Letnja praksa za studente iz dijaspore se sprovodi u okviru NALED-ovog projekta “Upoznaj državu Srbiju”, a osmišljena je tako da se studenti iz dijaspore tokom dvonedeljnog rada u lokalnim samoupravama upoznaju sa načinom rada opštinske administracije, njenom ulogom u privrednom sistemu Srbije, kao i odnosom lokalne samouprave i privrednika koji posluju na njenoj teritoriji. Prošlogodišnju letnju praksu, koja je održana u periodu od 14. do 29. avgusta, uspešno je završilo 19 studenata u 18 različitih gradova i opština širom Srbije. Na svečanoj završnici projekta „Upoznaj državu Srbiju“ predstavnicima Vlade Republike Srbije uručen je završni izveštaj sa predlozima studenata o unapređenju rada lokalnih samouprava. I ove godine, dvonedeljna letnja praksa organizovana je u lokalnim samoupravama širom Srbije. Specifičnost ovogodišnje prakse jeste to što će studenti imati priliku da se kroz jednonedeljni rad upoznaju i sa funkcionisanjem jedne lokalne kompanije. U nameri da spreči „odliv mozgova“ NALED će i u budućnosti predizimati aktivnosti kao što je letnja praksa kako bi motivisao mlade ljude iz dijaspore da se vrate i poslovnu karijeru započnu u Srbiji.

1. ПРОЈЕКАТ «УПОЗНАЈ ДРЖАВУ СРБИЈУ»
ИЗВЕШТАЈ СА ПРЕПОРУКАМА
Београд, август 2011.

2. 29.август 2011.
Поштовани министре Срећковићу,
Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) у сарадњи са
Министарством вера и дијаспоре и Организацијом српских студената у
иностранству (ОССИ), а уз подршку Фондације за образовање Престолонаследника
Александра II и Теленор Фондације, реализовала је пројекат „Упознај државу
Србију“ као програм летње праксе за деветнаест српских студената који се
тренутно образују у иностранству који су били распоређени у осамнаест локалних
самоуправа у Србији на пракси у трајању од 15.-29. августа 2011. године.
Главни циљ овог пројекта је да се српским студентима са најбољих светских
универзитета омогући упознавање са радом локалних самоуправа у Србији у току
двонедељне летње праксе и да се кроз информисање и укључивање исељеника у
развојне процесе у Србији, гради поверење између матице и дијаспоре, односно
стварају основе за дугорочну привредну сарадњу.
По завршетку праксе, студенти су током заједничке екскурзије на Опленцу, уз
обилазак културно историјских знаменитости и локалне привреде, размењивали
искуства и сачинили препоруке за унапређење економског развоја уз активну
подршку дијаспоре. У оквиру завршној извештаја, студенти су изнели своје виђење
функционисања локалне управе у Србији и понудили решења за даља унапређења у
локалном економском развоју. Предлози обухватају и припрему свеобухватне базе
наше дијаспоре кроз предстојећи попис становништва, ближу координацију
националних и локалних тела која сарађују са дијаспором и развијање привредне
сарадње кроз припрему инвестиционих пројеката намењених дијаспори.
Током тајања праксе, студенти су у оквиру радних задатака унапредили и превели
презентације и промотивне материјале општина на језике земаља из којих долазе. У
оквиру пројекта је успостављена база података и мрежа за континуирану
комуникацију са студентима и клубовима из дијаспоре и створен канал за
дистрибуцију информација и програма ка нашим сународницима у расејању.
Надамо се да ће се овај пројекат наставити у ширем обиму, кроз укључивање већег
броја студената у наредној фази како бисмо успоставили сарадњу са
најпрестижнијим универзитетима света и омогућили нашој интелектуалној и
привредној дијаспори да пружи подршку привредном развоју Србије.
Вама и Вашим сарадницима захваљујемо на подршци и надамо се наставку
сарадње. С поштовањем
Извршна канцеларија НАЛЕД-а
Зетска 4а/2, 11000 Београд, Србија
Т:+ 381 11 3349 899, Ф: + 381 11 3347614,
E: naled@naled-serbia.org, www.naled-serbia.org
2

3. Садржај
Сажетак имплементације пројекта и опис сарадње са партнерима ......... 4
Списак општина које су учествовале у пројекту ....................................... 5
Препоруке ...................................................................................................... 6
А) Препоруке за успостављање сарадње са дијаспором............................7
Б) Прeпоруке за унапређење локалног економског развоја у Србији уз
ангажовану подршку дијаспоре....................................................................8
В) Препоруке за локалне самоуправе у којима је обављана пракса .......14
Анализа анкете ............................................................................................ 20
Распоред практиканата по општинама ..................................................... 25
Прилози: ....................................................................................................... 26
П1) Агенде и радни материјали ................................................................. 27
П2) Упитник ................................................................................................ 30
П3) Биографије практиканата .................................................................... 32
П4) Исечци из новина ................................................................................. 36
3

4. Сажетак имплементације пројекта и опис сарадње са партнерима
Пројекат Министарства вера и дијаспоре „Упознај државу Србију“ је у 2011.
години реализовао НАЛЕД у сарадњи са партнерима.
НАЛЕД је кроз сарадњу са ОССИ-јем и дипломатским представништвима Србије у
иностранству расписао конкурс за програм летње праксе и одабрао 19 студената за
учешће у пројекту. У Оквиру свог чланства, НАЛЕД је обезбедио интересовање и
учешће локалних самоуправа, као и подршку друштвено одговорних компанија и
партнера. Поред разраде детаљног плана реализације пројекта и тематских
јединица у оквиру програма праксе, НАЛЕД је организовао одлазак студената на
праксу и обезбедио обуку и потребне информације током трајања пројекта,
пружајући у континуитети подршку партнерима у спровођењу медијске кампање
Општине које су учествовале у пројекту су обезбедиле:
 Услове за праксу у општини – простор за рад (у оквиру ЛЕР-а),
 Ментора који ће надгледати и спровести програм праксе (осмислити план рада
у оквиру општине),
 Смештај и исхрану (у породици, студентском, хотелу) за студента у општини,
 Посету привреднику на територији општине и упознавање са радом предузећа.
НАЛЕД и Министарство вера и дијаспоре Републике Србије обезбедили су:
 Медијску кампању пројекта и одабир кандидата уз подршку ОССИ-ја,
 Иницијално и завршно окупљање студената и партнера на пројекту у Београду,
 Пут студената до локалних самоуправа,
 Едукативне радионице, заједничку екскурзију и припрему финалног извештаја,
 Средства за финансирање пројекта.
Локалне самоуправе су кроз програм праксе, студентима из дијаспоре омогућиле
упознавање са радом различитих одељења општинске управе (кабинет председника
општине, одељење за урбанизам, имовинско-правне послове, буџет и финансије,
скупштинско-општинске односе), као и туристичких организација и културних
институција, односно са постојећом привредом која послује у општини.
Захваљујући пројекту, општине су поред конкретних предлога за даљи рад, добиле
могућност да успоставе канале за системску комуникацију са својом дијаспором и
промовишу своје потенцијале на скуповима у оквиру пројекта, којима су
присуствовати високи представници Владе Републике Србије, међународних
организација и страних амбасада. Такође, студенти су исказали спремност да
допринесу промоцији локалних самоуправа и на тај начин, када се врате да заврше
студије ступе у контакт са економским атешеом наше земље у иностранству и
промовишу локалне самоуправе.
4

5. Списак општина које су учествовале у пројекту
1. Апатин
2. Велико Градиште
3. Врање
4. Врњачка бања
5. Земун
6. Инђија
7. Крагујевац
8. Неготин
9. Нови Бечеј
10. Панчево
11. Параћин
12. Пожаревац
13. Рума
14. Сокобања
15. Сомбор
16. Ћуприја
17. Уб
18. Чачак
5

6. Препоруке
На основу двонедељне праксе, студенти су дефинисали сет препорука, које би
даљом разрадом могле да допринесу бољој сарадњи са дијаспором и унапређењу
економског развоја општина и градова у Србији.
Приложене препоруке обухватају:
А) Препоруке за успостављање сарадње са дијаспором
Б) Прeпоруке за унапређење локалног економског развоја у Србији уз
ангажовану подршку дијаспоре
В) Препоруке за локалне самоуправе у којима је обављана пракса
6

7. А) Препоруке за успостављање сарадње са дијаспором
Сарадња са дијапором је у општинама и градовима у Србији на различитом нивоу.
Општи је утисак да је потребно ову сарадњу систематизовати и примере успешних
пракси промовисати. Неки од предлога који се могу применити на све опптине и
градове су:
 Унапредити квалификациону и образовну структуру запослених у јавној
управи
 Довести младе стручњаке у општинске тимове
 Обезбедити услове за редовну летњу и зимску праксу
 Формирати и јачати капацитет канцеларија за дијаспору
 Промовисати инвестиционе и туристичке потенцијале оптшина међу
представницима српске дијаспоре
 Формирати ажурну и свеобухватну базу наших сународника у дијаспори
 Пружити оперативну подршку председницима општина у успостављању
комуникације са дијаспором
 Развијати редовну комуникацију, поверење и сарадњу са дијаспором
 Формирати волонотерски центар младих у дијаспори
 Обогатити развојне планове општина програмима за дијаспору
 Обезбедити општинске стипендије за студирање у иностранству
 Анимирати одабране представнике српске привредне дијаспоре да служе у
функцији амбасадора нових инвестиција
 Укључити дијаспору у кулутурни и привредни живот матице
 Организовати учешће на међународним сајмовима у сарадњи са српском
дијаспором
 Организовати кампове за младе из дијаспоре и иностранства
7

8. Б) Прeпоруке за унапређење локалног економског развоја у
Србији уз ангажовану подршку дијаспоре
С обзиром да су се студенти, представници дијаспоре, кроз праксу бавили пре свега
локалним економским развојем, најдетаљније препоруке су управо везане за овај
сегмент рада локалних јавних управа.
Све препоруке које су дате а везано за укључивање и бољу сараднју са дијаспором,
разрађене су да дају осврт на ефекте ових препорука на локални еконосмки развој.
1. Унапредити квалификациону и образовну структуру запослених у
јавној управи (пре свега у локалним самоуправама) кроз квалификационе
програме и специјализоване обуке – од основних пословних вештина,
страних језика, компјутерских програма, као и вештина маркетинга,
презентације, привлачења инвестиција и комуникације. Ови образовни
програми би поставили квалитетну и објективну основу за годишњу
евалуацију и процену учинка запослених.
Реализација: Подршку за ове активности је могуће обезбедити уз подршку
билатералних донатора и ЕУ фондова, али је неопходно обезбедити
институционалну подршку институција Владе Републике Србије (пре свега
Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну
самоуправу) како би приступ био униформисан, обухватио све општине у
складу с потребама и поставио станадарде у едукацији запослених.
2. Довести младе стручњаке у општинске тимове пре свега младе, који су
образовани на светским универзитетима и доносе иновативне трендове у
области економског, еколошког и друштвеног развоја и могу квалитативно
да одговоре на пројектне конкурсе.
Реализација: Младима поред сигурног посла у јавном сектору, треба
понудити додатне погодности како би били спремни да се преселе у
унутрашњост или врате у Србију – треба ставити у функцију развоја станове
којима општине располажу (у одређеној мери) и понудити их образованим
кадровима, којима би поред финансијских (повољни кредити) и стамбених
услова, пре свега требало омогућити учешће у процесу доношења одлука и
самосталност у раду. Оваку иницијативу треба спровести на националном
нивоу кроз јавни позив и јасно дефинисане услове ангажовања.
3. Обезбедити услове за редовну летњу и зимску праксу домаћих студената
и студената из дијаспоре у локалним самоуправама у циљу образовања
кадрова за јавни сектор. Оптимално решење представља комбинован
8

9. програм праксе који омогућава студентима да стекну основна знања и радно
искуство у локалној самоуправи, државној управи и привреди.
Реализација: Понудити погодности општинама и фирмама које примају
студенте на праксу и омогућити учешће у националном програму за стицање
радног искуства који би иницирала Влада Републике Србије у сарадњи са
ресорним министарствима (дијаспора, економија, државна управа) и
Националном службом за запошљавање. Уз подшрку донатора обезбедити
награде за најбоље менторе и практиканте и медијску подршку како би
допринос едукацији младих био вреднован од стране шире јавности.
Имајући у виду да велик број српских студената из дијаспоре има инстиску
жељу и ентузијазам да допринесу економском и друштвеном развоју Србије,
али немају прилику да ступе у контакт са надлежним органима и
институцијама Србије, овакав вид сарадње би омогућио примену успешних
стратегија развоја западних земаља и значајно допринео постизању вишег
степена економског развоја Србије.
4. Формирати и јачати капацитет канцеларија за дијаспору у општинама
које имају велик број становника у расејању. Као предуслов за успешно
деловање постојећих канцеларија, потребна је заједничка обука
представника канцеларија, програм рада и праћење активности кроз редовне
састанке радних тимова и извештавање о резултатима.
Реализација: Дијаспора би спремно прихватила да буде у служби
промоције локалних инвестиционих и туристичкиох потенцијала општина и
градова страним инвеститорима.
5. Промовисати инвестиционе и туристичке потенцијале оптшина међу
представницима српске дијаспоре са циљем ангажовања наших
сународника у својству амбасадора Србије и њених развојних потенцијала.
Реализација: Дијаспора би спремно прихватила да буде у служби
промоције локалних инвестиционих и туристичкиох потенцијала општина и
градова страним инвеститорима. Поред иницијатива у области развоја
индустрије, може се допринети и промоцијом конкретних понуда за викенд,
агро, ловни и манифестациони туризам, којима би се покренуло локано
становништво и мало предузетништво, односно понудили конкретни
инвестициони програми у које дијаспора може да улаже.
6. Формирати ажурну и свеобухватну базу наших сународника у
дијаспори што се може урадити и кроз предстојећи попис и овај документ
доставити свим институцијама Владе Републике Србије које имају
активности усмерене ка дијаспори.
9

10. Реализација: Потребно је покренути кампању уз подршку националних и
локалних медија (кроз општине) и појаснити разлоге за формирање базе
сународника у дијаспори како би ова иницијатива дала резултат и смањила
суревњивост према анкетарима који би прикупљали податке о Србима у
расејању. Анкету би требало употпуни са питањима о евентуалним
члановима домадинстава који бораве у иностранству. Уколико није
изводљива национална акција, предлаже се реализација ове иницијативе на
локалном или регионалном нивоу као иницијатива општина да развију базе
података о својој дијаспори и тако створе основ за информисање и сарадњу.
7. Пружити оперативну подршку председницима општина у
успостављању комуникације са дијаспором зу циљу грађења сарадње и
поверења са дугорочним ефектима на промоцију инвестиционих
потенцијала и привредни развој општина.
Реализација: Предлаже се да НАЛЕД припреми типско писмо које би уз
подршку Министарства вера и дијаспоре било достављено свим локалним
самоуправама које имају сународнике у расејању, а којим позивају своју
дијаспору на сарадњу засновану на међусобном поверењу. Уз писмо на
меморандуму општине, би требало доставити и основна документа о
привреди у општини (стратегија, промотивни материјал, календар
манифестација) и редовном динамиком слати билтен о раду општине,
односно позиве за инвеститоре.
8. Развијати редовну комуникацију, поверење и сарадњу са дијаспором у
циљу реализације образовних и економских програма – размене студената,
боравак у породици, привредне и инвестиционе мисије.
Реализација: након успостављања редовне комуникације, размене
информација и изградње поверења, организовати привредне сусрете
председника општина и локалних привредника, са одабраним
привредницима из српске дијаспоре које би биле уприличене током летњих
и зимских месеци када наши сународници посећују Србију. Оваква пракса
постоји на националном нивоу где је такође осетна потреба да се ови напори
интензивирају и учине садржајнијим како бисмо потигли жељене ефекте.
9. Формирати волонотерски центар младих у дијаспори који би деловали
као тим за подршку у реализацији идеја из матице – обезбеђивање превода
докумената на стране језике, пружање контаката, размена информација,
промоција инвестиција и туризма.
10

11. Реализација: предлаже се оснивање студентских мрежа и удружења српких
студената у иностранству на волонтерској бази у циљу смањења трошкова
које локалне самоуправе сносе у покушају да обезбеде материјале и
презентације на страним језицима, односно да остваре контакте са
пословним и институционалним партнерима у иностранству. Удружења би
пружала сву логистичку подршку, услуге превођења, рад на изради
пројеката, организовања посета едукативног карактера младих из Србије,
као и стручну помод када је у питању развој пројеката и примена стеченог
знања и искустава студената стечених током њихових студија или
практичног рада у иностранству.
10. Обогатити развојне планове општина програмима за дијаспору –
припремити инвестиционе профиле и локалне/регионалне програме улагања
у малу привреду, односно програме за развој туризма (поред етно, агро,
културног и ловног туризма, ставити акценат на здравствени и бањски
туризам и геронтолошке центре) који би могли бити интересантни за
дијаспору у смислу одмора, али и улагања.
Реализација: приликом развијања акционих планова за реализацију
пројеката предвиђених развојним плановима општина, треба обратити
пажњу на програме који би могли бити од интереса за дијаспору и допунити
план реализације активностима које би омогућиле информисање и
укључивање дијаспоре у реализацију развојних и инвестиционих програма.
Посебно интересовање дијаспоре постоји за боравак и улагање у
здравствени и бањски туризам што би требало подстаћи и омогућити.
11. Обезбедити општинске стипендије за студирање у иностранству и
омогућити повратак студената у матицу и запослење по завршетку студија.
Уз подршку локалне привреде, обзебедити део средстава за стипендирање
као и набавку опреме за најбоље студенте, пре свега оне који су економски
угрожени, као и могућност за запошљавање свршених студената.
Реализација: најбољи студенти би били постављени као млади амбасодори
у градовима у којима студирају како би на одређеном говорном подручју
искористили њихово познавање језика којим владају, упознатост са радом
локалних организација, као и пословно окружење у циљу повезивања
страних инвеститора и фондација са инвестиционим приликама у Србији.
12. Анимирати одабране представнике српске привредне дијаспоре да
служе у функцији амбасадора нових инвестиција. Кроз ангажовање
истакнутих привредника у дијаспори, успоставити контакте и могућности за
привредну сарадњу, презентацију општинских потенцијала и промоцију
туристичке понуде Србије.
11

12. Реализација: општина би требало да идентификује одабраног члана своје
привредне дијаспоре, а који би био задужен за представљање туристичких и
инвестиционих потенцијала у земљи боравка, односно конкретних
инвестиционих и туристичких програма које би му општина достављала.
Овај представник би био задужен за лобирање код потенцијалних
инвеститора, институција и туристичких бироа, са циљем орагнизације
посета и мисија у локалну самоуправу у матици. Акценат би био на
туристичким, културним и привредним манифестацијама у циљу
упознавања и успостављања основа за сарадњу.
13. Укључити дијаспору у кулутрни и привредни живот матице кроз
редовно обавештавање о програмима и манифестацијама које се одржавају у
земљи и иностранству и кроз програм братимљених градова јачати
привредне и културне везе ѕа српском дијаспором.
Реализација: уз минимално ангажовање средстава, могуће је организовати
привредно-културне сусрете са представницима збратимљених градова и
српске дијаспоре где би се кроз манифестације попут „Дани српске привред
у Бечу“ или на пример „Дани српске кухиње у Франкфурту“ привукли
представници наше дијаспоре, али и одабраног збратимљеног града да
активно учествују, упознају Србију и буду охрабрени да са њом успоставе
дугорочну привредну сарадњу.
14. Организовати учешће на међународним сајмовима у сарадњи са
српском дијаспором кроз заједничке наступе и штандове, односно
ангажовање дијаспоре кроз клубове и удружења у промоцију инвестиционих
потенцијала Србије и заказивање/организацију састанака са потенцијалним
партнерима у иностранству.
Реализација: основна идеја је да се кроз успостављену мрежу за
комуникацију са дијаспором, квалитетно припреме и организују посете
сајмовима у иностранству, где би дијаспора имала активну улогу у
припреми промотивног материјала али и информисању општина и предузећа
из матице о условима пословања у одабраној земљи, као и о културолошким
навикама које могу бити извор неразумевања у покушају да се успостави
сарадња. Млади из дијаспоре могу да буду ангажовани као преводиоци и
административно особље на штандовима због знања језика земље домаћина.
15. Организовати кампове (извиђачи, етно камп, уметничко занатство,
сликарске колоније, научно-истраживачки кампови, итд.) за младе из
дијаспоре и иностранства који представљају изузетну културно-привредну
спону у сарадњи са Србима у расејању и престижним универзитетима на
12

13. којима млади студирају. На овај начин се успостављају везе са центрима
знања и нових технологија и ствара основ за напредак наше привреде.
Реализација: кампови као форма која не изискује велика средства и
организацију, могу бити основ за успостављање сарадње са младима у
дијаспори, као и универзитетским центрима на којима студирају, а
истовремено успостављају јаке интер-културалне везе међу младима.
Предлажу се као једна од редовних активности канцеларија за младе и могу
бити повезани са реновирањем-адаптацијом одабраног културног или
историјског објетка у месту одржавања кампа.
Као резултат праксе, настала је пројектна идеја за ангажовање студената на
директној промоцији општина у својству промотера који би опремљени
адекватним материјалима (профил општине, профили привредних сектора и
описи пројеката) били у могућности да кроз директне контакте и учешће на
сајмовима промовишу инвестиционе потенцијале општина домаћина. Ова
идеја ће бити разрађена у конкретан предлог пројекта како би уз неопходну
финансијску подршку била квалитетно реализована.
13

14. В) Препоруке за локалне самоуправе у којима је обављана
пракса
Заједничке препоруке за локалне самоуправе у којима су студенти обављали праксу
са предлозима за унапређење локалног економског и промоције инвестиционих
потенцијала општина
 Припремити инвестиционе понуде и турстичке програме на нивоу
појединачних општина односно одабраних региона
 Поставити саобраћајну и туристичку сигнализацију
 Обезбедити да канцеларије туристичких организација раде викендом
 Поставити промотивни материјал општина у клубове и амбасаде у дијаспори
 Отворити инфо центре на главним туристичким дестинацијама
 Осмислити и припремити самосталан наступ општина и/или туристичких
организација на одабраним сајмовима у иностранству уз подршку дијаспоре
 Организовати регионални тренинг центар за припрему ЕУ пројеката
 Превести општинске промотивне материјале и инвестиционе профиле на
више страних језика
 Извршити прерасподелу посла и систематизацију (број) запослених у оквиру
општинских одељења у циљу ефикаснијег деловања
 Омогућити континуирану едукацију запослених у канцеларијама за ЛЕР
(страни језици, вештине презентације, промоције, маркетинга, преговарања)
 Оформити тим за подршку инвеститорима и упознавање са свим аспектима
у сарадњи с општином (инфраструктура, процедуре, амбијент на локалу)
 Успоставити и унапредити сарадњу са постојећом привредом
 Унапредити радну етику и професионализам у комуникацији са странкама
 Едуковати јавна предузећа за припрему пројеката у ЕУ формату
 Укључити привреду у планирање развоја у општини кроз привредни савет
Поред општих препорука, студенти су дефинисали и кључне предлоге за сваку
општину појединачно. У прилогу су само назнаке ових предлога, док ће се даљом
директном комуникацијом између практиканата и општина ови предлози даље
разрађивати.
14

15. Крагујевац
 Отворити могућност запослења у градској управи за младе, образоване и
мотивисане кадрове,
 Омогућити учешће младих у градској управи и локалној заједници у
процесу доношењу одлука од важности за развој града, али и за унапређење
рада и организације управе,
 Укључити привреду у активну промоцију инвестиционих и туристичких
потенцијала општине.
Врање
 Идентификовати изворе средстава и обезбедити додатно финансирање за
локалну привреду,
 Припремати регионалне пројекте у сарадњи са суседним општинама,
 Мотивисати дијаспору да се укључи у промоцију града са акецентом на
повољно пословно окружење које град нуди и туристичке потенцијале
региона – Врањска Бања, Скијалиште Бесна Кобила, околна језера, итд.
Рума
 Унапредити координацију између различитих канцеларија у оквиру управе
(конкретно између Канцеларије за младе и Туристичке организације),
 Омогућити запошљавање додатних/младих кадрова за припрему пројеката
на конкурсима,
 Размотрити задуживање општине као могућност за финансирање развојних
пројеката,
 Радити на интензивној медијској промоцији инвестиционих потенцијала,
 Укључити дијаспору у успостављању контаката са економским аташеима и
привредницима у иностранству.
Сокобања
 Повећати планску искоришћеност огромног туристичког потенцијала
општине (већина туриста су на лечењу),
 Увести механизме награђивања особља у канцеларији за ЛЕР као основе за
мотивацију и посвећено деловање овог одељења,
 Унапредити туристичку сигнализацију, смештајне капацитете и осмислити
разноврсну понуду за домаће и стране туристе.
15

16. Земун
 Обезбедити додатну подршку канцеларији за младе у циљу ширења
активности и подршке волонторском центру,
 Заговарати измену постојећих надлежности у корист градских општина,
 Ангажовати додатно особље (или прерасподелити постојеће кадрове) за рад
у канцеларији за ЛЕР која има много потенцијала,
 Координирати развојне планове (изградња објеката и инфраструктуре) са
потребама заштите културне баштине и старог језгра Земуна,
 Укључити дијаспору у циљану промоцију туристичког потенцијала Земуна
уз активну подршку дипломатског кора у Београду (амбасадори).
Инђија
 Наставити комунално и инфрастукурно опремање индустријских зона,
 Укључити дијаспору и младе у превођење општинских материјала и
презентација на стране језике (арапски, немачки, итд.),
 Организовати циљану дистрибуцију промотивних материјала општине
преко конзуларних одељења и привредних комора Србије до привредних
субјеката и потенцијалних улагача у иностранству,
 Наставити праксу стипендирања студената и пренети ову иницијативу на
друге општине.
Панчево
 Унапредити капацитет градске управе за припрему пројеката у ЕУ формату
 Обезбедити регионалну координацију у припреми апликацијаза
финансирање из европских развојних фондова,
 Аанимирати дијаспору и приватни сектор да се ангажује на промоцији
инвестиционих потенцијала и капацитета за привредну и трговинску
размену,
 Омогућити међународну промоцију кроз регионалну иницијативу у циљу
мапирања српских градова и општина на привредној карти Европе.
Ћуприја
 Успоставити и учврстити контакте општинске управе са сународницима у
дијаспори у циљу развојне и инвестиционе подршке општини,
 Започети процес унапређења повољног пословног окружења и промоцију
инвестиционих потенцијала општине,
 Омогућити запошљавање младих и образованих кадрова у управи и њихово
учешће у доношењу одлука,
 Професионализовати рад свих одељења у оквиру општинске управе,
 Градити поверење између локалне самоуправе и дијаспоре, али важно је да
локална самоуправа буде иницијатор сарадње.
16

17. Велико Градиште
 Развити свеобухватну стратегију промоције општинских инвестиционих и
туристичких потенцијала у циљу при привлачењу нових инвеститора који
би инвестирали у доступне локације на Сребрном језеру (реке Пек и Дунав,
тврђава Рам) и капацитете за етно туризам,
 Развијати дунавски туризам кроз пристан за бродове,
 Унапредити материјале који су постављени на интернет презентацију
општине и обезбедити превод на стране језике,
 Осмислити активнију медијску и маркетиншку стратегију општине на
националном и регионалном нивоу,
 Успоставити координацију и градити сарадњу и поверење између малих и
средњих предузећа са локалном самоуправом.
Апатин
 Формирати канцеларију за ЛЕР и канцеларију за дијаспору,
 Осмислити стратегију за промоцију и унапређење маркетинга и имиджа
општине непостојање инвеститора,
 Унапредити информисаност о изворима средстава и омогућити ангажовање
на већим пројектима,
 Омогућити обуку запослених кроз семинаре, конференције, тренинге за
запослене у општини и младе за праћење конкурса за пројекте, радионице за
језике и компјутери, обука кадрова,
 Користити прекограничну компоненту и мултикултурност града у
привлачењу инвестиција из земаља са којима постоји историјска спона
(Немачка, Мађарска, Хрватска),
 Организовати кампове за младе и омогућити учлањење у младе истраживаче
Србије,
 Припремити базу података сународника у иностранству,
 Промовисати туризам на Дунаву и програме прекограничне сарадње у
привреди и туризму.
Нови Бечеј
 Обезбедити повољне инвестиционе кредите од стране донатора и
комерцијалних банака за локалне привреднике и пољопривреднике,
 Обезбедити адекватне услове и подршку за пласман производа и услуга
МСП на домаћем и страном тржишту,
 Понудити одговорајуће и повољне услове најма простора за рад и развој
МСП у свим насељима општине.
17

18. Врњачка бања
 Омогућити већу искоришћеност смештајних капацитета у току године,
 Формирати канцеларију за ЛЕР,
 Припремити презентацију општине на одабраним манифестацијама у
дијаспори и представљање потенцијала- повезивање,
 Повезати локалну привреду са представником дијаспоре (Вода Врњци –
повезивање са инвеститором),
 Представити туристичке потенцијале дијаспори преко привредне коморе
Србије у иностранству и наших дипломатско конзуларних представништава,
 Промовисати бањске и здравстевне капацитете нашим лекарима у дијаспори
како би упућивали наше сународнике на лечење у Врњачку Бању
(здравствени центар Меркур који је изизетно опремљен), где би трошкове
сносило страно здравствено осигурање.
Пожаревац
 Формирати е-услужни центар и учинити формуларе и обрасце доступним
преко интернета,
 Поставити табле за упућивање на одељења у градској управи,
 Информисати грађане о активностима канцеларије за ЛЕР,
 Припремити стратегију развоја туризма и осмислити туристичке програме,
 Радити на континуираној, осмишљеној и таргетираној промоцији града,
 Унапредити смештајне капацитете.
Неготин
 Унапредити промоцију изузетне туристичке понуде града,
 Разрешити конфликт државе и општине око културних споменика,
 Увести механизме за континуирано информисање дијаспоре кроз
координационе центре и клубове,Припремити нову системизацију
отпуштање вишка радника, спроводјење решења за рушење нелегално
изградјених објеката,
 Промоцију туристичких потенцијала усмерити на етно туризам и
припремити разноврсне туристичке програме са акцентом на промоцију
пимница,
 Адаптирати луку за пристан већих бродова,
 Превести промотивне брошуре на француски,
 Унапредити саобраћајну и туристичку сигнализацију,
 Активирати дијаспору у промоцији туристичког потенијала, веће
самостално ангажовање туристичке организације Неготин,
 Обезбедити професионалну припрему материјала за потенцијалне
инвеститоре.
18

19. Уб
 Унапредити систематизацију и поделу посла у оквиру општинске управе,
 Запослити додатне младе и образоване кадрове за потребе привредног
развоја и привлачења инвестиција,
 Ојачати капацитете канцеларије за ЛЕР кроз ново запошљавање и едукацију
постојећих кадрова,
 Радити на скраћењу процедура за привреду које су у надлежности општине,
 Подстицати и ширити сарадњу са партнерима из Словеније и успоставити
нова партнерства са општинама у региону по овом моделу.
Чачак
 Унапредити културне и друштвене садржаје за локалну омладину и као
мотив за повратак и прилив образованих стручњака (биоскоп, позориште,
затворени базен),
 Учешће на манифестацијами и сајмовима у иностранству како би се
привукли страни инвеститори кроз осмишљену промоцију потенцијала,
 Промовисати инвестициони потенцијал кроз сарадњу са дијаспором,
 Омогућити самостално наступање туристичке организације Чачка,
 Формирати туристичкиг инфо центар у Чачку и околини посебно Овчар
бањи као туристичкој дестинацији,
 Унапредити и проширити смештајне капацитете,
 Осмислити свеобухватну туристичку понуду која ће укључити разноврсну
понуду Чачка и околине,
 Повезивати локалну омладину са младима из дијапоре преко факултета
(партнерство универзитета – организовање семинара, боравак у породици,
итд).
Сомбор
 Формирати канцеларију за дијаспору,
 Интензивирати контакте и сарадњу са дијаспором
 Ангажовати додатне запослене у канцеларији за ЛЕР,
 Омогућити едукацију запослених (страни језици, презентацијске вештине),
 Извршити реорганизацију рада градске управе и прерасподелу послова,
 Унапредити промотивне материјале и промоцију потенцијала града,
 Направити wеб сајт за дијаспору и суседе са којима постоји вековна сарадња
(Немачка. Мађарска, Аустрија).
Параћин
 Пренети модел подршке и промоције привреде на потенцијал за развој
пољопривредне производње,
 Обезбедити подстицаје за гајење нових биљних и животињских врста,
 Понудити тренинге за младе фармере кроз тренинг центар за радну снагу.
19

20. Анализа анкете
У циљу утврђивања степена задовољства 19 студената, који су летњу праксу у
оквиру пројекта обављали у 18 општина Србије, као и у сврху побољшања
организације, оптималног трајања и активности у оквиру праксе у идућој години,
НАЛЕД је спровео упитник међу практикантима.
Резултати анализе ће помоћи да се слабости и недостаци у наставку пројекта
отклоне и наредни програми стручне праксе као једна од сталних летњих
активности у оквиру деловања НАЛЕД-а, подигну на виши ниво.
Упитник је конципиран из два дела – први део обухвата питања карактеристична за
све општине и пројекат “Упознај Србију“ уопштено, док је други део оријентисан
на активности и период боравка практиканата у конкретној општини.
Упитнике су попунили студенти који су праксу обављали у општинама:
Неготин, Сомбор, Велико Градиште, Земун, Врњачка Бања, Уб, Врање, Нови Бечеј,
Панчево, Пожаревац, Апатин, Чачак, Сокобања, Параћин, Инђија, Ћуприја,
Крагујевац и Рума.
1. Одговори практиканата показују да су за праксу сазнали углавном преко
Организације српских студената у иностранству, али и преко Министарства вера и
дијаспоре:
Институција преко које су студенти
сазнали за праксу
ОССИ
Медији
Министарство вера и
дијаспоре
НАЛЕД
Амбасада Републике Србије
График 1: Извор преко којег су студенти сазнали за пројекат „Упознај државу
Србију“
20

21. 2. Практиканти су изузетно задовољни гостопримством у 18 општина у коме се
програм реализовао, а томе у прилог говори и 17 оцена „5“ која представља
највиши степен задовољства за шта су заслужни – Пријатни и љубазни сарадници,
спремни за помоћ и приступ информацијама – како су сами студенти нагласили у
својим коментарима.
3. У току праксе студентима су на располагању била могућност упознавања са
основним општинским документима ( буџетом, статутом, разним другим актима).
О томе који су документи били доступни студентима из дијаспоре показује следећи
график:
Доступност општинских докумената
14
12
10
8
6
4
2
0
Буджет Статут општине Окт о Акт о унутрашњој Друга документа
организацији УО организацији
Доступност општинских докумената
График 2: Општински документи који су били доступни практикантима
На графику се јасно види да је од 19 студената просечно 60% имало приступ и
упознало се са основним општинским документима.
4. На питање „Колико би пракса требала да траје и када је оптимално да се
одржи“, мишљења студената су подударна. Испитаници се слажу да би оптимално
време трајања праксе требало бити 3 седмице у јулу или августу месецу. То је
период када већина има летње паузе у току школовања.
5. Да би пракса била што ефикаснија практиканти истичу да би убудуће конкурс за
праксу требало објавити 2-3 месеца пре почетка исте и да је потребна интензивнија
кампања у току конкурса. По њиховом мишљењу, потребно је преко ОССИ-ја и
других студентских организација у иностранству обавестити амбасаде, српске
културне центре, цркве, затим развити одређене групе преко друштвених мрежа,
али и интензивније најављивати праксу кроз интензивну медијску кампању.
21

22. 6. У корелацији са претходно наведеним су и одговори на питање „На који начин се
може најлакше ступити у контакт са студентима у дијаспори“ одговори указују
да су то превасходно различите студентске организације у иностранству, амбасаде
и конзуларна представништва, факултети као битна карика у оквиру пројеката који
се спроводе и размене знања и студената, српских културних центара, цркава и
других институција којима су локални медији доступни како би се информације
правовремено пласирале.
7. Посете и пракса општинама подразумевала је и присуство практиканата на
заседањима скупштине општине и општинског већа. На жалост само по један
практикант је присуствовао наведеним заседањима, док се осталима прилика није
указала из разлога што се заседања нису ни одржала у времену петнаестодневне
праксе. Смањен обим активности и летњи годишњи одмори су уједно и један од
разлога који је наведен да две седмице ипак нису довољне да би се сагледали баш
сви аспекти рада локалних самоуправа.
8. Практиканти су имали прилике да у оквиру обаве следеће активности:
Посете општинским службама
Активности
16
14
13
11
9
6
Посета Посета Посета Посета Посета Припрема или
услужном одабраном туристичкој канцеларији за канцеларији за унапређење
центру привреднику организацији младе дијаспору презентације
инвестиционих
потенцијала
График 3: Општинске службе које су студенти посетили и у којима су имали
активности.
22

23. Други део упитника односио се на питања везана за рад практиканата и њихово
субјективно виђење рада опстинских служби и успешност општина на различитим
пољима деловања.
Студенти су оцењивали рад следећих општинских служби:
 Канцеларија за ЛЕР,
 Опстински услужни центар,
 Канцеларија/референт за младе,
 Канцеларија/референт за дијаспору,
 Туристичка организација,
 Јавно комунално предузеће,
 Скупштина општине,
 Општинско веће,
 Председник општине/Градоначелник,
 Одељење за скупштинске послове.
С обзиром да је рад служби појединачне општине оцењивао само по један
практикант, подаци се не могу поредити међу различитим локалним самоуправама.
Истовремено, такво поређењене не би било репрезентативно и показивало би само
субјективно мишљење практиканта.
За потребе графичког приказа, за сваку општину из упитника је обрачуната
просечна оцена за све горе наведене службе:
Оцене рада општинских служби
5
4
3
2
1
0
Оцене рада општинских служби
График* 5: Упоредни приказ оцене рада општинских служби у општинама
23

24. Студенти су поред оцењивања рада општинских служби оцењивали и деловање
локалних самоуправа на следећим пољима:
 Помоћ постојећој привреди,
 Привлачење инвестиција,
 Промоција и маркетинг,
 Односи са медијима,
 Писање пројеката и аплизирање за средства донатора,
 Помоћ младима,
 Помоћ незапосленима.
Оцена рада општина на наведеним
пољима
5
4
3
2
1
0
Оцена рада општина на наведеним пољима
График* 6: Оцена рада општине на пољима инвестиција, промоције, маркетинга,
помоћ младима, писање пројеката и другим активностима
Студенти истичу да иако период овогодишњег трајања праксе можда јесте кратак,
да је ипак било довољно времена да се упозна механизам функционисања
општинских служби, механизам доношења одлука, инвестициони и други
потенцијали. 50% практиканата је за потребе општине урадило превода одабраних
материјала (презентације, промотивни материјал, текстови на интернет
презентацијиж) на језик земље у којој студирају, било да је то део званичног сајта,
општинских инвестиционих потенцијала, туристичке понуде и друго. Студенти су
у потпуности задовољни додељеним менторима и истичу да ће се сарадња и даљи
контакт наставити и по повратку у иностранство.
24

25. Распоред практиканата по општинама
Презиме и име студента Општина
Предмет студија
и земља студија домаћин
Баста Ана
1. (Француска) Политичка антропологија Апатин
Буквић Маша
2. (Француска) Право и политичке науке Неготин
Васић Катарина Предузеће и језичко
3. (Француска) образовање Пожаревац
Ђорђевић Тијана Урбанистичко планирање и
4. (Италија) политички дизајн Рума
Живојиновић Дамир
5. (Италија, Француска) Менаџмент и архитектура Панчево
Јовановић Санела Интернационална економија и Велико
6. (Француска) глобализација Градиште
Космина Катарина
7. (САД) Политичке науке и филм Земун
Лазачић Бојан
8. (Италија) Архитектура Сокобања
Лукић Марко Друштвене и хуманитарне
9. (САД) науке Сомбор
Вељковић Бранислав Међународна економија и
10. (Италија) финансије Врање
Његован Маша
11. (Италија) Економија и менаџмент Крагујевац
Павловић Иван
12. (Аустрија) Економија Инђија
Плазинић Александра Међународни односи и
13. (Француска) европске студије Чачак
Петрашиновић Горан
14. (Немачка) Економија Врњачка Бања
Поволни Терезиа
15. (Словачка) Социјалне и економске науке Нови Бечеј
Равојска Катерина
16. (Македонија) Филозофија Параћин
Ранисављевић Борис
17. (Канада) Политичке науке Земун
Тодоровић Никола
18. (Италија) Економија Уб
Малушић Јасмина
19. (Аустрија) Немачки језик и књижевност Ћуприја
25

26. Прилози:
П1) Агенде и радни материјали
П2) Упитник
П3) Биографије практиканата
П4) Исечци из новина
26

27. П1) Агенде и радни материјали
ЛЕТЊА ПРАКСА ЗА СТУДЕНТЕ ИЗ ДИЈАСПОРЕ
„УПОЗНАЈ ДРЖАВУ СРБИЈУ“
УВОДНА РАДИОНИЦА
Хотел Балкан, недеља, 14. август, 18:00 - 21:00
18:00 – 18:15 Окупљање учесника / пиће добродошлице
18:15 – 18:30 Уводна реч
Даниела Додиг, координатор пројекта, НАЛЕД
Татјана Гарчевић, Министарство вера и дијаспоре
18:30 – 18:40 Представљање учесника
18:40 – 19:00 Основе локалног економског развоја
Јелена Бојовић, програмски директор НАЛЕД-а
19:00 – 19:20 Улога Канцеларије за локални економски развој
Милица Стефановић, маркетинг менаџер НАЛЕД-а
19:20 – 19:40 Локалне самоуправе и привреда – пример из праксе
Ђорђе Милошевић, Теленор
Катарина Панић, Теленор
19:40 – 20:00 Очекивања учесника
20:00 – 21:00 Вечера
27

28. Семинар на Опленцу (26.-28. август 2011.)
Петак, 26. aвгуст
19:00 – 20:00 Окупљање студената у хотелу Опленац
20:00 – 20:30 Обраћање председника општине Топола, Драгана Јовановића
20:30 – 21:30 Вечера
Субота, 27. август
08:30 – 09:00 Доручак
09:00 – 10:30 Радионица
10:30 – 10:45 Кафе пауза
10:45 – 12:15 Радионица
12:30 – 13:30 Ручак
14:00 – 18:00 Обиласци
Маузолеј династије Карађорђевић - Црква Светог Ђорђа
Кућа Краља Петра I – Галерија са тематским поставкама
везаним за династију Карађорђевића
Виноградарева кућа – Легат српског сликара Николе Граовца
Карађорђев конак и Карађорђева црква – Црква Пресвете
Богородице
20:00 – 21:00 Вечера
Слободно вече у Тополи
Недеља, 28. август
10:00 – 10:30 Доручак
11:00 – 14:00 Обиласци
Опленачки пут вина – Карађорђева винарија и Подрум вина
Александровић
Посета Агранели, произвођачу сувих шљива
28

29. Свечани пријем поводом завршетка пројекта
„Упознај државу Србију“
недеља, 28. август 2011. године, од 19:00 до 20:30h
Бели двор, Булевар Кнеза Александра Карађорђевића 96, Београд
18:00 – 19:00 Обилазак Белог двора са водичем - практиканти
19:00 – 19:30 Окупљање гостију и поздрављање са Њиховим
Краљевским Височанствима Престолонаследником
Александром II и Принцезом Катарином
19:30 – 19:45 Уводна реч домаћина Н.К.В. Престолонаследника
Александра II Карађорђевића
Кратко обраћање Извршне директорке НАЛЕД-а,
Виолете Јовановић
Утисци студената – Тиијана Ђорђевић, студент
Урбанистичког планирања и политичког дизајна у
Италији и практикант у општини Рума
19:45 – 20:30 Изјаве за медије / Коктел
29

30. П2) Упитник
Евалуација пројекта „Упознај државу Србију“
1. У којој мери сте задовољни праксом?
1 (незадовољан) 2 3 4 5 (изузетно задовољан)
Коментар________________________________________________________
2. Да ли је пракса испунила Ваша очекивања?
ДА
НЕ
Делимично
Коментар_________________________________________________________
3. Да ли сте задовољни организацијом праксе?
ДА
НЕ
Делимично
Коментар_________________________________________________________
4. Да ли сте задовољни целокупним програмом праксе?
ДА
НЕ
Делимично
Коментар_________________________________________________________
30

31. 5. У којој мери сте задовољни пријемом и сарадњом са Вашим ментором у
општини?
1 2 3 4 5
Коментар_________________________________________________________
6. У којој мери сте задовољни активностима праксе током Вашег боравка у
општини?
1 2 3 4 5
Коментар_________________________________________________________
7. У којој мери сте задовољни обезбеђеним смештајем у општини?
1 2 3 4 5
Коментар_________________________________________________________
8. У којој мери сте задовољни сарадњом са НАЛЕД-ом током трајања праксе?
1 2 3 4 5
Коментар_________________________________________________________
9. Да ли бисте се опет пријавили за другачији програм студентске праксе у
Србији?
ДА
НЕ
Коментар_________________________________________________________
10. Сугестије – како побољшати информисање студената, организацију и
програм праксе? Како одржавати конктакте са нашом дијаспором? Како
промовисати економске програме из матице међу потенцијалним улагачима
у дијаспори?
__________________________________________________________________
31

32. П3) Биографије практиканата
Маша Његован – рођена 12.7.1988. студент друге године мастер студија економије
и менаџмента из иновација и технологије на Бокони универзитету у Милану,
Италија. Разлог за одабир града Крагујевца за летњу праксу лежи у индустријском
потенцијалу овог града, као и повезаношћу са аутомобилском индустријом која је
предмет њеног магистарског рада и добрим односима са инвеститорима из Италије.
Пракса у Крагујевцу је по многим критеријумима премашила њена очекивања, а
нада се да ће се у будућности овај програм додатно унапредити и придобити пажњу
већег броја наших студената из иностранства.
Иван Павловић – рођен 8.9.1982. дипломирани економиста и економски правник
економског универзитета у Бечу, Аустрија. Мотив за летњу праксу у општини
Инђија је висок степен привредног развоја ове општине, као и њене пословне везе
са инвеститорима са њемачког говорног подручја. Током двонедељне праксе је
обишао бројне инвеститоре и стекао практична знања о функционисању локалне
самоуправе. Добио је понуду председника општине за краткорочни консултантски
ангажман у општини који ће вероватно прихватити.
Тијана Ђорђевић – рођена 6.12.1988. дипломирани инжењер архитектуре и
студент друге године мастер студија из урбанистичког планирања и политичког
дизајна на Политецхнико ди Милано универзитету и студент Алта Скуола
Политехника, 7. генерације. Мотивација за пријаву за пројекат „Упознај државу
Србију“ у Општини Рума била је упознавање са пројектом индустријског развоја на
локацији Румска петља, као и упућивање у аграрне стратегије општине, користећи
све своје пољопривредне ресурсе као централна самоуправа Срема.
Ана Баста – рођена 17.12.1987. дипломирала на Филолошком факултету у
Београду и уз помоћ стипендије Европске комисије наставила студије на
Универзитету Сопхиа Антиполис у Ници. На департменту за Политичку
антропологију ради Мастер рад са називом Утицај бомбардовања 1999. на младе у
Србији и покушава да Србију приближи Француској. Кроз пројекат „Упознај
државу Србију“ је желела да ближе упозна начин рада и функционисања локалне
самоуправе, али и да својим идејама допринесе бољој мотивацији младих у Србији
да се укључе у унапређење локалног економског развоја у општини Апатин.
32

33. Марко Лукић – рођен 22.6.1990. студира четрврту годину са темом глобални
односи са тежиштем у интернационалном економском развоју на Георге Масон
Универзитету у Фаирфакс, Вирджинији у САД. Мотив за обављање праксе у
Сомбору је био да стекне практично искуство и упозна се са функционисањем
локалних самоуправа у Србији. Иако рођен у САД, планира да се после мастер
студија врати у земљу и активно се укључи у пројекте локалног економског развоја
и привлачења инвестиција.
Дамир Живојиновић – рођен 22.10.1978. Мастер инжењер архитектуре, тренутно
на Мастер II постдипломским специјалистичким студијама, паралелно у Риму и
Паризу, у области пројектног менаджмента комплексне архитектуре. Усавршавао
се у државним и регионалним агенцијама за урбанистички развој у Паризу, Риму,
Барселони и Хамбургу на имплементацији ЕУ инвестиционих фондова. Могућност
аплицирања на ЕУ развојним програмима за српске градове и регионе, био је
основни мотив да током летње праксе стави граду Панчеву на располагање своје
искуство у тој области.
Александра Плазинић – рођена 20.6.1983. Завршила је Економски факултет у
Београду, где је и магистрирала међународни менаџмент и маркетинг. Школовање
је наставила у Ници и Берлину на тему међународних односа и европских студија,
мастер 2. Изузетно интересовање показује за пројекте који позитивно утичу на
боље искоришћавање развојних потенцијала локалних заједница. Знање и искуство
стечено у земљи и иностранству планира да употреби за сарадњу на пројектима
родног града Чачка, посебно у контексту европских интеграција.
Маша Буквић – рођена 26.7.1990. у Београду. У Француску одлази са 16 година, у
трећем разреду гимназије, где наставља и студије права и политичких наука на
универзитету Паул Цезанне у Аиx-ен-Прованце-у. Пројекат „Упознај државу
Србију“ заинтересовао ју је због могућности упознавања са уређењем наше земље
на локалном нивоу. Сматра да је за развој потребно почети од основне ћелије
односно општине. Ова пракса омогућила јој је да своја размишљања усмери ка
правим решењима за унапређење економског развоја у општини Неготин.
Катарина Космина – рођена 14.12.1991. студент је друге године основних студија
на Нортвестерн универзитету у Чикагу. У оквиру пројекта „Упознај државу
Србију“ праксу је обављала у општини Земун. Као студент филма и међународних
односа, интересовала се директно за рад пројеката општине који укључују туризам,
културу и образовање. Највише похвала упутила је Канцеларији за младе, која
упркос готово непостојећем буџету успева да снажно делује у области едукације и
стварања бољих услова у друштву за младе.
33