Biznis&Finansije_Dodatak_EY_Preduzetnik_godine-2014
•
0 j'aime•1,348 vues
Program EY Preduzetnikg godine 2014 u Srbiji - Korak po korak, iskorak
Recommandé
Recommandé
Contenu connexe
En vedette
En vedette (20)
Similaire à Biznis&Finansije_Dodatak_EY_Preduzetnik_godine-2014
Similaire à Biznis&Finansije_Dodatak_EY_Preduzetnik_godine-2014 (20)
Plus de Mila Dimitrijević
Plus de Mila Dimitrijević (9)
Biznis&Finansije_Dodatak_EY_Preduzetnik_godine-2014
- 3. 4 Stiven Fiš, rukovodeći partner, EY Preduzetnišvoizmeđustrastiibrojki 7 Božo Janković, Enterijer Janković UčinaZapadu,zaradinaIstoku 10 Stojan Dangubić, Aling Conel Proizvodisadoživotnomgarancijom 12 Slaviša Drobilović, Meteor Commerce Negledamunebo,oslanjamsenamatematiku 14 Milanko Jovanović, Divi PoznatijismouEvropi,negouUžicu 16 Zlatko Kadić, Nevena Color Hemijskirecept zaekonomiju 18 Budimir Stamatović, StaraVaroš Miransanmijevažnijiodzarade 20 Ljiljana Živković Karaklajić, D Express Ženakojaubrzanozapošljava 22 Vladimir Mastilović, 3Lateral Mapiranjelica 24 Utisci žirija o izboru preduzetnika godine Oslonackojipreviđamo 28-34 UČESNICI Zoran Anđelković, Anđelković al Nataša Pavlović Bujas, Blumen group JovanVujasinović, Meter&Control Ivan Gligorijević, mBrainTrain Srđan Janićijević, Mokrogorska škola menadžmenta Milorad Matić, Aero-East-Europe Marina Milović, Maja promet Miodrag Mitrović, MITECO Kneževac Svetozar Petrović, Fructus Miroljub Radovanović, Jela Jagodina Nikola Sologub, Homepage DraganTrivanović,Tricom Dragan Ćirić, D Company Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96 Štampa: Rotografika, Dizajn: Studio triD Prilog priredili: Zorica Žarković i Milica Rilak Urednik fotografije: Marija Dukić 2014
- 4. 4 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 D ok se treći po redu pobednik izbora za EY Preduzetnika go- dine u Srbiji polako priprema za put u Monte Karlo, gde će upoznati svoje kole- ge iz pedesatak država na izboru za najboljeg svetskog preduzetni- ka, u beogradskoj kancelariji revi- zorsko-konsultantske kuće rezimi- raju trogodišnje iskustvo u realiza- ciji ovog programa, koji je na glo- balnom nivou pokrenut pre dvade- set osam godina sa ciljem da se do- datno podstaknu i promovišu pre- duzetnička dostignuća. Stiven Fiš, rukovodeći partner u EY, ocenju- je da je jedan od najvažnijih rezul- tata ovog programa u Srbiji upra- vo trend da veoma kvalitetni pre- duzetnici i njihove kompanije izla- ze iz anonimnosti. „U ovoj zemlji postoje veoma kva- litetne preduzetničke priče, ali one često nisu poznate široj javnosti. To je šteta, zato što je za unapređenje preduzetničke klime u Srbiji, po- red regulative i ekonomskih me- ra, neophodno što više promovi- sati takav način razmišljanja i de- lanja. Učesnici na izboru za EY Preduzetnika godine po svojim re- zultatima i načinu rada koji je uvek u skladu sa zakonom, itekako mo- gu da se podiče svojim uspehom i da ga podele sa drugima. Zato im treba dati više prostora i različitih mogućnosti za društvenu promo- ciju, i to i jeste jedan od najvažni- jih ciljeva ovog programa u Srbiji - jer oni mogu da inspirišu mno- ge da krenu njihovim putem, a po- sebno mlađe generacije. Odgovor zašto su često „nevidljivi“ delimič- no može da se potraži i u ovdaš- njem mentalitetu, koji nije naroči- to sklon javnom isticanju sopstve- nog uspeha. Takav pristup mora- mo da menjamo jer se često deša- va da se, upravo zbog ćutanja onih koji su svoj uspeh izgradili na zdra- vom poslovanju, u javnosti previše pažnje poklanja pojedincima koji baš i ne mogu da se pohvale rezul- tatima svojih poslovnih poduhva- ta“, ocenjuje Fiš. zz Na izboru za EY Preduzetnika godine učestvuju preduzeća iz ve- oma različitih industrija, koja su če- sto i lideri u oblastima svog poslo- Stiven Fiš, rukovodeći partner, EY Preduzetnišvo između strasti i brojki Tipičan domaći preduzetnik pristupa poslu sa strašću koja ruši sve prepreke, i na putu do uspeha više se rukovodi srcem nego statistikom. Mlade generacije se, međutim, rađe oslanjaju na brojke, nego na intuiciju. Ono što im je zajedničko je da su spremni da učine sve kako bi ispunili zahteve klijenata, i to insistiranje na kvalitetu, čak i u vreme krize, i povoljnije cene, otvorili su im strana tržišta. Brz rast je, međutim, karakterističan za mikro i mala preduzeća, dok ostala mnogo ređe iskazuju sposobnost, pa i ambiciju da se šire na nova tržišta, kaže Stiven Fiš, rukovodeći partner u beogradskoj kancelariji EY, u razgovoru o iskustvima ove revizorsko-konsultantske kuće tokom tri godine realizacije programa EY Preduzetnik godine u Srbiji.
- 5. 5EY PREDUZETNIK GODINE 2014. ORGANIZATOR vanja. U kojoj meri takve kompa- nije realno odražavaju potencijale domaće privrede? S. Fiš: One su relevantan po- kazatelj šta je sve moguće uradi- ti u Srbiji na kvalitetan način, ali na tim primerima svakako ne mo- že da se izgradi sveobuhvatna sli- ka o stanju u domaćoj privredi. Uveren sam, međutim, da postoji još mnogo preduzetnika i kompa- nija koje tek treba da budu otkrive- ne. Preduzeća koja su do sada uče- stvovala u izboru za najboljeg pre- duzetnika dolaze mahom iz tradi- cionalnih proizvodnih sektora, ma- da se iz godine u godinu srećemo sa odličnim kompanijama iz „novih industrija“ kao što su IT, gejming, biomedicina i slično... Ali nema do- voljno kompanija srednje veličine koja su spremne i sposobne za brz rast. Najčešće su mikro i male fir- me te koje brzo rastu, dok ostale ili ne mogu ili nemaju ambicije da se šire na nova tržišta. Ipak, mislim da se u domaćoj javnosti sve više uvažava poruka preduzetnika ko- ji učestvuju na našem takmičenju - da se predan i pošten rad ispla- ti. Primećujemo povećanje start-up inicijativa i projekata, kao i prome- nu stava kod mladih: umesto da če- kaju da im neko ponudi radno me- sto ili obezbedi državnu službu, sve češće pokušavaju da pokrenu sopstveni posao. zz Ipak, pokretanje posla u Srbiji se već nekoliko decenija odvija u veoma otežanim i nestabilnim okolnostima. Kako, iz Vašeg ugla, izgleda razvojni put tipičnog do- maćeg preduzetnika? S. Fiš: Domaći preduzetnici uglavnom nisu oportunisti, pa od- luku da pokrenu posao retko do- nose na osnovu istraživanja tržišta i trendova u branši. Kada me ne- ko pita kako glasi priča o ostvare- nju srpskog poslovnog sna, odgo- varam da je to, najčešće, ogromna strast pojedinca da se bavi odre- đenim biznisom - on je spreman da uloži neverovatnu energiju ka- ko bi prevazišao sve prepreke koje mu stoje na putu i na kraju uspeo u onome što je izabrao. Domaći pre- duzetnik starijeg kova spreman je da okupi vrsne stručnjake u svom timu i da uvaži njihove savete, ali izbor posla kojim će se baviti radi- je bazira na svom osećaju, iskustvu, ranijim poslovima koje je obavljao u društvenim ili državnim firmama. Ukratko - na tome što mu kaže srce, a ne neka strategija. zz Da li je to slučaj i sa mladim pre- duzetnicima, ili se generacijske ra- zlike odražavaju i na pristup poslu? S. Fiš: Kako stižu mlađe gene- racije, tako se odnos prema „pre- duzetničkom šestom čulu“ menja. Mladi preduzetnici su daleko više oportunisti, uglavnom su se obra- zovali za veoma tražene i profitabil- ne oblasti i naučili da se rađe osla- njaju na poslovnu statistiku i pro- jekcije isplativosti biznisa, nego da rizikuju da ih vodi intuicija. To ni- je loše. Naprotiv, preduzetništvo u Srbiji može samo da ima koristi od dva tako različita generacijska pri- stupa poslovanju. zz Koji pristup preovlađuje kada se treba izboriti za kvalitet i konku- rentnost? S. Fiš: Kada je reč o potrebama ku- paca, preduzetnici u Srbiji se, general- no, daleko manje oslanjaju na intuici- ju, baš suprotno - veoma su koncen- trisani na kvalitet proizvoda. Spremni su i na rizik sa inovacijama i da zna- čajno ulažu u opremu i kadrove da bi osvojili traženi kvalitet i ponudili ga klijentima. To je, u krajnjem sluča- ju, ono što im je i omogućilo da sa ma- log unutrašnjeg tržišta obezbede pla- sman proizvoda u celoj Evropi, Rusiji, na Bliskom Istoku i širom sveta. zz Kako ocenjujete inovativne poten- cijale domaćih preduzeća, ne samo u
- 6. 6 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 oblasti visokih tehnologija već i u tako- zvanim tradicionalnim industrijama? S. Fiš: Čini mi se da inovativnost više zavisi od zahteva klijenata, a manje od lične inicijative. Ukoliko kupac traži promene, ovdašnji pre- duzetnici će učiniti sve da mu iza- đu u susret, ali se to, uglavnom, či- ni „po zahtevu“, a ne na osnovu sopstvenih ideja i projekcija šta će se tražiti u toj industriji u neposred- noj budućnosti. Mlađi preduzetnici, međutim, i u tom segmentu polako menjaju pristup i spremniji su da klijentima sugerišu i nude inovativ- na rešenja. Fokusiranost na kvali- tet je, ipak, najjača strana domaćih preduzetnika, bilo da je reč o kla- sičnoj proizvodnji ili novim tehno- logijama. Time poručuju da su im klijenti na prvom mestu, a takva lo- jalnost prema kupcima im često bi- va uzvraćena, pogotovo u vreme krize kada su mnogi pokušali da uštede i na sirovinama i na radnoj snazi, što se neminovno odrazilo na kvalitet njihove ponude. Srpske firme prepoznale su svoju konku- rentnost u tome da mogu da ponu- de odgovarajući kvalitet po povolj- nijim cenama i iskoristile tu pozici- ju koliko su mogle, pa su neki pre- duzetnici postali regionalni lideri, dok drugi snabdevaju i tržišta na drugom kraju zemljine kugle. zz Izbor za EY Preduzetnika go- dine je postao prepoznatljiv i po sve masovnijem učešću preduze- ća iz manjih mesta, čak i iz regio- na koji su najveći ekonomski gubit- nici tranzicije i deindustrijalizacije. Kako ste ih motivisali da se prijave za takmičenje? S. Fiš: Nije teško motivisati pre- duzetnike koji ne posluju u presto- nici da se prijave, iako su neki u po- četku prilično skeptični da li su kri- terijumi konkursa zaista jednaki za sve. Kada se bolje informišu na koji način se ovaj izbor realizuje, onda „pregovori“ o učešću postaju lak- ši. Preduzetnička zajednica u Srbiji nije toliko velika i mnogo od te ko- munikacije i preporuka funkcioni- še po starom dobrom sistemu „od usta do usta“. Naša kompanija, ta- kođe, dobija preporuke da kontak- tira pojedina preduzeća kao mogu- će kandidate, što i činimo. Ali pro- cedura je striktna, pa nakon toga sledi provera javno dostupnih po- dataka o kompaniji, njenih referen- ci, imidža u najširoj javnosti kroz medijske priloge i slično. zz Da li su se iskustva stečena na takmičenjima za najboljeg svetskog preduzetnika u Monte Karlu zna- čajnije odrazila na ovaj program u Srbiji? S. Fiš: Preduzetnici se uvek neka- ko „nađu“, bez obzira na to koliko su različite države, kulture ili prili- ke iz kojih dolaze. U Monte Karlu, takođe, svi učesnici mogu nepo- sredno da se uvere da dobra ide- ja za uspešan lokalni biznis, uz kva- litetnu osnovu i pravu strategiju, ima realnu šansu da uspe i na glo- balnom nivou. Koliko je atmosfera u Monte Karlu povoljna za stvara- nje novih poslovnih veza uverili su se i dosadašnji predstavnici Srbije, Darko Budeč i Rade Ljubojević, ko- ji su uspostavili direktne kontakte u industrijama u kojima posluju, i dobili mogućnost da svoje ideje i iskustva razmene sa najboljim pre- duzetnicima iz pedesetak država. Kada su se sa takvim iskustvom vra- tili u Srbiju, više nisu imali ni trun- ku sumnje da mogu sebi da posta- ve lestvicu na viši nivo. zz Za preduzetnike uglavnom vla- da uverenje da im je razbijanje pre- drasuda „urođeno“. Da li, ipak, pri- mećujete neke stereotipe i u njiho- vom načinu razmišljanja? S. Fiš: Najvažnije je razbiti iluziju koju, ponekad, gaje i veoma uspešni ljudi u Srbiji da „tamo negde u sve- tu“, daleko odavde, postoji neki ma- gični recept za uspeh. Kada se ov- dašnji preduzetnici uvere u Monte Karlu da su među ljudima koji su, manje-više, prešli sličan put kao oni, najkorisnije je da tu pozitivnu ener- giju prenesu svojim kolegama, da ih ohrabre porukom: i mi to može- mo da uradimo, i mi to možemo da postignemo. Samopouzdanje je ve- oma važno u svakom poslu, a po- gotovo u preduzetništvu, i, zato, ka- da u Monte Karlu dodatno dobije- te takvu „infuziju“ – sve je moguće ostvariti.
- 7. 7EY PREDUZETNIK GODINE 2014. POBEDNIK K ompanija „Enteri- jer Janković“, ko- ja je specijalizovana za opremanje ente- rijera i proizvodnju građevinske stolari- je vrhunskog kvali- teta, uskoro će početi radove na uređenju enterijera ekskluzivnog hotela u Londonu, što znači da je pobedila konkurente na jednom od najsofisticiranijih svetskih tr- žišta. Ali to odavno nije vest za njenog osnivača i direktora Božu Jankovića, koji na pitanja kako us- peva da obezbedi takve poslove mnogo češče odgovara kod kuće, nego u inostranstvu. „U Londonu smo po svakom kriterijumu po- bedili konkurente, kojima je tre- balo dva meseca da završe “uzor- nu sobu“, a nama samo dve ne- delje. Uz to smo ponudili najpo- voljniju cenu i dokazali da ima- mo kvalitet za takav posao. To su, naglašava Janković, „poslov- ni argumenti koje niko ne može da ospori.“ To je, u isto vreme, i tipičan put njegove kompanije do posla u bilo kom delu sveta, a koju je Janković osnovao pre dve decenije u Novom Sadu. Mada je već sa 27 godina po- stao generalni direktor „Majura“ iz Kostajnice, želeo je da postigne još više i ističe da nikada nije izgu- bio želju da nauči nešto novo u di- zajnerskom poslu za koji se školo- vao i kome je posvetio karijeru. Sa svojom kompanijom je do sada ra- dio na oko hiljadu projekata širom sveta, od Kazahstana do Nemačke. Njegovi klijenti, vlasnici hotelskih lanaca, poslovnih zgrada ili skupo- cenih vila, poslovne partnere ne traže preko interneta niti se mno- go osvrću na klasičan marketing, a pogotovo ne gaje naročite sim- patije za male zemlje sa velikim bremenom lošeg imidža. Poslovi se sklapaju isključivo zahvaljuju- ći sposobnim menadžerima, u ko- je kompanija „Enterijer Janković“ puno ulaže, i koje je strateški ras- poredila po evropskim i azijskim poslovnim čvorištima, od Bakua do Moskve i od Dizeldorfa do Abu Dabija. Njihov posao je da sklapa- ju kontakte i da ubede klijente da srpskom preduzeću pruže šansu da uđu u kvalifikacije za projekat, u kojima retko kada propusti prili- ku da pobedi. Nekadašnja stolarska radionica izrasla je u kompaniju koja trenut- no zapošljava oko 500 radnika, a kako bi poslovanje bilo što fleksi- bilnije podeljena je na dve specija- lizovane celine: projektantsko-inže- njersku i proizvodnu. Kada je reč o vrstama usluga, „sve što klijent tre- ba da uradi je da, na primer, kaže: meni je potrebno opremanje hote- la. Ostalo radimo mi: od analitike i projektovanja do izvođenja rado- va po sistemu ključ u ruke“, saže- to opisuje Janković, napominjući da takav pristup zahteva veliki broj raznovrsnih specijalizovanih zna- nja, pa time i značajna ulaganja u zaposlene, kako bi preduzeće mo- glo da se pouzda u njihovu struč- nost i lojalnost. Preduzeće je pode- ljeno i po organizacionim jedinica- ma, pa se, tako, proizvodnja grana na pogone za izradu enterijera, vra- ta, prozora i alumetalne stolarije. Poseban pogon „Ekskluziv“, speci- jalizovan je za potrebe najzahtevni- jih klijenata. Samo nam dajte beton, mi imamo sve ostalo Fleksibilna organizacija poslova- nja omogućava i brze reakcije u slučaju naglih promena trendova na nekom tržištu, kao što je trenut- no slučaj u Rusiji. „Nama ovo trži- šte donosi najviše prihoda i zato je izrađen detaljan elaborat u svr- hu prilagođavanja unutrašnje or- ganizacije firme aktuelnim dešava- njima - slabljenju rublje i general- noj poslovnoj neizvesnosti. Ne na- puštamo ovo tržište, ali se fokusira- mo na nove projekate u Belorusiji, Kazahstanu i Azarbejdžanu. Zahvaljujući našem elaboratu, ima- mo strategiju kako da se postavimo bilo da situacija u Rusiji krene na bolje, ili da postane gora u odnosu na aktuelne prognoze“. Iako sa partnerima uskoro ula- ze i na afrički kontinent zahva- ljujući poslu u Alžiru, Janković Božo Janković, Enterijer Janković Uči na Zapadu, zaradi na Istoku „Na Zapadu učimo zanat a na Istoku zarađujemo. Na Istoku se novac lakše zarađuje, pa se lakše i troši. Na Zapadu je najjača konkurencija i najstrožiji uslovi kvaliteta, ali čak i zapadnoevropske firme imaju slabosti koje mogu da se pretvore u našu prednost“, objašnjava ukratko Božo Janković kako je njegova kompanija „Enterijer Janković“ za dve decenije uspela da iz Novog Sada osvoji tri kontinenta i sprema se za četvrti.
- 8. 8 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 na pitanje gde mu je najlakše i najkomotnije da posluje, odgo- vara bez premišljanja: „Na Istoku. Ljudi se ponekad nasmeju kad ih savetujem: uči na Zapadu, pro- daj na Istoku. Mi u kompaniji na Zapadu učimo zanat a na Istoku zarađujemo. Na Istoku novac se lakše zarađuje, pa se lakše i troši. Na Zapadu je najjača konkuren- cija i najstrožiji su uslovi kvalite- ta, ali čak i zapadnoevropske fir- me imaju slabosti koje mogu da se pretvore u našu prednost“, ka- že Janković, navodeći primer ita- lijanskih kompanija koje retko nu- de sistem „ključ u ruke“. U takvoj situaciji, Jankovićevo preduzeće, čiji je pristup poslu izražen i kroz duhoviti slogan „Samo nam dajte beton, mi imamo sve ostalo“, us- peva da se izbori za poslove, pa su na njegovoj listi referenci hote- li u Sočiju i Sankt Petersburgu, ali i u Francuskoj i Grčkoj, poslovne zgrade u Taškentu i Karlsrueu, pa čak i bolnica u Grenoblu. „Enterijer Janković“ je na svakom tržištu na kom nastupa cenovno konkurentan, s obzirom da zna- čajan udeo ima cena radne sna- ge, „a u Srbiji je rad jefitniji nego u Italiji. Takođe, kod nas su porezi ni- ži. Sama kompanija je fleksibilna a kvalitet proizvoda je zagarantovan. Kada to tako predočite kupcu, si- gurno dobijate posao, ali taj kupac mora da bude spreman da i sam is- poštuje standarde koji se podrazu- mevaju u ovoj branši, a to je – pla- ćanje unapred“. Takav sistem na- plate je i razlog što firma nije zadu- žena kod banaka, što ima dovoljno sredstava za investicije i razvoj i od 2011. beleži konstantan rast priho- da i profita. Prvo sredi svoju kuću, pa se žali na državu Kao neko ko je prošao put od ra- dionice do kompanije koja poslu- je na tri kontinenta, Božo Janković se uverio u dve stvari: da je naša dr- žava do sada uvek radije podržava- la „virtuelnu“ privredu poput trgo- vine i bankarstva nego realnu, oli- čenu u proizvodnji, i da preduze- će uvek može da napreduje i ra- ste kakva god bila država i poslov- no okruženje u kome se preduzet- nik zadesio. Janković, pri tom, ni- je imao bilo kakve probleme sa dr- žavom, naprotiv, Republička agen- cija za promociju izvoza (SIEPA) mu je 2004. dodelila priznanje „Izvoznik godine“, a četiri godine kasnije Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine i turizma do- delili su mu plaketu „Najbolje iz Srbije“. Janković, ipak, od države ništa ne traži niti očekuje, jer iskre- no veruje da do uspeha vode samo lični trud i sposobnosti, sopstveni napor da se obrazujemo, razvijamo i stalno prilagođavamo. „Zato prvo treba rešiti problem u svojoj kući, pa onda kukati na državu“, katego- ričan je Janković u svom stavu, na- vodeći kao primer i činjenicu da je u privatni posao krenuo u vreme sankcija, ratnih sukoba i hiperinfla- cije i da ga ništa od toga nije spre- čilo da realizuje poslovni cilj koji je sebi postavio. Danas, najveći problem domaće privrede je nelikvidnost. „Enterijer Janković“, međutim, ima veoma stro- gu kontrolu troškova – toliko strogu da sam vlasnik službu nadležnu za kontrolu naziva dispečerskim cen- trom koji, i kada popijete kafu na ra- čun kompanije, beleži sa kog računa je plaćena. „Da nemamo tako strog odnos prema poslovnim troškovi- ma, završili bi kao brojne, naizgled velike, a u stvari prezadužene fir- me po Srbiji. Kod nas se svaki nalog prati do poslednje pare, zna se ko- ji menadžer vodi koji nalog – i sva-
- 9. 9EY PREDUZETNIK GODINE 2014. POBEDNIK ko od njih podnosi račune bez izu- zetka“. Takođe, zahvaljujući poslov- nom softveru koji firma koristi, sva- ki menadžer u kompaniji može da prati i proverava izvršenje budžeta, novčane tokove, izvore finansiranja i dospele obaveze po projektu za ko- ji je zadužen. Rast sa budućim kooperantima Iako je već u januaru imao ugo- vorenog posla koliko za celu proš- lu godinu, Božo Janković plani- ra da u narednih nekoliko godina od jakog preduzeća srednje veliči- ne napravi veliku kompaniju, ud- vostruči broj radnika a kapacitete proširi i nekoliko puta. To ne zna- či da će se preduzeće „utrostruči- ti preko noći“, već je ideja nastala po uzoru na italijanski sistem ko- operacije, a sa ciljem da se osvo- ji još veći deo globalnog kolača. Buduća mreža kooperanata sasto- jala bi se od manjih kompanija ili radionica širom Srbije i regiona. One bi, uz sopstvenu proizvodnju, pravile stolariju i druge elemente prema specifikacijama i standardi- ma „Enterijera Janković“ i na taj na- čin bi mogla da se zadovolji tražnja na dvadesetak inostranih tržišta, a Janković napominje da su razgovo- ri sa vlasnicima radionica i manjih firmi širom Srbije već u toku. Takav plan za budućnost prati i prilagođavanje aktuelnog proi- zvodnog programa. Preduzeće je, pored proizvodnje elemenata pre- ma zahtevima kupaca, razvilo i li- niju standardizovanih vrata, pro- zora i enterijera za hotelske so- be „Albero“, koja je cenovno pri- stupačnija i otvara potpuno nove mogućnosti. „Svakako da je dobro što nas svi u branši povezuju sa ek- skluzivnošću i luksuzom, ali to mo- že, ponekad, da uslovi da umesto celog posla dobijemo samo jedan njegov segment“. Razlog je u sa- vremenoj strukturi zgrada kakve se danas grade širom sveta. „Radili smo na projektima gde se za pr- vih pet spratova traži najluksuzni- ja stolarija, a za preostalih dvanaest spratova standardna ponuda. Kako klijenti sve češće razvijaju takve projekte, prilagodili smo se kroz „Albero“ liniju, koja je naša varijan- ta serijske proizvodnje. Tako smo i dalje cenovno konkurentni, zadr- žali smo kvalitet ponude, a prihod možemo da ostvarimo i kroz veći obim poslovanja.“ I dok se „Enterijer Janković“ pri- prema za ekspanziju u budućno- sti, Božo Janković priznaje da ga, i pored ličnog uspeha, tišti preovla- đujuće stanje u domaćoj privredi. Nedovoljno znanja, sve veće teh- nološko zaostajanje i posledično skromna finansijska moć mnogi- ma zatvaraju vrata za skupu global- nu utakmicu, u kojoj je neophodno da se zadovolji mnoštvo standar- da i propisa. „To je neminovna po- sledica u društvu koje traži rešenja u socijalnim programima, umesto da se okrene proizvodnji i predu- zetništvu“, smatra Janković i već u sledećem trenutku pokazuje novu studiju o primeni japanske Kaizen metode menadžmenta u njegovoj kompaniji. Stambena jedinica – Minsk, Belorusija
- 10. 10 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 S tojan Dangubić je odra- stao uz oca koji je u biv- šoj Jugoslaviji tri puta proglašen za najboljeg alatničara. Socijalistič- ki udarnik je, međutim, rešio da rad u društve- noj firmi zameni privatnim po- slom, otvorivši još 1984. zanatsku radionicu koja je proizvodila ala- te za brizganje plastike i izvozila ih poznatim kupcima na nemač- kom tržištu. Korak po korak, izra- sla je u jednu od najmodernijih alatnica u jugoistočnoj Evropi sa oko 12.000 kvadrata radnog i ma- gacinskog prostora, u kojoj je za- posleno više od 250 radnika a za posao se prijavljuju inženjeri iz cele Srbije. „Brat i ja smo ušli u taj posao sre- dinom devedestih, kada smo od- lučili da napravimo alate za sop- stvenu proizvodnju elektroinstala- cionog materijala. Danas proizvo- dimo oko 800.000 artikala meseč- no. Da bi smo od izrade alata ušli u serijsku proizvodnju tolikog obi- ma, morali smo, pored alatnice, da obuhvatimo još nekoliko segmena- ta proizvodnje, uključujući i sop- stveni razvoj i laboratoriju u kojoj radimo ispitivanje naših proizvoda pred testiranje. Najveći prostor zau- zima pogon montaže, u kome je za- posleno i najviše radnika, jer mon- taža elektronstalacionog materijala zahteva ljudsku veštinu koju maši- ne samo delimično mogu da zame- ne“, objašnjava Stojan Dangubić. Preduzeće ima kupce u različi- tim industrijama, najviše u elektro- industriji, građevinarstvu i autoin- dustriji, a preko švedskih kompa- nija za „mušteriju“ su dobili i ame- ričku vojnu industriju. Kao i indu- strije, i projekti koje rade su kraj- nje raznovrsni – od pravljenja de- lova za trafo stanice, do elektro ga- lanterije za opremanje najzahtev- nijih stambenih i poslovnih obje- kata. Prepoznatljivi su po doživot- noj garanciji za najveći broj svojih proizvoda, neuobičajenoj za današ- nje vreme kada se potrošačka gro- znica često podstiče robom krat- kog trajanja. „S obzirom da testira- nja potvrđuju da su naši proizvodi napravljeni tako da moraju da nad- žive ljudski vek, odlučili smo da njihov kvalitet učinimo vidljivijim kroz garancije. Na odluku je utica- la i činjenica je u našu zemlju, zbog loše ekonomske situacije, uvezeno jako puno jeftinih ali izuzetno loših proizvoda koji su završavali na buv- ljim pijacama i zbog kojih je, samo u Beogradu, uzrokovano na hilja- de požara godišnje. Zato nam je bi- la želja da uverimo kupce da nama može da se veruje, da smo zaista si- nonim za kvalitet i da je to vrednost koja nas preporučuje klijentima“. Najviše ulaganja tokom krize Aling Conel je i prvi u Srbiji proi- zveo 2007. modularni elektroinsta- lacioni program „Aling Mode“, ko- ji nudi niz prednosti prilikom re- konstrukcije objekta. „Taj program je skuplji, ali zahvaljujući povere- nju koje smo stekli svojim proizvo- dima, prošao je odlično na trži- štu. Investitori koji su gradili nove objekte isaticali su ga u svojoj po- nudi kao referencu, jer je omogu- ćavao bolja tehnička rešenja“. Pre dve godine, na tržište su plasirali još jedno inovativno rešenje – pro- gram za pametno upravljanje led osvetljenjem u kući ili stanu „Mode Intelligence“. Novina u ovom pro- gramu pametnih kuća i instalacija je što može da se ugradi u objekte stare više decenija, bez restauracije zidova i kablova. Program omogu- ćava upravljanje pomoću mobilnih uređaja na objektima koji su udalje- ni i po 1.000 kilometara, a cena je višestruko jeftinija od sličnih pro- jekata na domaćem tržištu koji se prave samo za nove objekte. „Trudimo se da pameću i inova- cijama budemo brži i efikasniji od drugih, jer je jako teško na malom tržištu biti konkurentan privreda- ma kao što je, na primer, Nemačka, Stojan Dangubić, Aling Conel Proizvodi sa doživotnom garancijom Ko u vreme veštačkog podsticanja potrošnje pravi bilo šta sa garancijom dužom od pet godina? Preduzeće Aling Conel, specijalizovano za proizvodnju mašinskih sklopova, instrumenata i elektroinstalacionog materijala. U Gajdobri nadomak Bačke Palanke proizvode blizu milion artikala mesečno koje plasiraju na tržišta od preko 300 miliona stanovnika, a za najveći broj svojih proizvoda nude doživotnu garanciju jer su pravljeni tako da traju duže od ljudskog veka.
- 11. 11EY PREDUZETNIK GODINE 2014. FINALISTA koja iza sebe ima 90 miliona sta- novnika. Mi smo u naše projekte ulagali sav kapital“, ističe Dangubić, „ jer prvo morate da obezbedite odgovarajuću opremu, da stvori- te uslove da finansirate razvoj proi- zvoda iz sopstvenih prihoda, pošto nismo želeli da se eksterno zadu- žujemo. Ulažemo i u krizi – u po- slednjih šest godina smo plasirali na tržište najviše novih programa i udvostručili broj zaposlenih. Svake godine beležimo rast, pre svega za- hvaljujući izvozu. Uspeli smo da izađemo na tržište Evropske unije, izvozimo u celom našem regionu, u Rusiju, Azarbejdžan, Kazahstan... U to smo uložili mnogo energije, jer nije lako opstati na tržištima gde se srećemo sa najjačom svetskom konkurencijom“. Pri tom, dodaje naš sagovornik, konkurentske kompanije u drugim zemljama imaju daleko povoljni- ji ambijent za poslovanje. „Na pri- mer, turske firme imaju velike pod- sticaje za izvoz, uključujući i pro- mociju svojih proizvoda na struč- nim sajmovima, dok kod nas ne- mate ni osnovnu pravnu sigurnost da ćete naplatiti ono što ste prodali. Problem da naplatite svoja potraži- vanja je najveća kočnica u razvoju i siguran sam da kada bi se ta oblast konačno uredila i zakon se prime- njivao jednako za sve – mnogo vi- še ljudi bi se odvažilo za preduzet- ništvo, a oni koji su već u tome hra- brije bi se odlučivali na nova ulaga- nja i nova zapošljavanja“. Ne treba držati sva jaja u istoj korpi Postepeni razvoj je dobar, sma- tra Dangubić, ali zbog nedovoljne podrške domaćem preduzetništvu i mnogo sporiji nego što bi mogao da bude. „Imamo nove projekte za povećanje obima proizvodnje, ali da bismo uložili u dodatnu auto- matizaciju, moramo prethodno da obezbedimo kupce. Morali bismo da uložimo milion evra u novu lini- ju koja bi nam omogućila da kom- pletan proizvod završimo za samo pet sekundi, ali na trenutnom ni- vou poslovanja mogli bismo da je koristimo najviše tri meseca. Da bi ulaganje bilo isplativo i da bi ta lini- ja radila punim kapacitetom tokom cele godine, moramo da imamo nova izvozna tržišta i obezbeđene buduće prihode, pa nam je u pla- nu i sevrnoafričko tržište, gde vidi- mo svoju šansu“. Preduzeću je, međutim, poseb- no stalo da se pozicionira na trži- štu Nemačke, pa je uložilo značaj- na sredstva u usklađivanja sa ne- mačkim standardima. Dodatna po- teškoća je, napominje Dangubić, što je ovo tržište jako zatvoreno, o čemu svedoči činjenica da u ta- mošnjim velikim trgovnskim lan- cima nema ni suparničkih kompa- nija, francuskih i italijanskih proi- zvođača, uprkos tome što su veo- ma konkurentni. „Zato smo uložili znatna sredstva u internet proda- ju na nemačkom tržištu, gde prak- tično 24 sata radimo dostavu na kućnu adresu i to po cenama ko- je su jako pristupačne za tamoš- nje uslove“. S obzirom na tridesetogodišnje iskustvo u preradi plastike, pre- duzeće je u saradnji sa austrij- skim partnerom 2011. osnovalo i ćerku firmu ALWAG za recikla- žu PET ambalaže. „To je proje- kat u koji iskreno verujemo“, isti- če Dangubić, „jer je rešavanje pro- blema životne sredine jedan od ja- ko bitnih segmenata koji će Srbija morati sistemski da uredi na pu- tu pridruživanja Evropskoj uni- ji. Dodatno, dobro je razvijati no- ve poslove i tržišta i u nekoj dru- goj industriji koja se oslanja na primarnu, jer cela naša porodica i šira rodbina zavise od naše kom- panije i zato, kao što kaže pozna- ta izreka - ne treba držati sva jaja u istoj korpi. Reciklaža je perspekti- van sektor i tek treba da se razvija u Srbiji i dobro je pozicionirati se na tom tržištu na vreme“.
- 12. 12 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 N edavno mi je bio u poseti prijatelj sa Novog Zelanda, ko- ji je ostao bez posla u nekoj korporaci- ji i pokrenuo je sop- stveni posao. Kada vidim kako ga tamo država stimu- liše da bi se bavio preduzetniš- tvom, i šta smo supruga i ja sve preživeli od kada smo pokrenuli soptveni posao – ne možete a da se ne razočarate zašto vam u ovoj zemlji za sve treba višestruko više napora, novca i vremena nego u uređenim državama. Dodatni pro- blem je što balkanski mentalitet ne prašta uspeh i što se svi predu- zetnici doživljavaju kao prevaranti. Dovoljno je da „bodete oči“ samo zato što živite normalno, jer to vi- še nije normalno u ovako nesreć- nim vremenima. Sa druge strane, niko ne vidi koliko taj posao ko- ji vam obezbeđuje iole pristojan standard traži napora, ulaganja i rizika“, opisuje Slaviša Drobilović kakav je to osećaj biti preduzet- nik u Srbiji. Zajedno sa svojom su- prugom, u Somboru već gotovo dve decenije vodi preduzeće Me- teor Commerce, koje danas po- seduje fabriku stočne hrane, ba- vi se i prometom veštačkog đubri- va, pesticida, semenske robe i sad- nog materijala i zapošljava više od 80 radnika. Drobilović i njegova supruga kre- nuli su u posao 1996. sa malom po- ljoprivrednom apotekom, na dva- desetak kvadrata i sa troje zaposle- nih. „Naša ciljna grupa su bili indi- vidualni poljoprivredni proizvođa- či, koji su tada ostali na ledini jer su zadruge propale. Ljudi koji su obra- đivali zemlju nisu imali direktnu ve- zu sa proizvođačima repromaterija- la i shvatili smo da je to prostor za nas. Odlučili smo da se orijentiše- mo na veštačka đubriva i semen- sku robu, pesticide i stočnu hranu – i danas imamo te četiri grupe proi- zvoda koje prodajemo zemljoradni- cima i to su naši klijenti već 20 go- dina, jer smo od početka sa njima gajili fer odnos. Sarađujemo sa oko 2.000 kooperanata, od kojih je oko 1.200 stalno aktivnih i repromateri- jalom pokrivamo oko jedne petine obradive površine koja je u vlasniš- tvu malih gazdinstava“. Bez proizvodnje nema ekonomije Drobilović se priseća da su prvi kredit za razvoj poslovanja uspeli da dobiju tek 2002. godine, „i to sa 12% kamate, a danas se svađam za 4% i taj novac smo uložili u obrtna sred- stva“. Kapital se postepeno uveća- vao, da bi 2007. preduzeće uložilo značajna sredstva u izgradnju sop- stvenog prostora i maloprodajnih objekata, potom u gradnju silosa za skladištenje, i ušlo u proizvodnju stočne hrane i prerade žitarica. Tri godine kasnije, kompanija otkuplju- je jednu poljoprivrednu zadrugu, 550 hektara zemljišta sa infrastruk- turom, kako bi započela primar- nu proizvodnju ratarskih kultura. Početna ulaganja su iznosila dva mi- liona evra, a Drobilović kaže da su se na taj korak odlučili po logici „da bez proizvodnje nema ekonomije. Dinar u trgovini je najlakše zaradi- ti, ali nesigurnost je tolika da nikada ne znaš šta će biti već sutra, bez ob- zira koliku maržu je moguće posti- ći u nekom trenutku. Hteli smo da zaokružimo celinu – imali smo do- bre izvore za finansiranje reproma- terijala i hteli smo da deo uložimo u sopstvenu proizvodnju. Svojim ra- zvojem i rastom stekli smo poziciju kod banaka da možemo da dobije- mo investicioni kredit za kupovinu zemljišta, na sedam godina i sa grejs periodom od godinu dana“. Naš sagovornik ističe da je njego- va praksa da rađe uzima povoljna bankarska sredstva za finasiranje ra- zvoja, nego da zarobi sopstveni no- vac u dugoročne investicije. „Ali mi smo se prema kapitalu uvek odno- sili domaćinski, sav novac smo za- držali u firmi i radili po 15 sati dnev- no“. U sledeću investiciju od 5,5 mi- liona evra, Meteor Commerce je ušao 2013. godine, kupivši još 250 hektara zemljišta i skladišni kapa- „ Slaviša Drobilović, Meteor Commerce Ne gledam u nebo, oslanjam se na matematiku Poljoprivreda je delatnost koja zavisi od vremenskih prilika, ali preduzetnik koji u tom poslu želi da opstane i da se razvija oslanja se na matematiku i stalno kalkuliše sa rizicima. „Zato na početku svake godine pravimo više poslovnih planova“, kaže suvlasnik kompanije Meteor Commerce Slaviša Drobilović, koji je spreman i da svojim kooperantima ponudi besplatno osiguranje kako bi sačuvao uloženi trud i kapital.
- 13. 13EY PREDUZETNIK GODINE 2014. citet za oko 32.000 tona merkantil- nih poljoprivrednih proizvoda, pa danas preduzeće raspolaže sa 800 hektara obradive zemlje i sa oko 50.000 tona kapaciteta za skladište- nje. „Naša kompanija je i u sistemu robnih rezervi, a prošle godine smo ušli u sradnju sa Kompenzacionim fondom, koji je dobra ideja jer su na taj način kooperanti mogli da do- biju robne zapise koji bi im bili ga- rancija kod banaka za kredite. Ali ni država, ni banke nisu ništa radile na tome da privuku poljoprivredne proizvođače, pa ideja nije zaživela“. Preduzeće na svojih 800 hektara proizvodi isključivo ratarske kultu- re, pre svega kukuruz, pšenicu, so- ju, suncokret i šećernu repu. Prema rečima našeg sagovornika, proseč- na zarada po hektaru je oko 700 evra, ali budući da je poljoprivreda u mnogome zavisna od klimatskih uslova, menadžment kompanije na početku svake godine pravi više ra- zličitih planova koji uključuju even- tualne promene u vremenskim pri- likama, cenama ili nekim drugim uslovima na tržištu. Osigurati imovinu na otvorenom Preduzeće izvozi oko 5% uku- pnog prometa, uglavnom u regio- nu. „Proizvode pretežno plasiramo na srpsko tržište, jer je finansijska ra- čunica pokazala da je to, često, ispla- tivije a pored toga, u blizini je mađar- sko tržište koje je zbog subvencija dr- žave konkurentnije. Takođe, kada su u pitanju zrnaste robe, pre svega ku- kuruz, kompanije koje se bave izvo- zom imaju godišnje ugovore sa veli- kim kupcima, imaju logistiku, kadro- ve koji mogu da se bave administra- tivnim procedurama... Mi još nismo organizaciono na tom nivou, mora- li bismo dodatno da zaposlimo veli- ki broj ljudi da prvo obezbedimo lo- gistiku za to u Srbiji, a onda i na stra- nim tržištima. Ne možete biti uspe- šan izvoznik a da niste obezbedili lično prisustvo na spoljnim tržištima, nekoga ko će da vas zastupa, skla- pa kontakte, reklamira...Svakako da nam je to cilj u budućem razvoju, već sada razgovaramo o mogućnostima da u Arapske Emirate izvozimo pše- nicu, kukuruz i stočno brašno. Ali ta roba je osetljiva i zahteva poseb- ne uslove transporta. Sada, kada sva- ko od nas zbog krize veoma pažljivo razmatra gde ulaže svaki dinar, bolje prodati ovde za dolar, dva nižu cenu od izvozne, ali je i rizik daleko manji. Te rizike mogu da umanje oni koji su se specijalizovali isključivo za izvoz“, objašnjava Drobilović kalkulaciju u korist domaćeg tržišta. Drugi mogući pravac razvoja je prerada sirovine u proizvod, što za- hteva izgradnju brenda, a što tra- je minimum tri, pa i do deset go- dina, zavisno od proizvoda. Prema Drobilovićevom iskustvu, jedna od ključnih stvari u preduzetništvu je realno odmeriti sopstvene moguć- nosti i tempo razvoja u odnosu na okolnosti, pa je zato kompanija u neposrednoj budućnosti pre svega usmerena na unapređenje primar- ne proizvodnje. U planu je investi- cija od 1,5 miliona evra u sistem za navodnjavanje, što bi ovo preduze- će dodatno pozicioniralo kod veli- kih kupaca. Naš sagovornik dodaje da razmišljaju i o zasađivanju novih kultura, pre svega maka, koji može dobro da uspeva na ovim prostori- ma i ima izvozni potencijal. Pre toga, Slaviša Drobilović se sprema da ponudi jedoj osigurava- jućoj kompaniji dogovor u zajed- ničkom interesu. „Ideja je da sva- ki individulani proizvođač koji od mene kupi semenski kukuruz, sun- cokret ili soju za hektar proizvod- nje, dobije uz to i besplatno osigu- ranje. Spreman sam da preuzmem premiju, jer osim što bih na taj na- čin vezao tog kupca za sebe, želim i da osiguram svoju investiciju budu- ći da sa koperantima vrlo često ula- zimo u različite vidove odloženog plaćanja. Na žalost, iako su premije osiguranja u Srbiji niske, naš men- talitet je takav da osiguranje i dalje smatramo troškom, a ne ulaganjem. Ali ako godišnje uložim milion evra u proizvodnju, ne želim da gledam svaki dan u nebo da li će pasti grad, naići suša ili poplava i da rizikujem da mi vremenske neprilike upropa- ste sav trud i uloženi kapital“. FINALISTA
- 14. 14 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 D anašnji partner evropskih kompa- nija, Milanko Jova- nović je započeo proizvodnju pla- sticnih čaša za jo- gurt 1994. godine, sa jednom jedinom mašinom. Osnovno sredstvo za rad je na- pravio sa prijateljima u podru- mu kuće koja je, simbolično, gledala na fabriku Milan Blago- jević u Lučanima, jednu od teh- nološki najopremljenijih kom- panija u bivšoj Jugoslaviji. Za ra- zliku od opreme u ponosu na- menske industrije, Jovanoviće- va mašina prvenac nije obećava- la svetlu budućnost – svaka pe- ta čaša je završavala u đubretu. „Žao mi je što je nisam saču- vao makar kao suvenir“, smeje se Jovanović, prisećajući se svojih po- četaka u nevreme devedesetih, za koje kaže da je imalo i svojih pred- nosti: „Koliko god da je bilo teško, imali ste mogućnost da promaši- te, pa da nastavite dalje učeći na greškama. Tada vas je vreme više čekalo nego što vas je jurilo, kao što je to danas“. Konačnu odluku da se od trgovine, kojom se prvo- bitno bavio, okrene proizvodnji, Jovanović je doneo kada je uvideo da na tržištu vlada ogromna potra- žnja za čašama za jogurt. „Mlekare su vapile za njima, a velike držav- ne fabrike ambalaže za mlekar- sku industriju kuburile su sa siro- vinom i likvidnošću. Sklopio sam odlične poslove sa mlekarama, i u međuvremenu naučio koliko je u ovom poslu važna kvalitetna teh- nologija, pa sam već 1996. na- bavio bolje mašine iz Nemačke“. Nastavio je sa ulaganjima u opre- mu, ali je tek posle 2000. godine mogao da iskoristi mogućnost da podigne kredit i nabavi proizvod- ne linije srednjeg kvaliteta prema evropskim standardima. Pre tri go- dine je, međutim, rešio da napra- vi najveći iskorak od osnivanja fir- me i nabavi najkvalitetniju opre- mu. Tri proizvodne linije u koje je Milanko Jovanović, Divi Poznatiji smo u Evropi, nego u Užicu „Apsurdno je da kupci na evropskom tržištu znaju više o našoj kompaniji, nego naši Užičani“, komentariše vlasnik i direktor užičkog „Divija“ Milanko Jovanović, dok nabraja tržišta širom Evrope na koja plasira milione plastičnih čaša – toliko, da svakoga dana ka Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj ili Italiji krenu barem dva šlepera sa robom, u čemu ih ne sprečavaju ni domaći putevi koji ne liče na puteve.
- 15. 15EY PREDUZETNIK GODINE 2014. uloženo oko 4 miliona evra, pre- duzeću Divi omogućavaju da ovo- ga proleća dostigne proizvodnju od 20 miliona čaša dnevno. Kamionom do Londona Kompanija Divi danas izvozi 99% svoje proizvodnje, a proš- le godine je ka evropskim trži- štima otišlo preko 600 šlepera sa čašama za mlekarsku industri- ju i čašama za kafe-aparate i ma- šine za vodu, kakve su sve popu- larnije za opremanje radnog pro- stora. Na pitanje da li su pokuša- vali da osvoje i rusko tržište, naš sagovornik odgovara da za sa- da nemaju dovoljan proizvodni kapacitet da istovremeno pokri- ju tražnju evropskih kupaca i za- hteve ogromnog tržišta kakva je Rusija. Pored toga, uverio se i da su ruski propisi i procedure kom- plikovaniji nego kada se izvozi u Evropsku uniju. „Na primer u Britaniji smo pro- dali 140 šlepera čaša, za ovu go- dinu već imam ugovor sa jed- nom italijanskom firmom za 365 šlepera“. Mada su Italijani vo- deći u Evropi u proizvodnji pla- stične ambalaže, Divi je poseb- no prisutan u Napulju i na Siciliji, gde je potražnja naročito izraže- na usled ogromnih problema sa vodovodnom infrastrukturom. Na pitanje kako uspeva da bude kon- kurentan na tim tržištima, s ob- zirom da isporučuje robu koja je jeftina po jedinici proizvodnje, Jovanović objašnjava. „Na formi- ranje cene najviše utiču dva fak- tora: cena transporta i cena radne snage. Srbija ima povoljnu geo- grafsku lokaciju i nižu cenu radne snage. Ovu drugu prednost niko ne voli da iznosi u javnost, a plate mojih radnika su veće od zarada koje isplaćuju strane kompanije u našoj zemlji iz slične branše, ali je činjenica da radnik manje košta u Srbiji nego u Italiji ili Nemačkoj“. Divi je konkurentan širom Evrope zato što ima i pristup re- promaterijalu po povoljnim ce- nama. Deo uvozi iz Rusije ali se uglavnom snabdeva iz fabrike Hipol Odžaci, pa, praktično, tre- ćina godišnje proizvodnje Hipola završi u Diviju, kome užička fir- ma plaća avansno. „Kada se sa- beru putni troškovi, zarade i tro- šak sirovine, naši proizvodi su, na primer, u Britaniji za 12% jeftiniji od ponude njihovih kompanija. A Britanija je geografski najudalje- nija država u koju isporučujemo čaše. Zamislite koliko smo konku- rentniji na tržištima zemalja ko- je su nam bliže,“ ističe Jovanović. Zato najveći takmaci užičkom preduzeću nisu evropski pro- izvođači, ali ni oni iz Kine ili Indonezije, „jer su azijske kom- panije predaleko da bi uticale na ovaj segment tržišta.“ Prava bor- ba vodi se sa turskim kompanija- ma, kaže naš sagovornik, koje su konkurentne po cenama radne snage i sirovine, a dodatna pred- nost im je što turska država sub- vencioniše njihov izvoz. Srećom po Divi, turske kolege kubure sa poteškoćama koje je Jovanović već savladao pre više od dve de- cenije. „Turci, često, sami izrađu- ju svoje mašine i opremu, uvere- ni da tako smanjuju troškove pro- izvodnje. Ali to je njihova ključ- na greška koja ih i usporava“, ka- že Jovanović, koji podseća da se na sopstvenom primeru uverio da je za vrhunski kvalitet, kakav traži evropsko tržište, najvažnija kvali- tetna oprema. Za opstanak u proizvodnji ovog tipa potrebno je i da se pravilno odrede prioriteti i na vreme do- nese odluka: „Ovo od sutra vi- še ne pravimo!“ Jovanović isti- če da je zaokret ka specijalizaci- ji za određenu vrstu robe bio ve- oma važan korak u daljoj poslov- noj ekpanziji. „Nekada sam širio asortiman pokušavajući da po- hvatam trendove kao što je, reci- mo, uspon ketering industrije, ali sam pre par godina doneo odlu- ku da eliminišem iz proizvodnje sve programe za koje sam pro- cenio da ne mogu da nadmašim konkurenciju iz Italije, Austrije, Nemačke ili Turske“. Gde su nestali proizvodni radnici? Kompanija Divi zapošljava pe- desetak radnika među kojima je 80% angažovano u proizvod- nji. U preduzeću rade i člano- vi Jovanovićeve porodice, što on ocenjuje kao veliku prednost ka- da razmišlja o poslovnoj buduć- nosti. Takođe, veoma mu je sta- lo da svi zaposleni budu motivi- sani da doprinose razvoju firme. „Svima je jasno da plan proizvod- nje mora biti ispunjen. To, pone- kad, znači da se radi u tri smene, uključući i praznike, ali zato rad- nici mogu da računaju na fer od- nos i na novčane bonuse i nagra- de kada se poslovi uspešno okon- čaju.“ Divi je firma srednje veliči- ne koja, u skladu sa svojim ka- pacitetima i pozicijom na trži- štu, ima perspektivu za dalji rast. Jovanovićev optimimizam, među- tim, nailazi na veliku prepreku – nedostatak odgovarajućih rad- nika. „Jedan od najvećih proble- ma u Srbiji je taj što više nema dobrih proizvodnih radnika. Ne bih se plašio da uvedem još pet novih proizvodnih programa da mogu da obezbedim odgovara- juću radnu snagu. Imamo velike mogućnosti za proširenje asorti- mana, naši najveći partneri nas uporno nagovaraju da krenemo i u proizvodnju plastičnih tanjira i pribora za jelo za jednokratnu upotrebu. Ali, iako bih već imao obezbeđeno tržište, u Srbiji ne- ma dovoljno iskusnih radnika za ovu delatnost, a mladi izlaze iz škola bez imalo praktičnog zna- nja. Meni nije problem da investi- ram, da napravim dobar ugovor i plasiram robu – ali kada bi mogli da računamo na radnike na koje ne moramo da potrošimo godine obuke, šanse za razvoj preduzeća bile bi daleko veće“. FINALISTA
- 16. 16 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 J oš na početku studija je- dan poznanik mi je re- kao da su mu potreb- ne hemikalije za štam- pariju koju je vodio. Od- mah sam se zagrejao za proizvodnju, ali profeso- ri kojima sam se obratio bili su vi- še teoretičari nego praktičari. U vremenu pre interneta to je zna- čilo da treba da kopam po fakul- tetskoj biblioteci, gde su knjige u kojima je opisana tehnologija proizvodnje bile na ruskom, bez dostupnog prevoda. Tako sam za pola godine naučio ruski,“ pri- ča Zlatko Kadić, suvlasnik i di- rektor kompanije Nevena Color o svojim prvim koracima u pre- duzetništvu. Hemikalija koju je proizveo bila je toliko kvalitetna da je dobio priliku da je predsta- vi i u Zavodu za štampanje novca na Topčideru, gde nije želeo da ostavi utisak golobradog mladi- ća: „Puštao sam bradu i brkove da bih delovao ozbiljnije, a kada sam konačno ušao u salu za sastanke dočekao me je pravi socijalistič- ki direktor čiji su brkovi mogli da se nose sa onima Kraljevića Mar- ka!“ Srećom, proizvod je bio toli- ko dobar da nije došlo do epskog obračuna nego mu je odmah po- ručeno hiljadu litara za Topčider. Prvu kompaniju, Chemmax, osnovao je 1993, godine a danas je suvlasnik preduzeća Nevena Color iz Leskovca, najveće fabrike boja i lakova u domaćem vlasništvu u Srbiji. Nekadašnja Nevena, prema njegovom mišljenju, bila je najpri- znatija kozmetička fabrika na teri- toriji bivše Jugoslavije. Vlasnik dela nekadašnjeg giganta, međutim, ni- je postao kroz privatizaciju već ta- ko što je otkupio izvršnu hipote- ku nad jednim Neveninim pogo- nom od nemačke firme kojoj je le- skovačka fabrika dugovala za si- rovine. „Kada smo 2004. došli u Nevenu, zatekli smo oko 80 radni- ka. Odmah je bilo jasno da tu za- pravo radi njih pedesetak, a da ostali imaju ili dodatne privatne poslove ili se bave poljoprivredom. Nikoga nismo otpustili, ali tridese- tak ljudi ubrzo je napustilo fabriku. U godinama koje su usledile obno- vili smo proizvodnju, a danas što stalno, što povremeno, angažuje- mo ukupno oko 180 radnika“, ka- že Kadić, koji još od 2006. poku- šava da dobije dozvolu za prošire- nje fabrike. Njegova molba trenut- no se nalazi u Ministarstvu građevi- ne, saobraćaja i infrastrukture, ko- je je svim investitorima obećalo da će rokove izdavanja dozvola skrati- ti na 28 radnih dana. „Nadam se da će tako i biti“, optimista je vlasnik preduzeća koje je višegodišnji no- silac titule najboljeg u Jablaničkom okrugu. Od proširenja fabrike za- visi i povećanje proizvodnje, a po- slovni partneri izračunali su, kaže, da bi Nevena Color mogla da pla- sira 12 do 15 miliona evra vredne viškove proizvodnje. „Partneri nas, naravno, neće čekati doveka“, upo- zorava Kadić. Zanimljiva geografija navika Iz Neveninih pogona izlaze tri brenda boja i lakova, Hemmax, Cool i Nevena Lux. Hemmax i Cool su Kadićevih ruku delo, dok je Nevena Lux brend poznat još iz ju- goslovenskih vremena. Snabdevaju tržište regiona, EU i Rusije, a Kadić kaže da bi voleo da organizuje izvoz na afrički kontinent, gde smatra da ima mesta za proizvo- de koji uz kvalitet imaju i pristu- pačnu cenu. Interesantno je, doda- je Kadić, posmatrati kako se u na- šoj zemlji i okruženju nimalo ne menjaju navike kupaca. „Hemmax je trenutno najprodavaniji brend u Srbiji, Nevena Lux u Makedoniji i Kosovu, a Cool se prodaje jednako dobro gde god su druge dve lini- je prisutne. E sad, zašto Vojvođani i Beograđani ne prepoznaju toliko brend Nevena Lux? Zato što su tra- dicionalno bili vezani za proizvo- de Zorke iz Šapca ili Duge, pa su im poznatiji kozmetički proizvodi Nevene, nego njene boje i lakovi. Potpuno obrnuto važi za jug Srbije sa Kosovom, kao i za Makedoniju. Ne možemo da menjamo navike kupaca, zato se trudimo da razvija- mo svaki od tih brendova“, objaš- njava Kadić. Nevena Color sprema se i za no- ve poslovne poduhvate. U martu bi „ Zlatko Kadić, Nevena Color Hemijski recept za ekonomiju Kao student hemijske tehnologije otkrio je da ima preduzetnički dar, a danas kao direktor i suvlasnik uspešne fabrike boja i lakova „zagreva“ sadašnje studente, a buduće tehnologe za ekonomiju i menadžment. Zlatko Kadić je kupio jedan stari i stvorio dva nova brenda domaće hemijske industrije, a savladavajući osnove proizvodnje i plasmana, morao je i da nauči ruski i da pusti brkove i bradu.
- 17. 17EY PREDUZETNIK GODINE 2014. FINALISTA trebalo da proradi rudnik u blizini Prokuplja, koji je u vlasništvu ovog preduzeća i iz koga će se vaditi si- rovina za proizvodnju mašinskog maltera, građevinskih lepkova, po- ludisperzivnih boja i sličnih proi- zvoda. Kadić podseća da je stara Nevena zbog dugova za sirovine i završila u rukama nemačkih dobav- ljača, i tako dodatno ističe važnost ovog rudnika za budućnost njego- ve kompanije. „Želeli smo da osvo- jimo proizvodnju u kojoj je sirovi- na iole dostupna u Srbiji. Taj pro- blem smo rešili kupovinom rudni- ka, koji je opet relativno blizu fabri- ke. Tako se to radi u našoj branši: Henkel je u Inđiji zbog blizine siro- vine, odnosno dunavskog peska, a mi smo u Prokuplju iz istog razlo- ga“. Drugi projekat na kome inten- zivno radi rezultat je očuvanih po- znanstava sa fakulteta i, kako ka- že, zrnca sreće: zahvaljujući bivšim kolegama sa studija koji danas ra- de u američkim hemijskim kompa- nijama, stupio je u kontakt sa nju- jorškom kompanijom koja je spre- mna da investira u proizvodnju si- rovina za boje za kosu, koja bi se odvijala u novosadskom pogonu kompanije Chemmax. Kako sam postao i građevinac „Nevena Color“ je danas predu- zeće bez ikakvih finansijskih pro- blema, a od 2009. beleži rast priho- da, uz nisku zaduženost. Pre 2009. suočavalo se, međutim, sa finan- sijskim teškoćama iako su cifre na papiru govorile sasvim suprotno. Ispostavilo se da je probleme pro- izvela kombinacija dva uzroka: sa jedne strane, preduzeće je čeka- lo da najuverljiviji, ali spor marke- ting „od usta do usta“ da rezulta- te, a u isto vreme je „milela“ i na- plata potraživanja od kupaca, od- nosno trgovaca bojama i lakovi- ma. „Kada je reklama „proradila“ i kada smo definitivno osvojili po- verenje krajnjih korisnika, odlučio sam da napravimo zaokret u odno- su sa maloprodajama i veleprodaja- ma, i tako smo u potpunosti prešli na avansnu naplatu. Zaključio sam da nam se više isplati da damo do- datni rabat od 7%, pošto smo i ce- nom i kvalitetom bili konkurentni, nego da stalno razmišljamo gde se deo naš novac. Pošto je rabat bio jednak kamati koju smo plaćali na kredite kakve smo u to vreme podi- zali radi likvidnosti, shvatio sam da se tolikog dela profita ionako odri- čemo, pa je zato bolje da ga damo kupcima nego bankama“, objašnja- va Kadić i potvrđuje da se tog mo- dela drži i danas. Kada je stabilizovao finansiranje svoje firme, shvatio je da neka po- traživanja od dužnika sigurno neće naplatiti u novcu, već u građevin- skom materijalu i uslugama. Tako se obreo i u građevinskoj industri- ji, i to u najgorem momentu za tu granu u proteklih deceniju i po. „Otvorio sam preduzeće Chemmax gradnja, ne bih li makar kroz kom- penzaciju naplatio šta se moglo. Uprkos krizi koja je uzela maha, us- peli smo da izgradimo sve što smo ugovorili. I danas, ukoliko imam vi- šak kapitala, više volim da ga inve- stiram u građevinu nego da leži u banci“. Zlatko Kadić kaže da veruje u stalno usavršavanje. Znanje ko- je je prikupio tokom svog pre- duzetničkog staža formalizova- će doktoratom iz menadžmen- ta, a upravo radi na disertaciji. U isto vreme, odaziva se pozivima svojih nekadašnjih kolega, a da- nas profesora na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, i stu- dente hemijske tehnologije uči o važnosti ekonomije. „Većina mo- jih kolega tehnologa operisana je od ekonomije, a to moraju biti dve usko povezane naučne gra- ne. Nije poenta da se napravi sa- vršen proizvod, već da se nađe mera između kvaliteta i cene i da taj proizvod nađe kupca“.
- 18. 18 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 R eciklažom jednog starog automobila dobije se osam vrsta materijala koji mogu da se koriste kao se- kundarne sirovine u proizvodnji. Budi- mir Stamatović, osnivač i direktor preduzeća Stara Varoš iz Topole, rado koristi ovaj primer kada opi- suje posao kojim se bavi, jer je na ideju o reciklaži sekundarnih si- rovina u oblasti crne i obojene metalurgije došao još početkom devedesetih, kao vlasnik zanat- ske radionice za servis automobi- la. U kontaktu sa poslovnim par- tnerima, uvideo je da se suočava- ju sa sve većim poteškoćama u re- šavanju problema metalnog otpa- da, a pošto je prethodno radno iskustvo stekao baš u metalskoj industriji, nije mu, kaže, bilo teš- ko da predvidi šta vreme donosi. Zato je rešio da se okrene toj vr- sti reciklaže, osnovavši preduze- će 1992. ali je odmah naišao na teš- koće. „U to vreme država nije ima- la razumevanja za takve inicijati- ve, niti je u tome prepoznavala tr- žište. Jer u nekadašnjoj Jugoslaviji tim resursom su raspolagale držav- ne firme, koje su bile dobro locira- ne i raspoređene po gradovima i o mogućoj privatnoj inicijativi se nije ni razmišljalo, što me je, često, una- pred diskvalifikovalo u pregovori- ma oko otkupa koji su se u to vre- me vodili sa sindikatima“. Danas se ugovori o otkupu otpa- da za preradu sklapaju sa direkto- rima firmi, jer se u međuvremenu pored domaće, na našem tržištu pojavila i mnogobrojna strana kon- kurencija. „U Srbiji nam konkurišu Italijani, Austrijanci, Nemci, Turci, kao i preduzeća iz drugih zemalja... Sa druge strane, obim industrijske proizvodnje se smanjio, fabrika je sve manje i ne zvuči optimistički podatak da smo nekada otkupljiva- li od 300 do 600 tona mesečno sa- mo od jedne kompanije, kao što su bile Zastava ili Goša, a danas u pro- seku uspemo da pribavimo sve- ga 30 do 50 tona, tek ponekad i do 100 tona industrijskog otpada“. To je doprinelo da ova vrsta robe po- stane jedna od retkih u Srbiji koja se plaća – avansno. „Nekada je bi- lo uobičajeno da vam poslovni par- tneri odobre odloženo plaćanje u roku od 30 do 90 dana, a danas se roba plaća unapred, ili odmah po preuzimanju“. Triput meri, jednom seci U takvim okolnostima dolazi i do zloupotreba - da snabdevači uz- mu novac a robu na isporuče, pa Stamatović ističe da, zato, sarađu- ju samo sa ozbiljnim i respektabil- nim partnerima, poput preduze- ća Grundfos, Fiat, Alfa Plam, Milan Blagojević, a među partnerima je i Vojska Srbije. To mu omoguća- va pozicija koju je stekao na doma- ćem tržištu, postavši jedno od vo- dećih preduzeća u preradi otpada iz crne metalurgije, a delimično i plastike i papira. Firma koja je ovu delatnost započela sa samo troje zaposlenih, danas upošljava oko 70 radnika i ima četiri otkupna cen- tra: u Topoli, Čačku, Smederevskoj Palanci i Ćupriji. Naš sagovornik ističe da u Smederevskoj Palanci imaju izuzetno moderan reciklažni centar, gde na površini od 2,6 hek- tara rade četiri postrojenja za de- taljnu selekciju metala. Prošle godine, njegovo preduze- će je kupilo livnicu aluminijuma u Čačku, „i od potpuno uništene na- pravili smo zaista kvalitetnu livnicu, uposlili nove radnike i trenutno pro- izvodimo mesečno od 80 do 100 to- na aluminijumskog bloka. Investirali smo u opremu za livnicu sivog i no- dularnog liva i trenutno tražimo lo- kaciju za instaliranje opreme, bilo kroz kupovinu neke od livnica u pro- cesu privatizacije bilo kroz realizaci- ju green field investicije“. Stamatović ističe da u proizvodnji recikliranih sirovina kvalitet primarno zavisi od tehnologije, gde odgovarajuća opre- ma ne može da se nabavi ispod 300 do 400 hiljada evra, pa je preduzeće u poslednjih sedam godina uložilo znatna sredstva u proširenje i moder- nizaciju opreme. „Svake godine ku- pujemo po nešto novo i stalno una- pređujemo proizvodnju, jer mora- mo da pratimo tehnološke trendo- Budimir Stamatović, Stara Varoš Miran san mi je važniji od zarade Metalni otpad za preradu je jedna od retkih roba u Srbiji koja se plaća unapred, ne samo zbog najezde strane konkurencije, već i zato što je sve manje fabrika, kaže Budimir Stamatović, koji je reciklažu sekundarnih sirovina u oblasti crne i obojene metalurgije započeo još devedesetih, a danas je njegova firma među vodećima na tržištu. Ipak, kao najveći profesionalni uspeh ističe to što radi korektno, nikome ne duguje i može mirno da spava.
- 19. 19EY PREDUZETNIK GODINE 2014. ve i da istovremeno obučavamo za- poslene za rad na novim mašinama, kako bismo bili efikasniji i kvalitetni- ji, ali i ispoštovali sve bezbednosne i ekološke standarde“. U preduzeću Stara Varoš priku- pljeni metalni otpad klasifikuju, razvrstavaju, uklanjaju materije ko- je ne mogu da se iskoriste i potom ga prerađuju u kvalietetne sirovine prema standardizovanim dimenzi- jama ili specifičnim zahtevima ku- paca u metalskoj industriji, najvi- še za železare i livnice. Preduzeće i izvozi u Italiju, Sloveniju, Bosnu, Albaniju, a najveća potražnja stiže iz Turske, jer, napominje naš sago- vornik, „malo ko u Srbiji danas zna da je Turska postala druga svetska velesila u livarstvu“. Ova zemlja, za- jedno sa Kinom, u poslednjih ne- koliko godina diktira cene čelika na globalnom tržištu, što se značaj- no odražava i na berzanska kreta- nja, pa time i na povećani rizik u kalkulaciji troškova. Stamatović isti- če da se u svom poslovanju uvek rukovodi onom narodnom „triput meri, jednom seci“ i da njegov cilj nije da zaradi kroz visoke cene, već kroz što veći obrt, te da je to real- nost koja će i druge primorati da smanje provizije. Takođe, insisti- ra na poštovanju rokova isporuke, navodeći primer da su jedino pre- duzeće koje je potpisalo ugovor sa jednom slovenačkom kompanijom u kojem se obavezuju da će platiti penale u iznosu od 20.000 evra za svaki dan kašnjenja. „Jedini uslov koji smo tražili je da i slovenački partner sa svoje strane poštuje do- govorenu dinamiku plaćanja“. Ne štedim na zaposlenima Sa takvom politikom, Stara Varoš nema problema sa plasmanom. Naprotiv, potražnja im prevazilazi kapacitete, pa se u razvojnoj strate- giji veoma vodi računa da se dobro procene prioriteti. Prema oceni na- šeg sagovornika, u ovom trenut- ku su bolji uslovi na domaćem trži- štu, gde je jedan od najvećih kupa- ca Železara Smederevo. Ali, druga strana medalje poslovanja u Srbiji su ogromni problemi sa naplatom svojih potraživanja, pa Stamatović navodi da mu nekoliko kompanija duguje više desetina miliona dina- ra, za koje nije siguran da će ikada uspeti da ih naplati. „Takođe, u br- žem razvoju bi nam značajno po- moglo izjednačavanje uslova za sve kompanije na tržištu, bez obzira da li su strane ili domaće, jer iz dosa- dašnje prakse proizilazi utisak da se u pojedinim industrijama favori- zuju strana preduzeća“. Naš sagovornik komentariše da je jedna od naših velikih zabluda da će domaću privredu spasiti strani kapi- tal. „Naši ljudi misle da je dovoljno da dođe neko sa Zapada, pa će po- teći med i mleko... Ali strancu ne mo- že naš interes da bude preči od nje- govog. U ovom poslu sam uspeo i zato što se trudim da budem dobar poslodavac i ne štedim na zaposle- nima – moraš da imaš onoliko lju- di koliko posao realno zahteva i na- stojim da zaposleni osećaju predu- zeće kao svoje, da kroz razne aspek- te brinemo o njima. Moji radnici su među najbolje plaćenima u odnosu na konkurenciju, dobijaju stimulaci- je, godišnje bonuse, podršku kada zasnuju porodicu ... A ono što me po- sebno raduje je da se za posao javlja sve više mladih ljudi“. Stamatović planira da u nared- nom periodu osposobi livnicu za proizvodnju čelika kako bi polufi- nalni proizvod pretočio u finalni i na taj način zaokružio proizvod- nju. Istovremeno, razvija i drugu delatnost. „S obzirom da već ima- mo ugostiteljski objekat, hostel sa restoranom od 80 mesta, i hladnja- ču u Šapcu, vršimo pripreme za in- vestiranje u preradu voća i povrća. Uvek, a posebno u ovakvim vreme- nima, čovek treba da ima neku vr- stu odstupnice i oslonca u još ne- koj delatnosti. Sigurnost moje po- rodice mi je najvažnija, i zato je moj najveći lični uspeh to što nikome ne dugujem i to što mogu mirno da spavam“. FINALISTA
- 20. 20 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 K ako se u Srbiji od- lučiti za preduzet- ništvo? U slučaju Lji- ljane Živković Kara- klajić, vlasnice i di- rektorke kompani- je YU-PD EXPRESS - D-Express, kurirske službe za ek- spresnu dostavu pošiljaka, ključ- no je bilo veliko prethodno isku- stvo u Pošti Srbije, prilika da ga pretoči u privatan biznis, želja da dokaže da i domaće preduzeće može biti uspešno i poslovati na svetskom nivou i da žena može biti uspešna u preduzetništvu, pa makar kretala dva puta od počet- ka. Prvi put sa privatnim preduze- ćem u istoj branši, „u kom sam bi- la zaposlena od početka i za pet godina napravila firmu sa 500 za- poslenih. Preduzeće je veoma do- bro procenjeno prilikom proda- je poznatoj i respektabilnoj stra- noj kompaniji. U međuvremenu se konkurencija umnožila i eska- lirala je svetska finansijska kriza, ali sam ipak odlučila da pokre- nem svoj biznis i osnovala sam novo preduzeće 2008. godine, a sa mnom je prešlo i 165 radnika iz prethodne firme“. Danas ova kompanija, koja beleži dvocifreni rast svih ključnih poslov- nih pokazatelja i godišnje upošljava između 50 i 100 novih radnika, ima 19 logističkih centara širom Srbije sa ukupno 580 zaposlenih, vrši us- luge za 13.000 pravnih lica i dnevno obrađuje između 18 i 20.000 poši- ljaka. „Naši bilansi za prošlu godinu pokazuju da smo vodeći u odnosu na konkurenciju, a ono što nas iz- dvaja od ostalih je savremen način poslovanja. To potvrđuje i analiza za potrebe EBRD-a o tržištu poštan- skih usluga u Srbiji, u kojoj se na- vodi da naša kompanija od osniva- nja konstantno beleži visok rast, da je tehnološki 10 godina ispred ov- dašnje konkurencije i na nivou ne- mačkih kompanija, sa prognozama o našem daljem rastu i utvrđivanju liderske pozicije u narednih pet go- dina. Jako sam bila motivisana da „Naši bilansi za prošlu godinu pokazuju da smo vodeći u odnosu na konkurenciju, a revizorski izveštaji da brzo rastemo i da smo po kvalitetu na nivou nemačkih kompanija. Jako sam bila motivisana da dokažem da domaći kapital, radna snaga i znanje mogu postići uspeh i postati prepoznatljiv brend“, kaže vlasnica kompanije D-Express, koja godišnje upošljava između 50 i 100 novih radnika. Ljiljana Živković Karaklajić, D-Express Žena koja ubrzano zapošljava
- 21. 21EY PREDUZETNIK GODINE 2014. BRZORASTUĆI PREDUZETNIK GODINE 2014. pokažem da i u Srbiji imamo znanja i sposobnosti da osmislimo pristup koji će doneti zavidne rezultate“, ističe Ljiljana Živković Karaklajić. Pitajte me za pet godina U tehnološku infrastruktruru ulo- žena su značajna sredstva, „jer vo- lim da imam kontrolu nad poslom, a svesna sam da to može da se ura- di samo putem savremenih tehno- logija. Mnogi su se čudili zašto sam se opredelila za softver koji je u tom trenutku bio najskuplji na tržištu, a ja sam im odgovorila – pitajte me za pet godina. Kada imate svetski po- znat brend koji je odabralo na de- setine miliona korisnika širom sve- ta, odmah poručujete klijentima da idete u korak sa svetom i da se tru- dite da ulaganjem u svoje, olakša- te njihovo poslovanje. Zahvaljujući softverima na kojima sam zasnova- la poslovanje, većina procesa nam je automatizovana, a naš rad je da- leko efikasniji - poređenja radi, kod nas jedan čovek obradi 13.000 fak- tura za pola sata, a konkurenciji je za to potrebno više od 20 ljudi i tri do četiri dana“. U kompanijii su paralelno razvi- jali softver namenjen voznom par- ku, koji omogućava da se prate naj- važniji detalji o svakom automobi- lu i potrošnji goriva, a prema zami- sli Ljiljane Živković Karaklajić je ra- zvijen softver koji obezbeđuje pra- ćenje pošiljaka u realnom vremenu. Preduzeće ima i preko 3.500 instali- ranih korisničkih aplikacija, preko kojih klijenti šalju naloge za preuzi- manje pošiljaka, imaju svoju inter- nu bazu adresa i klijenata/lica ko- jima su slali pošiljke, čuvaju podat- ke o dinamici slanja, troškovima.. „Jedini smo koji radimo kao i banke, u on- line sistemu“, ističe naša sago- vornica i dodaje da svaki kurir ima PDA uređaj, pomoću kojeg se ceo proces oko preuzimanja, isporuke i naplate pošiljaka odvija i prati elek- tronski. „Zahvaljujući ovakvom si- stemu rada, svim našim klijentima možemo da obezbedimo različite vrste izveštaja vezanih za pošiljke, uključujući i SMS najave o dostavi, pa ukoliko primalac nije na nazna- čenoj adresi, odmah se dogovara- mo oko odgovarajućeg mesta ispo- ruke. Takođe, pošto veliki broj na- ših klijenata prodaje robu preko in- terneta, softverskim rešenjima smo omogućili da čim naplatimo pošilj- ku, klijent dobije poruku o preno- su novca na njegov račun. Smatram da sve ovo predstavlja veliku pred- nost na tržištu. Trudila sam se da napravim brend, da klijentima do- kažem da kvalitet koji ističemo ka- da predstavljamo svoje usluge ni- je samo priča, već da se on svakod- nevno potvrđuje u praksi“. Pokretanje i razvoj ovakvog po- sla zahtevaju značajna ulaganja, ko- je pojedinac teško može sam da is- finansira u dužem periodu. „Srećna okolnost je što sam dugo godina u ovoj branši, pa sam stekla povere- nje i izgradila partnerski odnos sa lizing kompanijama, a dobrom pre- zentacijom biznis plana ih uverila da bi novac bio sigurno plasiran. I pored toga, nije bilo lako obezbedi- ti pozajmice pod prihvatljivim uslo- vima, koje su svakom preduzeću najznačajnije dok ne dođe do niova kada može samo sebe da izdržava. Sada, kada mi za dalji razvoj kredi- ti više nisu toliko neophodni, dobi- jam ponude od velikog broja bana- ka, što je pomalo ironično. Mislim da bi za sve bilo bolje kada bi ban- ke vratile partnerski odnos prili- kom procene poslovnih planova i izlazile u susret preduzećima kada im je to najpotrebnije, jer se tako stiču najverniji i najbolji klijenti na duže staze“. Sve više posla za sve manje novca Kompanija D-Express uvodi ove godine nekoliko novina, uslugu „dan za dan“ proširuje na 24 grada u Srbiji, kao i potpuno novu uslu- gu „Paket na trafici“ koja klijentima omogućava da svoj paket ostave u nekom od 25 objekata preduze- ća Trafika, odakle ih preizimaju ku- riri D-Express-a. Zahvaljujući ugo- voru sa svetskom mrežom SkyNet Worldwide Express, beogradsko preduzeće će od marta pružati us- luge i u međunarodnom saobra- ćaju. D-Express trenutno ima 25% uče- šća na domaćem tržištu, a 85% nje- govih klijenata čine pravna lica. Sa rastom internet prodaje, međutim, raste i broj dostava fizičkim licima, posebno seoskoj populaciji, što uti- če i na dodatno uvećanje troškova dok, istovremeno, cene usluga kon- tinuirano padaju u poslednjih pet godina. „Prošle godine smo ostva- rili rast prihoda za 20%, a pošljke su porasle za 33%, što znači da ra- dimo sve više za sve manje novca, i to je opšti trend na tržištu. Za ovu godinu smo projektovali dvocifreni rast poslovanja uz isti nivo cena, ali s obzirom da smo došli do granice isplativosti, nadam se da će od na- redne godine doći do promena na tržištu i da će cene morati da se for- miraju na realnom nivou“, smatra naša sagovornica. Na pitanje kako to da je ona, kao privatnik u ovoj delatnosti uspela da ostvari tako brz rast za relativ- no kratko vreme, a da je u Evropi privatizovano samo osam pošta, Ljiljana Živković Karaklajić kaže: „Našem tržištu su bile potrebne us- luge privatnih kurirskih službi i zahvaljujući dugogodišnjem isku- stvu, uočila sam tu nišu i pamet- no je iskoristila. Na evropskom tr- žištu su, pored javnih operatera, prisutni svetski giganti u kurirskoj dotavi pošiljaka, kao što su DHL, TNT, UPS, FED-EX... Ukoliko su jav- na preduzeća profitabilna, njihova privatizacija, najčešće, nije isplati- va za državu. Pošta Srbije je profi- tabilno preduzeće i ako donosi no- vac državi ne vidim razlog za bilo kakvu promenu vlasničke struktu- re. Naravno, poželjno je da se njen rad unapređuje, da se jača njen ugled, kako bi bila još efikasnija i profitabilnija. Pošta Srbije ima do- bar kadar i izuzetno sam ponosna i zahvalna na znanju i iskustvu koje sam stekla u tom preduzeću“.
- 22. 22 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 P roizvodnja digitalnih karaktera otišla je to- liko daleko da će svet kompjuterskih igara uskoro naseliti veštač- ke verzije živih glu- maca. Oskarovac Ke- vin Spejsi već je odigrao svoju prvu digitalnu ulogu, pozajmiv- ši svoj lik u poslednjoj verziji ču- vene igre Call of Duty. „Trend u industriji zabave je da igre budu što interaktivnije, sa što ubedlji- vijom pričom, a ko je ubedljivi- ji od profesionalnih glumaca sa holivudske A-liste?“, komentari- še Vladimir Mastilović, čija kom- panija 3Lateral od 2012. učestvu- je u produkciji karaktera za indu- striju zabave. Iza Mastilovića je, međutim, da- leko duži staž, pošto se tehnolo- gijom „oživljavanja“ digitalnih ka- raktera bavi još od srednjoškol- skih dana, uvidevši veoma brzo da je najzahtevniji zadatak u kreira- nju likova kako uverljivo preneti cr- te ljudskog lica iz stvarnog u dvo- dimenzionalni svet kompjuterske igre. Svoje mladalačko intersovanje za estetsko u digitalnom svetu pre- tvorio je u posao. Otkud u toj pri- či Kevin Spejsi? „Lice glumca je ek- spresivno, lako dočara emocije, a uz pomoć odgovarajuće opreme ta ekspresivnost može da se ske- nira, pretvori u digitalni zapis i po- tom „učita“ na lik iz digitalnog sve- ta kako bi postao uverljiviji, prirod- niji“, pokušava Mastilović ukratko da objasni čime se bavi, a što mu je, priznaje, najteže da uradi kada ga to pitaju ljudi van njegove branše. Kompanija 3Lateral svoj speci- fičan proizvod stvara uz pomoć odgovarajućeg hardvera i softve- ra. Razvili su skener za digitalizaci- ju ljudskog lica i, što je još važnije, izraza i emocija koje lice može da pokaže. Kako je slika koja nastane skeniranjem gruba verzija finalnog proizvoda, preduzeće je razvilo i odgovarajući softver koji sam obra- di 95% slike. Preostali posao do postizanja savršenih digitalnih ka- raktera poverava se mlađim sarad- nicma i stažistima, jer je softver na- pravljen tako da automatizuje i po- jednostavi što širi spektar zadataka u produkciji. Takva vrsta tehnološ- ke inovacije smanjuje troškove, po- većava efikasnost i omogućava pre- duzeću da se fokusira na istraživa- nja i razvoj, kako bi se obezbedio onaj neophodan korak ispred kon- kurencije. Za to su zaduženi pro- grameri, matematičari i elektroteh- ničari, koji za sada čine dve peti- ne ukupnih kadrovskih kapaciteta kompanije. Popust na ozbiljne namere Mada preduzeće ni izdaleka ne raspolaže resursima kao ve- like, konkurentske kompanije, Mastilović je uveren da će imati posla bar za narednih pet godina. Glavnu prednost vidi u tome što su fokusirani samo na ovu delatnost i veoma posvećeni kvalitetu, a što je na globalnom nivou retkost u toj branši. „Ljudi se uglavnom angažu- ju po projektu, retko su specijalizo- vani baš za likove, a pošto nema ti- mova koji godinama rade zajedno – kao što je kod nas slučaj, nema ni lojalnosti zaposlenih. Mi smo, pak, za ovaj posao vezali svoju egzisten- ciju, a od toga teško da ima veće motivacije“. U slučaju ovog novosadskog pre- duzeća kao da nema kraja neobič- nostima, jer sledeće što nam naš sagovornik predočava je da su im klijenti istovremeno i – konkuren- cija. „Naši klijenti takođe imaju in- terne timove za produkciju karak- tera, ali su spremni da nas anga- žuju svaki put kada kvalitetom po- nude nadmašimo njihove rezulta- te“. Sa druge strane, industrija se stalno menja, a sa njom i meri- la za određivanje cene proizvoda. Prema Mastilovićevim rečima, pro- dukcija uverljivog lica za digital- ni karakter višestruko je složenija od „ostatka“ lika, ali je cena za go- tov proizvod ista kao i pre nekoli- ko godina. „Situacija je slična onoj u auto-industriji: kola srednje klase uvek će koštati oko 25 hiljada evra, ali moraju da budu sve kvalitetnija i opremljenija da bi se prodavala“. Srećom, 3Lateral nema proble- ma sa naplatom potraživanja, jer su i za to našli inovativno rešenje, ne- ophodno u industriji u kojoj rokovi za plaćanje obaveza umeju da po- prime ponešto od teorije relativi- teta. „U ovoj industriji, planirani ro- kovi za produkciju znaju da se po- mere i po godinu, dve, pa moramo nekako da žongliramo sa našim in- ternim rasporedom kako nam re- sursi ne bi bili neuposleni. Zato Vladimir Mastilović, 3Lateral Mapiranje lica Kompjuterske igre postaju sve zahtevnije, ne samo u tehničkom smislu, već i u pogledu likova. Od njih se očekuje da do savršenstva nalikuju pravim ljudima, a naš je posao da to postignemo, objašnjava Vladimir Mastilović, vlasnik kompanije 3Lateral. Ovaj programer sa umetničkim afinitetom, međutim, ne krije rezerve prema čovekovoj žudnji da stvori svoju veštačku kopiju.
- 23. 23EY PREDUZETNIK GODINE 2014. INOVATIVNI PREDUZETNIK GODINE 2014. smo našim najvažnijim klijentima ponudili 40% popusta na uslugu, pod uslovom da se obavežu će nas angažovati u naredne dve godine, bez obzira na eventualne prome- ne u njihovim planovima i rokovi- ma. Reakcije su odlične, svi hoće da uštede 40% i spremni su da se zbog tako velike uštede disciplinu- ju i odgovornije odnose prema ro- kovima. Mi smo već bukirani do je- seni, a najverovatnije ćemo potpi- sati ugovor za angažman do kra- ja 2016. godine“, ne krije zadovolj- stvo Mastilović što je njegova takti- ka za uozbiljavanje kijenata dala ta- kve rezultate. Budućnost je u interakciji Ali sreću zbog uspeha sa kupci- ma uspela je donekle da pokva- ri naša država, za koju je mnogo teže pronaći odgovarajuću takti- ku. Mastilović kao primer navo- di prošlogodišnje ukidanje po- reskih kredita na ulaganja u os- novna sredstva. „Mi smo investira- li iz sredstava koje smo na taj na- čin štedeli. Nastavićemo, naravno, da ulažemo, ali šteta je što je uki- nut sistem koji je na tako prirodan način istovremeno stimulisao ula- ganje u znanje, a oporezivao luk- suz“. Kao primer na koji bi nad- ležni u Srbiji mogli da se ugledaju, Mastilović navodi Britaniju, gde je kompanijama iz ove delatnosti ra- di dodatnog podsticaja omogu- ćen povraćaj 25% poreza na pro- dukciju koju realizuju u toj zem- lji. „Takav program, možda, pri- vremeno smanjuje iznos naplaće- nog poreza, ali ne treba zaboravi- ti da je ovo globalna industrija i da bi stimulativnim merama brzo došlo do povećanja poslovnih ak- tivnosti, a samim tim i do poveća- nog priliva u budžet“. Industrija zabave nije jedina kojoj novosadska kompanija mo- že da ponudi svoj proizvod, a ko- ji je već našao put do klijenata kao što su Sony i Microsoft, kao i druge kompanije u SAD, Kanadi i Japanu. Mastilović i njegovi sa- radnici prikupljaju i obrađuju ve- liku količinu podataka iz fizičkog sveta, a posebno izraze lica veli- kog broja ljudi. „Na osnovu tih podataka možemo da napravi- mo mašinski sistem učenja, gde bi „veštačka inteligencija“ mogla da nauči da prepozna emociju kod čoveka – na primer, osmeh. Takav sistem može da se primeni u oblasti psiholoških istraživanja, na mobilnim uređajima, u indu- striji bezbednosti.“ Ipak, u ovom trenutku industrija zabave pred- njači u interakciji čoveka sa vir- tuelnim svetom, sa ambicijama da jednog dana i komuniciramo sa digitalnim junacima. „Da bi se to postiglo, virtuelni karakter mora da bude u stanju da prepo- zna stanje svesti čoveka, makar na bazičnom nivou prepoznava- nja emocija. Iskreno, osim dodat- nog uživljavanja u kompjutersku igru, teško je zamisliti sve mogu- će primene, a ne zaći u domen naučne fantastike“, komentariše Mastilović. Sumirajući odluku da se otisne u preduzetništvo, Mastilović pri- znaje da je očekivao brži uspeh, s obzirom na prethodno iskustvo u ovoj delatnosti. „Imali smo ideje, znanje, proizvod kao i kontakte u industriji, ali smo, možda, u startu potcenili značaj marketinga i ko- munikacije sa klijentima i javno- šću. Kada posmatrate stvari una- zad, sve izgleda jednostavno i oči- gledno ali ne žalimo- lekcije su na- učene i zato sa optimizmom ide- mo dalje, željni novih znanja“.
- 24. 24 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 K ada intervjuišemo kandidate, svakog od njih zamišljam kako bi nastupao na izboru za najboljeg svetskog preduzet- nika u Monte Kar- lu i kakav bi utisak ostavio. Kod nas su i tržište i prometi mali, a u Monte Karlu je ogromna kon- kurencija iz celog sveta. Prošle godine, tamo gotovo da nije bi- lo kompanije čiji je promet ispod milijardu dolara, a kod nas je us- peh kad ostvarimo desetak mi- liona. Drugo, u celom tom kon- ceptu je najvažnije da imate au- tentičnu poslovnu priču. Kvan- titavni pokazatelji su samo je- dan od kriterijuma, ali je mnogo važnije na čemu preduzetnik te- melji svoju viziju i ciljeve, kakva mu je strategija, koliko je otvo- ren za primenu novih ideja, ka- kva je generalna kultura firme i odnos prema društvenoj zajed- nici... Sve su to veoma važni ele- Utisci žirija o izboru preduzetnika godine Oslonac koji previđamo Već tri godine se iznenađujemo koliko ima zdravih i uspešnih preduzeća u Srbiji, koja bi mogla još brže da rastu i postanu oslonac domaće privrede kada bi im se pružila odgovarajuća podrška. Preduzetnik koji je zaposlio više stotina radnika i koji nastavlja da zapošljava i u krizi zaslužuje podršku da bi mogao da zapošljava još više. Ne možemo da očekujemo da će takvu podršku pre pružiti neki strani donator, ako to mi ne uradimo, najvažnija je poruka članova nezavisnog žirija nakon trogodišnjeg iskustva u izboru EY preduzetnika godine. „ Rade Ljubojević, predsednik žirija i preduzetnik godine 2013. u Srbiji Rade Ljubojević, ekonomista po obrazovanju, osnivač je i vlasnik firme Sirogojno Company. Svoju karijeru započeo kao komercijalista u firmi Inex Zlatiborka Sirogojno. Iskustva stečena kroz dugogodiš- nju saradnju sa inostranim partnerima upotpunio je kao direktor firme Jugoexport u Frankfurtu u Nemačkoj. Po povratku u Srbiju i osnivanju firme Sirogojno Company, težio je da praktično primeni svoja iskustva i predstave o funkcionisanju jedne moderne, uspešne i društveno odgovorne kompanije. Danas, više od 20 godina kasnije, firma je jedan od najvećih izvoznika zamrznutog voća iz Srbije, ori- jentisana ka kontinuiranom razvoju i unapređenju svojih tehnoloških i ljudskih resursa. Kroz angažman u brojnim organizacijama i udru- ženjima na nacionalnom i globalnom nivou zalaže se za unapređenje poslovnog ambijenta i promociju izvoza voća iz Srbije. Od 2004. do 2008. godine bio je predsednik Poslovnog udruženja hladnjača Srbije, a od 2006. do 2008. godine predsednik Svetskog udruženja proizvođača i prerađivača maline. U periodu od 2010. do 2011. godi- ne bio je član Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera. U avgustu 2013. godine izabran je za predsednika Upravnog odbora Regionalne privredne komore Užice.
- 25. 25EY PREDUZETNIK GODINE 2014. menti poslovanja koji se proce- njuju u Monte Karlu“. Ovako Ra- de Ljubojević, direktor Sirogoj- no Company i predsednik neza- visnog žirija u trećem po redu iz- boru za EY Preduzetnika godine, odgovara na pitanje koliko isku- stva, koja je kao predstavnik Srbi- je stekao prošle godine na takmi- čenju za najboljeg svetskog pre- duzetnika, utiču i na percepciju koje kvalitete treba da poseduje naš kandidat. Ovog puta, od šest finalista za ti- tulu najboljeg na domaćem terenu, u najuži izbor su ušla tri preduze- ća, čije su šanse bile gotovo izjed- načene. „Ono što je na kraju pre- vagnulo u izboru je da pobednič- ka kompanija ima veliki izvoz, radi vrlo složene poslove na zahtevnim tržištima, dugo godina je u tom po- slu, ostvaruje dobre rezultate, ima svoj razvojni put i perspektivu i ra- zrađen plan kako poslovati u uslo- vima krize“, nabraja Ljubojević ar- gumente koji su nakon dugotraj- nog većanja izdvojili kompaniju „Enterijer Janković“ i njenog osni- vača i vlasnika Boža Jankovića. „I ostali finalisti koje smo intervjuisa- li imaju veoma dobre rezultate. To NEZAVISNI ŽIRI Darko Budeč, član žirija i preduzetnik godine 2012. u Srbiji Darko Budeč je po struci inženjer elektrotehnike sa međunarod- nim menadžerskim iskustvom. Kompaniju „Buck“ osnovao je 1992. godine u Beogradu. „Buck“ razvija dizajn svetiljki koje proizvodi u sopstvenim pogonima od najkvalitetnijih materijala. Kreativni tim kompanije čine industrijski dizajneri i inženjeri različitih profila, što obezbeđuje da kvalitetan dizajn prati najsavremenija tehnologija. Rezultat ovakvog rada su desetine nacionalnih i internacionalnih nagrada za dizajn. Kompanija „Buck“ je trajno orijentisana ka razvo- ju intelektualnog potencijala i promociji srpskog dizajna u svetu. Darko Budeč ističe da preduzetnički duh vlada u celom preduze- ću, o čemu svedoči i podatak da „Buck“ svoje proizvode izvozi na tridesetak različitih tržišta, među kojima su skandinavske zemlje, Italija, Rusija, zemlje Bliskog Istoka i Australija. Darko Budeč je ispred kompanije „Buck“ izabran za najboljeg preduzetnika u Srbiji u 2012. godini i predstavljao je našu zemlju na takmičenju za EY Svetskog Preduzetnika godine™ koje je održano u Monte Karlu. Gordana Danilović Grković, član žirija Gordana Danilović Grković je diplomirani ekonomista a magistrirala je u oblasti predu- zetništva i inovacija. Poseduje dugogodišnje iskustvo u razvo- ju i komercijalizaciji inovacija, transferu znanja i tehnologija kao i u podršci preduzetništvu. Gordana Danilović Grković je direktor Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulte- ta Beograd na čijem čelu se nalazi još od nastanka ideje za pokretanje, pa do razvoja uspešne organizacije za podrš- ku mladima da započnu sop- stveni biznis. Za sedam godi- na rada, Inkubator je podržao osnivanje i razvoj 44 firme koje sada angažuju 280 inženjera, od kojih 25 povratnika iz ino- stranstva, a preko 70% priho- da ovih firmi dolazi iz izvoza (www.bitf.rs). Ova iskustva i rezultati model su i puto- kaz za razvoj prvih naučno- tehnoloških parkova u Srbiji. Gordana Danilović Grković ističe da je znanje naša najveća razvojna šansa i da podrškom mladima, odnosno sistemskim pristupom u stvaranju biznis infrastrukture za mlade pre- duzetnike, Srbija već za pet godina može izgledati znatno drugačije.
- 26. 26 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 su izuzetno ozbiljne firme i zato bi, možda, trebalo razmisliti da se, po- red titule najboljeg i podkategori- ja za najbržerastućeg i najinovativ- nijeg preduzetnika, uvedu još ne- ka priznanja u ovom nadmetanju. Posebno raduje što su među fina- listima uglavnom preduzeća iz ma- njih mesta i u najvećem broju po- rodične firme, čije su mlađe ge- neracije motivisane i osposoblje- ne da dalje razvijaju i inoviraju po- slovanje. To je ono što ohrabruje“, sumira predsednik žirija najvažni- je utiske ovogodišnjeg takmičenja. Nešto drugačije Zanimljivo je da u zemlji, u kojoj se kao ključni problem postavlja pitanje reindustrijalizacije, na ta- kmičenju za EY Preduzetnika go- dine već treću godinu pobeđuje preduzeće iz proizvodne delatno- sti, a većina takvih firmi je i među ovogodišnjim finalistima. Na pita- nje u kojoj meri je delatnost predu- zeća opredeljujuća prilikom izbo- ra, imajući u vidu da se i na global- nom nivou raspravlja o značajni- joj podršci realnoj privredi, Darko Budeč, direktor kompanije Buck i naš predstavnik u Monte Karlu pre dve godine, kaže da se sve delatno- sti jednako tretiraju, budući da je suština ovog takmičenja i najvažni- ji kriterijum u kojoj meri kandidat poseduje preduzetnički duh i kako ga realizuje. „U Monte Karlu su proizvodnja i usluge gotovo podjednako za- stupljene, a kada su u pitanju tr- žišta poput Kine i Indije, preovla- đuju telekomunikacije, trgovina i bankarstvo. Ali to su velika i moć- na tržišta, sa kakvih dolazi i veći- na ostalih kandidata. Sa druge stra- ne, mi smo malo tržište i siromaš- nija ekonomija, a to su uslovi u ko- jima se dodata vrednost, presudna za izvoz, najpre može realizovati u proizvodnji. U dosadašnjim izbori- ma bilo je izuzetno kvalitetnih fir- mi iz oblasti usluga i trgovine, ali ovo je premalo tržište da bi predu- zetnici iz tih oblasti, koji kreću od nule, mogli da ojačaju svoju logisti- ku do nivoa koji bi im omogućio značajniju globalnu ekpanziju. To što se neko bavi proizvodnjom, da- kle, nije presudan kriterijum, ali je činjenica da u našim uslovima pro- izvodnja ima veće šanse da će bi- ti atraktivnija, zato što može da na- đe šire tržište. Pri tom, većina kan- didata iz proizvodnih oblasti ima veoma složene poslovne modele, jer samo tako u domaćim okol- nostima mogu da pariraju global- noj konkurenciji. Iskustvo u Monte Karlu je pokazalo da to i tamo pre- poznaju – na nas su gledali kao na firme koje rade nešto što je druga- čije, interesantnije, sveobuhvatnije, možda čak i prekomlikovano i pre- zahtevno u odnosu na većinu osta- lih preduzetnika, čiji su poslovni koncepti jednostavniji. Ali oni do- Dr Edvard A. Jakopin, član žirija Edvard A. Jakopin je doktor ekonomskih nauka, pomoćnik ministra privrede, rukovodilac Sektora za regionalni razvoj i strateške analize privrede. Autor je brojnih domaćih i inostranih naučnih radova iz oblasti makroekonomije, plani- ranja privrednog i regionalnog razvoja, strukturnih promena i razvoja preduzetništva (pose- duje međunarodnu diplomu instruktora preduzetništva). Radio je kao pomoćnik mini- stra finansija, a bio je i direktor Republičkog zavoda za razvoj (2001-2011). Član je Izvršnog odbora Evropske asocijacije institucija za razvojna istraži- vanja od 2004, Predsedništva Saveza ekonomista Srbije i Naučnog društva ekonomista Srbije. Miloš Jelić, član žirija Miloš Jelić, diplomirani eko- nomista, nakon 10 godina u Nelt Co na pozicijama menadže- ra operacija i generalnog menadžera, od oktobra 2013. postao je izvršni direktor Nelt Grupe. Nelt je regionalni lider u distribuciji i pružanju logistič- kih usluga, i posluje na teritoriji Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Angole, Zambije i Mozambika. U sasta- vu Nelt Grupe su i kompanije Neoplanta i Javna skladišta.
- 27. 27EY PREDUZETNIK GODINE 2014. NEZAVISNI ŽIRI laze sa moćnih unutrašnjih tržišta, a mi tražimo svoje šanse shodno oklonostima u kojima poslujemo“, objašnjava Budeč. Na osnovu trogodišnjeg iskustva u žiriranju, Edvard Jakopin, po- moćnik ministra privrede, smatra da se mogu sumirati ključne karak- teristike preduzeća koja se kvalifi- kuju za izbor najboljeg domaćeg preduzetnika. „Moj najvažniji uti- sak je da svi kandidati prate pro- mene u Evropi, pri čemu pre sve- ga mislim na internacionalizaciju njihovog poslovanja, što je za nas, kao malo tržište, od izuzetnog zna- čaja. Osnovni kriterijumi ovog ta- kmičenja od preduzeća zahteva- ju da su inovativna i da beleže rast zaposlenosti, da imaju regionalni uticaj koji se meri kroz niz fakto- ra od značaja za lokalnu zajedni- cu, da izvoze i razvijaju svoju kon- kurentnost na stranim tržištima i sposobnost da posluju po standar- dima Evropske unije. Uverili smo se da svi finalisti rade po tim stan- dardima, šta više, ovog puta u naju- žem odabiru imamo preduzeća ko- ja dobijaju poslove na veoma zah- tevnim tenderima od Londona do Dubaija. To je posebno ohrabru- juće, jer ukoliko proizvod nema tu dodatu vrednost – on nema ni perspektivu. Sve firme imaju pla- nove za nekoliko godina unapred, čak i više planova u slučaju nekih značajnijih tržišnih potresa, kao što je trenutno slučaj u Rusiji“, isti- če Jakopin i dodaje: „Gotovo svi fi- nalisti posluju van Beograda, i to su izuzetne priče o mogućnosti- ma regionalnog razvoja. Moj stav je da moramo na nivou države vi- še da ulažemo u takve privrednike, koji imaju potencijal da kontinui- rano povećavaju zaposlenost. Jer ko je zaposlio više stotina radnika i ko nastavlja da zapošljava u krizi, kada svi drugi otpuštaju ljude – taj zaslužuje podršku da bi mogao da zapošljava još više. Ne možemo da očekujemo da će takvu podršku pre pružiti neki strani donator, ako to mi ne uradimo“. Sve što je strano, nije obavezno i bolje Sa takvim stavom saglasan je i Miloš Jelić, izvršni direktor Nelt Grupe, koji ističe da sa ovakvim preduzećima „ima nade za Srbiju u pogledu ekonomskog rasta i ra- zvoja. Ono što me brine je da svi preduzetnici sa kojima smo razgo- varali ističu da od države dobijaju malo ili nedovoljno podrške, i to na svim nivoima, a pri tom je reč o vrlo konkretnim merama koje bi značajno mogle da im olakšaju da- lji rast. Mislim da zato što smo to- liko koncentrisani na strane inve- stitore, često zapostavljamo vred- ne domaće resurse i ne prepozna- jemo da su ovakva preduzeća na- še nedovoljno iskorišćene šanse. Nije dobra politika da stalno misli- mo da sve što dolazi spolja je oba- vezno bolje nego ono unutra, jer time i stranim investitorima poka- zujemo da ne verujemo u sopstve- ne snage. Lično ne podržavam po- delu na strani i domaći kapital – bitno je koliko je ulagač ozbiljan, a ne odakle dolazi. Ovakve firme dokazuju da imamo i znanje i ka- pital, a ovaj izbor da ih imamo vi- še nego što na prvi pogled pretpo- Prof. dr Dejan Ilić, počasni žiri Dejan Ilić je doktor fizičke hemije, naučnik, menadžer i inovator čije ime je utisnuto na više od 600 evropskih i svetskih patenata. Živi u Nemačkoj, poznat je kao „otac“ litijumske mikro baterije i smart kartice, a u naučno-istraživačkom radu ga trenutno okupira razvoj hemijskih izvora struje za elektromobile. Član je upravnih odbora u više kompanija koje se bave proizvodnjom, poput VartaBatteries ili ARRI grupe, lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme sa kojom je 2009. godine u Holivudu nagrađen priznanjem „Oskar“ za tehnička ostvarenja u filmskoj industriji. Dobitnik je priznanja EY Preduzetnik godine™ za 2005. godinu u Nemačkoj. U ovoj zemlji je takođe bio proglašen za Menadžera godine i Inovatora godine, a u SAD mu je dodeljena nagrada za inovativne proizvode kao i prizna- nje za životno delo od strane Svetske asocijacije hemičara za pionirski rad na litijumskoj polimer bateriji. U Srbiji podstiče inovacije kroz rad upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost.
- 28. 28 EY PREDUZETNIK GODINE 2014. 2014 stavljamo. Tokom žiriranja za ove tri godine, mi se stalno iznenađu- jemo da ima toliko ljudi koji odlič- no rade, koji su do te mere moti- visani da prevaziđu sve teškoće, i koji uspevaju da na stranim tržišti- ma predstave ovu zemlju u najbo- ljem svetlu. Zato država treba da ih podrži konkretnim merama, i time olakša i drugima da ulaze u predu- zetništvo i da zapošljavaju“. Ekonomske teškoće se ne odra- žavaju na bilansima ovih firmi, naprotiv, one rastu i u krizi, što po mišljenju Gordane Danilović Grković, direktorke Poslovno- tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu, delom mo- že da se objasni i činjenicom da je većina tih preduzetnika posao pokrenula devedesetih, uspevši u najgore vreme da prebrode „deči- je bolesti“, a potom da se razvijaju i šire na strana tržišta. „Zamislite kako to izgleda kada neko u to vreme, dok se urušavaju dotadaš- nji industrijski giganti, donese od- luku da pokrene proizvodnju sa jednom jedinom mašinom, koju je napravio u garaži i koja upropasti svaki peti proizvod. Danas taj pre- duzetnik izvozi širom Evropske unije, u ogromnim količinama, i to iz malog mesta bez iole pristojne infrastrukture. Bili smo u prilici da čujemo više takvih priča, koje zai- sta zvuče neverovatno i za mene su ti ljudi pravi heroji ove zemlje, a u javnosti su gotovo nevidljivi. Ove godine je bilo i više predu- zeća iz tradicionalnih sektora ko- ja su veoma fokusirana na inova- cije – to ističem jer se u Srbiji, na žalost, u praksi ne potvrđuje logi- ka da onaj ko postiže izuzetan fi- nansijski rezultat, taj mora da ino- vira. I to su sada veoma stabilne firme, koje lakše mogu da obez- bede sredstava za dalje inoviranje poslovanja“. U novim tehnnologijama, među- tim, situacija je drugačija, upozora- va Grković. „Izuzev u razvoju sof- tvera, mlade viskokotehnološke fir- me vrlo teško mogu masovnije da proizvode inovacije, jer nemamo fondove koji u svetu prate predu- zetnike iz takvih oblasti. Zato najve- ći broj njih sami muče tu muku ka- ko da pribave novac za razvoj pro- izvoda koji ima prođu na global- nom tržištu. Nije lako proizvesti u Srbiji a prodavati na globalnom tr- žištu, to znaju svi preduzetnici bez obzira na delatnost u kojoj poslu- ju. Zato moramo posebno da obra- timo pažnju na mlade ljude koji se usuđuju da uđu u preduzetništvo u delatnostima u kojima je rizik najve- ći, ali koje su u svetu najprofitabilni- je. Veoma je važno da ih podržimo, kako ne bi svoju perspektivu tražili u iseljavanju, već u mogućnosti da u svet izvoze proizvode koje su razvili u svojoj zemlji“. Zoran Anđelković, Anđelković al K ompaniju Anđelko- vić al osnovao je 2003. godine gospodin Zo- ran Anđelković, koja od tada do danas po- sluje kao porodično preduze- će. Po osnivanju, primarna de- latnost kompanije bila je distri- bucija materijala za proizvod- nju aluminijumske stolarije. Vre- menom, kompanija je napredo- vala i širila svoj asortiman, a da- nas je jedna od vodećih za pro- izvodnju i distribuciju materija- la za proizvodnju PVC stolarije. Preduzeće je za relativno kratko vreme uspelo da ostvari zavidan uspeh i postane pouzdan distri- buter široke palete proizvoda na domaćem i inostranom tržištu. Kvalitet je ono što je gospodi- nu Anđelkoviću na prvom mestu, a pored toga tačnost i pouzdanost predstavljaju osnovne odlike po kojima je prepoznatljiv. Veruje da u ovom poslu nema predaha, da mora da se obezbedi kontinuitet proizvodnje, kao i da se nepresta- no uvode nove ideje, razvijaju no- vi proizvodi i nova tržišta. Ističe da su ga vera u sopstvenu intuiciju, ali i podrška porodice koja je uz njega doveli do pozicije na kojoj se danas nalazi. UČESNICI
- 29. 29EY PREDUZETNIK GODINE 2014. Nataša Pavlović Bujas, Blumen group K ompanija Blumen group je porodična firma osno- vana 1990. godine, koja se prvobitno bavila pro- izvodnjom i trgovinom. Od 2000. godine preduzeće je pro- širilo delatnost na oblast komuni- kacija, odnosa s javnošću i marke- tinga. Danas, kompanija Blumen group ima iza sebe više od devet godina rada na unapređenju inova- tivnosti malih i srednjih preduzeća, više od 100 klijenata i deceniju rada na projektima korporativne druš- tvene odgovornosti. Od samih po- četaka prepoznata je i kao pionir kreativnih industrija u Srbiji. Iako je svoje studije završila na Hemijskom fakultetu, gde je i zapo- čela svoj profesionalni uspon, gos- pođa Bujas se opredelila za drugi vid karijere. Blumen group se danas bavi tržišnim pozicioniranjem kom- panija, proizvoda i usluga, poslov- nim savetovanjem malih i srednjih preduzeća, unapređenjem poslova- nja svojih klijenata kroz business coaching i razvoj novih poslovnih mogućnosti, kao i strateškim komu- nikacijama, marketingom i odnosi- ma s javnošću. Znanje, stvaralački rad i kreativnost su ključne vredno- sti u kompaniji Blumen group, a či- ne je profesionalci koji su obrazo- vanjem i radnim iskustvom speci- jalizovani u oblastima komunikaci- ja, analize i poznavanja tržišta, novi- narstva, dizajna, marketinga i poslo- vanja u privredi. G ospodin Jovan Vuja- sinović, suosnivač i di- rektor kompanije MeterControl, započeo je svoju karijeru 2001. godine kao asistent na Elektroteh- ničkom fakultetu u Beogradu, pri- ključivši se projektu svog profe- sora koji je imao ideju o komuni- kaciji kroz niskonaponsku mrežu. Danas, kompanija MeterControl nudi kompletna rešenja u obla- sti merenja električne energije i komunikacije u cilju očitavanja i upravljanja, počev od brojila, pre- ko komunikacione opreme, pa do softvera u centru upravljanja. MeterControl je jedna od pet kompanija u svetu koja poseduje prestižni IDIS sertifikat, rame uz rame sa vodećim svetskim proi- zvođačima. Da kvalitet i inovativna re- šenja proizvoda kompanije MeterControl zadovoljavaju za- hteve i potrebe klijenata, potvr- đuju i ostvareni izvozni poslo- vi. Biti preduzetnik za gospodina Vujasinovića predstavlja priliku da upornim radom, strpljenjem i pre- danošću ostvari dobrobit za zapo- slene, njihove porodice i šire okru- ženje. Njegov preduzetnički mo- to glasi: „Bože, daj mi hrabrost da promenim ono što mogu promeni- ti, smirenost da prihvatim ono što ne mogu promeniti, i mudrost da razlikujem jedno od drugog“. UČESNICI Jovan Vujasinović, MeterControl