2. Uvod
„Odluka o povratku u domovinu i rodni grad sazrevala je dugo u meni. Ţelja da
istovremeno budem s familijom i prijateljima i da svojoj zemlji pruţim ono što sam nauĉio
po stranim laboratorijama bila je veća i od direktorskih fotelja i od visokih plata i svetske
slave. Rekao sam svom direktoru: Idem u Srbiju jer ako ne probam, nisam ţiv.“1 Ovo su
reĉi ĉuvenog povratnika u Srbiju, dr Miodraga Stojkovića, svetski priznatog istraţivaĉa u
oblasti genetike, koji trenutno ima 47 godina.
Nakon završenog doktorata u oblasti embriologije i biotehnologije, steĉenog radnog
iskustva u Hamburgu, Minhenu, Njukaslu i Valensiji, kao i niza ostvarenih uspeha –
dobijanja dozvole britanske vlade da prvi u Evropi poĉne rad s ljudskim embrionalnim
matiĉnim ćelijama iz tzv. kloniranih embriona, dobijanja linije embrionalnih matiĉnih ćelija
što su britanski nauĉnici pet godina bezuspešno pokušavali i proglašenja za jednog od
12 najperspektivnijih nauĉnika na svetu, on se sa pozicije zamenika direktora Centra za
istraţivanje Instituta "Princ Filip" u Valensiji, koji ima 32,000 kvadrata i 300 nauĉnih
saradnika, nakon 19 godina provedenih u inostranstvu, vratio u Srbiju, i to ne u glavni
grad, već u rodno mesto Leskovac.
Postignuća dr Miodraga Stojkovića po povratku u Srbiju i njegov doprinos razvoju
nauĉne oblasti u kojoj radi, lokalne zajednice i zemlje u celini, pokazuju kolika dobit
moţe da bude za jednu drţavu ukoliko omogući i podrţi povratak ovakvih struĉnjaka iz
inostranstva.
Otvorio je specijalnu bolnicu za leĉenje steriliteta u Leskovcu, pokrenuo osnivanje
Nauĉno-tehnološkog centra sa bankom matiĉnih ćelija u Kragujevcu, postao profesor na
Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i već tri godine je urednik najuticajnijeg ameriĉkog
medicinskog ĉasopisa iz oblasti matiĉnih ćelija „Stem cells“. Svi ovi projekti i aktivnosti
donose višestruku dobit. Specijalna bolnica za leĉenje steriliteta je u tri godine
postojanja omogućila raĊanje 250 beba, zaposlila 19 radnika i potpomogla rad lokalnih
turistiĉkih objekata (broj noćenja u Leskovcu je porastao na 5000 u 2010.godini). Centar
sa bankom matiĉnih ćelija će omogućiti ĉuvanje matiĉnih ćelija i primenu za
transplataciju i leĉenje. Izdvajanje, zamrzavanje i ĉuvanje ćelija iz pupĉane vrpce košta i
1
Odlazim iz Leskovca nadam se ne zauvek, Blic, Milica Ivanović, 08. 07. 2007.
2
3. do 2000 evra, budući da se radi u inostranstvu. U 2010.godini otišlo je 2000 uzoraka u
inostranstvo, što znaĉi ĉetiri miliona evra. Osnivanjem centra ova sredstva će ostati u
zemlji. Centar će omogućiti i obuĉavanje mladih kadrova i povezivanje sa
internacionalnim saradnicima. Medicinski fakultet na kojem Stojković radi je 2005.
godine imao samo sedam objavljenih radova u ĉasopisima na SCI2 listi, dok je 2011.
imao 176, što ĉini 8% objavljenih radova iz cele zemlje3.
Naravno, ova postignuća dr Stojkovića teško bi se ostvarila bez podrške lokalnih i
republiĉkih vlasti. Gradske vlasti su mu omogućile da ostvari neograniĉeni zakup
dvospratne kuće i finansirale su renoviranje i adaptaciju kuće sredstvima oko 22 miliona
dinara. Upravni odbor Fonda za razvoj Srbije odobrio je kredit od 22 miliona dinara za
kupovinu komercijalne opreme za Specijalnu bolnicu. Vlada Srbije je odobrila
bespovratnih 10 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) za kupovinu
opreme za nauĉni rad. Dobio je i neophodne dozvole za rad od nadleţnih drţavnih
sluţbi i ministarstva. TakoĊe se planira da se u budući Nauĉno-tehnološki centar sa
bankom matiĉnih ćelija u Kragujevcu uloţi 10 miliona evra Evropske investicione banke.
Ovo je primer tzv. „povratka inovacije“ (return of innovation) (Cerase, 1974), koji vodi
primeni znanja i društvenim i ekonomskim promenama u matiĉnoj zemlji. Povratak moţe
biti razliĉito motivisan i imati razliĉite posledice i po migranta i po zemlju u koju se vraća.
Da bi povratak bio uspešan potrebno je da sa jedne strane povratnik ima resurse i
spremnost da bude nosilac promene, a sa druge strane da ima podršku matiĉne zemlje.
U protivnom, pokazalo se, verovatnije je da ponovo emigriraju oni koji se vrate, i to
trajno, ukoliko se njihove steĉene veštine i aspiracije ne spoje sa adekvatnim poslom u
zemlji porekla, nego što je to sluĉaj sa nemigrantima (Balaţ i sar., 2004). Odnos drţave
prema povratnicima ujedno je i poruka onima koji se nalaze u inostranstvu koliko su
ţeljeni i potrebni svojoj zemlji, te predstavlja poziv za povratak ili jasnu poruku da se ne
vraćaju.
To se pokazalo i u sluĉaju dr Stojkovića, koji je, iako ima resurse i snaţnu volju,
2007.godine razoĉaran hteo da se vrati na svoje radno mesto u Valensiju. „Naţalost,
naši planovi se sporo realizuju. Izgleda da sam bio više nego naivan. Devet meseci
2
SCI – Science Citation Index
3
Uvodni govor dr Stojkovića na konferenciji Povratak visokokvalifikovanih stručnjaka na Zapadni
Balkan – priliv znanja ili ponovni gubitak?, 15.12.2011.godine
3
4. tapkamo u mestu. A to je veliki period prekida u radu nauĉnika. Za devet meseci bio sam
svedok velikih gluposti i pokvarenjaštva.“4 Tada je usledila finansijska podrška drţave i
specijalna bolnica je krenula sa radom 29.aprila 2008.godine. Tri godine je trajala
adptacija i opremanje bolnice i napor nauĉnika da pruţi zemlji ono šta najviše treba –
porast nataliteta i posao.
Ovaj primer podstiĉe pitanja: Da li je našoj drţavi potreban Stojković? Da li je bilo
ovakvih Stojkovića koji su odustali u prvoj godini svojih napora? Da li ima ovakvih
Stojkovića u inostranstvu koji gledajući ovaj primer nemaju nameru nikad da se vrate, pa
ni da saraĊuju sa zemljom u kojoj vrhunski struĉnjaci moraju da uloţe nadljudske napore
da bi ostvarili svoje projekte sa kojim bi ih otvorenih ruku doĉekali u nekoj drugoj zemlji?
TakoĊe postavlja se pitanje šta se generalno dešava sa obrazovanim ljudima koji su
radili, školovali se ili/i usavršavali u inostranstvu koji se vrate u Srbiju, kada je jednom
vrhunskom struĉnjaku bilo potrebno toliko vremena da realizuje projekte od nacionalnog
interesa i to u delu Srbije gde se teško vraćaju i tamnošnji studenti iz Beograda. Da li
visokoobrazovani povratnici imaju mogućnost da primene u inostranstvu steĉeno
iskustvo i znanja i podstaknu ekonomski i društveni razvoj zemlje i da li u tome postoji
interesovanje i podrška drţave?
Traţeći odgovor na ova pitanja sproveli smo istraţivanje sa visokoobrazovanim
povratnicima, analizu postojećih strateških dokumenata i politika koje je drţava razvila
kao odgovor na izazove povratka i aktivnosti kljuĉnih aktera u ovoj oblasti. Na ovaj naĉin
ţeleli smo da damo doprinos razvoju migratornih i razvojnih politika u Srbiji koje će uz
puno uvaţavanje ljudskih prava migranata omogućiti ostvarivanje njihovih potencijala i
njihov doprinos društvenom i ekonomskom razvoju svoje domovine.
Povratak – definicija i njegova obeleţja
Premda brojna istraţivanja na prostoru regiona juogistoĉne Evrope (Ciumasu, 2010,
Nikolić i sar., Pavlov i sar., 2010, Vangeli i sar., 2010) pokazuju da je povatak
visokokvalifikovanih migranata u zemlju porekla najmanje realna opcija za priliv znanja,
ona ipak postoji. Prvenstveno zato što je proces globalizacije i razvoj komunikacionih i
saobraćajnih veza doveo do migratornih obrazaca koji imaju karakter mobilnosti –
„tekućeg povratnog procesa koji ukljuĉuje kraće i duţe epizode“ (Ackers, Gill, 2008).
4
Odlazim iz Leskovca nadam se ne zauvek, Blic, Milica Ivanović, 08. 07. 2007.
4
5. Mobilnost je posebno karakteristiĉna za nauĉnike i struĉnjake koji kroz nju razvijaju svoje
znanje i veštine i ostvaruju napredak u karijeri. U ovakvom kontekstu povratak se više ne
posmatra kao kraj migracionog ciklusa, već kao jedna faza u migracionom procesu
(Cassarino, 2004).
Na povratak se dugo gledalo kao na jedan kraj migracionog iskustva, pesimističan sa
stanovišta zastupnika neoklasiĉne ekonomije migracija, kao neuspešno migraciono
iskustvo koje nije dalo oĉekivanu dobit – zaradu, zapošljavanje, ostanak do penzije, ili
optimističan sa stanovišta zastupnika teorije nove ekonomije radnih migracija, kao
logiĉan rezultat postignutih ciljeva – veća zarada, ušteĊevina i poslate doznake.
MeĊutim, razvoj teorija društvene mreţe i transnacionalizma ukida dihotomiju odlaska i
povratka, uvodi transnacionalni prostor i društvenu mreţu koji omogućuju da povratak
bude deo cirkularnog sistema društvenih i ekonomskih odnosa i razmena koje
olakšavaju reintegraciju migranata dok prenose znanje, informacije i ĉlanstvo
(Cassarino, 2004).
Povratnici se u sociološkom smislu mogu definisati kao specifiĉna društvena grupa koja
je integrisala razna ţivotna iskustva i identitete – lokalne zajednice zemlje porekla,
iskustvo migriranja, iskustvo prilagodbe u zemljama destinacije odnosno nove
društvene vrednosti, radno i profesionalno iskustvo i iskustvo reintegracije u zemlju
porekla (Peraĉković, 2005).
U Srbiji se, nakon promene vlasti 2000. godine, povećava mobilnost nauĉnika,
struĉnjaka, istraţivaĉa i studenata radi školovanja i usavršavanja u inostranstvu, bez
motivacije da se trajno ostane u zemlji destinacije. Ĉak i meĊu onima koji su otišli
devedesetih godina dvadesetog veka sa ţeljom da se nikad ne vrate u zemlju koja ih je
razoĉarala usled politiĉkog i ekonomskog sunovrata, postoje oni koji su se vratili ili imaju
ţelju da se vrate. Broj i struktura visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih povratnika u
Srbiju nije poznat. Istraţivanja u drugim zemljama pokazuju da se vrati izmeĊu jedne
ĉetvrtine i jedne trećine migranata (Mayr, Peri, 2009, Lalonde, Topel, 1993).
5
6. Povratnici o povratku
„Znam da mnogima nije bilo logiĉno što sam se vratio u rodni grad, ali bespomoćan sam
ako je pojedincima teško da shvate zašto neko hoće da doĊe kući.“5
Metodologija istraživanja
Ţeleći da ispitamo kako izgleda povratak naših visokoobrazovanih graĊana iz
inostranstva u Srbiju, sproveli smo istraţivanje sa povratnicima. Hteli smo da utvrdimo
da li imaju mogućnost da svoje znanje, iskustvo i kontakte koje su stekli u inostranstvu
na najbolji mogući naĉin iskoriste u svojoj zemlji, za vlastiti razvoj i dobrobit, ali i za
razvoj zajednice u koju su se vratili i drţave u celini i da li pri tome imaju podršku drţave.
TakoĊe smo hteli da ĉujemo njihovo mišljenje koje su najveće poteškoće sa kojima se
suoĉavaju pri povratku, koje su prepreke da se njihov potencijal bolje koristi u svrhu
razvoja društva u celini i koji su najbolji naĉini da se te prepreke prevaziĊu.
Prva teškoća sa kojom smo se susreli pri realizaciji istraţivanja jeste nedostatak
podataka o visokoobrazovanim i visokokvalifikovanim migrantima i nepostojanje
jedinstvene baze sa njihovim kontaktima. Zato smo koristili metodu „sneţne grudve“
krenuvši od neformalnog udruţenja povratnika „Repats“, ali i baza alumni udruţenja –
Ĉivning, Fulbrajt, DAAD i baza Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta i
Tempus kancelarije u Beogradu. Anketa primenjena u istraţivanju je takoĊe sadrţavala
pitanje o kontaktima drugih povratnika. Skupili smo uzorak od 97 povratnika. U uzorak
su ušle osobe koje su završile minimum fakultet, boravile u inostranstvu duţe od godinu
dana i po povratku, u Srbiji borave više od godinu dana. Na ovaj naĉin smo hteli da
ukljuĉimo osobe koje su imale iskustvo duţeg boravka u inostranstvu6, ali i povratka u
Srbiju. Prikupljanje podataka se odvijalo u periodu od juna do novembra 2011.
5
Miodrag Stojković: Ima nade dok se čujemo, Daliborka Miljković, 12. mart 2011.
6
Prema definiciji MeĊunarone organizacije za migracije (IOM) migrant koji dugoroĉno migrira
jeste „osoba koja odlazi u zemlju koja nije njeno stalno boravište na period od najmanje godinu
dana tako da za nju zemlja destinacije stvarno postaje nova zemlja stalnog boravka.“
Perruchoud, R. (ed.) (2004). Glossary on Migration, Geneva: International Organisation for
Migration
6
7. Istraţivanje se odvijalo putem elektronske ankete. Anketa je imala 71 pitanje, uglavnom
zatvorenog tipa. Svega 11 pitanja su bila otvorenog tipa. Pitanja su bila podeljena na tri
razdoblja koja obuhvataju iskustvo povratnika: 1) odlazak iz Srbije, 2) boravak u
inostranstvu i 3) povratak u Srbiju. Povratnike upravo ĉini društvenom grupom sa sliĉnim
obeleţjima i iskustvima celokupnost migracionog iskustva – iskustvo migracije, iskustvo
prilagodbe na novu sredinu procesima integracije i iskustvo povratka i prilagodbe na
"staru" sredinu, odnosno iskustvo reintegracije u zemlju porekla (Peraĉković, 2005). U
svim ovim periodima ispitana je motivacija za odlazak/povratak i socio-ekonomski status
migranta. Pitanja o povratku ukljuĉila su i pitanja o poteškoćama pri povratku, podršci
institucija, zadovoljstvu odlukom o povratku i daljim planovima.
Uzorak
Budući da uzorak nije reprezentativan vaţno je imati u vidu njegova obeleţja prilikom
razumevanja rezultata istraţivanja. U istraţivanju su uĉestvovale u nešto većem
procentu ţene (55%). Radi se o radno sposobnoj populaciji, koju u trenutku prvog duţeg
odlaska iz Srbije (odlazak na više od godinu dana) u najvećem procentu ĉine osobe
starosti od 18 do 28 godina (67%), u proseku 23,3 godina, a sada u najvećem procentu
imaju od 29 do 30 godina (65%), u proseku 33,9 godina. Imaju završen fakultet (36%) i
master i magistarske studije (32%), ali ima i onih koji su doktorirali (14%) i oni kojima
nisu priznati viši nivoi obrazovanja (18%). Najviše ih je obrazovano u oblasti društvenih
nauka (58%), a zatim prirodnih (21%) i tehniĉkih (13%). Zaposleni su (72%), a u manjem
procentu nezaposleni (20%) i vlasnici preduzeća (5%). U većem procentu su
neoţenjeni/neudati (59%) nego u braku (28%). Uglavnom su iz Beograda (89%). Boravili
su u sledećim zemljama: SAD – 37%, Velika Britanija – 28%, Italija – 14%, Nemaĉka –
12%, Španija – 9%, Belgija – 7%, Australija – 6%, Švajcarska – 6%.
7
8. Rezultati istraživanja
1. Nalaz: Heterogenost povratnika i cirkularni karakter migracija
Analiza obeleţja uzorka povratnika i njihovog migracionog iskustva pokazuje da su
povratnici heterogena grupa. Posmatranje taĉke odlaska, pokazuje da je u uzorku nešto
veći procenat povratnika otišao posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine
(58%), nego pre 2000. godine (42%). Ove dve grupe povratnika imaju razliĉita obeleţja.
Povratnici koji su otišli pre 2000.godine u proseku su tada imali 19 godina, bili su uĉenici
(76%) koji su u većem procentu odlazili sa svojim roditeljima (34%) nego oni posle 2000.
godine (2%). Povratnici koji su otišli posle 2000.godine su u proseku tada imali 27
godina, uglavnom su završili fakultet (63%) i u velikom procentu su bili zaposleni (46%) i
to na fakultetu (23%). Razlikuju se i u razlozima odlaska iz Srbije (Grafikon 1).
Grafikon 1. Razlozi odlaska iz Srbije (odgovor „vrlo vaţan“)
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Školovanje
Profesionalno usavršavanje
Ţelja da upoznam svet
Politička klim a
Moralna klim a u društvu
Ekonom ska situacija u zem lji
Zapošljavanje
Lična sigurnost
Lični standard
Porodični razlozi
Status u društvu
Nešto drugo
otišli pre 2000. otišli posle 2000.
8
9. Povratnicima je bilo ponuĊeno 12 razloga za odlazak iz Srbije i za svaki razlog su trebali
da naznaĉe da li je bio „nevaţan“, „vaţan“ ili „vrlo vaţan“. Obe grupe povratnika kao
najvaţnije razloge njihovog odlaska iz Srbije navode školovanje, profesionalno
usavršavanje i ţelju da upoznaju svet. MeĊutim, razlikuju se u pridavanju vaţnosti ĉetiri
faktora. Povratnici koji su otišli pre 2000. godine veću vaţnost daju politiĉkim faktorima i
porodiĉnim razlozima nego povratnici koji su otišli posle 2000.godine, dok ovi poslednji
daju veću vaţnost profesionalnom usavršavanju i ţelji da upoznaju svet.
Ove dve grupe povratnika razlikuju se i po duţini boravka u inostranstvu. Povratnici koji
su otišli pre 2000. godine proveli su u proseku 115,44 meseci (9,62 godine) u
inostranstvu, a povratnici koji su otišli posle 2000. godine 31,23 meseci (2,6 godine).
Razlikuju se i po radnom statusu u inostranstvu pre povratka - povratnici koji su otišli pre
2000. godine bili su u većem procentu zaposleni (63%) i stekli su u proseku 56,83
meseci (4,7 godina) radnog iskustva. Oni koji su otišli kasnije bili su u manjem procentu
zaposleni (32%) i stekli su u proseku 10,68 meseci radnog iskustva. Povratnici koji su
otišli ranije su u većem procentu radili posao u inostranstvu u skladu sa svojim
obrazovanjem (94% naspram 70%). Razlikuju se i u promeni broja mesta boravka. Oni
koji su otišli ranije su u većem procentu menjali mesto boravka (u proseku 2,6 puta,
svega 22% nije menjalo mesto boravka) nego oni koji su otišli kasnije (u proseku 1,2
puta, 50% nije menjalo mesto boravka).
Razlike se reflektuju i u godini povratka i razlozima za povratak (Grafikon 2). Povratnici
koji su otišli pre 2000.godine vratili su se u najvećem procentu 2006. i 2007. godine
(39%), a oni koji su otišli posle 2000. vratili su su se u najvećem procentu 2009. i 2010.
godine (48%). Od punuĊenih razloga za povratak kao „vrlo vaţne“ povratnici koji su otišli
pre 2000. procenili su porodiĉne razloge, a oni koji su otišli posle 2000. – završetak
školovanja. TakoĊe je u nešto većem procentu razlog „nisam mogao/la da naĊem posao
u stranoj zemlji“ procenjen kao vrlo vaţan od povratnika koji su otišli iz Srbije nakon
2000. u odnosu na povratnike koji su otišli pre 2000. Obe grupe su procenile kao vrlo
vaţne i razloge: doprinos promenama i razvoju društva, da podelim i prenesem svoje
znanje i poslovnu ponudu u Srbiji. MeĊutim kada se ovi razlozi uporede sa razlozima
odlaska iz Srbije, moţe se videti da meĊu razlozima povratka nema tako snaţnih
motivatora kao kod razloga odlaska iz Srbije za koje je i 80% povratnika govorilo da su
im vrlo vaţni, dok kod razloga za povratak procenat povratnika koji neki razlog smatra
9
10. kao vrlo vaţan ne prelazi više od 40% (samo jedan razlog prelazi 40%, ali ne dostiţe
50%).
Grafikon 2. Razlozi povratka u Srbiju (odgovor „vrlo vaţan“)
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Porodični razlozi
Doprinos promenama i razvoju društva
Da prenesem svoje znanje
Poslovna ponuda u Srbiji
Završio/la sam školovanje
Patriotizam
Nostalgija
Zbog potpisanog ugovora za stipendiju
Lakše pronalaţenje posla u Srbiji
Nisam mogao/la da nađem posao u stranoj zemlji
Manja konkurencija u Srbiji
Ekonomska kriza u stranoj zemlji
Nedovoljna primanja u stranoj zemlji
Zbog ugovora sa firmom
Nisam bio/la prihvaćen/a u stranoj zemlji
Nešto drugo
otišli pre 2000. otišli posle 2000.
Ovi nalazi zapravo pokazuju da su u ovom uzorku povratnika obuhvaćene najmanje dve
razliĉite grupe povratnika. Jednu grupu ĉine uĉenici koji su otišli usled teške politiĉke i
ekonomske situacije u zemlji devedesetih godina dvadesetog veka kojima su roditelji
hteli da obezbede bolju budućnost i omoguće dobro školovanje u inostranstvu. Drugu
grupu ĉine fakultetski obrazovani ljudi koji su odlazili nakon demokratskih promena u
Srbiji uglavnom radi profesionalnog usavršavanja i daljeg školovanja. Prva grupa se u
najvećem procentu vratila zbog porodiĉnih razloga, a druga zbog završenog školovanja.
Uz ove dve grupe povratnika nastale na osnovu vremena odlaska, mogle bi se
10
11. posmatrati i razlike u odnosu na godine ţivota u kojima su otišli, razliĉite periode
boravka u zemlji destinacije, razliĉito radno iskustvo i oblast obrazovanja. Heterogenost
povratnika ukazuje na potrebu za njihovim detaljnijim i dubljim istraţivanjem i
razvijanjem ciljanih politika za podršku ovim migrantima.
TakoĊe je znaĉajno da se, posebno nakon 2000. godine, u Srbiji javljaju migratorna
kretanja koja imaju obeleţja mobilnosti i odlaska u inostranstvo sa ciljevima
profesionalnog usavršavanja, školovanja i upoznavanja sveta (faktori privlaĉenje ili pull
faktori), bez dominantnog pritiska tzv.potisnih (push) faktora u Srbiji – teške ekonomske i
politiĉke situacije kao što je to bilo devedesetih godina. Ova kretanja su verovatno i
rezultat intezivnih nastojanja EU da razvije jedinstven evropski prostor visokog
obrazovanja (European Higher Education Area) i jedinstven evropski prostor istraţivanja
(European Research Area), ali i nastojanja prekookeanskih zemalja da privuku
visokokvalifikovanu radnu snagu. Samim tim ona su pokazatelj da Srbija postaje deo
globalnog trţišta i da privremene i cirkularne migracije, kao i ţivot i rad u
transnacionalnom prostoru postaju deo realnosti i naših graĊana.
Znaĉajan nalaz jeste i da je motivacija za odlazak iz Srbije snaţnija nego motivacija za
povratak. Izgleda da su faktori privlaĉenje u zemlji destinacije jaĉi, nego faktori
privlaĉenja u Srbiji, što ukazuje na potrebu za razvijanjem ovih faktora u Srbiji. Pokazalo
se da su faktori koji bi mogli da privuku povratnike i ĉiju bi snagu privaĉenja trebalo
osnaţiti – mogućnost da doprinesu promenama i razvoju društva, prenesu svoja znanja i
dobiju poslovnu ponudu.
2. Nalaz: Lična dobit velika
Povratnicima (u obe gore navedene grupe) je boravak u inostranstvu doneo veliki liĉni
dobitak – unapreĊenje obrazovanog i radnog statusa (Grafikon 3 i 4). Pre odlaska u
inostranstvo svega je 9% povratnika imalo master/magisterijum, u inostranstvu ih je
steklo 49%, ali po povratku u Srbiju procenat se zbog poteškoća sa priznavanjem
diploma smanjuje na 32%. TakoĊe 54% povratnika je imalo stipendiju (81% inostranu i
23% domaću) za usavršavanje/ školovanje u inostranstvu. Napredak u radnom statusu
se vidi po procentu zaposlenih pre odlaska iz Srbije – 32%, zatim procenat zaposlenih
11
12. raste u inostranstvu na 45% i po povratku se zapošljava 72%. Dva procenta je otvorilo i
vlastita preduzeća u inostranstvu, a po povratku u Srbiju 5%.
Grafikon 3. Obrazovanje povratnika u razliĉitim fazama migracionog ciklusa
49
50 45
40 35 36
32
30 27
20 14
12 12
8 7 9
10
1 4 3 1
2 0 0 0 1
0
pre odlaska u inostranstvu sada
Nepotpuna OŠ OŠ
SSS Viša
VSS Master/ magistarske studije
Doktorske studije
Grafikon 4. Radni status povratnika u razliĉitim fazama migracionog ciklusa
80 72
60
45
40 32 35
27
24
17 18 20
20
5
0 2 2
0 0
0
pre odlaska u inostranstvu sada
Nezaposlen/a Učenik/ca
Student/kinja Zaposlen/a
Vlasnik/ca preduzeća
12
13. Zaposleni povratnici, uglavnom rade posao u skladu sa najvišim obrazovanjem koje su
stekli – 74%. Pokazalo se i da su povratnici zadovoljni svojim poslom kroz odgovore na
pitanja o mogućnosti realizacije vlastitih potencijala na poslu (Koliko moţete da
realizujete svoje potencijale u sadašnjem poslu?) i mogućnosti profesionalnog
napredovanja („Da li smatrate da profesionalno napredujete sada kada ste u zemlji
porekla?).
Grafikon 5. Mogućnost realizacije vlastitih potencijala na poslu
11,4 1,4 14,3 Nimalo
Malo
Osrednje
Uglavnom
U potpunosti
41,4 31,4
Grafikon 6. Mogućnost profesionalnog napredovanja u Srbiji
13,4 13,4 Nazadujem
10,3 Uopšte ne napredujem
Malo napredujem
Osrednje napredujem
Puno napredujem
35,1
27,8
Najveći procenat zaposlenih povratnika smatra da moţe da realizuje vlastite potencijale
na poslu (84%) – uglavnom 42%, osrednje – 31% i u potpunosti – 11%. TakoĊe 76%
povratnika smatra da profesionalno napreduje u Srbiji – osrednje 35%, malo – 28% i
puno – 13%. U ovim procenama se ne razlikuju povratnici koji su otišli pre i oni koji su
otišli posle 2000.godine.
13
14. 3. Nalaz: Društvena dobit upitna
„Vrlo mali broj obrazovanih ljudi iz inostranstva, ja znam samo par primera, se vratilo i
poĉelo da radi u institucijama koje mogu da pomognu razvoj društva. Jedini uspešni
povratnici u tom smislu su srećnici koji rade za internacionalne organizacije (npr.
ambasade, ekonomska predstavništva, itd), NVO-e, ili u stranim privatnim firmama
(mada se u ovom sluĉaju radi o striktno komercijalnim poslovima, koji nemaju mnogo
direktnog uticaja na unapreĊenje društva).“ Povratnica iz Nemaĉke, 36 godina
Zaista ukoliko se pogleda sektor u kojem su povratnici zaposleni (Grafikon 7), moţe se
videti da su najviše angaţovani u privatnom sektoru, dok je mnogo manji broj povratnika
ukljuĉen u javnu upravu i drţavne institucije. Veća prisustnotnost povratnika u javnom
sektoru podstakla bi njegov razvoj, modernizaciju i unapredila efikasnost i delotvornost,
a time i veći doprinos razvoju društva u celini. Treba ipak imati u vidu da ovo nije
reprezentativan uzorak i da ovaj nalaz prvenstveno ukazuje na potrebu za istraţivanjem
doprinosa povratnika u navedenim sektorima.
Grafikon 7. Sektor rada trenutno zaposlenih povratnika pre odlaska iz Srbije i po
povratku u Srbiju
Nije radio/la
70
61
60 Fakultet/ naučni
50 institut
Državna
40 36 administracija
30 26 Javno preduzeće
17
20 17 16
10 Nevladin sektor
10 6 6 4
0 0 1
0 0 Privatna firma/
pre odlaska sada
kompanija
U vlastitoj firmi
14
15. Treba imati na umu i da je 20% povratnika nezaposlenih i da meĊu njima ima 42%
osoba sa završenim masterom/magistarskim i 5% sa doktoratom, kao i da je 53% njih
imalo stipendiju, a da su se uglavnom vratili u Beograd, u glavni grad u kojem je najveća
poslovna ponuda. Postavlja se pitanje da li je ovakav radni status celokupne populacije
povratnika i šta se dešava sa njihovim povratkom u ostalim delovima Srbije.
Drţava sistemski ne pruţa podršku ovim ljudima da svojim znanjem i potencijalima
doprinesu razvoju oblasti u kojoj su se školovali i društvu u celini. To se moţe videti iz
odgovora povratnika na pitanje: „Da li ste, kada ste se vraćali, dobili bilo kakvu pomoć
od nadleţnih institucija u zemlji porekla?“. 96% ispitanika je reklo da nije, a 4% koje je
reklo da je dobilo sledeću vrstu pomoći: ponuĊeno mesto docenta na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu, priznata diploma na Fakultetu politiĉkih nauka i podrška Fonda
za mlade talente RS (1), i jedna osoba nije odgovorila na pitanje.
Jedna povratnica je dobro opisala to odsustvo podrške:
„Moji problemi sa poslom nisu se ticali samog nalaţenja, budući da sam imala podršku
sjajnih ljudi koji su zaista ţeleli da me zaposle (zahvaljujući njima imala sam i podršku
celog fakulteta), ali sam prve godine morala da radim kao honorarni saradnik (za
honorar manji od visine minimalne plate) u ĉekanju da Ministarstvo prosvete odobri
otvaranje mesta. Pola godine pre toga je prošlo u nostrifikaciji diplome, bez koje ne bih
mogla da radim ni po ugovoru, a sve vreme sam paralelno radila i razne "sitnije
poslove". U poreĊenju sa priĉama nekih drugih ljudi, smatram da sam ukupno gledano
imala mnogo sreće i svoj status rešila relativno brzo, ali je to bilo zahvaljujući podršci
pojedinaca, i uprkos sistemu.” Povratnica, Velika Britanija, 34 godine
Rezultat nepostojanja sistemske podrške drţave jeste da 42% povratnika svoje mesto
ţivljenja u narednih pet godina vide u inostranstvu, a meĊu nezaposlenim povratnicima
ovaj procenat stiţe i do 68%. Budući da 97% njih i dalje ima profesionalne (51%) i
privatne (78%) kontakte u inostranstvu, a 16% i dvojno drţavljanstvo, ovaj migracioni
potencijal je lako ostvariv.
15
16. 4. Nalaz: Potrebne promene
Povratnici od ponuĊenih poteškoća pri povratku u Srbiju navode najviše razlike u radnoj i
opštoj kulturi (Grafikon 8). Povratnici koji su otišli iz Srbije pre 2000.godine u većem
procentu ukazuju na poteškoću traţenja mita/korupcije u odnosu na povratnike koje su
otišli kasnije. Obrnuto je u navoĊenju poteškoće u daljem usavršavanju/obrazovanju.
Grafikon 8. Poteškoće povratnika pri povratku u Srbiju
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Razlike u radnoj kulturi
Razlike u opštoj kulturi
Traţenje mita/ korupcija
Zapošljavanje
Pronalaţenje posla u struci
Nostrifikacija diplome
Prihvatanje od institucija
Pokretanje vlastitog posla
Rešenje stambenog pitanja
Prihvatanje od kolega
Ostvarivanje zdravstvenog osiguranja
Dalje usavršavanje/ obrazovanje
Prihvatanje od društva
Vađenje ličnih dokumenata
otišli pre 2000. otišli posle 2000.
Na otvoreno pitanje „Koje su po Vašem mišljenju glavne prepreke da se potencijal
visokokvalifikovanih povratnika iz inostranstva bolje koristi u svrhu razvoja društva u
celini?“ povratnici su naveli sedam grupa prepreka: teškoće oko zapošljavanja i
neadekvatna radna kultura (44%), korupcija, nepotizam, partokratija i negativna selekcija
(32%), nepodrţavajuća klima – predrasude, strah od konkurencije, zavist,
nezainteresovanost i odsustvo podrške drţave (27%), teška ekonomska situacija (24%),
16
17. teškoće oko priznavanja diplome – jako dugo trajanje postupka, skupo i u sluĉaju
interdisciplinarne diplome „nemoguća misija“ (15%), niska plata (15%) i velika
administracija i birokratija (11%).
“Potencijalni povratnici nemaju dovoljno informacija o tome šta i na koji naĉin se zaista
radi u lokalnim institucijama i firmama, a lokalni poslodavci nisu upoznati s tim šta mogu
da oĉekuju od povratnika.” Povratnica, Francuska i Italija, 33 godine
“Za nas koji smo ţiveli po inostranstvu, nismo imali mogućnosti da se profesionalno
umreţavamo i teško je da nas neko preporuĉi ako nisu imali prilike da rade direktno sa
nama.” Povratnica, SAD i Španija, 26 godina
„Proces nostrifikacije je dug, skup i ĉesto nemoguć jer kod nas ne postoji toliko
divirsifikovan izbor smerova na fakultetima. U mom sluĉaju trebalo bi da idem na dva ili
tri fakulteta, a reĉeno mi je da najverovatnije nostrifikacija ne bi bila moguća jer većina
predmeta ovde i ne postoji pa ne bih imala gde da ih predam na uvid.“ Povratnica, SAD i
Velika Britanija, 29 godina
“Zbog velikog broja administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji, povratnici imaju
smetnje i da se eventualno okušaju u privatnom poslu. Kao najveće probleme u
poslovnom okruţenju bih naveo komplikovane administrativne procedure i korupciju.”
Povratnik, SAD, 35 godina
“Visokokvalifikovani povratnici imaju iste probleme kao i ostatak obrazovanih ljudi u
Srbiji. Problem je u tome što ekonomija nije dovoljno jaka da kreira dovoljno pozicija za
povratnike (kao i za one koji nisu ni odlazili).” Povratnik, SAD, 35 godina
“Omalovaţavanje u pojedinim institucijama sa obrazloţenjem da sam "otišla i ostavila
sve ovde kada je bilo najteţe i zašto sam se uopšte vraćala", da sam nedovoljan
patriota, da oĉekujem "zapadni tretman" za stvari koje nisu "zapadne“.” Povratnica, SAD
i Velika Britanija, 29 godina
Iako povratnici kao prepreke najviše vide strukturalne faktore – nedovoljan stepen
ekonomskog i društvenog razvoja, koji zahtevaju sistemske i dugoroĉne promene, oni
daju i konkretne predloge za prevazilaţenje navedenih prepreka. Za prevazilaţenje
prepreka vezanih za zapošljavanje navode, uz konkurse za zapošljavanje i meritokratiju
koji nikako da postanu praksa u Srbiji, i jednostavnija rešenja: podsticanje umreţavanja
povratnika kao i njihovo povezivanje sa kompanijama i institucijama zemalja u kojima su
bila a koje imaju predstavništvo u Srbiji, bolje uzajamno informisanje povratnika i
17
18. poslodavaca kroz sajt sa ponudom i potraţnjom i sajmove, razvijanje projekata
zapošljavanja „prva šansa“ za povratnike, „sistematska podrška od strane drţave i
institucija za pokretanje biznisa, inovacija, istraţivaĉkih stanica“, podrška projekata od
strane Ministarstva prosvete i nauke onih koji nisu zaposleni na univerzitetu ili institutu,
postojanje mesta/institucije koja bi evidentirala povratnike i povremeno ih okupljala radi
upoznavanja, razmene iskustava i kreiranja projekata, i sl.
Predlozi za unapreĊenje postupka priznavanja diploma idu u smeru u kojem se kreću i
predstavnici drţave. Predlaţe se da postoji jedno telo za priznavanje diploma i da
postupak promeni dosadašnji karakter nostrifikovanja (utvrĊivanja istovetnosti studijskih
programa) u priznavanje (utvrĊivanje steĉenih znanja, veština i kompetenci), da se
fakulteti na šangajskoj listi automatski priznaju i pojeftinjenje postupka, pa ĉak da bude i
besplatan.
Mnogi povratnici su ukazali na potrebu za sistemskom podrškom drţave kroz
preuzimanje odgovornosti jedne institucije za njih, koju je opisao jedan od povratnika na
sledeći naĉin: „Mora da postoji neka institucija koja bi objedinila "doliv mozgova" nazad u
Srbiju. Neka vrsta zajednice, od koje bi koristi imali i oni koji se vraćaju, jer bi se na taj
naĉin automatski povezali sa drugim ljudima u sliĉnoj situaciji i mogli s njima da podele
svoja iskustva. S druge strane, to bi bilo korisno i za vlasti, jer bi imale pregled znanja i
sposobnosti koje se moţe u pozitivnom smislu iskoristiti u našem društvu, a znali bi i
taĉno koje informacije su potrebne povratnicima.“ Povratnica, Nemaĉka, Norveška, SAD,
34 godine
I na kraju su ukazali na potrebu za kreiranjem drugaĉije svesti javnog mnenja putem
medija i obrazovnih institucija i povećanje zainteresovanost drţave i društva u Srbiji za
visokokvalifikovane povratnike. “Iako je u Srbiji gotovo nemoguće zaraditi ni pribliţno
koliko se zaraĊuje na univerzitetima u Severnoj Americi i Evropskoj Uniji, verujem da bi
se mnogi vratili, samo da im drţava i društvo pokaţu da ih cene i ţele, odgovarajućim
radnim mestima i ţivotnim prostorom.” Povratnik, SAD i Velika Britanija, 30 godina
Ovde svakako treba spomenuti da su sami povratnici motivisani da aktivno doprinesu
ovim promenama. 32% povratnika jeste ĉlan strukovnog ili/i aktivistiĉkog udruţenja.
Posebno su aktivna alumni udruţenja stipendista, kao što je npr. „Ĉivning Društvo
18
19. Srbije“, ali i udruţenja samih migranata kao što su „Serbian City Club u Londonu“ i
neformalno udruţenje povratnika u Srbiji „Repats“.
Institucionalni pristup povratku
Iako je viĊenje povratnika da su priliĉno nevidljivi za donosioce odluka, analiza strateških
dokumenata pokazuje da su donosioci odluka ipak prepoznali potencijal koji mogu da
imaju visokokvalifikovani povratnici. MeĊutim, nedostatak njihove implementacije ipak
pokazuje da podsticanje realizacije tog potencijala ne spada u prioritete naše drţave.
Tri strategije su posebno istakle vaţnost povratka struĉnjaka i nauĉnika: Strategija
naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine,
Strategiji i Akcioni plan za upravljanje migracijama i Strategija očuvanja i jačanja odnosa
matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.
U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015.
godine pri opisivanju situacije u nauci istakla se potreba za donošenjem dugoroĉnog
plana povratka naših nauĉnika iz dijaspore. U odeljku „Partnerstvo sa dijasporom kroz
zajedniĉke projekte“ planirani su programi „povratka nauĉnika iz dijaspore koji će
obuhvatiti kraće i duţe studijske boravke“ i sredstva za nauĉnike koji ţele da se vrate da
okupe istraţivaĉke timove i nabave neophodnu opremu za istraţivanja (str.46). U
strategiji se takoĊe navodi da je prvi pravac razvoja ljudskog kapitala program povratka
istraţivaĉa iz dijaspore kroz projekte kraćih i duţih boravaka i obezbeĊivanja uslova za
rad, sredstava, neophodne opreme i povoljnih uslova stanovanja. Planirano je i da se
prilikom konkursa za novi Projektni ciklus iz osnovnih istraţivanja koji je trebao da bude
raspisan u maju 2010.godine uzme u obzir specifiĉnosti povratnika iz inostranstva.
U Strategiji za upravljanje migracijama (2009) navodi se potreba za izradom programa i
projekata u saradnji sa meĊunarodnim organizacijama za „privremeni povratak visoko-
obrazovne radne snage koja je otišla iz Republike Srbije“, „korišćenje njihovog znanja i
veština na daljinu“, ali i za njihov povratak i aktivno ukljuĉivanje na trţište rada. U
Akcionom planu 2011-2012 nalazi se aktivnost „Izraditi programe za podsticanje
visokokvalifikovanih struĉnjaka migranata da ulaţu svoje struĉne potencijale u
nerazvijene sredine“ i kao njen rezultat oĉekuju se programi za podsticanje povratka
19
20. visokokvalifikovanih struĉnjaka. Još dve znaĉajne aktivnosti se nalaze ovom planu
generalno vaţne za sve vrste migracija i faze migracionog ciklusa – podsticanje nauĉne
zajednice da istraţuju migracije i statistiĉko praćenje migracija.
U Strategiji očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba
u regionu 2011 navode se mere za bolje korišćenje kapacitete dijaspore kao što su
susreti privrednika iz dijaspore i matiĉne drţave u vidu biznis foruma ili sajmova, poresko
oslobaĊanje na dobit preduzeća u trajanju od pet godina od registracije za povratnike,
motivisanje profesora iz dijaspore da predaju na univerzitetima u Srbiji i nauĉnika iz
dijaspore da daju doprinos matiĉnoj drţavi.
Visokokvalifikovani povratnici se spominju i u drugim strateškim dokumentima. U
Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od
2011. do 2017. godine navodi se kao cilj „ukidanje faktora koji utiĉu na odliv mozgova
tako što će se stvoriti povoljni uslovi za povratak dijaspore ili njeno ulaganje u Republici
Srbiji“ kroz podsticanje struĉnih praksi za studente iz dijaspore, olakšavanje nostrifikacije
diploma i licenciranje dozvola za rad struĉnjaka iz dijaspore, podsticajne mere u
privlaĉenju struĉnjaka, razvijanje strategijskih mera za povratak mladih – odrţavanje
dobrih odnosa sa dijasporom, stimulisanje ulaganja i kreiranjem politike povratka i
zapošljavanja. U Strategiji regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do
2012.godine i akcionom planu za njegovu implementaciju planira se stvaranje uslova za
radno angaţovanje povratnika, posebno visoko obrazovnih kadrova, a u cilju transfera
novih znanja steĉenih na radu u inostranstvu.
MeĊutim, navedene strategije ili još uvek nemaju akcioni plan ili se još nije krenulo sa
realizacijom predviĊenih mera za povratnike. Tako da su institucionalne inicijative za
podršku visokokvalifikovanim povratnicima veoma retke. Trenutno je moguće nabrojati
tri.
Jedna vaţna institucionalna inicijativa za povratnike koja se trenutno realizuje jeste
pojednostavljenje postupka priznavanja stranih visokoškolskih isprava. Oformljena je
komisija koju ĉine predstavnici pojedinih ministarstava i na ĉijem je ĉelu prof. dr Neda
Bokan, prorektorka Beogradskog univerziteta. Ova komisija trenutno radi na izradi
Zakona o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja.
20
21. Treba imati u vidu da postoje dva razliĉita postupka priznavanja stranih visokoškolskih
isprava. Jedan se odnosi na njihovo priznavanje radi nastavka obrazovanja i taj
postupak je kao rezultat jednog evropskog projekta pojednostavljen i donesen je
Pravilnik o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja u Srbiji.
Ovaj pravilnik je prvi usvojio Univerzitet u Beogradu februara 2010.godine. Prema ovom
pravilniku postupak priznavanja diploma radi nastavka obrazovanja obavlja Univerzitet.
Univerzitet upućuje dopis ENIC7 centru da bi proverio status visokoškolske ustanove
koja je izdala ispravu i akreditovanost studijskog programa i zatim zahtev sa
kompletenom dokumentacijom dostavlja rukovodiocu studijskog programa koji kandidat
ţeli da upiše. U ovom postupku se ne priznaje kvalifikacija, već samo pravo da se
nastavi školovanje na studijskom programu koji je kandidat izabrao. U roku od 15 dana
od prijema dokumentacije Univerzitet treba da donese odluku o mogućnosti priznavanja
visokoškolske isprave/studijskog programa. Postupak košta 10.000 dinara.
Drugi postupak, ĉija promena ide znatno teţe, jeste postupak priznavanja stranih
visokoškolskih isprava radi zapošljavanja. Za ovaj postupak odgovoran je nadleţni
fakultet i svaki fakultet svojim aktom ureĊuje postupak rada. Problemi sa ovim
postupkom su višestruki. Prvo, on zapravo predstavlja postupak nostrifikacije, a to znaĉi
da se proverava istovetnost predmeta studijskih programa i zahteva polaganje dodatnih
predmeta koji nisu bili obuhvaćeni studijskim programom u inostranstvu. Prema reĉima
jednog od ĉlana komisije prof.dr Pere Tumbasa8 jednom je kandidatu koji je studije
ekonomije završio u Velikoj Britaniji traţeno da poloţi 17 ispita. Drugo, ukoliko se radi o
interdisciplinarnim studijama teško je pronaći nadleţni fakultet. TakoĊe je teško oĉekivati
od fakulteta i profesora da priznaju isprave za koje nisu struĉni da procene. I na kraju,
ovaj postupak dugo traje i puno košta. Visina troškova postupka jeste 54.000,00 dinara
za doktorske studije, 36.000,00 za specijalistiĉke i magistarske i 24.000,00 za osnovne
studije. Ĉesto se ovim troškovima pridodaju i troškovi prevoda rada i dokumentacije.
Sa postupkom priznavanja visokoškolskih isprava usko su u vezi i postupak razvijanja
Nacionalnog okvira kvalifikacija visokog obrazovanja (NOK) i postupak izrade
Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja u skladu sa meĊunarodnim i evropskim
standardima. Nacionalni okvir kvalifikacija visokog obrazovanja Srbije (NOKS) definiše
7
European Network of National Information Centres on academic recognition and mobility
8
Zakon će regulisati nostrifikaciju radi zapošljavanja, Dnevnik, 24.08.2011
21
22. ishode uĉenja koji se oĉekuju od svake kvalifikacije – šta student treba da zna, razume i
šta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koje je stekao. On je usvojen od strane
Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje 23.aprila 2010.godine. MeĊutim, on definiše
samo opšte ishode uĉenja, a uz njih su vaţni i ishodi svakog specifiĉnog studijskog
programa, odnosno znanja, veštine i kompetence koje su primerene konkretnom
obrazovno-nauĉnom polju. Definisanje klasifikacija po oblastima u skladu sa evropskim
standardima i uzimajući u obzir realnost u Srbiji, kako bi se na osnovu njih mogao
realizovati postupak priznavanja stranih diploma, tek sledi. Nacionalni sistem klasifikacije
zanimanja usklaĊen sa meĊunarodnim standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO
2008) je neophodan da bi se povratnici sa zanimanjima koja su stekli u inostranstvu
mogli prijaviti na Nacionalnu sluţbu za zapošljavanje. Republiĉki zavod za statistiku je
izradio nacrt novog sistema klasifikacije zanimanja koji sadrţi 10 glavnih podruĉja rada,
434 jediniĉne skupine i 2000 zanimanja. Do sada je uraĊeno oko 650 opisa zanimanja.
Sledi još javna rasprava o ovom nacrtu.
Svi ovi procesi se odvijaju jako sporo, meĊusobno nekoordinisano i izgleda da nema
politiĉke volje da se oni ubrzaju i podrţe. Proces izrade Nacionalnog okvira kvalifikacija
visokog obrazovanja traje od 2001.godine. Gore navedena komisija koja je krenula sa
izradom Zakona o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja „zapela“
je oko regulisanih profesija9 i potrebnih kompetenci za njihovo obavljanje budući da je
potrebno aktivno uĉešće svakog nadleţnog ministarstva, što je teško obezbediti. Prema
reĉima prof.dr Tumbasa10 komisija radi već dve godine, volonterski, te ĉlanovi ne dolaze
redovno na njene sastanke, a predstavnici nekih ministarstava se ni ne odazivaju na
pozive. MeĊutim, ukljuĉivanje šireg kruga eksperata i javnosti, kao i samih povratnika u
izradu ovog zakona svakako bi ubrzalo njegovu izradu i povećalo pritisak na donosioce
odluke da snaţnije podrţe sve procese neophodne za olakšavanje postupka priznavanja
inostranih diploma.
9
Regulisana profesija jeste profesionalna aktivnost ili skup profesionalnih aktivnosti kod kojih je
pristup i bavljanje odnosno naĉin obavljanja delatnosti na osnovu zakonskih, podzakonskih ili
drugih akata donetih na osnovu zakonskih ovlašćenja (regulatorni akti) neposredno ili posredno
uslovljeno posedovanjem odreĊenih struĉnih kvalifikacija, kao i profesionalna delatnost odnosno
skup profesionalnih delatnosti kojim se bave ĉlanovi strukovnih organizacija s profesionalnim
nazivom.
10
Ibid.
22
23. Druga dobra inicijativa, tek u nastajanju, jeste projekat Vlade Vojvodine Pravo na prvu
šansu11 koja treba da zapoĉne u januaru 2012. Vlada je obezbedila sredstva da se svim
doktorima nauke na teritoriji AP Vojvodine omogući zapošljavanje u periodu od godinu
dana preko nauĉnih instituta, Univerziteta u Novom Sadu i nauĉnih jedinica sa teritorije
AP Vojvodine. PredviĊena je plata u iznosu od bruto 85.000 dinara na meseĉnom nivou.
Nakon isteka perioda od godinu dana ovi struĉnjaci će prezentovati svoje rezultate, a
poslodavci će dati ocenu njihovog rada i ukoliko su zadovoljni rezultatom imaće
mogućnost da podnesu zahtev Vladi Vojvodine da ih angaţuju na ovaj naĉin i u
narednom periodu. Kroz ovaj projekat otvoriće se istraţivaĉki kartoni u kojima će biti
zapisani profil interesovanja i kompetencija struĉnjaka. Ovaj projekat ukljuĉuje i
povratnike iz inostranstva koji su u okviru bolonjskog sistema obrazovanja stekli titulu.
Od njih se neće oĉekivati da istekne period priznavanja strane diplome, već će im se
omogućiti da odmah ostvare radni odnos.
I na kraju treba spomenuti i aktivnosti Ministarstva vera i dijaspore, na razvijanju
saradnje sa studentima, struĉnjacima i nauĉnicima u dijaspori, kao jedan od naĉina
podsticanja povratka. Ministarstvo je u raznim partnerstvima organizovalo praksu
studenata iz dijaspore u domaćim i privrednim preduzećima, drţavnoj upravi i lokalnim
samoupravama. Podstiĉe ulaganja privrednika iz dijaspore, osnivanje malih i srednjih
preduzeća. U 2011. organizovalo je i veliku zajedniĉku konferenciju medicinskih
struĉnjaka iz dijaspore i Srbije u Vrnjaĉkoj Banji. Naţalost, ove aktivnosti su malog
obima i kratkoroĉne, u skladu sa postojećim sredstvima.
Ukoliko se pogledaju institucionalne inicijative za podršku visokokvalifikovanim
povratnicima, potpuno je razumljiv nalaz da 96% povratnika koji su uĉestvovali u našem
istraţivanju tvrde da nisu dobili podršku institucija pri povratku.
11
Nova akcija Vlade Vojvodine „Pravo na prvu šansu”, Nijedan doktor nauka bez posla, Danas.rs,
Autor: R. D., 09/12/2011
23
24. Šta je moguće uraditi u datim okolnostima?
Istraţivanje sprovedeno sa visokokvalifikovanim povratnicima i analiza institucionalnog
odgovora na izazov povratka pokazali su da potencijal povratnika za liĉni razvoj, ali i za
razvoj oblasti u kojoj su povratnici obrazovani i društva u celini postoji, meĊutim
nedovoljno je iskorišćen za brţi ekonomski i društveni razvoj zemlje. Iako strateški okvir
kojim bi se to omogućilo postoji, nedostaje njegova operacionalizacija i implementacija.
Zato predlaţemo tri poĉetna konkretna koraka koja će doprineti boljoj iskorišćenosti
postojećih potencijala visokokvalifikovanih povratnika: 1) uĉiniti povratnike vidljivim, 2)
omogućiti povratnicima da primene svoje znanje, i 3) poslati poruku povratnicima da su
dobrodošli.
1. Korak: Učiniti povratnike vidljivim
U Srbiji ne postoji praćenje visokokvalifikovanih migranata, ali kako je to Zoran
Stanojević, urednik Radio-televizije Srbije 1 i moderator na konferenciji Povratak
visokokvalifikovanih stručnjaka na Zapadni Balkan – priliv znanja ili ponovni gubitak?
dobro primetio znamo za svakog fudbalera gde se nalazi u inostranstvu i zovemo ih da
igraju za nacionalnu reprezentaciju. Predlaţemo da se isti metod primeni za vrhunske
struĉnjake i nauĉnike u inostranstvu. U skladu sa prioritetima Strategije za nauĉni i
tehnološki razvoj treba identifikovati u inostranstvu naše nauĉnike i istraţivaĉe u
oblastima koje ţelimo da razvijemo i kao što piše u Strategiji omogućiti im uslove za rad,
za igranje u nacionalnoj reprezentaciji – jednu ili više sezona. Samo identifikovanje i
pisanje o njima doprinelo bi većoj svesnosti o resursima koji postoje, a koji se ne koriste,
i poslediĉno bi moglo voditi i njihovom angaţovanju u Srbiji.
Istovremeno je potrebno osigurati sistemsko (redovno i kontinuirano) praćenje mobilnosti
studenata, profesora i istraţivaĉa iz Srbije. Mobilnost studenata najlakše je pratiti kroz
ĉuvene ŠV obrasce, obrasce koji studenti svake godine ispunjavaju prilikom upisa u
novu studentsku godinu. Ukljuĉivanje par pitanja o mobilnosti ne bi podrazumevalo
velike troškove, a imali bi jasnu sliku o stepenu i vrsti mobilnosti meĊu studentima u
Srbiji. Praćenje mobilnosti profesora i istraţivaĉa moglo bi da obavlja Ministarstvo
prosvete i nauke, koje takoĊe od fakulteta i instituta traţi podatke o profesorima,
nauĉnim saradnicima i istraţivaĉima, te bi se u postojeću bazu mogli ukljuĉiti i podaci o
24
25. mobilnosti. UtvrĊivanje generalne mobilnosti visokoobrazovanih osoba iz Srbije moglo
bi da se ostvari kroz postojeće mehanizme – popis stanovništva, Anketu o radnoj snazi,
Anketu o ţivotnom standardu stanovništva i sl.
MeĊutim, ipak ostaju neidentifikovani povratnici u nevladinom sektoru i privredi, i
postavlja se pitanje da li postoji mogućnost da se napravi baza visokoobrazovanih
povratnika u skladu sa meĊunarodnim standardima o zaštiti podataka o liĉnosti sa
preciznim duţnostima administratora baze i ograniĉenim krugom lica koja imaju pristup
bazi shodno usvojenim pravilnikom o korišćenju baze podataka. Ova baza bi omogućila
uvid u resurse koji povratnici imaju.
2. Korak: Omogućiti povratnicima da implementiraju svoje znanje
Pokazalo se da je vaţan motiv visokoobrazovanih povratnika i za odlazak iz Srbije i za
povratak profesionalno usavršavanje i primena znanja. U referentnom okviru mobilne
nauĉne zajednice „centralnu/organizujuću poziciju“ koja uokvirava iskustvo ima potreba
za profesionalnim usavršavanjem i razvojem karijere (Polovina, 2011). Postoje primeri u
okruţenju koji ukazuju na moguće naĉine podsticanja implementacije znanja
visokokvalifikovanih povratnika.
Vlada Vojvodine je projektom Pravo na prvu šansu pokazala jedan od naĉina
omogućavanja primene znanja steĉenog u inostranstvu – pruţanjem mogućnosti svim
doktorima nauke na podruĉju Vojvodine da se zaposle u periodu od godinu dana i
pokaţu šta znaju, uklanjajući prepreku priznavanja diplome za one koji su je stekli u
inostranstvu.
Drugi primer omogućavanja primene znanja steĉenog u inostranstvu jeste Fond
Jedinstvo uz pomoć znanja kojeg je osnovalo Ministarstvo znanosti, obrazovanja i
športa, u Hrvatskoj, 2007.godine, uz pomoć zajma Svetske banke. Fond, u skladu sa
sloganom „spajanje – saradnja – stvaranje“ nastoji da ujedini hrvatske nauĉne i struĉne
potencijale u domovini i dijaspori u izgradnji društva utemeljenog na znanju. Ima tri
programa. Program nauĉne saradnje je namenjen iskusnim nauĉnicima i sadrţi dve
mere, jedna se odnosi na finansiranje projekata koji podrţavaju saradnju javnih nauĉnih
institucija i privatnog sektor sa struĉnjacima iz inostranstva kako bi se omogućio prenos
25
26. znanja, tehnologije, ali i privlaĉenje sredstava, a druga mera predstavlja podršku
povratku struĉnjacima u privatni ili nauĉni sektor u vidu sredstava za platu, opremu,
laboratoriju i projektni tim. Ti projekti obiĉno traju od 2-3 godine u vrednosti od 200.000
evra. Drugi set programa je namenjen mladim istraţivaĉima, takoĊe njihovom povratku,
ali i mladim istraţivaĉima koji su doktorirali u Hrvatskoj da razviju samostalna
istraţivanja sa meĊunarodnim institucijama i privatnim sektorom. Treći program
podrazumeva podršku kratkoroĉnoj mobilnosti do šest meseci koja omogućuje boravak
u vrhunskim stranim institucijama, kao i meĊusektorsku mobilnost – mobilnost izmeĊu
privatnog i janog sektora. Projekti se biraju putem javnih konkursa, kroz nepristrasan i
kompetitivni proces procenjivanja. Evaluatori su anonimni, meĊunarodno priznati
struĉnjaci. Na taj naĉin izbegnut je konflikt interesa, postignuta je transparentnost
procesa i pridobijeno je poverenje nauĉnika.
Za rad Fonda pozajmljeno je 5,6 miliona evra od Svetske banke od ĉega je 5,1 milion
otišao korisnicima, a ostatak (8-9%) je otišao na operativne troškove, što pokazuje da
nije skupa mera, pogotovo ako se posmatraju rezultati fonda. Finansirano je 99
projekata i saraĊivalo je 557 nauĉnika i to sa poznatih institucija kao što su Jel, Stenford,
Harvard i sl. Objavljeno je 273 nauĉnih publikacija u okviru 40 projekata. Pogotovo je
pruţana podrška privredi, što se moţe videti i u tome što je uĉestvovalo 53 kompanija i
što su privrednici uz 2,4 miliona evra koliko je u njih uloţio fond uloţili 800,000 evra.
Fond je privukao i meĊunarodna sredstva. MeĊunarodne institucije su uloţile 1,1 milion
evra. TakoĊe je ovaj Fond privukao sredstva iz Nauĉnog okvirnog programa 7 (FP7) – 6
miliona evra, sumu novca koja je veća od zajma Svetske banke. Uspeh ovog Fonda
jeste i da je u okviru FP7 više prihvaćeno projekta koje je podrţao Fond, nego onih koji
su podrţani na nacionalnom nivou – odnos 28% naspram 15%, dakle skoro dvostruko
više.
Primer postupka priznavanja visokoškolskih isprava radi zapošljavanja u Hrvatskoj je
primer kako se na jednostavan naĉin moţe organizovati ovaj postupak tako da ne
predstavlja prepreku zapošljavanju u javnoj upravi i drţavnim institucijama i
preduzećima, gde bi doprinos povratnika bio najznaĉaniji. U Hrvatskoj ovaj postupak je u
nadleţnosti ENIC/NARIC12 kancelarije koja ima sedam zaposlenih osoba, a deluje
12
ENIC mreţu (European Network of National Information Centres) osnovalo je Savet Evrope i
UNESCO u svrhu akademske mobilnosti i što kvalitetnije sprovoĊenja Konvencije o priznavanju
26
27. unutar Agencije za znanost i visoko obrazovanje. Postupak se sastoji od formalnog
potvrĊivanja vrednosti steĉenih kvalifikacija odnosno znanja i veština steĉenih
kvalifikacijom bez uporeĊivanja studijskih programa. TakoĊe se ne dodeljuju akademski
stepeni, nazivi, niti bilo koje titule. Kriterijumi za priznavanje su jasno definisani i
transparentni i mogu se pronaći na internetskim stranicama (www.azvo.hr). Sledi se
princip analogije – jednom izvršeno pozitivno vrednovanje odreĊene visokoškolske
strane isprave vredi za sve sledeće sluĉajeve priznavanja istih isprava. Procedura
priznavanja traje 2 meseca i košta 60 evra.
Što se tiĉe regulisanih profesija postupak je sloţeniji i trenutno se odvija kroz tri
postupka: struĉno priznavanje kvalifikacija za šta je odgovorna Agencija za znanost i
visoko obrazovanje, priznavanje specijalizacije/staţa/struĉnih ispita za šta su odgovorna
nadleţna ministarstva i izdavanje dozvole za obavljanje profesije za šta su zaduţene
nadleţne komore. MeĊutim, na osnovu usvojenog Zakona o reguliranim profesijama i
priznavanju inozemnih stručnih kvalifikacija (septembar 2009.godine) ENIC/NARIC
kancelarija postaje kontakt taĉka te graĊanima i ostalim kontakt taĉkama u drţavama
ugovornicama EEP-a pruţa informacije o priznavanju struĉnih kvalifikacija i o
nacionalnom zakonodavstvu kojim se ureĊuju regulisane profesije i bavljenje tim
profesijama. TakoĊe vodi bazu podataka koja sadrţi popis regulisanih profesija, popis
pravnih propisa, informacije o nadleţnim telima i o postupku priznavanja struĉnih
kvalifikacija, kao i podatke o pokrenutim postupcima priznavanja u Republici Hrvatskoj.
Ova tri primera mogu pomoći pri operacionalizaciji i implementaciji ciljeva i mera
namenjenih privlaĉenju i podršci visokokvalifikovanih povratnika koje su planirane u
strateškim dokumentima.
visokoškolskih kvalifikacija u Evropi (tzv.Lisabonska konvencija). NARIC mreţu (National
Academic Recognition Information Centres) je nastala na osnovu inicijative Evropske komisije,
takoĊe sa ciljem podsticanja akademske mobilnosti i unapreĊivanja akademskog priznavanja
kvalifikacija u zemljama ĉlanicama EU, Evropske ekonomske zajednice i pridruţenih ĉlanica
Centralne i Istoĉne Evrope i Kipra.
27
28. 3. Korak: Poslati poruku povratnicima da su dobrodošli
Kroz prethodna dva koraka sigurno će se poslati poruka povratnicima da su dobrodošli.
MeĊutim, prava dobrodošlica zahteva sistemsku podršku povratku svih kljuĉnih aktera u
društvu – vladinog sektora, civilnog društva, akademske zajednice, privrede, medija i
javnosti.
Primer takvog koordinisanog delovanja i sistemskog pristupa jeste Program priliva
mozgova u Albaniji. Program priliva mozgova u Albaniji je razvila drţava u saradnji sa
Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) 2006.godine. Program sprovodi Savet
ministra (ministar za obrazovanje je nacionalni koordinator), a kljuĉni drţavni partneri su
kabinet premijera, Ministarstvo za obrazovanje (odgovorno za priznavanje diploma i
obrazovnu reformu), Ministarstvo unutrašnjih poslova – Odeljenje za drţavnu
administraciju (odgovorno za zapošljavanje drţavnih sluţbenika) i Ministarstvo
spoljašnjih poslova – Institut za dijasporu (odgovoran za promovisanje kulture u
dijaspori). Planira se da ovaj program preĊe u novosnovanu Agenciju za istraţivanje,
tehnologiju i inovaciju (ARTI). Uz drţavne organe u program su ukljuĉeni i meĊunarodne
organizacije i donatori koji pruţaju finansijsku podršku i podršku u pripremi pravnih
dokumenata i društvenih mera i politika (policy papers). TakoĊe su ukljuĉeni i
univerziteti, istraţivaĉki centri, organizacije civilnog društva, privatne firme i kompanije
koji omogućuju zapošljavanje. Svi zajedno oni rade na povratku svojih struĉnjaka i
nauĉnika u javnu upravu, na fakultete/ institute i u privatni sektor. Kljuĉne komponente
programe jesu: 1) pripremanje zakonskog i strateškog okvira za ukljuĉivanje dijaspore u
razvoj Albanije, 2) izrada i odrţavanje elektronske baze vaţne za identifikovanje kljuĉnih
„igraĉa“ u tom procesu (nauĉnika, struĉnjaka, istraţivaĉa), 3) razvijanje podsticajnih
mera za povratak – prioritizacija kod konkursa za posao, finansijska nagrada za titulu –
master i više, povoljniji uslovi za stambene kredite, i sl. Uspeh ovog programa
prvenstveno se ogleda u smanjenom stepenu odliva mozgova.
Vaţno je i da se razvije kultura mobilnosti na fakultetim, institutima, ali i u drţavnoj
upravi i institucijama, kroz pruţanje finansijske ali i institucionalne podrške u vidu
podrške da se odsustvuje i uvoĊenjem uslova mobilnosti kao kriterijuma za
napredovanje. U tom smeru Ministarstvo prosvete i nauke bi trebalo da dodeljuje
stipendije za postdiplomske studije u inostranstvu i onima koji su završili osnovne studije
28
29. u inostranstvu, a ne samo onima koji su završili drţavne fakultete u Srbiji. Mediji imaju
znaĉajnu ulogu u promovisanju mobilnosti, povratka i povratnika kao potencijala za
razvoj društva u celini.
Ovaj treći korak zahteva sistemske promene, dug proces i vreme, ali bi mogao da poĉne
sa razmenom iskustva sa nosiocima Programa priliva mozgova u Albaniji,
identifikovanjem dobrih praksi ali i prepreka na putu ka razvijanju sistemske podrške
prilivu znanja iz inostranstva. TakoĊe bi jedno od nadleţnih ministarstava moglo da
preuzme odgovornost za formalnu dobrodošlicu povratnicima, da ih evidentira, informiše
o uslovima povratka i barem dva puta godišnje da organizuje njihovo okupljanje i
sasluša njihove potrebe i predloge za bolju reintegraciju, ali i društveni i ekonomski
razvoj. Aktivna uloga povratnika i drugih visokokvalifikovanih migranata u realizaciji svih
koraka je neophodna. Iskustvo meĊunarodnih organizacija, kao što su MeĊunarodna
organizacija za migracije (IOM), koja trenutno realizuje program privremenog i virtualnog
povratka naših struĉnjaka iz inostranstva, i Svetski univerzitetski servis Austrije (World
University Service Austria – WUS), koji je deset godina realizovao projekat povratka
mozgova na Zapadnom Balkanu, moţe znaĉajno doprineti razvijanju sistemske podrške
visokokvalifikovanim povratnicima.
Stvaranjem uslova za mobilnost i povratak potencijalnih nosioca ekonomskog razvoja i
društvenih promena postajemo deo evropskog i svetskog prostora i pre formalnog
ulaska u Evropsku Uniju.
Literatura:
Ackers, L. and B. Gill (2008). Moving People and Knowledge, Scientific Mobility in an
Enlarging European Union, UK, Cheltenham: Edward Elgar
Balaţ, V., A.M.Williams and D.Kollar, (2004). Temporary versus Permanent Youth Brain
Drain: Economic Implications, International Migration, 42(4): 4-34
Cassarino, J. (2004). Theorising Return Migration: The Conceptual Approach to Return
Migrants Revisited, International Journal on Multicultural Societies (IJMS), Vol.6, No.2,
253 – 279
29
30. Cerase, F.P. (1974). Expentations and reality: a case study of return migration from the
United States to Southern Italy, International Migration Review, 8 (2): 245-62
Ciumasu, I.M. (2010). Turning brain drain into brain networking. Science & Public Policy,
37(2), 135-146. Retreived from EBSCO Academic Search Premier.
Jackson, T. (2011). International mobility and workplace knowledge sharing in Serbia,
University College London – SSEES
Lalonde, R. and R.Topel (1993). The assimilation of immigrants in the US Labour
market, in Bojas, G.J. and Freeman R.B. (eds.). Immigration and the work force:
Economic consequences for the United States and Source Areas, Chicago: University of
Chicago Press
Mayr, K. and G. Peri (2009). Brain Drain and Brain Return: Theory and Application to
Eastern-Western Europe, The B.E.Journal of Economic Analysis & Policy, Vol.9, Iss.1
(Contributions), Aricle 49
Nikolić, S., B.Mraović and Ćosić E. (2010): The brain gain potential of the scientific
diaspora: Exploring the case of Bosnia and Herzegovina, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.):
Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses,
Belgrade: Group 484, 37-58
Pavlov, T., J.Pavlović and V.Dţinović (2010): Perception of the brain gain processes in
Serbia: Voices of the scientific community, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.): Mobility and
Emigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses, Belgrade: Group
484, 135-163
Pavlov, T. (2009). Migracioni potencijal u Srbiji 2009, Beograd: Grupa 484
Polovina, N. (2011). Are Scholarships and Mobility Programs Sources of Brain Gain or
Brain Drain: The Case of Serbia, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.): Mobility and Emigration
of Professionals: Personal and Social Gains and Losses, Belgrade: Group 484, 164-181
30
31. Vangeli, A, N.Mehmedović and B.Bakiu (2010): „No country for highly skilled returnees“:
The brain gain challenge for Macedonian policy makers, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.):
Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses,
Belgrade: Group 484, 81-105
Strateška dokumenta
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015.
godine
Strategija i Akcioni plan za upravljanje migracijama
Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u
regionu
Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2011.
do 2017. godine
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012.godine i
akcioni plan
31
