odla● Gde vidite potencijal reciklažne ganja otpada? industrije u Srbiji? - Jedan od sistema koje je naša - Reciklaža može biti izuzetno prodržava uradila jeste obezbedila fitabilna industrijska grana, koja naknade za reciklažu kojom su je ujedno i društveno odgovorna. prikupljena namenska sredstva Ako ovu industriju sada ugušimo, od svih proizvođača električnih imaćemo veliki problem. Treba i elektronskih uređaja kao i svih razmišljati dugoročno. Reciklažuvoznika istih u vidu eko takse. ni materijal može se vratiti na Kako ne možete da utičete brzo tržište u vidu gotovog proizvoda. na svest građana o opasnom Država mora da krene sa podsticaotpadu, mi pored cena sakupljanja jima u tom segmentu, jer tu leži i transporta moramo da platimo i potencijal reciklažne industrije. opasan otpad po kilogramu jer je Ćerke-firme Jugo-Impexa već to jedini način sakupiti ga. proizvode čitavu paletu horizontalne saobraćajne signalizacije od ● Kakvi su rezultati nakon godinu reciklirane plastike. Planiramo i dana od otvaranja najsavremedalji razvoj u ovom smeru, ali nenije linije za reciklažu frižidera i ophodni su novac i vreme. Novac rashladnih uređaja? bismo i našli, ali vremena nemamo - Ukoliko se loše reciklira, jedan jer se bavimo stvarima koje nisu u frižider zagadi atmosferu isto našoj nadležnosti. Sada se bavimo koliko i jedan automobil za tri državnim aparatom i njegovim godine. Rezultati su jasni - sakuradom, umesto proizvodnjom. pljeno je od 15 do 18 tona freona, Svako mora da radi svoj posao a jedan frižider ima do 170 graodgovorno, brzo i efikasno. ● ma ove opasne materije. Problem
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05

Recommandé

Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin
BIZLife magazinBIZLife magazin
BIZLife magazinIvana Mihajlović
 
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Nebojša Savić, Kažiprst, B92, 2. 11. 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Kažiprst, B92, 2. 11. 2016.Prof. dr Nebojša Savić, Kažiprst, B92, 2. 11. 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Kažiprst, B92, 2. 11. 2016.FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...FEFA Faculty
 
Prezentacija suncica vjestica
Prezentacija suncica vjesticaPrezentacija suncica vjestica
Prezentacija suncica vjesticaanadosen
 
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.Ivana Mihajlović
 

Recommandé

Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin
BIZLife magazinBIZLife magazin
BIZLife magazinIvana Mihajlović
 
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Nebojša Savić, Kažiprst, B92, 2. 11. 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Kažiprst, B92, 2. 11. 2016.Prof. dr Nebojša Savić, Kažiprst, B92, 2. 11. 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Kažiprst, B92, 2. 11. 2016.FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...FEFA Faculty
 
Prezentacija suncica vjestica
Prezentacija suncica vjesticaPrezentacija suncica vjestica
Prezentacija suncica vjesticaanadosen
 
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.Ivana Mihajlović
 
Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNALED Serbia
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.FEFA Faculty
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Filip Jovasevic
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Svetislav Jakovljevic
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Jelena Ristic
 
CM 02
CM 02CM 02
CM 02Menadžment Centar Beograd
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Slavica Vuji?i?
 
CM02
CM02CM02
CM02Sandra ??epanovi?
 
CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)Slavica Vuji?i?
 
CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)Menadžment Centar Beograd
 
CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2Svetislav Jakovljevic
 
CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2Jelena Ristic
 

Contenu connexe

Similaire à BIZLife magazin 05

BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNALED Serbia
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.FEFA Faculty
 
CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)Slavica Vuji?i?
 
CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2Jelena Ristic
 

Similaire à BIZLife magazin 05 (20)

BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
 
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
 
Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM 02
CM 02CM 02
CM 02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM02
CM02CM02
CM02
 
CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)
 
CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)CM 06 (Strateško planiranje)
CM 06 (Strateško planiranje)
 
CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2
 
CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2CM-06-Strateško-planiranje-1.2
CM-06-Strateško-planiranje-1.2
 

BIZLife magazin 05

  • 1. tema broja Lične karte državnih firmi // Privredni 'titani' na redovnoj infuziji Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! Business magazine broj 5 // oktobar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD Intervju Dejan Novaković državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Perspektivna industrijska grana Biznis komentar Vladan Atanasijević član UO i direktor u Asseco SEE i predsednik UO NALED-a Neophodne krupnije reforme specijalno izdanje Reciklaža Nova industrijska grana ekonomska politika Solidarno stezanje kaiša Biznis i politika Sitna riba među ajkulama // Srbija i najmoćnije svetske ekonomije Istraživanje // 27 najznačajnijih svetskih gradova Gradovi budućnosti BIZLIFE xxx 1
  • 3. REGIONALNA BIZLife KONFERENCIJA „FMCG SEKTOR DO 2020.” Hyatt Regency // Milentija Popovića 5, Beograd // 3. decembar, 2013. u 10h Medijska kuća BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom „FMCG SEKTOR DO 2020.”u hotelu Hyatt Regency Beograd, u utorak, 03. decembra, 2013. godine. Skup će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regona, državnih institucija i organizacija, predstavnike FMCG sektora: proizvođače, distributere i trgovce, kao i predstavnike medija. Prvi panel Drugi panel „FMCG sektor danas” „Regionalno povezivanje trgovaca, proizvođača i distributera” Teme: • trani i domaći trgovački lanci u regionu S • Položaj domaćih proizvođača i njihovo udruživanje u regionu • Monopol i konkuretnost • Cenovna politika i standard potrošača Teme: • Mogući oblici regionalnog udruživanja: BENELUX, Jugosfera, AMANP... • Prednosti i mane regionalnog udruživanja • Udruživanje kao način opstanka na evropskoj i svetskoj sceni • Šta za običnog potrošača znači regionalno udruživanje? • Investiranje u nova tržišta, da ili ne? INSTITUCIONALNI PARTNER: Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Republika Srbija
  • 4. Sadržaj 10 Privredni 'titani' na redovnoj infuziji Tema broja 14 Solidarno stezanje kaiša Nove mere Vlade Srbije 17 Neophodne krupnije reforme Vladan Atanasijević, član UO i direktor u Asseco SEE i predsednik UO NALED-a 18 itna riba među S ajkulama Srbija i najmoćnije svetske ekonomije 22 Godišnjica uspešne privatizacije British American Tobacco Lične karte državnih firmi Privredni 'titani' na redovnoj infuziji 24 Gradovi budućnosti Istraživanje, PWC, rezultati istraživanja 27 najznačajnijih svetskih gradova BIZLife specijal 28 Perspektivna industrijska grana Dejan Novaković, državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 32 Država reciklira reciklažu 35 Reciklaža na ’zdravim nogama’ IOSIF VANGELATOS, direktor kompanije Inos-Balkan 36 Standardima do industrije budućnosti BRANISLAV PEJOVIĆ, generalni direktor kompanije Centar za reciklažu BIZLife ConferencesEvents VUJADIN ŠĆEKIĆ, direktor kompanije Jugo-Impex 39 Očuvanje životne sredine – imperativ 18 Sitna riba među ajkulama Impresum Tatjana Ostojić 40 Engleske plastične kese U fokusu stranih medija 40 'Plemeniti' Indijci REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs 60 Pratite svoje srce ANDREAS GRAF, V. D. direktora, Vip Mobile DANI KLEIN, Vaya Con Dios 48 Milijarder koji donosi radost 63 ebi bih S poklonila mir MAJA NIKOLIĆ Shintaro Tsuji, Biografije uspešnih 50 iznis zvezde B 2013. 64 arketing sa M francuskim šarmom SRĐAN POPOVIĆ, marketing direktor Imleka Poslovni saveti 52 Prekinite neprijatnu tišinu 74 Ništa nije nemoguće Poslovna komunikacija 54 Sertifikacijom do investicija U fokusu stranih medija Business Magazine 55 Igrališta sa ukusom čokolade Kompanija Bambi, csr akcije u Srbiji 41 Ekološka motivacija Kompanija ’Božić i Sinovi’ Srbija i najmoćnije svetske ekonomije Direktor, glavni i odgovorni urednik Poslovno udruživanje broj 05 // oktobar Milovanović, foto servis Beta Asistent glavnog urednika DISTRIBUCIJA I PRETPLATA Pepper Boost jelena.devic@bizlife.rs Jelena Dević www.pepperboost.rs Jovana Đurašković Grafiprof jovana.djuraskovic@bizlife.rs ASISTENT KONFERENCIJA I DOGAĐAJA Ivana Čeković ivana.mladenovic@bizlife.rs Saradnici Izvršni menadžer prodaje Gorica Bilal Art direktor Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs UREDNIK Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs UREDNIK LIFESTYLE Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs 04 BIZLIFE sadržaj Ivana Petrović, direktorka Direkcije za marketing i odnose sa javnošću Dunav osiguranja ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 gorica.bilal@bizlife.rs tatjana.ostojic@bizlife.rs 10 27 RECIKLAŽA - Nova industrijska grana 38 Odgovorno i efikasno Strana Strana Štampa ivana.cekovic@bizlife.rs Marija Damjanović, Nikola Pavlović, Rade Repija Foto Jelena Vučetić, Marko Rupena, Vladislav Mitić, Mihailo Ivana Mladenović Braće Krsmenovića 23, Beograd distribucija Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs KEY ACCOUNT Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs Centrosinergija Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
  • 5.
  • 6. uvodnik Samo vas gledamo Aktivista ’Otpora’ Vukašin Petrović je oktobra 2000. rekao da je poruka upućena pripadnicima bivšeg režima, ali i sadašnje vlasti U beogradskim dnevnim novinama 26. oktobra 2000. pojavio se oglas Pokreta ’Otpor’ sa crtežom bagera i porukom ’Samo vas gledamo’ – ’Otpor-bager’. „U našoj Srbiji ima 5.675 registrovanih bagera i više miliona potencijalnih bagerista. Svaki od njih spreman je da odbrani narodnu volju, ako to zatreba. Posle 12 godina čekanja, strpljenje nam je na izmaku. Pazite šta radite, narod je otpor“, pisalo je u oglasu objavljenom u dnevnim listovima Danas, Blic, Glas javnosti, Večernje novosti i Politika. Aktivista ’Otpora’ Vukašin Petrović je tada rekao da je ta poruka upućena pripadnicima bivšeg režima, ali i sadašnje vlasti. Kao novinar beležila sam dešavanja nakon 5. oktobra i podrazumevalo se da se ’samo vas gledamo’ odnosi i na novoformiranu vlast. Međutim, izgleda ne i za sve. Da li je to bio jedini razlog ili ne, tek danas imamo ekonomsku situaciju u kakvoj jesmo. A u kakvoj smo, dovoljno je pogledati retrospektivu izjava srpskih zvaničnika: Da ne živim u Srbiji, bila bih sklona da se pozovem na Benjamina Franklina, koji je rekao: „Definicija ludila je kada stalno radite istu stvar, a očekujete drugačije rezultate“. U Srbiji je to potpuno normalno, pitanje je samo - dokle?! „U idućoj godini biće očuvana makroekonomska stabilnost, bez obzira na to što je ovogodišnja inflacija od oko deset odsto za 3,5 procenata veća nego što je planirana“, Mirko Cvetković, ministar finansija, Blic 20. decembar, 2007. „Srbija na kratak rok ili nema nikakve ili nema uočljive posledice svetske ekonomske krize. Ipak, kriza će imati srednjoročne efekte i realno je očekivati da će krediti koje Srbija ubuduće bude tražila biti nepovoljniji nego do sada. Trošimo više nego što zarađujemo i to će se iskazati kao veliki problem“, Mirko Cvetković, premijer, Beta, 10. oktobar 2008. „Srbija ima šansu da na srednji rok iskoristi ovu svetsku ekonomsku krizu i preokrene je u svoju korist. Građani ne treba preterano da brinu, bankarski sistem će ostati stabilan, ali moraćemo svi mnogo više da štedimo i radimo, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, 06 BIZLIFE uvodnik PRESS 27. oktobar 2008. „Iako bih voleo da privredni rast bude tri, pa i pet odsto, treba biti realan i reći da on neće biti skokovit, kao što je bio pad u 2009, tako da će ovo biti godina blagog privrednog rasta, procenjenog na 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda, a pravi oporavak nas čeka tek u 2011“, Mirko Cvetković, premijer, Blic 1. januar, 2010. „Negativne posledice svetske ekonomske krize manje su u Srbiji nego u drugim zemljama i u poređenju sa njima, Srbija je u prednosti, jer je decenijama u krizi“, Ivica Dačić, premijer Srbije, Fonet, 9. januar 2011. „U narednih deset godina, ako ne budemo pravili greške, i ako budemo smanjili troškove države i javni sektor predamo profesionalnom menadžmentu, što nas očekuje posle izbora, Srbija može da postane jedna veoma dinamična zemlja“, Boris Tadić, predsednik Srbije, Tanjug 8. novembar 2011. „Situacija koju je zatekla ova vlada bila je katastrofalna. Privreda je bila na kolenima, budžet prazan, a javne finansije u haosu. Sve opasnosti od sunovrata i bankrota smo izbegli. Sada se lakše diše“, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Alo, 21. decembar, 2012. „Država je pred bankrotom u pravom smislu reči, ali ćemo uraditi sve što je potrebno da se to ne dogodi. Slede teške reforme koje će osetiti pola miliona građana“, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, BIZLife portal 6. oktobar 2013. „Privatni sektor Srbije će boljitak osetiti već u drugoj polovini 2014, a u Srbiji će se bolje živeti već 2015“, Lazar Krstić, ministar finansija, BIZLife portal 16. oktobar 2013. Da ne živim u Srbiji, bila bih sklona da se pozovem na Benjamina Franklina, koji je rekao: „Definicija ludila je kada stalno radite istu stvar, a očekujete drugačije rezultate“. U Srbiji je to potpuno normalno, pitanje je samo – dokle?! Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs
  • 8. BIZNIS PANORAMA ’PADNI MI NA GRUDI’ - Ivica Dačić, premijer Srbije i Bekir Bozdag, potpredsednik turske vlade, na zajedničkoj konferenciji za novinare o daljem razvoju dobrih i prijateljskih odnosa Srbije sa Turskom na svim poljima. 'Na njima Srbija ostaje' – Lazar Krstić, ministar finansija i Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade i ministar rada na sednici Vlade Srbije povodom novih mera vlade. ’POŠTA, TELEGRAF, TELEFON, KRKOBABIĆ’ - „Ovo je bila jedna od najuspešnijih godina u istoriji Pošte Srbije. Naše preduzeće je prepoznato kao lider u izdavanju kvalifikovanih elektronskih sertifikata, budući da držimo 60 odsto tog tržišta“, izjavio je Milan Krkobabić, generalni direktor tog javnog preduzeća, na obeležavanju svetskog dana pošte. ’NEŠTO JE SMEŠNO?’ - Na stratištu u Jajincima kod Beograda obeležena je 69. godišnjica raspuštanja nacističkog logora na Banjici. U Jajincima je streljano više desetina hiljada ljudi, a među ubijenima bilo je i 120 dece, uglavnom jevrejske. 08 BIZLIFE biznis panorama „Cccc, šta si sad uradio?“ – Vladimir Putin, predsednik Rusije, Barack Obama, predsednik SAD i Angela Merkel, kancelar Nemačke na Samitu G20. ’GREMO SRBI U EU!’ - Zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Slovenije, kojoj su predsedavali premijeri Ivica Dačić i Alenka Bratušek.
  • 9. ’BOŽE, HVALA TI, MADA NISAM NI SUMNJALA’ – Hrišćanskodemokratska unija (CDU), aktuelne kancelarke Angele Merkel, pobednik je parlamentarnih izbora u Nemačkoj ’ČUDO MOJE’ - Khaldoon Al Mubaraom, generalni direktor kompanije Mubadala i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, na potpisivanju memoranduma o razumevanju sa kompanijom Mubadala za izgradnju fabrike čipova. ’NAS I AMERKANACA 300 MILIONA’ - Predsednik Tomislav Nikolić objavio je na Twitteru fotografiju na kojoj zajedno sa suprugom Dragicom pozira sa predsednikom SAD, Barackom Obamom i prvom damom Michelle, na tradicionalnom prijemu koji je predsednik SAD Barack Obama priredio povodom 68. zasednja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. ’I NE MOGU DA PUTUJU?’ - Ivica Dačić, premijer Srbije i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, na sednici Vlade na kojoj su usvojene ekonomske mere za oporavak i umesto 21 službenog putovanja odobreno samo jedno. ’Ne 'VAMO, TAMO’ - Ruski predsednik Vladimir Putin i vijetnamski kolega Truong Tan Sang u tradicionalnom ’endek’ kostimu sa ostrva Bali, na godišnjem samitu APEC-a (Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje) u Indoneziji. BIZLIFE biznis panorama 09
  • 10. tema broja Lične karte državnih firmi Privredni 'titani' na redovnoj infuziji TEKST: Marija Damjanović Analiza BIZLife pokazuje da deset preduzeća pod državnom kapom zapošljava čak 114.000 ljudi, što je skoro polovina svih zaposlenih u državnim odnosno javnim firmama. Iste ove firme napravile su prošle godine gubitke od 52,5 milijardi dinara, što je 90 odsto svih gubitaka celokupne privrede. Njihovi dugogodišnji gubici stigli su do 2,5 milijardi evra, a to znači da je ovih deset državnih preduzeća 'pojelo' 40 odsto sopstvenog kapitala U z rekonstrukciju, nove ministre, strane stručnjake, Srbija je, kako i dolikuje, ušla u novi proces priča o reformama. Kao jedan od najvećih dometa ovih promena najavljeno je prebrojavanje onih kojima država svakog meseca isplaćuje platu, kao i uvid u poslovanje preduzeća kojima gazduje ista ta država. Ne samo što je samo po sebi apsurd, već 10 BIZLIFE tema broja se kako se zahuktavala priča o ličnim kartama javnih preduzeća, ispostavilo da je 'razotkrivanje' države preteško i za nju samu, koja je stvorila svako od tih 550.000 radnih mesta sa koliko se licitira. Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da dostave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kreditima ali... Nijedna, ama baš nijedna od oko 650 firmi (ne računajući lokal) kojima upravlja ili je vlasnik država, to nije učinila. Tačnije, nijedna nije dostavila precizne podatke, pa se tako poprilično izanđala povika o uvidima, izveštajima i kontroli u državnim firmama, pretvorila u istinsku tragikomediju. Za zainteresovanog posmatrača, a to bi trebalo da je svaki poreski obveznik ove zemlje, to je više tragedija, jer je konačno
  • 11. obelodanjeno da je 'car go' i da država nema nikakvu kontrolu nad sopstvenim firmama. Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i najjača politička figura u Srbiji, rekao je da se javna preduzeća ponašaju kao 'država u državi', a slično je konstatovao i Saša Radulović, ministar privrede, koji je prvi u javnost izašao sa pričom o 'anamnezi državnih i javnih firmi', a retoriku je naročito zaoštrio posle isteka roka za dostavljanje „Glasno najavljivana departizacija sada se tiho ličnih karata, krajem septembra. pretvara u svoju suprotnost.” „Nisu dostavili podatke koje bi trebaNemanja Nenadić lo da imaju u malom prstu. Objavićemo Transparentnost Srbija spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije. sektoru, a deset odsto se troši na subPreduzeća su spremna da, kada gube, vencije. To vam je kao motor koji radi od države uzimaju novac, ali ne i da da bi stajao u mestu, a sve manje novca joj dostave podatke kako se taj novac se ima za rezervne delove. To je neodrtroši, kakvi se ugovori i s kim sklapaju, živo“, zaključio je nedavno Krstić. kome su sponzori, koliki su bonusi i Ako ovom Nišliji ništa ne može da se kome ih dele“, rekao je Radulović. zameri zbog ovakvog stanja, jer zaista Na dan kada se ovaj broj BIZLife nije kumovao niti jednom zapošljavanađe na kioscima, ističe i drugi rok ju u javnom sektoru, ponašanje za dostavu traženih podataka, a 1. JP Elektroprivreda Srbije Konačno 'starih' predstavnika Vlade tri dana ranije situacija je bila je obelodanjeno Broj zaposlenih je u najmanju ruku cinično. sledeća: da država nema Poslovni prihodi Na čelu dva najveća javna Nijedno od 803 preduzenikakvu Gubitak preduzeća, Elektroprivrede ća od kojih su traženi pokontrolu nad Kumulirani gubitak sopstvenim Srbije i Železnica Srbije su daci nije dostavilo potpune Kapital firmama kadrovi Srpske napredne informacije, deo nije dostavio stranke. Telekomom koji se ne ništa, dok, kako se izražavaju 2. Železnice Srbije vodi kao javno preduzeće, ali je firma u Ministarstvu privrede, 'sa delom Broj zaposlenih u državnom vlasništvu, takođe šefuje Poslovni prihodi preduzeća ne postoji zadovoljavajuća Gubitak kadar koji je birao SNS. Na čelu Pošte saradnja'. Kumulirani gubitak Srbije je Milan Krkobabić (PUPS), Konačno, zaključak mladog ministra Kapital Socijalistička partija Srbije godinama finansija Lazara Krstića nakon uvida je upravljala Galenikom, Srbijagasom, u javne finansije, odnosno poslovanje 3. JP PTT Srbija Putevima Srbije, Dunav osiguranjem... državih i javnih preduzeča, prilično je Broj zaposlenih „Inicijativa naprednjaka o departislikovit: Poslovni prihodi zaciji javnih funkcija u Srbiji činila je „Ne kontrolišemo ni gde trošimo ni Dobit značajan deo predizborne kampanje koliko trošimo, a godinama trošimo Kapital najmoćnije političke partije, ali glasno više nego što zarađujemo i javni dug, najavljivana departizacija sada se odnosno deficit je posledica toga. Ni4. Telekom Srbija tiho pretvara u svoju suprotnost“, sam siguran da bismo u svojoj kući isto Broj zaposlenih rekao je nedavno Nemanja Nenadić iz radili. Trenutno trećina budžeta odlazi Poslovni prihodi Transparentnosti Srbija podsećajući na penzije, četvrtina na plate u javnom Dobit Najviše zapošljavaju, a da li najbolje posluju? Kapital Procenjuje se da milijardu evra godišnje ostanu u gubitku javna republička preduzeća, preduzeća čiji je osnivač država, firme koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i lokalna javna preduzeća 33.000 128 milijardi dinara 2,4 milijarde dinara 55,2 milijarde dinara 270,6 milijardi dinara 18.462 25,2 milijarde dinara 16,6 milijardi dinara 135,5 milijardi dinara 210,5 milijardi dinara 15.065 21,8 milijardi dinara 1,2 milijardi dinara 24 milijarde dinara 13.550 88,5 milijardi dinara 11,2 milijarde dinara 100 milijardi dinara 5. JP Kolubara Broj zaposlenih 9.923 Poslovni prihodi 39 milijardi dinara Gubitak 3,9 milijardi dinara Kumulirani gubitak 3,9 milijardi dinara Kapital 76,7 milijardi dinara BIZLIFE tema broja 11
  • 12. bi da su neodvojive. Zbirno, teško je doći do podataka o poslovanju ovih kompanija, jer kako smo videli, nema pojedinačnih podataka, ali je Fiskalni savet sredinom prošle godine uradio analizu kojom ćemo se poslužiti. da se Zakon o izboru direktora preko Tako se procenjuje da milijardu evra konkursa ne poštuje, o čemu je BIZLife, godišnje ostanu u gubitku javna reputakođe, pisao. blička preduzeća, preduzeća čiji je osniNjegov kolega Vladimir Goati, predvač država, firme koje su u nadležnosti sednik Transparentosti Srbija, kaže Agencije za privatizaciju i lokalna javna da se partijski kadrovi nalaze na svim preduzeća. Ukupno, njih je oko 1.300 funkcijama iznad izvršilačkih, 'iznad i to su zapravo firme u kojima država onih koji brišu pod i kuvaju kafu'. ima glavnu reč i čiji je na kraju krajeva Uostalom, posle promene vlasti u ona glavni vlasnik, ali i 'donator' kad Beogradu, čija su lokalna preduzeća ustreba subvencija, novac za povezivaposlovala sa golemim gubicima, jedna nje radnog staža, tolerisanje neplaćanja od gorućih tema, pored izbora za obaveza, izdavanje garancija. novog gradonačelnika, jeste i izbor Samo su lani javna preduzeća ostala novih direktora u ovim firmama, iako u gubitku od 570 miliona evra, što je je u međuvremenu usvojen zakon koji manjak sedam puta veći nego godinu podrazumeva izbor direktora na konranije i čini više od 85 odsto gubitaka kursima. Bez zakona ili sa manipulisacele privrede (privredna društva). Prinim zakonom – za obične građane i zatom su garancije na kraju 2011. izdate poslene nema razlike. Procene govore javnim i velikim državnim preduzećida je više od 10.000 radnih mesta koja ma dostigle neverovatnih 1,7 milijardi mogu da se dobiju isključivo uz člansku evra, a samo u 2010. i 2011. država je kartu partije. otplatila 150 miliona evra duga ovih Nenadić ide i dalje od ovog broja i preduzeća. U istom periodu tvrdi da je članska karta jedina Više samo su Železnice Srbije i šansa za uspeh u Srbiji, ali od 10.000 rudnik Resavica, koji primaipak vidi šansu za promenu radnih ju direktne subvencije od i to u tragičnoj situaciji mesta mogu da se države, primili 435 miliona srpskih javnih finansija. dobiju isključivo uz evra. Na kraju 2011. akumu„Hteli, ne hteli, moraće da člansku kartu partije lirani dug javnih preduzeća štede. Javna preduzeća se poprema državi i drugim javnim minju kao mesta koja će da budu preduzećima procenjuje se na oko 360 na tapetu aktuelne vlade i videćemo miliona evra. da li će kroz te uštede doći do rešenja Izjava Vladimira Goatija iz Transpamakar dela partijskog zapošljavanja.“ rentnosti Srbija sada zvuči sasvim tačZa Nenadića, ključno je partijsko na. „Javna preduzeća su rupa bez dna. zapošljavanje, za građane poslovanje, a Tek posle nekoliko godina se saznaje za samu državu ove dve pojave trebalo Na čelu dva najveća javna preduzeća, Elektroprivrede Srbije i Železnica Srbije su kadrovi Srpske napredne stranke 6. JKP GSP Beograd Broj zaposlenih 6.166 Poslovni prihodi 12,3 milijarde dinara Gubitak 2 milijarde dinara Kumulirani gubitak 18,7 milijardi dinara Kapital 12,9 milijardi dinara 7. Železara Smederevo Broj zaposlenih 5.255 Poslovni prihodi 21,3 milijarde dinara Gubitak 3,2 milijarde dinara Kumulirani gubitak 3,2 milijarda dinara Kapital 16,4 milijarde dinara 8. RTB Bor Broj zaposlenih 4.943 Poslovni prihodi 32,8 milijardi dinara Dobit 224,8 miliona dinara Kumulirani gubitak 943,8 miliona dinara Kapital 8,9 milijardi dinara 9. JP Resavica Broj zaposlenih 4.070 Poslovni prihodi 7,4 milijarde dinara Gubitak 2,1 milijardi dinara Kumulirani gubitak Kumulirani gubitak iznad visine kapitala Kapital 18,2 milijarde dinara 8 milijardi dinara 0 10. JP Srbijagas Broj zaposlenih 3.191 Poslovni prihodi 68,5 milijardi dinara Gubitak 35,2 milijarde dinara Kumulirani gubitak Kumulirani gubitak do visine kapitala Kapital 55,7 milijardi dinara 55,7 milijardi dinara 1,4 milijarde dinara *Podaci za 2012. godinu TOP 10, suma Broj zaposlenih 113.625 Poslovni prihodi 445 milijardi dinara Gubitak 52,4 milijarde dinara Kumulirani gubitak 290,5 milijardi dinara Kapital 721,5 milijardi dinara Gubitak do visine kapitala 290,5 milijardi dinara 12 BIZLIFE tema broja
  • 13. „Bez zakona ili sa manipulisanim zakonom – za obične građane i zaposlene nema razlike.” Vladimir Goati predsednik, Transparentost Srbija da su sredstva koja dobijaju neproduktivno trošena, a država je tu zakazala i ponaša se kao 'neka dobrovoljna neprinudna organizacija'“, rekao je Goati kad se zahuktala priča o ličnim kartama. Trebalo je iste da predaju i firme iz nadležnosti Agencije za privatizaciju, gde je nešto manje od 600 preduzeća koja zapošljavaju oko 100.000 radnika. Godišnje, oni prave gubitke oko 400 miliona evra, a procenjuje se da njihovi dugovi prema državi i javnim preduzećima u republici i na lokalu iznose oko 1,5 milijardi evra, što je pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To je skoro duplo više nego što Srbija odvaja godišnje za investicije. Ove firme dobijaju subvencije preko Fonda za razvoj, a samo za povezivanje radnog staža država je u 2010. i 2011. dala 360 miliona evra. Kako su se pobrojane firme odnosile prema zahtevu države da dostave lične karte, najkonkretnije? „Od 615 privrednih subjekata koji su u ingerenciji Agencije za privatizaciju i od 35 javnih preduzeća, dobili smo veoma škrte podatke, nijedna lična karta nije potpuna, iako su se tražile informacije koje su inače zakonska obaveza. Od 216 preduzeća nismo dobili nikakvu sliku, 114 je dalo nezadovoljavajuće karte, 49 je kooperativno, ali su podaci loši, dok tek 46 ima približno potrebne podatke. Od 153 ostala preduzeća u Agenciji, 17 ne želi nikakvu saradnju, osam je dalo nezadovoljavajuće informacije, jedno sarađuje, ali sa lošim podacima, dok je 127 približno ispunilo zahteve” , izvestio je do detalja → više informacija na www.bizlife.rs „Objavićemo spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije.” Saša Radulović ministar privrede ministar privrede najavljujući da će 15. oktobra biti pozvani investitori za ulazak u kompanije u restrukturiranju, kojih je 179 i takođe su u portfelju Agencije za privatizaciju. Samo ove Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da dostave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kreditima firme državu koštaju godišnje oko 700 miliona evra. Međutim, ni tu nije kraj. Poreski obveznici nadoknađuju i gubitke u lokalnim javnim preduzećima, kojih je oko 645, a u njima radi 70.000 ljudi. Do podataka o njihovom poslovanju nije uspeo da dođe ni Fiskalni savet koji je prošle godine objavio analizu o radu svih pobrojanih firmi, a kojom smo se poslužili u tekstu. Ipak, poznato je da im godišnje lokalne samouprave daju oko 225 miliona evra subvencija i da u zbiru ove firme rade sa gubicima. ● Krvna slika države kao poslodavca 1.300 kompanija 280.000 zaposlenih 1 milijarda dinara godišnji gubici 2 milijarde evra dugovi prema državi i drugim lokalnim javnim preduzećima 800 miliona evra godišnje subvencije, garancije, otpis dugova *procene, jer preciznih podataka još uvek nema BIZLIFE tema broja 13
  • 14. EKONOMSKA POLITIKA Nove mere Vlade Srbije Solidarno stezanje kaiša „Možda ćemo već u 2014. morati dodatno da konsolidujemo finansije, jer će se ovo pokazati kao nedovoljno“, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, komentarišući usvojene mere tekst: Nikola Pavlović I dobre i loše. I propuštena prilika i trenutni maksimum. Kad se sumiraju utisci, dva dana nakon objavljivanja ekonomskih mera Vlade, gotovo da nije bilo komentara koji se nije mogao čuti, pa je teško presuditi jesu li zaista Vladine mere toliko dobre, kako ih predstavlja vlast ili su iznuđene i nužne, a dugoročno neefikasne, Na hitnu primenu usvojenih mera pozivaju i domaća i inostrana stručna javnost, jer i jedni i drugi vide nove nužne poteze koje će Vlada morati da povlači dogodine, kako bi mogla da se okarakteriše kao reformska kako tvde ozbiljne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda ili Fiskalnog saveta. Generalna ocena mogla bi biti da Vlada nije imala mnogo izbora, ali da merama koje je usvojila neće postići zacrtani cilj, a to je smanjivanje deficita, javnog duga i u konačnici izbegavanje bankrota. Javni dug Srbije prešao je 60 odsto BDP-a, sledeće godine stići će do 70 odsto, što je siguran put ka bankrotu, što je uostalom konstatovao i ministar finansija Lazar Krstić najavljujući ga za dve godine, ’ako se ništa ne preduzme’. Izvršna vlast zato je usvojila nekoliko mera koje će, ma kako se ekspresno najavljivala realizacija, sa primenom otpočeti verovatno od sledeće godine. Naprosto, potrebno je vreme za izmene zakona, usvajanje, a onda i primenu. Mere Vlade 1 // Solidarni porez Prema najnovijim procenama, u javnom sektoru radi gotovo 700.000 ljudi. Onima koji primaju plate veće od 60.000 dinara, sav iznos preko ovog limita biće oporezovan po stopi od 20 odsto, a iznosi preko 100.000 dinara sa 25 odsto. Ušteda u budžetu, ili prihod od novog poreza, zavisi kako se gleda, biće od 100 do 150 miliona evra godišnje. Krstić je najavio i neke druge promene kada su plate u pitanju: „Iako je jednokratno sniženje plata definitivno, reformom sistema stvoriće se uslovi da plate rastu, ali tamo gde je potrebno i gde ljudi te plate zarađuju.“. 14 BIZLIFE ekonomska politika 2 // Povećanje prihoda budžeta Ojačavanje budžeta planirano je povećanjem poreza i boljom naplatom. Prvo: Niža poreska stopa PDV-a povećava se sa osam na deset odsto, s tim što će neki 'neegzistencijalni' proizvodi biti prebačeni na višu stopu od 20 odsto. Od ove mere očekuje se 200 miliona evra. Drugo: Siva ekonomija, koja danas prema zvaničnim procenama u ukupnoj privredi učestvuje sa 31 odsto, biće ozbiljno napadnuta. To naročito važi za šverc duvana, kao i za sivo tržište pojedinih naftnih derivata. Uvešće se nove kase i nova online fiskalizacija od drugog kvartala 2014, što će zaposlenima u poreskoj upravi omogućiti da se posvete naplati poreza. Od suzbijanja sive ekonomije računa se na oko 150 miliona evra.
  • 15. i Petrović, a sva je prilika i duzećima i bankama“, potkrepljuje Podsećamo u najkraćem šta je u privrednici Srbije, koji su ostali svoje viđenje Arsić procenjujući Vladinom paketu (detalji u boksu najnezadovoljniji Vladinim merada će već u prvoj polovini sledeće 'Mere Vlade'). Uvodi se solidarni ma. Nacionalna alijansa za lokalni godine biti potrebno dodatno porez na plate u javnom sektoru ekonomski razvoj, koja umnogome smanjivanje budžetske rupe za veće od 60.000 dinara od 20 i 25 zastupa interese privrede, izdala oko jedan odsto BDP, a da bi takvo odsto. Povećava se niža poreska je saopštenje u kome se navodi smanjenje od oko 2,5 odsto BDP stopa PDV-a sa osam na deset da je Vlada propustila priliku da, bilo kredibilno i za investitore u odsto, a deo proizvoda biće oporeizmenama Zakona o radu u delu državne hartije od vrednosti. Prezovan i po višoj stopi, od 20 odsto. koji reguliše isplatu otpremnina, vedeno na jezik brojki: potrebno Krenuće se u žestoku akciju protiv na vreme otvori sebi prostor za je smanjiti budžetsku rupu za oko sive ekonomije, subvencije gubitašima biće smanjene, štedeće se na nabavci robe i usluga. Država će Ignorisanje poreske reforme posebno je iziritiralo se zaduživati po nižim kamatama, Uniju poslodavaca, čiji predsednik Dragoljub Rajić a radiće se na promeni poslovnog podseća na istraživanje koje pokazuje da 90 odsto ambijenta. Ministar Krstić računa da će efekat ovih mera biti izmeprivrednika neće zapošljavati nove ljude dok se ne đu 600 i 700 miliona evra, dok smanje porezi i doprinosi na plate Fiskalni savet, koji je Vladinim milijardu evra kako bi investitori merama dao ’uslovnu podršku’, imali više poverenja u državu i ima drugačiju računicu. obveznice koje ona izdaje, jer će „Možda ćemo već u 2014. država svakako nastaviti da se zamorati dodatno da konsolidujemo dužuje za pokriće deficita. U tom finansije, jer će se ovo pokazati kontekstu, MMF traži sveobuhvatkao nedovoljno“, rekao je Pavle ne i dugotrajne reforme, a Petrović, predsednik Fiskalsve kako bi se zaustavio nog saveta, komentariPotrebno je rast i počelo smanjenje šući usvojene mere. vreme javnog duga. Sličnog ako ne i za izmene zakona, „U tom smislu, istog uverenja je i Miusvajanje, a onda i dostupnost koncesiolojko Arsić, profesor na primenu nog finansiranja trebalo Ekonomskom fakultetu, bi iskoristiti u punoj meri koji kaže da su mere dobro da bi se smanjili troškovi otplate koncipirane, ali „uštede neće biti dugova. Sveobuhvatne strukturne dovoljne“. On procenjuje da će refome trebalo bi da podrže fiskalrezultat mera biti smanjenje defino prilagođavanje, a potrebni su cita od oko 1,5 odsto BDP-a, što je i koraci za poboljšanje poslovne manje od planiranih 600 do 700 klime i smanjenje državnog uticamiliona evra. ja u ekonomiji da bi se poboljšao „To je nedovoljno smanjenje priliv investicija, rast privatnog jer će deficit i sledeće godine biti sektora i zapošljavanje“, smatraju na vrlo visokom nivou, zbog restručnjaci ove institucije. dovnih i vanrednih rashoda usled Istog su mišljenja i Arsić sanacije gubitaka u državnim pre- 3 // Smanjenje subvencija javnim preduzećima Nivo subvencija koje se danas daju je dvostruko, a možda i tri puta veći nego u evropskim zemljama. O subvencijama državnim firmama možete čitati u posebnom tekstu ovog broja BIZLife, ali je Vlada na umu imala ne samo te, već i subvencije za zapošljavanje. Biće nastavljene kroz kredite privredi i, u smanjenom obimu, za investicije i zapošljavanje. Krstić nije želeo da prognozira budžetski efekat svih ovih mera, ali je rekao da će do kraja 2017. one imati 'strukturni' efekat od oko 400 miliona evra godišnje. 4 // Promena poslovnog ambijenta Govoreći o ovom setu mera, Krstić je istakao da se do sada tu „nije mnogo uradilo“ i da „investitori ukazuju da nema makroekonomske stabilnosti“. U ovom kontekstu Krstić je obećao promenu regulative – zakona o radu, pojednostavljenje procedure za izdavanje građevinskih dozvola, zakona o naknadama, kao i drugih finansijskih zakona. Najavljena je i promena modela finansiranja infrastrukturnih investicija. Srbija više neće biti glavni finansijer. Alternativni modeli su javno-privatna partnerstva i koncesije. BIZLIFE ekonomska politika 15
  • 16. reforma javnog sektora Od izvršne vlasti se očekuje da već od sledeće godine uđe u reformu javnog sektora, što će podrazumevati i otpuštanja prekobrojnih, penzionu reformu, konačni obračun sa birokratijom i sivom ekonomijom. Javni dug Srbije prešao je 60 odsto BDP-a, sledeće godine stići će do 70 odsto, što je siguran put ka bankrotu smanjivanje viška zaposlenih u javnom sektoru što bi donelo uštede kojima bi bila izbegnuta potreba za novim povećanjem PDV-a i udar na standard građana i privredu. „Izostala je razvojna komponenta u planu Vlade s obzirom na to da mere sugerišu da će zaduživanje i dalje biti osnovni način obezbeđivanja likvidnosti, a nije pomenuto za šta će taj novac tačno biti namenjen“, piše u saopštenju. Zanimljivo je viđenje NALED-a da je zbog poslednjeg povećanja PDV-a Vlada „zatvorila jedna od vrata za smanjenje poreskog opte- 5 // Uštede na robi i uslugama U ovoj oblasti je do sada bilo najviše restrikcija. Ipak, Krstić predlaže da se u budžetu za 2014. ove stavke snize za deset odsto u odnosu na rebalans budžeta za 2013. Od toga se očekuje ušteda od 30-40 miliona evra. 16 BIZLIFE ekonomska politika rećenja na zarade“. Oni se pozivaju privrednici će sačekati dok se ne stabilizuju javne finansije i ne na najavu ministra privrede Saše Radulovića da će biti smanjeno op- pronađe prihod koji bi mogao da terećenje na zarade koje, međutim, nadomesti manjak u budžetu zbog smanjivanja nameta na rad. nijednom rečju nije pomenuto u Na hitnu primenu usvojenih Vladinim merama. Pretpostavka mera poziva i domaća i inostrana je da u ovom trenutku, Krstić nije stručna javnost jer i jedni i drugi imao čime da nadoknadi manjak vide nove nužne poteze koje će u budžetu koji bi nastao kao Vlada morati da povlači posledica smanjivanja Zaduživanje dogodine, kako bi mogla poreza, odnosno, dopriće i dalje biti da se okarakteriše kao nosa. osnovni reformska. Od izvršne Ignorisanje poreske način vlasti se očekuje da reforme posebno je obezbeđivanja već od sledeće godine iziritiralo Uniju poslolikvidnosti uđe u reformu javnog davaca čiji predsednik sektora, što će podrazuDragoljub Rajić podseća na mevati i otpuštanja prekobrojistraživanje koje pokazuje da 90 nih, penzionu reformu, konačni odsto privrednika neće zapošljaobračun sa birokratijom i sivom vati nove ljude dok se ne smanje ekonomijom. porezi i doprinosi na plate. „Ovo je prvi korak na putu koji Na ovu meru, sva je prilika, će trajati tri do četiri godine, a postoji mnogo načina da se sklizne sa tog puta. Imam utisak da postoji želja političara da se mere spro// Korišćenje jeftinijih vedu, ali videćemo to u narednim kredita mesecima kad bude jasno šta su od „Poslaćemo signal tržištima kapitala, svega zaista uradili i da li su zapoali i prijateljima gde se uzdamo u čeli neke reforme koje sada nisu bilateralne odnose da ćemo doći do predviđene“, zaključio je profesor jeftinijih kredita. Svaka milijarda u roku Petrović svoju analizu o merama od tri godine koju dobijemo po dva do tri Vlade dodajući da je bio poslednji odsto, znači uštedu od 150 miliona evra godišnje“, rekao je ministar finansija. čas da se mere preduzmu. ● 6
  • 17. BIZNIS KOMENTAR Neophodne krupnije reforme Srbiji je potreban plan koji će popraviti ekonomsku situaciju. Takav plan morao bi u sebi da sadrži mere za povećanje proizvodnje, smanjenje preobimne administracije i efikasniju lokalnu samoupravu Piše: Vladan Atanasijević, član UO i direktor integracionih sistema u kompaniji Asseco SEE i predsednik UO Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) A ktuelnu ekonomsku situaciju u Srbiji možemo da ocenimo kao izazovnu. Nivo javnog duga približio se granici neodrživosti, a veliki budžetski deficit smanjuje prostor za razmišljanje o podsticanju razvoja. U takvoj situaciji visoke kamate banaka ne dozvoljavaju privredi da napreduje i da pozitivno utiče na standard svih nas. Stope rasta koje poslednjih godina ostvarujemo pre bi se mogle nazvati stagnacijom. Nedavno predložene ekonomske mere vidim kao početnu fazu sveobuhvatne reforme u kojoj je potrebno konsolidovati prihode i rashode. Međutim, nedostaje im razvojna komponenta. Ono što je Srbiji potrebno jeste plan koji će popraviti ekonomsku situaciju. Takav plan morao bi u sebi da sadrži mere za povećanje proizvodnje, smanjenje preobimne administracije (svedoci smo da se ne zna koliko ima zaposlenih u javnom sektoru). Takođe, neophodno je da imamo i efikasnije lokalne samouprave koje znaju svoje komparativne prednosti i aktivno rade na poboljšanju privrednog ambijenta. Najave koje stižu iz Ministarstva privrede, a odnose se najpre na donošenje četiri važna zakona (o radu, planiranju i izgradnji, stečaju i privatizaciji), kao i na uspostavljanje kontrole nad dodelom podsticaja i subvencija predstavljaju ohrabrenje. Izmene Zakona o radu su potrebne privredi kako bi na tržištu rada svi pronašli radnike kakvi su im potrebni. Dudugotrajno izdavanje građevinskih dozvola usporava investiranje, dok nerešeni slučajevi firmi u stečaju ili u ponovnoj privatizaciji onemogućavaju stavljanje njihovih pogona u funkciju oživljavanja proizvodnje. Ono što trenutno nedostaje, a značajno bi uticalo na popravljanje ekonomske situacije, jeste snažnije suzbijanje sive ekonomije. To je nešto na čemu NALED insistira i nastaviće da zagovara i u narednom periodu. Neophodno je doneti jedinstveni zakon o inspekcijama koji bi razrešio dileme oko nadležnosti i učinio nadzor efikasnijim, smanjiti poresko opterećenje rada (što bi Ono što trenutno nedostaje, a značajno bi uticalo na popravljanje ekonomske situacije, jeste snažnije suzbijanje sive ekonomije podstaklo one koji rade u sivoj zoni da je konačno napuste), ali i insistirati na doslednoj primeni propisanih kazni. Pomaci kao što je uvođenje elektronskih servisa prema građanima i privredi zaslužuju pohvale jer smanjuju prostor za korupciju, snižavaju troškove i olakšavaju svima život, ali oni ne donose stope rasta od pet i više odsto godišnje, koje su Srbiji potrebne. Za to su potrebne krupnije reforme, a to je mesto gde privreda i asocijacije poput NALED-a mnogo mogu da pomognu. Konkretni potezi za popravljanje ekonomske situacije iz domena sistemskih reformi morali bi da budu: reforma radnog zakonodavstva i smanjivanje poreskog opterećenja zarada, reforma inspekcija radi suzbijanja sive ekonomije, reforme poreskih postupaka i administracije, kao i reforma procesa izdavanja građevinskih dozvola i katastra nepokretnosti. Na to bi trebalo nadovezati ništa manje važna pitanja kao što je spuštanje većeg broja ovlašćenja na lokalni nivo, nastavak razvoja e-uprave, uvođenje principa „ćutanje administracije znači odobravanje“, jača kontrola budžeta i bolja analiza efekata zakona. Primećujete li da većina njih ne mora da košta? ● Giljotina propisa Završetak giljotine propisa takođe je važan zadatak kako bismo se konačno oslobodili nepotrebnog administriranja i doprineli da privreda ne zazire od birokratskih i svih drugih zahteva države, koji su često vešto sakriveni ili neprimetni u šumi paragrafa, a što je poseban problem – puno koštaju. BIZLIFE biznis komentar 17
  • 18. BIZNIS I POLITIKA Srbija i najmoćnije svetske ekonomije Sitna riba među ajkulama Istraživanje BIZLife pokazuje da Srbija sa polovinom zemalja iz grupe dvadeset najmoćnijih država sveta ili nema nikakvu saradnju, ili je ona realno zanemarljiva tekst: Marija Damjanović 18 BIZLIFE biznis i politika „n aš glavni zadatak je da vratimo svetsku ekonomiju na održiv i uravnotežen rast, što dosad nije rešeno, zbog čega postoji sistemski rizik za ponavljanje akutne krize“, poručio je Vladimir Putin, predsednik Rusije, na septembarskom samitu zemalja G 20, a onda se sa liderima ostalih zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) dogovorio o osnivanju rezervnog fonda od 100 milijardi dolara radi zaštite ovih ekonomija. Istovremeno, šefovi dvadeset najmoćnijih zemalja Sa zemljama EU, Srbija ima najbolje odnose u poređenju sa svim ostalim članicama G 20, a posebno sa Italijom, Nemačkom i Francuskom sveta dogovorili su se da će biti intenzivirana slobodna trgovina zaključujući da protekcionizam dovodi do opasnosti od usporavanja ekonomskog rasta i slabljenja trgovine. Jedno je sigurno, Srbija nikada neće biti član G 20, ali bi se politički i ekonomski mogla približiti grupi G 20, među kojima su zemlje najveći partneri Srbije, ali i one sa kojima Srbija nema ama baš nikakvu saradnju. Činjenica je da 'dvadesetorica' određuju sudbinu globalne, a time i lokalnih ekonomija, budući da se u njima stvara čak 90 odsto svetskog BDP-a, 80 odsto globalne trgovine, a u njima živi dve trećine stanovništva na Zemlji. Članovi G 20 su ministri finansija i guverneri nacionalnih banaka 19 zemalja: Argentina, Australija, Brazil, Francu-
  • 19. mogućnosti saradnje i sa drugim ska, Nemačka, Indija, Indonezija, zemljama, poput Indije. To je Italija, Japan, Južna Afrika, Južna ogromno tržište čiji je značaj u Koreja, Kanada, Kina, Meksiko, Srbiji veoma potcenjen. Imaju Rusija, Saudijska Arabija, Sjediveoma razvijenu softversku i njene Američke Države, Turska, farmaceutsku industriju i siguran Ujedinjeno Kaljevstvo i guverner sam da bi naše kompanije mogle Evropske centralne banke. Ova pronaći svoj interes. Međutim, elita potčinila je svom uticaju i prvi korak treba da učini država međunarodne organizacije, pre negujući dobre političke odnose svega Svetsku banku i MMF, prekao što je nedavno započela ko kojih utiče na politiku i upravsaradnju sa Ujedinjenim Arapskim lja ekonomijom sveta. Pomoć ovih Emiratima.“ finansijskih moćnika siromašne i Kao jedan od osnivača Pokreta zadužene zemlje poput Srbije sve nesvrstanih, Indija je od sticanja teže plaćaju, pa se jače političke i nezavisnosti (1947) bila ekonomske veze sa zemljameđu najznačajnijim ma dvadeset najmoćnijih Južne Koreje privrednim partneispostavlja kao nužnost nema Srbiju od demokratskih promena rima SFRJ. U Indiju privrednog razvoja. na mapi do danas je dugo najavljivana smo izvozili plastične Kao evropska zemlja privrednih investicija kompanije Embassy mase, električne masa težnjom pridružipartnera naše zemlje Group u izgradnju informatičšine i opremu, hartiju i vanja Evropskoj uniji, ko-tehnološkog parka u Inđiji. karton, a uvozili čaj, biber Srbija prirodno najveći Ukupna vrednost ove investicije i druge začine, proizvode od kože, uvoz i izvoz ostvaruje sa zemljama je oko 600 miliona evra, a čitav svilu i tkanine. Danas je ova saEU (60 odsto). Analiza koju smo posao započet prošle godine biće radnja u najmanju ruku skromna uradili pokazuje ne samo da sa završen tek za pet godina. ili realno zanemarljiva. Naime, pojedinim zemljama iz Grupe 20 Srbija nema nikakve odnose, nego je sa mnogima od njih pre Kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, tri decenije imala jače privredne Indija je od sticanja nezavisnosti (1947) bila među veze nego danas. Takav primer je najznačajnijim privrednim partnerima SFRJ Indija, koja se prošle godine našla na četvrtom mestu po snazi ekoZEMLJE AMERIČKOG najveći obim trgovinske razmene nomije, iza SAD, Kine i Japana, a KONTINENTA između Srbije i Indije u poslednjoj prema procenama OECD-a u ovom Još lošije odnose Srbija ima deceniji zabeležen je 2011, kada veku biće među tri vodeće ekosa zemljama Latinske Amerije ukupna vrednost iznosila 168,4 nomske sile. Naprosto, od 1995. ke poput Argentine i Meksika. miliona dolara (od toga, izvoz godine, BDP raste po stopi od 7,5 Prema poslednjim podacima, od Srbije 7,7 miliona dolara, a uvoz iz odsto i mada je životni standard ukupno 149 zemalja u koje Srbija Indije 160,7 miliona dolara). Jedino još uvek nizak, ekonomija Indije izvozi, Argentina je na 104. ulaganje pristiglo iz ove zemlje u već sada je u rangu sa Rusijom, a tajna uspeha je jeftina radna snaga, jeftine inovacije, snažna softverska industrija i činjenica da za razliku od Kine, recimo, Indija ne zavisi od izvoza. Sve analize pokazuju da će SAD, i pored turbulencija u ekonomiji, i u narednoj Svet u narednoj deceniji INDIJA PARTNER IZ DOBA NESVRSTANIH Ekonomista Aleksandar Stevanović, u kratkom razgovoru za BIZLife, skreće pažnju upravo na Indiju. „Srbija ne bi trebalo da se fokusira samo na EU. Ona jeste naša kuća, ali postoje brojne deceniji sačuvati svoje komparativne prednosti, čemu će pomagati dominantna američka valuta i jezik. Kina će nastaviti sa ekspanzijom u ekonomiji, a Rusija u ideologiji. Indija će sve uspešnije koristiti svoj potencijal rame uz rame s Brazilom, a Evropska unija, uz dominantan uticaj svojih vodećih članica, Nemačke, Francuske, V. Britanije, a uz podršku SAD, nastaviće grčevitu borbu da ojača i proširi organizaciju, stabilizuje političku i ekonomsku moć i očuva evro. Vojna premoć će i dalje biti od presudnog uticaja, a Amerika će i narednih godina biti najjača vojna sila na svetu. Rastuća vojna moć Rusije u kombinaciji sa ekonomijom u sferi gasa i energeneta omogućiće joj ograničeno širenje uticaja samo na neke zemlje istočne Evrope i Azije.Veliku, a možda i presudnu ulogu u ratnom hazarderstvu, i pored alternativnih izvora energije, i dalje će imati nafta. BIZLIFE biznis i politika 19
  • 20. prednosti koje bi VELIKE UDALJENE EKONOMIJE IMALE ULAGANJEM u Srbiju su male, budući da je srpsko tržište malo, a ima mnogo drugih zemalja gde bi eventualno moglo da se ulaže kako bi se izvozilo na treća tržišta odnosi sa kanadom Primetno je da srpski političari sve više pažnje posvećuju i odnosima sa Kanadom, moguće i zbog toga što je nekoliko tamošnjih kompanija najavilo velika ulaganja u Srbiju do kraja ove godine. 20 BIZLIFE biznis i politika mestu (0,01 odsto svog izvoza), a rekordni izvoz zabeležen je 2011. godine (488.000 dolara). Iz ove zemlje u Srbiju nije stigla nijedna investicija, baš kao ni iz Meksika, niti iz Brazila, pete najveće zemlje na svetu i političkog i ekonomskog lidera Latinske Amerike. Brazilska ekonomija je jedna od najbrže rastućih ekonomija na svetu. Po veličini BDP je trenutno osma, a po kupovnoj moći sedma. Stopa nezaposlenosti od svega pet odsto duplo je niža nego u Evropskoj uniji i znatno manja nego u SAD (7,4 odsto) koje su i prošle godine bile prve na listi najjačih ekonomija sveta. Međutim, spoljnotrgovinska saradnja Srbije i Brazila je od 2008. godine sve manja i manja, a i tada je bila ukupno 150 miliona dolara, od čega je deficit na strani Srbije bio čak 142 miliona dolara. Evo kako Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ne saradnje“, kaže naš sagovornik. U odnosu na saradnju sa zemljama Južne Amerike, sa državama Severne Amerike Srbija ima neuporedivo bolje odnose. Iz SAD je u Srbiju u poslednjoj deceniji stiglo nešto više od milijardu evra investicija, a američke kompanije objašnjava slabu saradnju sa u Srbiji zapošljavaju 8.000 ljudi. pomenutim zemljama, kao i sa Iako skromna, spoljnotrgovinska Rusijom i Kinom sa kojima Srbija razmena konstantno raste, a samo ima relativno razvijene odnose u prvih šest meseci ove godine, za razliku od Južne Koreje koje, izvoz iz Srbije u SAD je povećan na primer, uopšte nema na mapi čak tri puta, na 133 miliona dolaprivrednih partnera naše zemlje. ra, dok je uvoz ostao približno „Srbija trguje najviše sa isti (159 miliona dolara). susedima i sa većim Iz SAD Skoro je izvesno da će zemljama članicama EU, je u Srbiju izvoz u drugoj polokao što su Nemačka stiglo više od vini godine biti manji i Italija. U suštini, milijardu nego u prvoj polovini Srbija nema baš šta da evra godine, jer je 31. jula ponudi tim velikim i investicija istekao status GSP Srbiji udaljenim privredama. (bescarinski izvoz za 4.650 Takođe, prednosti koje bi proizvoda). te zemlje imale ako bi ulagale u Primetno je da srpski političari Srbiju su male, budući da je srpsko sve više pažnje posvećuju i odnotržište malo, a ima mnogo drugih sima sa Kanadom, moguće i zbog zemalja gde bi eventualno moglo toga što je nekoliko tamošnjih da se ulaže kako bi se izvozilo na kompanija najavilo velika ulaganja treća tržišta. Naravno, neke od tih u Srbiju do kraja ove godine. zemalja imaju suficite u spoljnoj Trenutno, u Srbiji posluje oko 50 trgovini pa teže da taj novac ulažu kanadskih kompanija, a od početka u inostranstvo, ali rizik u Srbiji ne godine iz ove zemlje došlo je dva može da bude privlačan, tako da i to ograničava mogućnosti privred- miliona dolara investicija.
  • 21. turska ekonomija Prema analizama Svetske banke i MMF, turska ekonomija je jedna od onih koje će obeležiti budućnost. U 2011. Turska je imala najbrži privredni rast (8,5 odsto) iza Kine, a prošle godine šest odsto. PRIRODAN SARADNIK ZEMLJE EU Sa zemljama EU, Srbija ima najbolje odnose u poređenju sa svim ostalim članicama G 20, a posebno sa Italijom, Nemačkom i Francuskom. Italija je najveći investitor u Srbiju sa uložene dve milijarde evra, 400 kompanija koje prometuju oko dve milijarde evra godišnje i zapošljavaju čak 20.000 radnika. Nemačka je drugi po značaju evropski ulagač, odnosno, spoljnotrgovinski partner Srbije, dok ništa manje značajna nije saradnja sa Francuskom i Velikom Britanijom. Francuska ulaganja procenjuju se na nešto manje od milijardu evra, a britanska na oko 800 miliona evra. EU je od 2001. do danas donirala blizu tri milijarde evra Srbiji, što je više nego što je naša zemlja zaradila od privatizacije (2,6 milijardi). Od ovih izdvojenih zemalja, takoreći osnivača G 20 sa Starog Međutim, turske investicije u Srbiji su zanemarljive u odnosu na najbliže okruženje. Naime, Turska je u Srbiju investirala oko 100 miliona evra, a u Rumuniju i Bugarsku 9,5, odnosno 4,5 milijardi dolara. Italija je najveći investitor u Srbiju. 400 kompanija koje prometuju oko dve milijarde evra godišnje zapošljavaju čak 20.000 radnika kontinenta, ubedljivo najlošije odnose Srbija ima sa Turskom. Tačnije, ona se uglavnom svodi na spoljnotrgovinsku razmenu koja konstantno raste od 2009. kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini i 2011. godine dostiže rekordnih 588,4 miliona dolara. Vodeće ekonomije sveta Prema podacima Svetske banke i MMF najveće svetske ekonomije 2012. bile su ekonomije: SAD, Kine, Japana, Indije, Nemačke, Rusije, Velike Britanije, Brazila, Francuske i Italije. Godinu dana ranije redosled najjačih ekonomija je bio isti s tim što su V. Britanija i Brazil zamenili mesta. Na jedanaestom mestu bila je ekonomija Meksika, a na dvanaestom Južne Koreje. Prema analizama Svetske banke i MMF, turska ekonomija je jedna od onih koje će obeležiti budućnost. U 2011. Turska je imala najbrži privredni rast (8,5 odsto) iza Kine, a prošle godine šest odsto. Ključni sektori privrede su bankarstvo, turizam, poljoprivreda, građevinarstvo, elektronska, mašinska, automobilska industrija. Stopa nezaposlenosti je 8,2 odsto. Kao ekonomije budućnosti međunarodni eksperti pored Turske vide nekoliko zemalja sa kojima Srbija ili nema nikakvu ili ima saradnju koja nije vredna pomena. Reč je o Indoneziji, Nigeriji, Meksiku, Filipinima i Iranu, Bangladešu, Poljskoj, Čileu, Ukrajini i Kataru. ● BIZLIFE biznis i politika 21
  • 22. korporativno DECENIJA POSLOVANJA U SRBIJI Godišnjica uspešne privatizacije s leva na desno: Thanos Trimis generalni direktor BAT za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku Srđan Lazović direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region BAT SouthEast Europe Ivica Dačić premijer Vlade Srbije Rasmus Pagh generalni direktor fabrike BAT Vranje British American Tobacco je tokom proteklih deset godina uplatio 950 miliona evra u budžet Republike Srbije K ompanija British American Tobacco (BAT) obeležila je deset godina od uspešne privatizacije Duvanske industrije Vranje na svečanoj proslavi u svojoj fabrici u Vranju, kojoj je prisustvovao i Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije. Kompanija je privatizacijom Duvanske industrije Vranje, BAT je postao jedan od pionira stranih direktnih investicija i najveći britanski investitor u Srbiji 22 BIZLIFE korporativno prisutna u Srbiji od 1996. godine, a privatizacijom Duvanske industrije Vranje BAT je postao jedan od pionira stranih direktnih investicija i najveći britanski investitor u Srbiji. Pored premijera Srbije, ceremoniji su prisustvovali Thanos Trimis, generalni direktor British American Tobacco za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku, Rasmus Pagh, generalni direktor fabrike BAT Vranje a.d. i brojni relevantni predstavnici privrednog i javnog života Srbije. „Srbija je pouzdana i sigurna destinacija za investitore, a jedan od najboljih primera za to je i uspešna privatizacija Duvanske industrije Vranje pre deset godina“, istakao je Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije, na svečanoj ceremoniji. Premijer je dodao da će Vlada Srbije podržati strane investitore tako što će praviti uslove za regionalnu stabilnost i stvarati ekonomski sistem u kome će postojati stabilnost institucija. „Takođe, sve aktivnosti Vlade Republike Srbije u narednom periodu biće usmerene na to da obezbedimo što više direktnih investicija, a kompanija British American Tobacco sigurno nam može
  • 23. Premijer Dačić u obilasku BAT fabrike u Vranju Obraćanje premijera Dačića povodom jubileja BAT-a pomoći u tome da predstavimo „Tokom proteklih godina, investirali Srbiju kao atraktivnu investicionu smo milion evra u društveno destinaciju. Kao ozbiljan partner odgovorne projekte“ – Thanos Trimis Vlade Srbije u protekloj deceniji, BAT predstavlja motor razvoja ciju fabrike u Vranju. „To nas čini doprinosom srpskom budžetu od privrede, ne samo juga Srbije već jednim od najznačajnijih stranih preko 100 miliona evra. Pored i cele zemlje. Nadam se da će i investitora i ujedno najvećim toga, BAT je jedan od pionira kordruge vodeće svetske kompanije britanskim investitorom u zemlji. porativne društvene odgovornosti u drugim industrijama slediti Želeo bih da čestitam celom BAT u Srbiji, a tokom proteklih godina primer BAT“, istakao je Dačić. timu u Srbiji na vremenu i energiji investirali su milion evra u drušTržište Srbije je oduvek zaukoje su uložili tokom protekle detveno odgovorne projekte. zimalo veoma važan položaj u cenije. Prvih deset godina u Srbiji „Okrenuti smo budućnookviru naših poslovnih „BAT je iza nas i unapred se radujemo sti i očekujemo da će faoperacija u jugoistočpredstavlja narednoj, još uspešnijoj deceniji“, brika u Vranju jednog noj Evropi i upravo je motor razvoja zaključio je Rasmus Pagh, generaldana biti proizvodni to bio glavni razlog privrede ni direktor fabrike BAT Vranje. ● centar ne samo za za kupovinu fabrike ne samo juga Srbije već i cele zemlje“ CEFTA region, već i za u Vranju pre deset - Ivica Dačić mnoge zemlje Evropske godina, naveo je tom priunije“, istakao je Trimis likom Thanos Trimis, geneukazujući na dugoročne planove ralni direktor BAT za Srbiju, Crnu kompanije u Srbiji. Goru i Bugarsku. Tokom protekle British American Tobacco je u decenije, BAT je u budžet RepuSrbiji prisutan već 17 godina i od blike Srbije uplatio 950 miliona privatizacije 2003. godine kompaevra, prvenstveno putem akciza nija je investirala više od 200 mii drugih poreza, a danas je jedan liona evra, od čega je 115 miliona od vodećih poreskih obveznika u uloženo u kupovinu i modernizadržavi, sa prosečnim godišnjim Finansijska ulaganja Na ime poreza i ostalih dažbina BAT je od svog dolaska do danas uplatio u budžet Srbije 950 miliona evra, dok je direktna investicija iznosila više od 200 miliona evra, od čega je 115 miliona investirano u kupovinu i modernizaciju same fabrike. Pored toga, u poslednjoj deceniji kompanija je uložila milion evra u društveno odgovorne projekte u Srbiji. BIZLIFE korporativno 23
  • 24. ISTRAŽIVANJE Gradovi budućnosti Dvadeset sedam gradova, koje je PwC analizirao, u 2012. godini je stvorilo ukupno osam odsto svetskog BDP-a, ali imaju samo 2,5 odsto svetskog stanovništva razvijaju će pomoći razumevanju urbanih problema koji mogu uskoro predstojati (ili su već prisutni) i srpskom glavnom gradu i drugim velikim gradovima oko nas, kao i šta sve utiče na jedan veliki grad: zvaničnici i zakonodavci koji postavljaju temelje, kompanije koje investiraju za dobrobit grada (i svoj profit, svakako), kao i stanovnici, bogati ili siromašni, koji grade život u gradskim naseljima. hongkong tekst: Veronika Tasić Vušurović menadžer u PWC K ompanija PricewaterhouseCoopers (PwC) sa organizacijom Partnerstvo za New York City po peti put je objavila rezultate istraživanja najznačajnijih svetskih gradova. Analiziran je učinak i uticaj ovih gradova u 2012. na ekonomske i socijalne pokazatelje, ali i uticaj budućih ekonomskih tokova na ove gradove. Rezultati ostvareni 2012. i mogućnosti koje se mogu ostvariti 2025. su okvir za razmišljanje i delanje za 27 najznačajnijih svetskih gradova: Peking, Berlin, Buenos Ajres, Čikago, Hongkong, Istanbul, Johanesburg, Kuala Lumpur, London, Los Anđeles, Madrid, Meksiko Siti, Milano, Moskva, Mumbaj, Njujork, Pariz, San Francisko, Sao Paulo, Seul, Šangaj, Singapur, Stokholm, Sidnej, Tokio, Toronto. Zašto baš ovih 27 gradova Kao centri finansija, trgovine i kulture, ovi gradovi su i pokretači moderne svetske ekonomije, ali i stecište globalnih društvenih i kul- Uspeh dolazi od volje i mogućnosti da se usklade želje i namere privrede, vlasti i društva turnih tokova. Šta je to što ovim gradovima pomaže da napreduju? Kako bi u 2025. mogli da izgledaju njihova stopa zaposlenosti, obim proizvodnje i struktura stanovništva? Pogled na sadašnju situaciju ovih gradova i smer u kome se Najprivlačniji gradovi London je u 2012. upadljivo napredovao i sada je globalno najprivlačniji grad. Njujork ostvaruje dobre rezultate u odnosu na ostale gradove i pokazuje snagu u različitim oblastima, ali ne prednjači ni u jednoj individualnoj kategoriji. Pariz je za četiri mesta bolji u 2012. u odnosu na prethodnu godinu, a u pogledu demografije i kvalitetu života zauzima prvo mesto. Pariz je odmah iza Londona po svojoj globalnoj 24 BIZLIFE istraživanje Šta nam statistika otkriva Gradovi koje smo analizirali u 2012. su stvorili ukupno osam odsto svetskog BDP-a (bruto domaćeg proizvoda), ali imaju samo 2,5 odsto svetskog stanovništva. Do 2025. ukupan broj stanovnika ovih gradova će se povećati za 19 miliona, a stvoriće se 13,7 miliona dodatnih radnih mesta. Ukoliko se ispune projekcije UN i ostvari london skroman ekonomski napredak, ovi gradovi će stvarati 3,3 triliona USD dolara svetskog BDP-a. Sa rastom ovih gradova nastaviće se i proces simbioze između Istoka i Zapada. Naime, gradovi u razvoju imaće ogroman porast privlačnosti, što ukazuje da dugoročno investiranje u urbani centar pruža zaštitu od ekonomske nestabilnosti evrozone. Peking i Šangaj su među prvih pet po ekonomskoj snazi i globalnoj privlačnosti. Naredni koraci ova dva grada moraju obuhvatati uravnoteženi napredak po svim socijalnim i ekonomskim pokazateljima kako bi svoj sadašnji izuzetan rast pretvorili u stabilnu poziciju u samom vrhu svetskih finansijskih centara.
  • 25. modernih gradova, fleksibilnost će broja stanovnika i radnih mesta, postati ključna reč za projektante i dok će razvijeni finansijski centri regulatore u budućnosti. zadržati kupovnu moć, kao i visok Finansijske i poslovne usluge, pronivo tražnje koji će podsticati rast. izvodnja, veleprodaja i maloprodaja Jedna strana će i dalje gurati drugu su osnova razvoja za mnoge ka boljem sutra. Istovremeno Gradovi gradove u 2012. Trećina će svaki grad predstavkoje smo radnih mesta obuhvaljati zasebni ekonomski analizirali u 2012. ta poslove u sektoru eko-sistem izgrađen oko godini stvorili su finansijskih usluga i u međusobno povezanih osam odsto proizvodnji. U Šangaju ekonomskih i socijalnih svetskog je svaki treći zaposleni u snaga koje spaja veliki BDP-a proizvodnom sektoru, dok u broj različitih radnih mesta. Milanu, Parizu, Londonu, PekinOstvarivanje zdrave ravnoteže gu, San Francisku i Stokolmu domiizmeđu ovih snaga je kamen temeniraju finansijske usluge. Veleprodaja ljac urbane izdržljivosti. i maloprodaja su odgovorne za svako Od američkog biologa i istraživača peto radno mesto u Hongkongu, E. O. Wilsona pozajmljena je teza Kuala Lumpuru, Moskvi, Mumbaju, da zdravi rast grada i dugoročMeksiko Sitiju i Istanbulu. Svakako, na održivost zavise od „pozitivgradovi u razvoju će prestati da se nog jačanja mreže socijalnog i oslanjaju na proizvodne delatnosti ekonomskog razvoja“. Kada su te će biti neophodno da diversifikuju činioci kvalitetnog života kao što svoj profil radne snage i poslova. su školstvo, zdravstvena zaštita, Istorija pokazuje sposobnost smeštaj i sigurnost u saglasnosti sa gradova da se stvore iz temelja, kao jakom infrastrukturom i uspešnim Bez obzira na veličinu, bogatstvo, ili napredak modernih gradova, fleksibilnost će postati ključna reč za projektante i regulatore u budućnosti kompanijama, postoje dobri uslovi da se put poploča optimizmom, ako ne i zlatom. Loše vesti za gradove su iste kao i za nauku: „jedna od najtežih stvari ponekad je pokretanje samog procesa“, te društveni razvoj ne možemo gledati odvojeno od ekonomskog. Pored toga, bez obzira na veličinu, bogatstvo, ili napredak moscow što mnogi gradovi u razvoju upravo rade, ili da se izgrade na svojim ostacima, kao što je bio slučaj sa mnogim razvijenim gradovima posle rata. Uspeh dolazi od kolektivne volje i mogućnosti da se usklade želje i namere privrede, vlasti i društva. Gde postoji zajednička dobra volja, postoji i put napred.● Kriterijumi po kojima su gradovi posmatrani 1 // Intelektualni kapital Donosi inovacije koje su pokretač socijalnog i ekonomskog razvoja gradova. 2 // Tehnološka spremnost za izazove koji su pred gradovima. 3 // Prevoz i infrastruktura imaju ogromnu ulogu u povezivanju ljudi i utiču na iskustvo života u gradovima. 4 // Zdravlje, bezbednost i sigurnost su možda i jedan od najvećih izazova za svaku gradsku upravu. 5 // Održivost i životna okolina su pod uticajem globalnih fenomena, ali i efikasnosti i odlučnosti gradske uprave. 6 // Ekonomska snaga gradova, ne samo na njihovoj teritoriji već i nacionalno, regionalno i globalno. 7 // Lakoća poslovanja se povezuje sa gostoprimljivim i odgovornim poslovnim okruženjem. 8 // Niski troškovi života kako stranih poslovnih ljudi, tako i domaćeg stanovništva, oduvek su posmatrani kao prednost. 9 // Demografska struktura i kvalitet života privlače kako nove stanovnike, tako i investitore. 10 // Globalna privlačnost meri povezanost i dominaciju gradova u socijalnom, ekonomskom i kulturnom domenu. new york BIZLIFE istraživanje 25
  • 26.
  • 27. s p e c i j a l n o i Z d a n j e reciklaža Nova industrijska grana
  • 28. INTERVJU Dejan Novaković, državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Perspektivna industrijska grana tekst: Tatjana Ostojić Foto: Marko Rupena Broj izdatih dozvola, oko 2.000, potvrđuje činjenicu da je u RS uspostavljen sistem reciklaže otpada uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja bitan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom „U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u Srbiji se povećavaju i procenjuje se da se reciklira od deset do 15 odsto otpada. Od 2003. do danas, zabeležen je nagli rast broja preduzeća koja se bave reciklažom otpada. Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje RS treba da ispuni, zacrtan je cilj da je u periodu od 2015. do 2019. neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada: staklo, papir, karton, metal i plastika, na 25 odsto od njegove količine”, kaže u intervjuu za BIZLife Dejan U periodu od novembra 2009. do danas ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine je izdalo 1.278 dozvola za upravljanje otpadom, od kojih su oko 20 odsto integralne dozvole izdate reciklerima 28 BIZLIFE intervju Novaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. U Evropi se, prema njegovim rečima, prosečno reciklira tri puta više otpada nego u Srbiji. U ekonomski razvijenim zemljama u Evropi i svetu, procenat reciklaže je i veći od 80 odsto (Japan). „Potencijali u Srbiji su svakako prepoznatljivi i veoma značajni, kako u količini otpada, koji se stvara na teritoriji RS, tako i u infrastrukturnim kapacitetima koje poseduju postojeći i budući
  • 29. uspostavljen sistem operateri koji upravljaju otpadom, odnosno, koji se bave reciklažom otpada. U periodu od novembra 2009. do danas ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine je izdalo 1.278 dozvola za upravljanje otpadom, od kojih su oko 20 odsto integralne dozvole izdate reciklerima, dok ostatak predstavljaju dozvole za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada na teritoriji RS. Uz ovaj broj svakako bi trebalo dodati i značajan broj izdatih rešenja o izmenama i dopunama postojećih dozvola, u skladu sa zahtevima operatera, njihovom reorganizacijom poslovanja, povećanim kapacitetima i slično.” kako bismo mogli da garantujemo ● Gde su potencijali reciklažusluge industriji i podignemo ih ne industrije i kako ocenjujete na viši nivo. U proteklom periodu, trenutno stanje u industriji čiji se izdavanjem dozvola i subvencipredstavnici žale na maćehinski ja, država je ozbiljno podstakla odnos države prema čitavom zelenu i reciklažnu industriju, sektoru? Izdate te omogućila jedna- Broj izdatih dozvola dozvole ke šanse svima. Ali potvrđuje činjenicu da predstavljanju licenca, odnosno sam je u RS uspostavljen prvi korak papir nije dovoljan. Za sistem reciklaže otpau stvaranju sistema upravljanje otpadom da uz formiranje jake u zaštiti životne neophodne su investicisakupljačke mreže, koja sredine je u tehnologiju, kvalitepredstavlja bitan element tan menadžment i integrisani u uspostavljanju i unapređesistem kontrole i praćenja tokova nju sistema upravljanja otpadom. otpada. Država mora da proveri Procena je da je na teritoriji RS, od koliko kompanija koje su dobile 2009. do danas, izdato oko 2.000 dozvolu sada postoji, koliko ih je dozvola. Izdate dozvole predstavaktivno, na koji način posluju i šta ljanju samo prvi korak u stvaranju bi trebalo menjati... celovitog sistema u zaštiti životne Kroz izmene i dopune Zakona sredine. o upravljanju otpadom, koji se Druga faza je sertifikacija, dosada nalazi u proceduri, traži se bijanje svih ekoloških standarda, Budžetski fond za zaštitu životne sredine Kada govorimo o uspostavljanju i unapređenju sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine, ali i upravljanja otpadom, prioritet Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je, svakako, obezbeđivanje uslova za redovno punjenje budžeta. Ministarstvo energetike, razvoja → više informacija na www.bizlife.rs Broj izdatih dozvola potvrđuje činjenicu da je u RS uspostavljen sistem reciklaže otpada uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja bitan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom. rešenje za novi okvir u toj oblasti, za njegovu ekološku i energetsku upotrebu, a sve u skladu sa zakonodavstvom EU, koje je potrebno u potpunosti uklopiti u domaće zakonodavstvo. U skladu sa primerima dobre prakse u drugim zemljama EU, potrebno je revidirati procedure za izdavanje dozvola, jer je nekontrolisani tok otpada - podsticaj za kriminal. Zato je potreban nadzor, kako poreske policije tako i ekološke inspekcije. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine ulaže ogroman napor da, kroz izmene i dopune postojeće zakonske regulative, doprinese stvaranju uslova i osnova za značajno unapređenje sistema upravljanja otpadom, što će svakako doprineti zaštiti životne sredine, uz preduslov da se prihvate i zaštite životne sredine, rešenje punjenja budžeta vidi u osiguravanju naplate eko-taksa i formiranju budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Takse se moraju naplaćivati redovno i u punom iznosu, a predloženi model je da svi uvoznici proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, plaćaju taksu prilikom carinjenja navedene robe, a da svi proizvođači navedenih proizvoda plaćaju takse prilikom stavljanja istih na tržište Republike Srbije. Ukoliko Vlada prihvati predlog o formiranju bužetskog fonda, isti bi počeo da funkcioniše od 1. januara 2014. i kao takav će omogućiti realnije realizovanje projekata, s tim što će se u svakom trenutku znati koliko finansijskih sredstava u njemu ima. BIZLIFE intervju 29
  • 30. taj otpad predstavlja značajan rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe, Srbija je jedna od retkih država koja nema deponiju industrijskog otpada, a što je nedopustivo. međunarodni standardi i procesi sertifikacije u ovoj oblasti. To je, uostalom, i naša obaveza prema EU. Nakon 2020, sav otpad koji nastaje na našoj teritoriji moramo da zbrinemo. Neće više biti prekograničnog kretanja otpada. Srbija nema suprotno. Jedno takvo postrojenje bi, na ekološki način, uz primenu najsavremenije tehnologije, moglo zbrinuti neke vrste medicinskog otpada: boje, lakove, ulja, otpad iz procesa proizvodnje, dakle, sve ono što već zagađuje našu okolinu. Izgradnja ovog postrojenja bi morali bismo da rešimo i pitanje industrijskog otpada iz preduzeća koja više ne rade, a taj otpad predstavlja značajan rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, što predstavlja problem vezan za konačno zbrinjavanje industrijskog neorganskog opasnog otpada. Mađarska ima oko 50 takvih postrojenja, a mi još nismo odredili ni lokaciju, jer mnogi interesni lobiji rade protiv toga. A, upravo je koštala od 20 do 30 miliona evra, a država bi sredstva mogla da nabavi kroz javno-privatno partnerstvo. Uostalom, prvenstveno zbog nas samih moramo da brinemo o zdravoj životnoj sredini. U tom sklopu, morali bismo da rešimo i pitanje industrijskog otpada iz preduzeća koja više ne rade, a Redovna isplata naknada Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine intenzivno radi na obradi predmeta, po zahtevu podnosioca zahteva - reciklera, za dodelu naknada. Prema podacima kojima raspolažemo za 2013, izdata su 183 rešenja za naplatu naknada od zagađivanja životne sredine. Ukoliko se primene mehanizmi koje predlaže Ministarstvo, biće uspostavljena nova i realnija politika isplate nadoknada. 30 BIZLIFE intervju ● Često se govori o reciklaži kao perspektivnoj grani koja bi u relativno kratkom roku mogla da uposli 10.000 ljudi. - U Srbiji je u maju mesecu 2009. godine stupila na snagu nova zakonska regulativa u oblasti upravljanja otpadom, pre svega Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Tokom 2009. i 2010, usvojeni su brojni podzakonski akti koji proizlaze iz navedena dva krovna zakona, a usvojena je i Strategija upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. Na taj način su obezbeđeni osnovni zakonodavni i strateški preduslovi za uspostavljanje i unapređenje sistema upravljanja otpadom. Usaglašavanje zakonske regulative sa propisima EU je proces koji stalno traje. Predstoji usaglašavanje Zakona o upravljanju otpadom, u potpunosti, sa novom direktivom EU o otpadu, kao i ostalih propisa koji proističu iz navedene direktive. Ako uzmemo u obzir da svaki operater koji je pribavio dozvolu, u proseku zapošljava od četiri do pet osoba, u odnosu na ukupan broj izdatih dozvola u prethodnom periodu, može se reći da su obezbeđeni uslovi za rad i zapošljavanje za preko 8.000 ljudi, a verovatno i više, uzevši u obzir da oni koji se bave samom reciklažom zapošljavaju daleko veći broj ljudi, a što je jedan od veoma vidljivih i važnih rezultata uspostavljanja sistema upravljanja otpadom. Kategorizacija preduzeća će uslediti tek nakon prethodne revizije svih dozvola koje su izdali organi nadležni za izdavanje dozvola od 2009. do danas. Ona je neizbežna zbog činjenice da svi recikleri
  • 31. instrumenti koji su osnov za nemaju isti tehnološki postupak unapređenje postojećeg sistema u tretmana posebnih tokova otpada, oblasti upravljanja otpadom. nemaju iste kapacitete postrojenja Kada govorimo o upravljaza tretman odnosno reciklažu otnju ambalažom i ambalažnim pada, pa samim tim, svaki od njih, otpadom, propisani su nacionalni za svaki tok otpada, nema isti nivo ciljevi koji se odnose na ponovno prerade otpada, odnosno reciklaiskorišćenje i reciklažu ambalažže. Mnogi od operatera obavljaju nog otpada za period za koji se samo dve delatnosti, na primer plan donosi, ali su dati kao opšti sakupljanje i transport otpada, i i specifični ciljevi za reciklažu takvi su najbrojniji. Neki od opeambalažnog otpada. ratera obavljaju samo skladištenje otpada, a manji broj preduzeća, u ● Zaštita životne sredine i odnosu na sve prethodne, obavlja reciklaža su značajan uslov priposlove upravljanja otpadom koji bližavanja Srbije Evropskoj uniji, se odnose na tretman otpada, ali se o tome malo govori, a još odnosno na reciklažu. manje zna. U skladu sa navedenim, nameće - U procesu pridruživanja Srbije se i činjenica da, ukoliko MiniEU neophodno je pre svega starstvo energetike, razvoja i obezbediti uslove za zaštite životne sredine, Srbija je uspešno sprovođenje odnosno Vlada RS, jedna od politike zaštite životne shodno izmenama i retkih država sredine, a samim tim dopunama postojeće koja nema deponiju i politike upravljanja zakonske regulative, industrijskog otpadom, a sve u cilju planira da opredelili otpada obezbeđenja uslova za podsticajna sredstva za održivi razvoj Srbije. rad svih subjekata ovog Prevashodni osnov za uspešno sistema, potrebno je propisavođenje politike u oblasti zaštite ti iznose naknada za svaku od životne sredine i upravljanja navedenih delatnosti. Kako svi otpadom je stvaranje uslova za operateri nemaju isti tehnološki sveobuhvatnu realizaciju interpostupak tretmana, odnosno sektorske saradnje, koja je u ovom reciklaže posebnih tokova otpada, trenutku i više nego odlična, dok kategorizacija svakog od njih bi značajno umanjila dilemu da li su i kolika finansijska sredstva potrebna svakome od njih. Pribavljena finansijska sredstva, odnosno naknade za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, operateri će morati da koriste namenski, u cilju unapređenja navedene delatnosti, te će morati Ministarstvu dostaviti dokaz o tome, a sve u skladu sa budućim izmenama u zakonskoj regulativi. Sama ta činjenica znatno će smanjiti nivo zloupotreba u ovoj oblasti. Buduća uredba o visini, kriterijumima, uslovima i načinu dodela podsticajnih sredstava, koju će usvojiti Vlada RS, sadržaće odredbe kojima će se jasno definisati i propisati neophodni ekonomski je Vlada RS u potpunosti usmerena ka unapređenju sveobuhvatnog sistema zaštite životne sredine. Sva resorna ministarstva moraju Činjenica je da 30 odsto od svih propisa koje RS mora da donese u procesu pridruživanja predstavljaju propisi iz oblasti zaštite životne sredine. da ulože napor za nastavak koordinacije u radu, ispunjavanjem svih zadataka iz svoje nadležnosti, propisanih Zakonom o ministarstvima. Činjenica je da 30 odsto od svih propisa koje RS mora da donese u procesu pridruživanja predstavljaju propisi iz oblasti zaštite životne sredine. Do sada, od 2009. usvojeno je oko 150 propisa iz oblasti zaštite životne sredine, a više od 50 propisa je iz oblasti upravljanja otpadom. Nastavak harmonizacije procesa je naš osnovni zadatak koji, pre svega, podrazumeva usaglašavanje sa propisima EU. U narednom periodu, do 2015, očekuje se potpuna harmonizacija propisa i transpozicija direktiva EU u domaće zakonodavstvo. ● obezbeđeni uslovi Svaki operater koji je pribavio dozvolu, u proseku zapošljava od četiri do pet osoba, u odnosu na ukupan broj izdatih dozvola u prethodnom periodu, može se reći da su obezbeđeni uslovi za rad i zapošljavanje za preko 8.000 ljudi. BIZLIFE intervju 31
  • 32. BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS Država reciklira reciklažu Za loše stanje u industriji prerade otpada kriv je niz faktora, a iza većine njih na neki način stoji država. Samovolja inspektora, zanemarivanje potreba industrije, neplaćanje nadoknada samo su neki od njih. Sve to bi već od početka sledeće godine trebalo da se promeni - nabolje tekst: Rade Repija FOTO: Marko Rupena će biti oformljen Fond za zaštitu životne sredine i to kao budžetski, što olakšava kontrolu priliva i potrošnje sredstava. Fond će zaživeti početkom 2014, a biće drastično pooštren rad republičkih inspektora u procesu pre dodele sredstava iz fonda. Takođe, slede i izmene Zakona o upravljanju otpadom, kojim će se uvesti kategorizacija firmi koje se bave reciklažom, što će smanjiti korupciju i postaviti jasna pravila o tome ko može da bude operater čitavog sistema. Predviđaju se i novi oblici saradnje u okviru privrednih društava, kao što su privatno-javna partnerstva. Novaković je najavio i skrining ove oblasti u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, koji se očekuje u junu 2014, a za koji su već sada sa naše strane angažovani stručnjaci. ndustrija je na samrti, pa se, umesto Konstatujući da se u sektoru životne sredine novih postrojenja, može očekivati kod nas dešavaju periodične velike promene, svečano zatvaranje fabrika“, istakla je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne Ana Petrović Vukićević, predsednik komore Srbije, zapitao se da li je takvo stanje Udruženja reciklera Srbije, na samom početku posledica otpora promenama ili namera? okruglog stola ’Reciklaža - nova industrijZa poslove reciklaže izdato je gotovo ska grana’, koji je organizovao BIZLife. Kao država 2.500 dozvola, a pitanje je da li su Da je stanje loše, tokom okruglog omogućavamo sve one validne. Najavljena katestola potvrđivao je i Dejan Novakonovu granu koja gorizacija će i tu uvesti red, pa će vić, državni sekretar u Ministarstvu nije energetike, razvoja i zaštite životne razvijena se broj dozvola smanjiti bar za 50 u Srbiji odsto, a za nove investicije će se trasredine, ali je istovremeno najavio i žiti i bankarske garancije, ističe državni krupne promene. „Novine su minimalne sekretar. u odnosu na ono što očekujemo. Kao država Mitrović se založio i za što brže uključivanje omogućavamo novu granu koja praktično nije u sistem individualnih sakupljača, jer u Srbiji razvijena u Srbiji“, ocenio je Novaković. Ponovo „I Izjave učesnika 1 // Dejan Novaković državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Kao država omogućavamo novu granu koja praktično nije razvijena u Srbiji. 32 BIZLIFE conferencesevents 2 // Radmila Šerović v. d. načelnika Odeljenja za upravljanje otpadom, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Prednost pre otvaranja novih kapaciteta za preradu treba dati iskorišćenju postojećih. 3 // Ana Petrović Vukićević predsednik Udruženja reciklera Srbije Nema govora o dostizanju standarda EU u ovoj industriji. Treba hitno postaviti nove ljude u Ministarstvu i povećati procenat naplate naknada, koji sada iznosi 20 odsto.` 4 // Jovica Božić vlasnik kompanije Božić i sinovi Reciklaža u Srbiji može da ostvari rast od 100 odsto, jer mi sada krećemo od nule.
  • 33. „Umesto novih postrojenja, može se očekivati svečano zatvaranje fabrika.” Ana Petrović Vukićević postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u sivoj zoni postoji još 500 miliona evra. Plan države je da individualnim sakupljačima predloži udruživanje i da sva plaćanja idu preko računa, što će povećati i prihode budžeta. Uvođenje sistema u ovu oblast trebalo bi da prati i poboljšanje korišćenja IT tehnologija, kao i uvođenje ekološke berze za trgovinu sekundarnim sirovinama. Kako 90 odsto otpada prave komunalna preduzeća, Mitrović je istakao neophodnost „U Srbiji postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u sivoj zoni postoji još 500 miliona evra.” Siniša Mitrović pojednostavljivanja prodaje otpada, a reciklažna industrija trebalo bi da prati potencijalnu privatizaciju javnih komunalnih preduzeća. Založio se i za bolju kontrolu naplate ekološke takse jer je u Srbiji postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u sivoj zoni postoji još 500 miliona evra BIZLIFE xxx 33
  • 34. Šćekić, direktor kompanije Jugo Impex, predprošle godine uvezeno 4.400 tona bele tehnike, ložio je uvođenje zakona o imovini kako bi se za koju ekološka taksa vredi 16 miliona evra. sprečile krađe sekundarnih sirovina iz firmi. Taksa će se, po rečima Novakovića, od sada plaJasmina Milutinović, članica menadžmenćati na carini za uvoznike, odnosno po fakturi ta Farmakom koncerna, smatra da se mora za prodavce, a u planu je uvođenje jedinstvenog dozvoliti uvoz opasnog otpada kako bi se upoinformacionog sistema, koji bi povezao sve slili postojeći kapaciteti. „Fabrika za preradu državne organe, od carine preko ministarstva, akumulatora Zajača ima kapacitet od 35.000 inspekcije i Agencije za reciklažu. tona na godišnjem nivou, a Srbija proNi dosadašnji zakoni nisu bili loši, ali Dosadašnji izvede 20.000 tona.“ se po mišljenju Branislava Pejovića, zakoni Ogorčenje zbog lošeg stanja u direktora Centra za raciklažu, nisu nisu reciklaži i maćehinskog odnosa primenjivali - nije postojao sistem bili loši, države najmanje je krio Jovica Božić, praćenja otpada, pa se tako mogu ali se nisu vlasnik kompanije Božić i sinovi. naći i gomile starih frižidera u Luci primenjivali Po njegovom mišljenju, reciklaža ne Beograd gde se prodaju kao staro gvožnapreduje zbog državne administracije i đe. Sa većom preradom otpada i takse bi, nedostatka kompetentnih ljudi u resornom mipo njemu, mogle biti niže. nistarstvu. Loš primer rada pokazuje i činjenica da je kompanija dobila dozvolu za izvoz pepela, koja je posle pet dana ukinuta. Inače, vrednost pepela u Srbiji procenjuje se na oko 3,5 milijardi evra, a prerađuje se svega pet odsto, naspram 90 odsto u EU, ili 45 odsto u SAD, a većom preradom pepela Srbija bi mogla da smanji vrednost izgradnje auto-puteva i za 30 odsto. „Reciklaža u Srbiji može da ostvari rast od 100 odsto, jer mi sada krećemo od nule“, smatra Božić. Odgovarajući na ove primedbe, Novaković je istakao da su ljudi koji su dovedeni u ministarstvo poznati reciklerima, poput Radmile Šerović, novopostavljene načelnice za upravneophodno JE pojednostavljivanjE ljanje otpadom pri Ministarstvu energetike, prodaje otpada, a reciklažna industrija bi razvoja i zaštite životne sredine, o kojoj je većina reciklera iznela pozitivno mišljenje. Ona trebalo da prati potencijalnu privatizaciju je predstavnike prerađivačke industrije uputila javnih komunalnih preduzeća da svoje predloge daju napismeno, a mišljenja je da prednost treba dati postojećim firmama, pre Ni u Grčkoj stanje u oblasti reciklaže nije sjajno, otvaranja novih kapaciteta. Boško Palkovljević iz kompanije Eco Remada se uz pomoć EU dosta popravilo, ističe Geocycling ponovio je pitanje koje interesuje sve rios Papadakis, direktor firme Inos-Balkan. Ukolireciklere - kada će biti raspisani novi konkursi ko bi same kompanije imale veći uticaj, mogao bi i kada će dobiti novac koji im pripada, na šta se izbeći primer Makedonije koja je zbog probleje državni sekretar ponovio uveravanja da će u ma ugasila ovu delatnost, smatra Papadakis. oktobru inspektori biti na terenu, a za novac se Konstatujući da će, ukoliko se ništa ne pročekaju ministarstva privrede i finansija. ● meni, maksimalno izdržati mesec dana, Vujadin 5 // Siniša Mitrović savetnik predsednika Privredne komore Srbije 6 // Vujadin Šćekić direktor kompanije Jugo Impex Srbija može biti centar reciklaže za ceo region koji bi uključio Makedoniju, Crnu Goru i BiH. 34 BIZLIFE conferencesevents Ako se sve najavljeno ostvari, firma ima gotovo završene dve investicije koje će zaposliti 200 ljudi. 7 // Jasmina Milutinović menadžment članica, Koncern FARMAKOM MB Mora se dozvoliti uvoz opasnog otpada u Srbiju kako bi postojeći kapaciteti prerade bili iskorišćeni.
  • 35. KORPORATIVNI INTERVJU Iosif Vangelatos, direktor kompanije Inos-Balkan Reciklaža na ’zdravim nogama’ „Država bi trebalo da osmisli i sprovede odgovarajući pravni okvir koji će podsticati na reciklažu” P novi odgovarajuće tehničke stanrocene su da Srbija redarde za njeno obavljanje. Društvo ciklira deset puta manje proizvodi otpad koji bi trebalo od zemalja Evropske da bude klasifikovan i tretiran u unije. Kako bi se dostigli različitim tokovima. Neophodne standardi EU neophodna je kosu posebne tehničke specifikacije hezija učešća građana u reciklaži za reciklažu plastike, vozila van i dugoročno planiranje države, upotrebe, infektivnog i opasnog smatra Iosif Vangelatos, direktor otpada, ili elektronske i električne kompanije Inos-Balkan koja već opreme. Moramo imati na umu da šest decenija uspešno posluje u standardi Evropske unije ovoj industrijskoj oblasti i Na imaju kako kvantitativjedna je od pet najvećih putu Srbije nu, tako i kvalitativnu kompanija u Srbiji ka Evropskoj uniji kada je u pitanju recireciklaža dimenziju. klaža metala. može biti jedan od ● Šta za vas konkret„Izgradnja ekološke njenih motora no znače najavljene izsvesti zahteva vreme i mene zakonske regulative? trud, a u većini slučajeva - Izgleda da se zakonodavstvo snažno je povezana sa životnim Srbije usaglašava sa praksom EU, standardom. Kako se resursi a odluka o ukidanju PDV stvara sirovina smanjuju, a potreba za jasno poslovno okruženje. Najavuštedom energije dolazi u prvi ljene izmene zakona i njegovo plan, obrazovanje treba da istakne beskompromisno sprovođenje održivost kao ključnu reč za prospostepeno će izgraditi zdravu peritetnu budućnost“, objašnjava konkurenciju i omogućiti reciklažVangelatos u intervjuu za BIZLife nom tržištu da posluje u skladu sa i ističe da je edukaciju građana pravilima slobodne trgovine. neophodno započeti još u ranim fazama obrazovanja. „Takođe, ● Gde vidite šansu reciklažne građani bi trebalo da postanu deo industrije u Srbiji? reciklažnog lanca, direktno ili - Na putu Srbije ka Evropskoj uniji indirektno, kroz pozitivne efekte razvoja lokalne industrije, jer reciklaža podrazumeva i finansijsku vrednost.” reciklaža može biti jedan od njenih motora. Podrška lokalnoj industriji u vidu sirovina, kao i snažna izvozna orijentisanost, samo su neke od mogućih finansijskih koristi koje bi srpska ekonomija mogla da ima. Lokacija Srbije, kao i dobra železnička mreža i sistem Obrazovanje treba da istakne održivost kao ključnu reč za prosperitetnu budućnost rečnog transporta, uz neophodne investicije, mogu da obezbede adekvatnu infrastrukturu za razvoj reciklažnih kompanija. Ukoliko država nastavi da obezbeđuje ujednačen tržišni prostor za sve učesnike, reciklažnu industriju očekuju značajne investicije. ● Najbolji izvoznik ● Koje mere bi trebalo da preduzme država kako bismo dostigli standarde EU? - Trebalo bi da osmisli i sprovede odgovarajući pravni okvir koji će podsticati na reciklažu i da usta- tekst: Ivana Mihajlović Inos-Balkan proglašen je za najboljeg izvoznika regiona Kolubare u 2012. Za postizanje uspeha ne postoji velika tajna, navodi Vangelatos. „Vodimo se strogim korporativnim vrednostima i etikom. Izlazimo u susret potrebama klijenata i nastojimo da im ponudimo visokokvalitetne usluge”, ističe dorektor Inos-Balkana i navodi da su nedavno dobili i sertifikat Asocijacije tehničke kontrole (TUV) Hesena u skladu sa ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001 standardima kvaliteta, zaštite životne sredine i bezbednosti. „Zaposlene smatramo najvrednijim resursom, volimo ono što radimo, a nagrade nam ukazuju na to da se nalazimo na pravom putu i podstiču nas da nastavimo dalje“, zaključuje Vangelatos. BIZLIFE korporativni intervju 35
  • 36. Korporativni intervju Branislav Pejović, generalni direktor kompanije Centar za reciklažu Standardima do industrije budućnosti “Reciklaža i te kako ima svoju perspektivu i ekonomsku opravdanost, zakonodavci su ti koji imaju ključnu ulogu za njenu budućnost, jer će ekonomski subjekti uvek naći sredstva ukoliko imaju profit“ Uvek su pokušavali da postave standarde u Srbiji kada je reciklaža u pitanju. „Među prvima smo napravili pravilnike o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine i mislim da smo jedina kompanija koja ima sva tri sertifikata koja jedno preduzeće u ovom domenu može da poseduje“, naglašava Branislav Pejović, generalni direktor Centra mi koje se bave ovom delatnošću, a koje ne ispunjavaju osnovne uslove neophodne za obavljanje posla onako kako se to radi svuda u svetu. U saradnji sa Privrednom komorom pokušavamo da utičemo na pravilnike i Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne bismo li doveli te standarde do prihvatljivih. Tu govorimo o nekom „Mislim da smo jedina kompanija koja ima sva tri sertifikata koja jedno preduzeće u ovom domenu može da poseduje“ tekst: Gorica Bilal FOTO: Vladislav Mitić S kromnim počecima i velikim trudom tokom desetak godina, koliko Centar za reciklažu aktivno učestvuje u ovoj industriji, razvili su se u veliku kompaniju koja danas pokriva celu Srbiju - od Subotice na severu do Vranja na jugu i od Loznice na zapadu do Bora i Zaječara na istoku. za reciklažu, koji u intervjuu za BIZLife govori o potencijalima, ali i o teškoćama sa kojima se susreće reciklažna industrija. ● Koliko je sakupljanje i razvrstavanje otpada ekološko, a koliko ekonomsko pitanje? - Ekološko je u mnogo manjoj meri jer danas imamo mnogo fir- Gde završe stara vozila? U Srbiji poseban problem predstavlja nedostatak tačnih podataka o broju starih vozila van upotrebe, a ovaj se problem još uvek ne rešava, ističe Branislav Pejović. „MUP ima tačan broj registrovanih vozila, po gruboj proceni to je oko dva i po miliona. Ako bi neko zatražio od osiguravajućih društava podatak koliko je njih u ovoj godini osigurano, video bi da postoji razlika od bar 600.000-700.000 automobila koji se vode kao registrovani u MUP-u. Ako se izuzme jedan mali broj oldtajmera ili ljudi koji iz nekih razloga nisu želeli da produže registraciju, shvatićete da je barem pet-šest stotina hiljada automobila završilo u nelegalnim tokovima. To je ono protiv čega se mi borimo, i pokušavamo da vlastima otvorimo prostor ne bi li što pre te zakone doneli i uneli red u ceo sistem“, objašnjava direktor Centra za reciklažu. 36 BIZLIFE korporativni intervju minimumu uslova iako bi nama, kao velikoj firmi, odgovaralo da ti uslovi budu što čvršći i rigorozniji kako bi druge firme teško mogle da ih dostignu. Male firme nemaju kapacitete da se posebno bave samostalnom zaštitom na radu ili zaštitom životne sredine, kako je to predviđeno zakonom, ali mogu da anga-
  • 37. žuju druge firme koje će to raditi za njih o zajedničkom trošku. Sve je to predviđeno zakonom, i po mom mišljenju najveći problem je to što imamo zakonsku regulativu i pravilnike koji su dobri, ali ne postoji instrument kojim zakonodavac primorava građane da ih poštuju. Naročito bih skrenuo pažnju na sekundarne sirovine koje imaju poseban tretman, kao što je opasni otpad koji može ozbiljno da naruši životnu sredinu. Imamo situaciju da je mnogo tog otpada sakupljeno, ali nije doneto na otpade koji za to imaju dozvolu, već na one manje koji nemaju minimum uslova za bavljenje tom delatnošću. davac je na neki način prešao preko toga u nemogućnosti da im obezbedi posao i to je ono što reciklerima stvara velike probleme. Sad ih već ima veoma mnogo, kao i manjih neregistrovanih firmi, a oni su nam praktično najveća konkurencija. Imamo situaciju da kao firma plaćamo poreze i doprinose na zemljište, zatim na platu, dajemo opremu i radna odela radnicima, vodimo računa o bezbednosti i zaštiti svojih radnika i okoline. Mesečno izdvajamo i 100.000 evra samo za ono što nije direktno vezano za posao, dakle bez plata, bez amortizacija, kamata, materijala i energije. „Imamo zakonsku regulativu i pravilnike koji su dobri, ali ne postoji instrument kojim zakonodavac primorava građane da ih poštuju“ ● Da li se reciklaža u Srbiji može posmatrati kao industrijska grana u usponu? ● Od kolikog značaja za reciklere - Reciklaža u Srbiji jeste grana u može biti ekološka berza za trgousponu i bila bi još više ukoliko bi vinu sekundarnim sirovinama? uslovi bili precizniji, i ukoliko bi - Ekološka berza je stara ideja ih se svi pridržavali - na taj način proistekla od ljudi koji se bismo uspeli da je uvedemo Mnogo ovim poslom i bave. Dok u određene tokove i red. sekundarnog smo još bili Srbija i Centar za reciklažu je otpada je Crna Gora pokušali su aktivni učesnik u indusakupljeno, ali striji od 2004. godine, nije doneto da zabrane izvoz kako na otpade koji bi domaće železare dokada smo počeli kao za to imaju bile sirovinu. Još tada malo stovarište, a uspeli dozvolu smo pokušali da ukažemo smo da dođemo do jednog na činjenicu da postoji određevelikog centra koji je rasporena roba koju ove železare ne žele đen u 25 gradova sa ukupno 400 da kupuju. zaposlenih. Sarađujemo sa železaSolomonsko rešenje je bilo da rama u Srbiji koje i te kako koriste sa jedne strane imamo korisnisirovine koje pravimo od onog što ke sekundarnih sirovina, što su naizgled nije korisno. Reciklaža uglavnom domaće železare i ima svoju perspektivu i ekonomlivnice, kojima bismo po nekim sku opravdanost, zakonodavci su ti koji imaju ključnu ulogu za njenu budućnost jer će ekonomski subjekti uvek naći sredstva ukoliko imaju profit. ● Sa kojim još poteškoćama se susrećete? - Naš najveći problem su ilegalni otpadi. Ljudi koji nemaju posao a od nečega, naravno, moraju da žive, vrlo često se odlučuju na prikupljanje otpada. Zakono- ekonomskim cenama ponudili sirovine, a da sa druge strane imamo mogućnost da izvezemo u inostranstvo sve ono što ne mogu da otkupe, kako bismo došli do zarade i pokrili svoje troškove. Ideja kao ideja nije loša, ali samo ako bi ponuda i tražnja bile približne poštenoj ceni, odnosno ceni po kojoj sirovine možemo da prodamo u inostranstvu, umanjenoj za troškove prevoza koje bismo imali. Kada bi se sistem tako postavio, to bi bilo veoma dobro, kako za domaće železare i livnice, jer će imati sigurnost repromaterijala za svoje proizvode, tako i za reciklere, jer ćemo imati dobru kuću gde ćemo moći da plasiramo sirovine. ● Od starog do novog „Mnogi od nas danas ne razvrstavaju đubre ni u kući, ali deponije imaju opremu koja iz tog otpada izdvoji čak 85 odsto korisnog materijala za reciklažu, kod nas u kompaniji taj procenat je i do 100 odsto. Zato je ova industrija ’novog od starog’ branša u usponu“, objašnjava Pejović. BIZLIFE korporativni intervju 37
  • 38. KORPORATIVNI INTERVJU Vujadin Šćekić, direktor kompanije Jugo-Impex Odgovorno i efikasno tekst: Ivana Mihajlović N „Reciklaža može biti izuzetno profitabilna industrijska grana, ali je ujedno i društveno odgovorna za budućnost. Ako ovu industriju sada ugušimo, imaćemo veliki problem“ ajveća poteškoća sa kojom se susreće reciklažna industrija je konstantan pad industrijske porizvodnje, koji se beleži otkad je Jugo-Impex osnovan, objašnjava Vujadin Šćekić, direktor kompanije koja je već 20 godina u ovoj industriji, u intervjuu za BIZLife. „Konstantno smo investirali u poslovanje, sve do pretprošle godine kada je došlo do zastoja, ne samo u Srbiji, već i celoj Evropi“, ističe Šćekić situaciju u kojoj se nalazi ova industrijska grana. Ukoliko se loše reciklira, jedan frižider zagadi atmosferu isto koliko i jedan automobil za tri godine dobar znak Najavljene mere države su prvi znak da će nešto krenuti nabolje, ali neophodno je pokrenuti proces industrijalizacije koji treba strateški podržati. 38 ● Kako vidite izlazak iz krize? - Osnovni problem je nestabilnost poslovnog okruženja i obezbeđivanje finansijskih sredstava neophodnih za unapređenje poslovanja. Najavljene mere države su prvi znak da će nešto krenuti nabolje, ali neophodno je pokrenuti proces industrijalizacije koji treba strateški podržati. Uradili smo projekte na temu viška CRT televizora do BIZLIFE korporativni intervju postoji kada sklopite ugovor na kojih će doći ako država krene godinu dana, od kojih više od sa digitalizacijom, ali još uvek šest meseci utrošite na dobijanje nije oformljeno ministarstvo dozvola za izvoz. Treba imati na ekologije koje će primiti predloge umu da pristup Evropskoj reciklažne industrije i zaista uniji nije moguć bez ih razmotriti. Ne treba Pristup uređenja ekološkog da izvozimo i placamo Evropskoj uniji zbrinjavanje otpada nije moguć sektora. Agencija za ozon određuje kvotu koji se izvozi u Holanbez uređenja freona koji možete diju, mozemo i mi to ekološkog da koristite u zemlji, da radimo? sektora a ako određenu količinu ne uništite, doći ćete u situ● Kako se uspešno baviti aciju da nećete moći da prodate reciklažom u državi čiji građani nijedan frižider. nemaju dovoljno razvijenu svest o neophodnosti pravilnog odla● Gde vidite potencijal reciklažne ganja otpada? industrije u Srbiji? - Jedan od sistema koje je naša - Reciklaža može biti izuzetno prodržava uradila jeste obezbedila fitabilna industrijska grana, koja naknade za reciklažu kojom su je ujedno i društveno odgovorna. prikupljena namenska sredstva Ako ovu industriju sada ugušimo, od svih proizvođača električnih imaćemo veliki problem. Treba i elektronskih uređaja kao i svih razmišljati dugoročno. Reciklažuvoznika istih u vidu eko takse. ni materijal može se vratiti na Kako ne možete da utičete brzo tržište u vidu gotovog proizvoda. na svest građana o opasnom Država mora da krene sa podsticaotpadu, mi pored cena sakupljanja jima u tom segmentu, jer tu leži i transporta moramo da platimo i potencijal reciklažne industrije. opasan otpad po kilogramu jer je Ćerke-firme Jugo-Impexa već to jedini način sakupiti ga. proizvode čitavu paletu horizontalne saobraćajne signalizacije od ● Kakvi su rezultati nakon godinu reciklirane plastike. Planiramo i dana od otvaranja najsavremedalji razvoj u ovom smeru, ali nenije linije za reciklažu frižidera i ophodni su novac i vreme. Novac rashladnih uređaja? bismo i našli, ali vremena nemamo - Ukoliko se loše reciklira, jedan jer se bavimo stvarima koje nisu u frižider zagadi atmosferu isto našoj nadležnosti. Sada se bavimo koliko i jedan automobil za tri državnim aparatom i njegovim godine. Rezultati su jasni - sakuradom, umesto proizvodnjom. pljeno je od 15 do 18 tona freona, Svako mora da radi svoj posao a jedan frižider ima do 170 graodgovorno, brzo i efikasno. ● ma ove opasne materije. Problem