1. Maja Perović
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka
Master studije komunikologije 2009/2010
Predmet:
Kultura i društvena struktura
Tema rada:
Srednja klasa i globalizacija 3.0
Student: Maja Perović 176/2009 Profesor: Doc. Dr Dušan Pavlović
maja.perovic@beotel.net
1

2. Maja Perović
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Apstrakt: U radu se dovodi u pitanje teza da je proces globalizacije 3.0
(mekdonalizacije, amerikanizacije i širenja kapitalizma), u svom najmodernijem
obliku doprineo kreiranju kvalitetnijeg i realno ekonomski bogatijeg života većini
stanovnštva planete, preciznije srednjoj klasi. Pristupa se sa kulturološkog i
socijalnog stanovišta bez razmatranja ekonomskih efekata.
Vrši se obrazloženje najuočljivijeg fenomena iracionalnosti koje donose elementi
globalizacije – fenomena čekanja i brzine i obrazlaže zašto su te iracionalnosti
najviše uticale na svetsku srednju klasu. Objašnjava se bum srednje klase i načini i
razlozi njenog, sve većeg antiglobalističkog stava.
Ključne reči: globalizacija, brzina, mekdonalizacija, amerikanizacija, kapitalizam,
srednja klasa, bogati, kultura, životni stil, nenameravane posledice, konzumerizam,
potrošnja.
Globalizacija nije nov termin i u zavisnosti od procesa koje definiše, može se
govoriti o globalizaciji u helensko doba1, doba otkrića2 i neoliberalnoj globalizaciji3,
odnosto globalizaciji 1.0, 2.0 i 3.04.
Suština je, medjutim uvek ista – osnovna karaktereistika globalizacije u ekonomiji je
smanjenje i ukidanje barijera izmedju nacionalnih granica kako bi se omogućilo
slobodno kretanje kapitala. Znači, govorimo o karakterističnoj konvergenciji,
međusobnom uticaju raznih elemenata, kako na ekonomskoj tako i na sociološkoj i
kulturološkoj osnovi.
Ja ću isključivo govoriti o neoliberalnoj globalizaciji, posebno globalizaciji 3.0
koja je vođena tehnološkim napretkom (tehnology driven) a čija ekspanzija je počela
80-tih godina prošlog veka. Pojavom nove tehno-ekonomske paradigme i kanala
komunikacije (masovnih medija, posebno interneta) omogućeno je međusobno
približavanje i interakcija do sada najvećeg broja nacija i pojedinaca, a pojam daljine i
prostora, kao i brzine, trajno je izmenjen. Proizvod, tj. „nosilac“ ove globalizacije jeste
moderna srednja klasa. Da li je globalizacija 3.0 donela boljitak srednjoj klasi, da li je
ona zaista bogatija, zdravija, slobodnija i da li zaista ima bolji izbor, pitanja su na koje
ću pokušati da odgovorim u nastavku rada.
1
Doba kada su komercijalizovani, urbani centri bili fokusirani oko helenske Grčke
2
Doba otkrića „novih svetova“, period kasnog XV-og i XVI-og veka
3
http://www.inclusivedemocracy.org/dn/vol7/takis_globalisation.htm, posećeno 15.01.2010
http://www.democracynature.org/vol7/takis_postmodernism.htm, posećeno 15.01.2010
4
Friedman, Thomas L. (2005). The World Is Flat. New York: Farrar, Straus and Giroux
2

3. Maja Perović
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako je nastala moderna srednja klasa
Klase definiše profesija, odnosto vrsta posla koju obavljaju5.
Moderna srednja klasa, i njena ekspanzija, uslovljena je pojavom modernih
tehnologija a posebno tehnologija iz oblasti komunikacija, zatim procesom i efektom
globalizacije i najvažnie širenjem kapitalizma i konzumerizma.
Nove tehnologije, mekdonalizacija i konzumerizam uslovile su nastanak novih
profesija zasnovanih na znanju i multidisciplinarnosti koje su preoblikovale društvo i
napravile novu podelu sverastućeg finansijskog bogatstva. Moderna srednja klasa
čini više od polovine globalne populacje6 a njen eksplicitan rast je primetan tokom
devedesetih godina prošlog veka, kada su se zemlje u razvoju veoma aktivno
uklljučile u procese međunarodne razmene angažovanjem svoje jeftine radne
snage7.
Globalna asimilacija srednje klase, tj. približavanje njenih stilova života, želja i
profesija, jedna je od najvidljivijih kulturnih posledica globalizacije.
Umesto potreba zadovoljavaju želje
Kulturna prepoznatljivost srednje klase jeste njena pripadnost pop kulturi. To
je kultura za koju bi Džordž Ricer rekao da je bliža „ništa“ kraju kontinuuma jer je
proizvod mekdonalizacije koji se širi amerikanizacijom8.
Zašto su pripadnici srednje klase najveći konzumenti mekdonalizovanih proizvoda?
Kao što sam ranije navela, srednja klasa je najbrojnija, a jedan od glavnih ciljeva
mekdonalizacije je stvaranje što većeg profita kroz prodaju generičkih, unificiranih
proizvoda dopadljivih upravo najširoj populaciji.
Medjutim, šta primorava srednju klasu da se ovako ponaša?
Odgovor je jednostavan. Moderna srednja klasa je nastala uključivanjem, tj.
bogaćenjem siromašnijih, radničkih slojeva koji su, kao simbol svog novog statusa,
vrlo čvrsto prigrlili sve što im globalizacija i duh kapitalizma nameću uz sve veće
odbacivanje svojih folklornih karakteristika. Ti simboli koje srednja klasa
svakodnevno kupuje i konzumira, ne predstvaljaju realnu potrebu već želju za
5
Abhijit V. Banerjee and Esther Duflo (December 2007). What is middle class about the middle classes around
the world?
6
Parker, John (2009-02-12), "Special report: Burgeoning bourgeoisie", The Economist,
http://www.economist.com/specialreports/displayStory.cfm?story_id=13063298&source=hptextfeature,
posećeno 20.01.2010
7
Prevashodno mnogoljudne zemlje kao što su Kina i Indija
8
Džordž Ricer, Mekdonalizacija društva, Neklada Jesenski i Turk, Zagreb 1999
3

4. Maja Perović
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
distingcijom9. Savremenom pripadniku srednje klase je potreban auto, ali kada se
potreba za autom pretvara u tipičnu kupovinu simbola radi samodefinisanja? Da,
meni treba auto, ali da li mi je baš potreban auto koji je zbog svog prefinjenog dizajna
i brzine do 300 km/h skuplji za 30%? Da li ja zaista dobijam više? Da li ću ja zaista
ikada moći da vozim auto brzinom od 300km/h? Da ne spominjem polemike oko
mnogo kompleksnijih pitanja kao što je komercijalna strana farmaceutske industrije,
duvanske industrije, sporta itd.
Da li je globaizacija omogućila veći izbor i bogatstvo srednjoj klasi?
Da podsetim, srednja klasa koju danas poznajemo, stvorena je u poslednjih
30-tak godina iz siromašnijih slojeva. Tako gledajući na stvari, srednja klasa je
sigurno finansijski imućnija. Medjutim, usled odredjenih ograničenja i potrošačke
manije, njihov novac se kreće kako bi se ponovo vratio bogatima. Srednja klasa
ostaje u zabludi da ima više.
Brzina promena i konkurencija kao glavno obeležje kapitalističke, tržišne
privrede, uslovili su da se ritam poslovanja premesti i na individualno polje gde je
srednja klasa vođena neumoljivom željom za sticanjem bogatstva kako bi sebi
obezbedila sve veća blaženstva potrošnje. Duh kapitalizma10 koji je tako dobro
prihvaćen, samo naglašava ovu tvrdnju.
Nudeći mnogobrojne iluzije, simulacije11 i tzv. prednosti novog doba, srednja
klasa je zbog ekonomske zavisnoti od radnih mesta koje pružaju ovi isti bogataši,
primorana da funkscioniše na tačno odredjen način. Pripadnici savremene srednje
klase su samo prividno bogatiji i slobodniji nego što su ranije bili. I sama potrošnja
uslovljena je, ne samo ograničavajućom i generičkom ponudom, već i limitiranim
slobodnim vremenom koje posedujemo. Novac kojim kupuju naizgled potrebne
stvari, sa jedne strane smanjuju svoju moć (jer je moć u rukama onih koji poseduju
kapital) i predaju je onima koji ih kontrolišu. U prilog tome govori i podatak da je
preko 40% svetskog bogatstva u rukama 1% populacije12 a da je zaduženost
prosečnog amerikanca 4400 dolara13. Tačnije, ogromna srednja klasa služi bogatima
kao kumulator i multiplikator bogatstva. Kako bi multiplikator nesmetano
funkscionisano, bogati se služe štapom i šargarepom (kroz masovne medije i
9
Ivana Spasić, Sociologije svakodnevnog života, Zavod za udžbenike i nastavna sredstv, Beograd 2004
10
Džordž Ricer, Savremena sociološka teorija i njeni koreni, Službeni glasnik
11
Alan Bryman, The Disneyization fo Society, SAGE Publication, London 2008
12
http://www.newscientist.com/article/mg18524904.300, posćeno 20.01.2010
13
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/170912/Australijanci-najzaduzeniji-na-svetu, posećeno 28.01.2010
4

5. Maja Perović
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
tehnologiju) i mnogobrojnim iluzijama blagostanja i napretka. Dakle, globalizacija je
uslovila ekspanziju kapitalizma i stvorila odličnu podlogu za bogaćenje kroz širenje
potrošačke kulture novonastalom srednom klasom.
Dolazimo do zaključka da je u savremenom dobu, životni stil srednje klase
nametnut od strane bogatih slojeva, odnosto, vezuje se za izbor nužnosti14. Prisutna
je samo prividna nezavisnost i izbor.
Naravno, ne negiram pozitivne efekte globalizacije i tehnološkog napretka koji
su očigledni za srednju klasu kao nosioca globalizacije 3.0, ali kada gore navedene
odnose posmatramo kao fenomen i pokušamo da ga problematizujemo, videćemo da
je suština mnogo drugačija.
Da li je globalizacija zaista donela lagodniji i efikasniji život srednjoj klasi?
Pored razmatranog pitanja da li su pripadnici moderne klase zaista slobodni i
bogatiji, razmotrićemo i pitanje da li su zaista zdraviji i da li im je životni vek
produžen usled efekata nove tehnologije na svakodnevnom planu kao i u medicini i
farmaciji.
S obzirom da je globlizacija proizvod izrazite racionalnosti ona sa sobom nosi
ogroman broj iracionalnosti koje kreiraju specifično okruženje za srednju klasu.
Nenameravane posledice su postale toliko opterećujuće jer je globalna eksplozija
svih glavnih karakteristika kapitalizma i konzumerizma koji se širi na talasima
globalizacije i novih tehnologija postala previše brza i ne da se kontrolisati.
Srednja klasa je najbrojnija, predstavlja multiplikator bogatstva moćnih i vodeći motor
globalizacije, tj. kapitalizma – sa jedne strane kao radna snaga a sa druge kao
potrošačka velesila. Kao motor kapitalizma, srednja klasa najviše koristi nove
tenologije koje omogućavaju efikasniji rad i sticanje profita a pored toga ubrzavaju
čitav život. Kako bi bili produktivniji, potrebno je omogućiti ovom motoru da radi brže i
efikasnije, ali i duže. Tako su medicina i farmaceutska industrija napredovale do
nečuvenih granica.
Posledica ovih napredaka jeste de facto povećan prosečan ljudski životni vek,
ali životni vek srednje klase i bogatih, tj. onih koji to sebi mogu priuštiti. Medjutim,
nenameravane posledice ovog očiglednog napretka nisu diretno vezane za
zdravstveni sistem već za nametnuti način života pripadnika srednje klase.
14
Ivana Spasić, Sociologije svakodnevnog života, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2004
5

6. Maja Perović
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Brzina kao dominantna karakteristika stila života uslovljava mnogobrojne
iracionanosti. Kao što Eriksen navodi15, automobili nam omogućavaju brže kretanje i
samim tim efikasnije obavaljanje poslova, ali je dostupnost i broj automobila na
ulicama stvorio ogromne gužve koje su smanjile prosečnu brzinu kretanja kroz centar
grada na 20-tak kilometara na čas (zato se opet zapitajmo, da li mi je zaista potreban
auto koji može ići 300km/h). Pored toga, iako su kompjuteri i komunikacioni sistemi
pružili mogućnost bržeg obavljanja mnogobrojnih transakcija, od plaćanja,
rezervacija pa do komunikacije, svedoci smo ogromnih redova u poštama, bankama,
domovima zdravlja, policijskim stanicama, opštinama, supermarketima, zabavnim
parkovima, na autoputevima.
Eksplozija srednje klase i njene potrošačke moći više se ne može uskladiti sa
nepretkom podržavajućih sistema. Zato je fenomen čekanja toliko evidentan.
Da li se neko nekada zapitao i pokušao da izračuna koliki je odnos izmedju količine
potrošenog vremena u čekanju i dodatnog vremena koji nam je pružila moderna
medicina? Da li je netobalans pozitivan ili negativan? Da li zaista živimo punih 75
godina? Ja sam sigurna da, iako je pre globalizacije 3.0 bilo pozitivnih efekata, sada
je taj balans evidentno na negativnoj strani.
Šta je sa zdavljem ljudi, tj. u slučaju ovog razmatranja, zdravljem srednje
klase? Da li je pritisak koji stvara turbuletno i nepredvidivo okruženje konačno
prouzrokovalo da se i u ovoj oblasti skazaljka sa pozitivnog premesti u negativno
polje?
Pogledajmo samo ukupan broj umrlih od bolesti kao što su HIV (25 milinoa
ljudi u proteklih 27 godina16), kardiovaskularne bolesti (17.4 miliona godišnje),
malignih tumora (7.4 miliona godišnje)17, a broj samoubistava drastično raste u
zemljama u razvoju a posebno onim zemljama koje nisu naučile da žive u duhu
kapitalizma.18
Da li je multiplikator bogatstva u ovom slučaju samo kolateralna šteta
preusmeravanja načina sticanja bogatstva sa ratova u doba globalizacije 1.0 i 2.0 na
konzumerizam i mekdonalizaciju? Ne čudi što se svetom sve više viore zastave
antiglobalističkih pokreta čiji su osnivači i žustre pristalice pripadnici srednje klase jer,
15
Tomas Hilan Eriksen, Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd 2003
16
http://www.globalhealth.org/hiv_aids/?gclid=CILomprkyZ8CFVBd4wodlRH3zQ, posećeno 29.01.2010
http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/HIVData/EpiUpdate/EpiUpdArchive/2009/default.asp posećeno
29.0.2010.
17
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/life_style/story/78346/Srbe+izdaje+srce.html, posećeno 21.01.2009
18
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate, posećeno 22.01.2010
6

7. Maja Perović
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
budimo iskreni, glas gladnih nije dovoljno snažan da bi se čuo, a bogatima odgovara
trenutna pozicija jer jedini imaju realne izbore i ubiru realne beneficije.
Literatura:
7

8. Maja Perović
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. http://www.inclusivedemocracy.org/dn/vol7/takis_globalisation.htm, posećeno
15.01.2010
2. http://www.democracynature.org/vol7/takis_postmodernism.htm, posećeno
15.01.2010
3. Friedman, Thomas L. The World Is Flat. New York: Farrar, Straus and Giroux,
2005
4. Abhijit V. Banerjee and Esther Duflo What is middle class about the middle
classes around the world? , 2007
5. Parker, John "Special report: Burgeoning bourgeoisie", The Economist, http://
www.economist.com/specialreports/displayStory.cfm?
story_id=13063298&source=hptextfeature, posećeno 20.01.2010
6. Džordž Ricer, Mekdonalizacija društva, Neklada Jesenski i Turk, Zagreb 1999
7. Ivana Spasić, Sociologije svakodnevnog života, Zavod za udžbenike i
nastavna sredstv, Beograd 2004
8. Džordž Ricer, Savremena sociološka teorija i njeni koreni, Službeni glasnik
9. Alan Bryman, The Disneyization fo Society, SAGE Publication, London 2008
10. http://www.newscientist.com/article/mg18524904.300, posćeno 20.01.2010
11. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/170912/Australijanci-najzaduzeniji-na-
svetu, posećeno 28.01.2010
12. Tomas Hilan Eriksen, Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd 2003
13. http://www.globalhealth.org/hiv_aids/?
gclid=CILomprkyZ8CFVBd4wodlRH3zQ, posećeno 29.01.2010
14. http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/HIVData/EpiUpdate/EpiUpdArchiv
e/2009/default.asp, posećeno 29.01.2010.
15. http://www.pressonline.rs/sr/vesti/life_style/story/78346/Srbe+izdaje+srce.html
, posećeno 21.01.2009
16. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate, posećeno
22.01.2010
8