fiskalno opterecenje

1. Fiskalno opterećenje
1

2. Definicija fiskalnog opterećenja
• Fiskalno opterećanje predstavlja odnos izmedju
konsolidovanih obaveznih fiskalnih davanja i BDP,
• Fiskalno opterećenje ne uključuje nefiskalne prihode kao
što su:
–
–
–
–
zajmovi,
donacije,
prihodi od privatizacije,
prihodi od kapitala i imovine,
Primer Srbije:
• Konsolidovani javni prihodi iznose oko 42% BDP,
a fiskalno opterećanje oko 39% BDP
2

3. Merenje fiskalnog opterećenja
• Fiskalno opterećenje se meri formulom:
Fo = Sd/BDP*100
• gde je Fo fiskalno opterećenje, Sd suma
konsolidovanih obaveznih fiskalnih
davanja, BDP bruto domaći proizvod
izražen u tekućim cenama
3

4. Konsolidacija fiskalnih prihoda
•
Konsolidacijom se isključuju fiskalne obaveze koje jedan nivo vlasti
plaća drugom nivou, kao i transferi izmedju različitih nivoa vlasti
•
Konsolidacijom se sprečava višestruki obračun javnih prihoda i
njihovo veštačko naduvavanje
•
Izostanak konsolidacije je čest razlog zbog koga neki ekonomisti i
novinari precenjuju fiskalno opterećenje u Srbiji.
•
Najvažnije pozicije koje su konsoliduju:
– Doprinosi za socijalno osiguranje koje država kao poslodavac plaća za
zaposlene,
– Doprinosi koje fond PIO plaća za zdravstveno osiguranje penzionera
– Transferi budžeta Republike fondu PIO, Vojvodini i lokalnim zajednicima
4

5. Vrste fiskalnog opterećenja
• Globalno fiskalno opterećenje
– Obuhvata sve obavezne javne prihode na teritoriji
jedne zemlje – obično u toku jedne godine,
• Parcijalno fiskalno opterećenje:
– Opterećenje jednom vrstom JP (npr. PDV ili porez na
dohodak gradjana)
– Opterećenja na subnacionalnom nivou (opština,
region, pokrajina)
– Opterećenje jednog poreskog obveznika,
– Opterećenje poreske osnovice (npr. faktora
proizvodnje-zarada, pojedinih proizvoda - benzin i dr.)
5

6. Zašto je važno fiskalno
opterećenje?
• Unutar nacionalne ekonomije:
– Globalno opterećenje: mera pritiska države na
privredu
– Parcijalno opterećanje: mera alokativne
neutralnosti poreske politike
• Na svetskom tržištu:
– indikator globalne i parcijalne konkurentnosti
– parcijalno opterećenje i arbitraža
6

7. Dugoročni trend u kretanju fiskalnog
opterećanja u razvijenim zemljama
Trend u kretanju fiskalnog opterećenja u razvijenim zemljama
45
40
OECD
35
EU 15
% BDP
30
25
20
15
10
5
0
1965
1975
1985
1995
2003
7

8. Fiskalno opterećanje
Порес ко оптерећење у С рбији и земљ ама Е У
(Порес ки приходи, % Б ДП, у 2006. години)
Данска
Шведска
Б елгија
Ф ранцуска
Норвеш ка
Ф инска
Аустрија
Италија
Е А 13 (Е вро зона)
Е У 27
Немачка
Холандија
С ловенија
УК
С рбија
Мађарска
Шпанија
Португал
Кипар
Луксембург
Ч ешка
Малта
Б угарска
Ирска
Пољ ска
Грчка
Е стонија
Летонија
Литванија
С ловачка
Р умунија
31,1
30,4
30,0
29,5
29,2
44,0
43,6
43,4
42,6
41,8
41,2
40,6
40,4
39,3
39,0
38,8
37,3
37,3
37,0
36,6
36,4
36,3
35,2
34,4
34,0
33,8
33,5
46,8
46,1
50,0
49,7
Под порес ким приходима подразумевају с е укупни порези и допринос и који с е плаћају с ектору држав е ,
укљ учујући порезе и допринос е које је држав а платила као пос лодав ац
8

9. 9
9

10. Fiskalno opterećenje u svetu
-tipični slučajevi
• SAD, Japan, Švajcarska - ispod 30%
• Velika Britanija, Španija, Bugarska
Rumunija – ispod 40%
• Australija, Italija, Belgija, Srbija i BJR
preko 40%
• Švedska, Danska - oko 50%
10

11. Pokušaj smanjenja fiskalnog
opterećenja 80-tih godina
•
Razlozi:
– Praktični: usporavanje privrednog rasta i rasta nezaposlenosti, slabljenje
konkurentnosti
– Teorijska argumentacija: Ekonomika ponude
•
Konkretne mere:
– Smanjuju se poreske stope, šire se osnovice
– Smanjenje rashoda
• Privatizacija državnih preduzeća –smanjenje subvencija
• Liberalizacija privredenih delatnosti (infrastruktura, zdravstvo i dr.)
• Preispitivanje socijalnih programa – smanjenja naknada za nezaposlene
•
U nekim zemljama raste deficit:
– rashodi se sporije smanjuju od smanjenja poreskih prihoda - efekat
Laferove krive ima odloženo dejstvo (?), a dok je pad prihoda trenutan
11

12. Zemlje u tranziciji
• Pad prihoda i rast deficita na početku tranzicije:
– Pad privredne aktivnosti
– Nepripremljena poreska administracija za rad u
tržišnoj ekonomiji
– Slaba podrška drugih državnih organa u suzbijanju
utaje
– Urušavanje države: Rusija, srednjeazijske republike ,
Albanija
– Rast korupcije
• Široko definisana neselektivna socijalna prava
12

13. Fiskalno opterećenje u zemljama u
tranziciji
13

14. Fiskalno opterećanje u Srbiji
• Tokom 90-tih godina fiskalno opterećenje je
relativno nisko:
– procenjuje se da je iznosilo 35-37% BDP.
• visoka siva ekonomija (akcizi proizvodi, ostalo)
• umanjenje obaveza ili oslobadjanje od plaćanja obaveza
nekih preduzeća i grana,
• Strukture fiskalnog opterećenja je bila loša:
• Visoko je opterećan rad,
• Nisko opterećanje akciznih prizvoda.
–
14

15. Fiskalno opterećenje u Srbiji
• Od 2001. godina fiskalno opterećanje raste i kreće se u
intervalu od 38-40% BDP,
• Izvori rasta fiskalnog opterećenja:
– Suzbijanje sive ekonomije:
• 2001. godine akcizni proizvodi
• 2005. godine uvodjenje PDV
– Zaustavljanje prakse selektivnog oslobadjanja i umanjenje
obaveza
– Proširene su osnovice i smanjene stope
– Fiskalno opterećenje u Srbiji je vise nego u zemljama u regionu,
• Promenjena je struktura fiskalnog opterećanja:
– Smanjeno je opterećenje rada (zarade) i kapitala (profit)
– Povećano opterećanje potrošnje (akcize, PDV)
15

16. Javni prihodi i nivo razvijenosti
Javni prihodi i nivo razvijenosti u EU
(2007. godina)
200
180
BDP/pc PKS (EU=100)
160
140
120
100
80
60
40
20
0
30
35
40
45
50
55
Javni prihodi % BDP
Korelacija = 0,59
16
60

17. Zašto fiskalno opterećanje raste sa
rastom razvijenosti?
• Sa povećanjem nivoa razvijenosti država
preuzima nove funkcije:
– obrazovanje i nauka,
– socijalna zaštita (zdravstvo, penzije, nezaposleni,
siromašni,...),
– izgradnja infrastrukture,
– Ekologija.
• .... ipak izmedju zemalja na istom nivou
razvijenosti postoje značajne razlike:
– Istorijsko nasledje (bivše socijalističke zemlje)
– Dominantna ekonomska i politička filozofija,
– Demografski faktori, veličina zemlje.
17