Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, II Deo: Blokiranje, osenčavanje, i RW model

UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI
Prolećni semestar 2013.
Predavač: Goran S. Milovanović
Predavanje 5
UČENJE – Deo II: Klasično uslovljavanje i učenje kovarijacija – Vežbe

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5v 2
SLOŽENI NACRTI KLASIČNOG USLOVLJAVANJA
Kontrauslovljavanje
BS1(1)
(2)
US
BS2
Asocijacija US „prelazi“ sa jednog na drugi
bezuslovni stimulus.
Buton i Pek, 1992, eksp. sa pacovima:
• I faza: US najavljuje BS = hrana
• II faza: isti US najavljuje BS = šok
• UR tipične za US-hrana asocijaciju nestaje i
razvija se relevantan UR za US-šok
asocijaciju...

KONTRAUSLOVLJAVANJE
poznato još i kao: razuslovljavanje
Kontrauslovljavanje:
• Za istu US vezujemo neku novu, jaču i pozitivnu
UR
• Ubuduće US treba da izaziva tu novu, pozitivnu
reakciju, a ne prethodnu negativnu emotivnu
reakciju
• Mehanizam: sukob dve nespojive reakcije
(interferencija reakcija)
Eksperiment i postupak razuslovljavanja Meri Kaver Džons, 1924.
Dete (poznata „studija sa malim Piterom“) se boji belog zeca:
 izlažemo belog zeca u „slabom intezitetu“ (daleko od deteta), hranimo dete (prijatni
stimulusi, prijatne reakcije), prisustvo odrasle osobe;
 te reakcije se vezuju za zeca koga postepeno približavamo tokom eksperimenta;
 razuslovljavanje!
„Majka bihejvioralne terapije“ (Volpe)
Votson, Rajnerova i mali Albert

Nacrti uslovljavanja sa više US: OSENČAVANJE
US1
BS
US2
Eksperimentalni nacrt osenčavanja
I grupa eksp. životinja II grupa eksp. životinja
BS
US2
Asocijacija između US2 i BS je jača u II grupi.
U I grupi, izlaganje US1 uz US2 kao da „maskira“
efekat koji bi US2 mogla da ima u asocijaciji sa BS:
fenomen osenčavanja (engl. overshadowing).
Još Pavlov (1927) opisuje ovaj fenomen.

Nacrti uslovljavanja sa više US: OSENČAVANJE
Efekat osenčavanja u Kaminovom eksperimentu
US1
(Jaka)
BS
US2
(Slaba)
Vizuelno
BS
Auditivno
50 dB
Vizuelno
BS
Auditivno
80 dB
Eksperimentalni
nacrt maskiranja
Samo vizuelna
draž se asocira
Asociraju se
obe US
Pojačavanjem auditivnog stimulusa Kamin postiže i njegovo asociranje.
Prva ideja: neobraćanje pažnje  nema učenja.
Kaminovo objašnjenje: jača draž se brže asocira od slabije draži;
ta prvostvorena asocijacija blokira asociranje druge draži!

Nacrti uslovljavanja sa više US: BLOKIRANJE
Efekat blokiranja u Kaminovoj studiji (1969)
A
BS
I Faza
Stimulus A
postaje US
(asocira se)
A
BS
II Faza
A i B u paru
praćene BS
B BR?
III Faza: test
Da li je B postala US?
(asocirala se?)
- Tipičan rezulat: NE.
B
EKSPERIMENTALNA GRUPA
!

Nacrti uslovljavanja sa više US: BLOKIRANJE
Efekat blokiranja u Kaminovoj studiji (1969)
A
BS
I Faza
A i B u paru
praćene BS
B BR?
II Faza: test
Da li je B postala US?
(asocirala se?)
- Tipičan rezulat: DA.
B
KONTROLNA GRUPA REZULTAT
• Eksp.grupa: B se ne asocira
• Kontr.grupa: B se asocira
Zašto?
Pošto je A već asocirana (prediktivna
za) BS u eksperimentalnoj grupi (I
faza), ta već stvorena asocijacija
blokira uslovljavanje stimulusa B.
B nije prediktivno – ne doprinosi
predviđanju BS preko onoga što već
doprinosi A!

Nacrti uslovljavanja sa više US: efekti kontingencije
Efekat kontingencije
Eskperiment Reskorla (Robert Rescorla)
US
BS
50 puta
u paru
I grupa
US
BS
50 puta
u paru
II grupa
+
US 50 puta US
neuparena
sa BS
II grupa: 50 puta US predviđa pojavu BS, 50 puta ne predviđa
Zaključak: US nije prediktivan za BS!
Nema kontingencije između US i BS.

Nacrti uslovljavanja sa više US: efekat kontingencije
Zaključci Roberta Reskorle o efektu kontingencije
(1) Ako je verovatnoća da se BS javi ako je US prisutna, P(BS|US),
veća od verovatnoće da se BS javi ako US nije prisutna, P(BS|~US)
 uslovljavanja će biti.
(2) Ako je verovatnoća da se BS javi ako je US prisutna, P(BS|US),
jednaka verovatnoći da se BS javi ako US nije prisutna, P(BS|~US)
 uslovljavanja neće biti.
(1) (3) Ako je verovatnoća da se BS javi ako je US prisutna, P(BS|US),
manja od verovatnoće da se BS javi ako US nije prisutna, P(BS|~US)
 inhibitorno uslovljavanje:
organizam uči da US „sprečava“ nastupanje BS.
Reskorla: organizam uočava da li US ima ili nema prediktivnu moć u odnosu na BS.

Efekti pre-ekspozicije stimulusa
Latentna inhibicija: Lubov & Mur, 1959
US
Samo US
(preekspozicija)
I faza
US
BS
US i BS
dati u
paru
II faza
Ovakav nacrt demonstrira fenomen latentne
inhibicije: eksp. životinje iz grupe A (sa
preekspozicijom) uče US-BS asocijaciju
sporije od životinja iz grupe B.
Grupa A
US
BS
US i BS
dati u
paru
I fazaGrupa B
Slika: rezultati eksperimenta Šohemija i
saradnika, 2002 – uslovljavanje reakcije
zatvaranja očnog kapka kod zeca; prema
Gluck, Mercado & Myers, 2008).

Senzorno preduslovljavanje: Brogden, 1939.
BS
II Faza
Razvija se
B-BS asocijacija
B
A
I Faza
A i B više puta
date u paru
B
BR?
III Faza:
test A
A je takođe
stekla asocijativnu moć
A

Senzorno preduslovljavanje: asocijativna struktura i proces
II Faza
B  BS
I Faza
A  B
III Faza:
test A
A  BR
B BS
R
(1)
(2)
A

Uslovljavanje drugog reda
BS
I Faza
Razvija se
B-BS asocijacija
B
A
II Faza
A i B više puta
date u paru
B
BR?
III Faza:
test A
A je takođe
stekla asocijativnu moć
A

Uslovljavanje drugog reda: asocijativna struktura i proces
II Faza
A  B
I Faza
B  BS
III Faza:
test A
A  BR
B BS
R
(1)
(2)
A
(3)
(4)
Eksperiment Nearna i Reskorla (1981)
• I faza: B je zvuk, BS je hrana
• II faza: A je osvetljenje dugmeta u
aparatu
• III faza: golubovi pokazuju UR
kljucanja dugmeta A, iako stimulus
B nije bio povezan sa takvom
reakcijom
• Zaključak eksperimenta:
• Link (4) nije u pitanju;
uslovljavanje II reda je
posledica S-S asociajcije
između A i B.

UČENJE KOVARIJACIJA KOD LJUDI
Eksperimentalne procedure
Bazira se na osetljivosti na kontingenciju na isti način na koji smo saznali da je klasično
uslovljavanje osetljivo na kontingenciju.
Naučnici ispituju dejstvo novog leka X. Prema nekim tvrdnjama iz pilot-istraživanja, lek X kao posledicu
može da ima glavobolju. Pred Vama se nalaze rezultati studije koji pokazuju u kom broju slučajeva se
dogodilo...
(A) da je lek X dat pacijentu, i da on jeste imao glavobolju;
(B) da je lek X dat pacijentu, i da on nije imao glavobolju;
(C) da lek X nije dat pacijentu, i da on jeste imao glavobolju;
(A) da lek x nije dat pacijentu, i da on nije imao glavobolju.





Naučnici ispituju dejstvo novog leka X. Prema nekim tvrdnjama iz pilot-istraživanja, lek X kao posledicu
može da ima glavobolju. Pred Vama se nalaze rezultati studije koji pokazuju u kom broju slučajeva se
dogodilo...




   
    
 
  

 
    
     
- 10 - - 0 + + +10
Na skali od -10 do 10 procenite kolika je povezanost
davanja leka X i pojave glavobolje.

Glavobolja
(O)
~Glavobolja
(~O)
Lek X
(C)
(a)
CO
(b)
C~O
~Lek X
(~C)
(c)
~CO
(d)
~C~O
ba
a
CP
COP
COP
+
==
)(
)(
)|(
dc
c
CP
COP
COP
+
==
)(~
)(~
)|~(
)|~()|( COPCOPP −=∆
Probabilistički kontrast je mera kontingencije:
 
 
a b
c d
U primeru sa prethodnog slajda:
... i hajde se sada podsetite zaključaka Roberta Reskorle o efektu
kontingencije u studiji klasičnog uslovljavanja.

RESKORLA-VAGNER TEORIJA (RW TEORIJA)
(Rescorla & Wagner, 1972)
Princip RW teorije: asocijacija između US i BS zavisi od predikcije greške, stepena koji meri
razliku između toga da li organizam očekuje pojavu BS i toga da li se BS zaista pojavljuje.
• Pretpostavka 1a:Svaki US u nekoj situaciji učenja ima određenu asocijativnu težinu
(koja može kvantitativno da se izrazi); ta težina US govori o intenzitetu njegove
asocijativne veze prema BS. Za neki USi, postoji, dakle, odgovarajuće Vi.
• Pretpostavka 1b: Svaki BS može da podrži samo određeni, konačni ukupni intenzitet
asocijativne moći: to je ukupan intenzitet asocijativne moći koji on može da veže za
sebe, označava se kao λ.
• Pretpostavka 2: Očekivanje da će se u određenom pokušaju učenja BS zaista pojaviti
jednako je sumi težina svih US koji su prisutni u tom pokušaju učenja.
• Pretpostavka 3: U svakom pokušaju učenja, promena u navici je propocionalna razlici
između ishoda koji životinja očekuje (v. Pretpostavku 2) i onoga što se zaista dogodi u
tom pokušaju učenja.

∑−=∆
i
iii VV )(λβα
iV∆ - promena asocijativne moći za uslovni stimulus USi
iα - zasićenost (npr. intenzitet) za USi
β - zasićenost za BS – „parametar rate učenja“
λ - ukupna asocijativna moć koju BS može da podrži
∑i
iV - suma asocijativnih moći svih US koji su prisutni u određenom pokušaju učenja

(Rescorla & Wagner, 1972): Objašnjenje blokiranja
∑−=∆
i
iii VV )(λβα
25.=iα
1=λ
1=β
Uvođenje US2
CS1 CS2 US
1 1 0 1
2 1 0 1
3 1 0 1
4 1 0 1
5 1 0 1
6 1 0 1
7 1 0 1
8 1 0 1
9 1 0 1
10 1 0 1
11 1 1 1
12 1 1 1
13 1 1 1
14 1 1 1
15 1 1 1
16 1 1 1
17 1 1 1
18 1 1 1
19 1 1 1
20 1 1 1

(Rescorla & Wagner, 1972): efekat parametra rate učenja (β)
∑−=∆
i
iii VV )(λβα 25.=iα
1=λ
Parametar rate učenja se
odnosi na zasićenost BS i u
suštini određuje koliko brzo se
učenje odvija.
Veća zasićenost BS, brže
učenje.
„Bolje“ i „lošije“
(pripremljenije) bezuslovne
reakcije.

O ~O
C
(a)
CO
(b)
C~O
~C (c)
~CO
(d)
~C~O
ba
a
CP
COP
COP
+
==
)(
)(
)|(
dc
c
CP
COP
COP
+
==
)(~
)(~
)|~(
)|~()|( COPCOPP −=∆
Pod izvesnim uslovima, granična vrednost RW
modela jeste ΔP (Čepmen & Robins, 1990).
Drugim rečima: mi imamo jedinstven teorijski
okvir za modeliranje klasičnog uslovljavanja i
učenja kovarijacije.
∑−=∆
i
iii VV )(λβα

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 23
PRINCIP UČENJA KOJI IMPLICIRA RESKORLA-VAGNER TEORIJA
Organizmi ne uče dok nema promene
u strukturi odnosa informacija u okolini.
Do učenja dolazi tek kada nešto što pre nije bilo prediktivno za
relevantne promene u okolini postane prediktivno za takve
promene.
= kad nešto što prethodno nije nosilo nikakve informacije počne da
nosi određene informacije.
Učenje sadrži moćan mehanizam selekcije informativnih znakova u
okolini  kognitivni sistem optimizuje svoje reprezentacije i ne troši
resurse na sticanje redundantnih informacija.

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Učenje, Deo II – Predavanje 5 24
• RW teorija ne može da objasni sve fenomene klasičnog uslovljavanja; nijedna teorija
razvijena do sada to ne može.
• RW teorija je ubedljivo najuticajnija teorija klasičnog uslovljavanja i učenja kovarijacija
kod ljudi; veći broj uticajnih teorija predstavlja modele koji su tek specijalizacija RW
teorije.
• Mekintoš, 1975: asocijabilnost stimulusa kao suštinski faktor u objašnjenju latentne
inhibicije koji predstavlja problem za originalnu verziju RW teorije.
• Vagner, 1981: dalja specijalizacija teorije, takođe da bi se objasnilo „fino procesiranje“
uslovnih stimulusa u fenomenima poput latentne inhibicije.
• Pirs i Hol, 1980, Pirs, 1987: generalizacija, učenje konfiguracijskih znakova – sve
specijalizacije RW modela.
• Danas: ključna teorija u debati o kauzalnom učenju i učenju kovarijacija kod ljudi – što
su fenomeni koje ćemo diskutovati kada otvorimo poglavlje psihologije mišljenja.

Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, II Deo: Blokiranje, osenčavanje, i RW model

Recommandé

Recommandé

Contenu connexe

En vedette

En vedette (20)

Plus de Goran S. Milovanovic

Plus de Goran S. Milovanovic (12)

Dernier

Dernier (6)

Učenje i viši kognitivni procesi 5. Učenje, II Deo: Blokiranje, osenčavanje, i RW model