SlideShare une entreprise Scribd logo

Pposebna porodicna zavetina 3 - 4

•
•
Üzeyir Lokman ÇAYCI : Artiste, Ecrivain, Poète D.G.S.A.U.E.S.Y.O. - Concepteur industriel - Architecte d'intérieur
Üzeyir Lokman ÇAYCI : Artiste, Ecrivain, Poète D.G.S.A.U.E.S.Y.O. - Concepteur industriel - Architecte d'intérieur

http://www.slideshare.net/debeljackitatjana/pposebna-porodicna-zavetina-3-4

1  sur  100
Télécharger pour lire hors ligne
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije 3-4 prole}e - leto 2007 NA SLONU. TAJLAND. 25 GODOVA U OVOM BROJU A V O U SRPSKOJ NARODNOJ TRADICIJI, KWI`EVNOSTI I ALHEMIJI (temat) D`im Dim Higin, prire|iva~ MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA EDICIJA CARSKI REZ EDITION SECTIO CAESAREA UZEYIR LOKMAN ÇAYCI, ALEKSEJ ^URILOV PRILOZI ZA ISTORIJU TZV. NOVIJE SRPSKE BIROKRATSKE KWI`EVNOSTI (nastavak iz prethodnog dvobroja - 1) ... KOTERIJE, ILI PONOVO O JOVANU SKERLI}U (M. LUKI}) PRE]UTKIVANI PISCI. SKRIVENE VREDNOSTI ... MART GORSKI * Dr. Sc. JADRAN ZALOKAR * MIR~A BELATUKADRUZ . PESME MIRJANE S JOVI} * S ONE STRANE - odlom. iz rukop. DALIBOR FILIPOVI}. i dr. PI{ETE NAM...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Osnovana Osniva~ Miroslav 1983. Luki} Zona `ive tradicije, kwi`evnosti i alhemije Ure|uje Redakcija Koli Ivawska, Ivan [i{man, sekretari izlazi digitalno i {tampano izdawe (na papiru) 4 puta godi{we u sveskama do 7 {t. tabaka Adresa redakcijei administracije 1 000 Beograd 1 Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13 tel. 063 / 7 669 853 Kwi`arska cena pojedine sveske 200 din. Za inostranstvo - dvostruko Direktna kupovina od izdava~a 120 din. Cena digitalnog izdawa 25 din. Godi{wa pretplata 800 din. Za pravna lica 1 400 din. Za pretplatnike iz Evrope 30 evra Za pretplatnike iz Amerike 35 dolara Detaqnije informacije Web site www. zavetine-83. com E- mail zavetine@verat.net faks + 381 11 2623 257 E- mail odgovornog urednika suz207@verat.net
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA SADR@AJ broja 3-4 / prole}e-leto 2007 LIVEWE KOSITRE a v o u srpskoj narodnoj tradiciji, kwi`evnosti i alhemiji (temat) ............................. 4 avo i wegov [egrt (srpska narodna bajka) ............. 10 Bog- |avo - ~ovek ... M. L. ..........................................12 I Mo`e li se po{teno govoriti o i~emu osim o bogu i sebi? (Sioran) ili {ta zna~i favorizovati |avola - daleko mu lepa ku}a? Umesto uvoda - D`im Dim Higin, prire|iva~ .................14 II MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA ............................................... 18 DOSIJE BOGA (Tajna tajnog dosijea) ............................. 21 SNOVI OTKUCAVAJU TAJNE ............................... 22 UMOVANJE AVOLA O FENOMENALNOM, BITKU, TUBITKU, SAMOBITKU .......................... 27 "PLETISANKE" SAMO]E NESTALOG AVOLA .... 35 E P I L O G .............................................................. 69 III N EOPHODNE NAPOMENE PRIRE | IVA ~ A ........... 70 VESTI IZ EDICIJE ZAVETINE Nova kwi`evna tribina ALASOVA UDICA K.I. [ole... 76 SVE DAQE NEDOUMICE OKO OVOGODI[WEG KONKURSA ZAVETINA ZA 12 NOVIH KWIGA... 78 Pesme MIRJANE S JOVI} ......................................... 79 S one strane - odlom. iz rukop. DALIBOR FILIPOVI}.... 83 MILIVOJ KOSTI} KOLE ilustrator .................................................................. 84 EDICIJA CARSKI REZ EDITION SECTIO CAESAREA UZEYIR LOKMAN ÇAYCI SIMDI GIT... SONRA GEL... 85 idi sada ... i vrati si kasnije ...................................... 86 ALEKSEJ ^URILOV: TRI PESME ................................. ... 88 PREVREDNOVAWE PRILOZI ZA ISTORIJU TZV. NOVIJE SRPSKE BIROKRATSKE KWI`EVNOSTI (nastavak iz prethodnog dvobroja - 1) ... 90 Koterije, ili ponovo o Jovanu Skerli}u .................... 90 PRE]UTKIVANI PISCI. SKRIVENE VREDNOS- TI SRPSKE (I DRUGIH) KWI@EVNOSTI I KULTURE RUSI ......... MART GORSKI ...................................... 95 O pojmu "priroda" u Vedama ....Dr. Sc. JADRAN ZALOKAR 96 FRAGMENT ........ Mir~a Belatukadruz .................... 97 OGLEDALO POSEBNE PORODI^NE ZAVETINE PI{ETE NAM... .................................................. 99 Od ovog broja objavqujemo ........................................... 100 FOTOGRAFIJE, ILUSTRACIJE U OVOM BROJU MILIVOJ KOSTI} KOLE, UZEYIR LOKMAN ÇAYCI, ALEKSEJ ^URILOV M. SLAVI} (J. Sokolovi} i M. Slavi}, NA SLONU, TAJLAND; nasl. strana) 3
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije LIVEWE KOSITRE AVO U SRPSKOJ NARODNOJ TRADICIJI, KWI`EVNOSTI I ALHEMIJI AVO. - Vrag je stari narodni naziv, poznat u svim srpskim krajevima, ali je uglavnom postao arhai~an, potisnut, pod uticajem crkve, gr~kim nazivom |avo. Stari naziv “bes” za |avola odr`ao se uglavnom na Kosovu i Metohiji. Ime |avola se ne spomiwe, jer:”Zlo odlazi bez poziva.” “Mi o vuku, a vuk na vrata.” Kada se spomene, onda se doda:”Daleko mu lepa ku}a”. “Spomenuo se, ne povratio se.” U Grbqu uz re~ vrag pqune se na levu stranu i izgovori: “Nalet ga bilo.” “Anatema ga bilo.” “^asni ga krst ubio.” Zato se wegovo ime radije zamewuje pogrdnim nazivima ili eufemizmima:nekr{tenik, naletnik, ne~astivi, ne~astivnik, ne`id, bradailo, kusi, repowa, rogowa, vodac, matori, prokletnik, anatem- nik, an|ama. Po verovawu, kada je Bog stvorio zemqu i nebo, `iveeo je sam, pa mu dosadilo. Jednom spazi svoj lik u vodi, pa ga o`ivi. Taj o`iveli stvor po~ne da kvari bo`ije poslove. Onda Bog stvori ~oveka, suparnika neposlu{noga stvora, |avola. Po drugoj verziji, najstariji an|eo u raju postao je ohol, ~esto se zamerao Bogu, pa je poku{ao da postane stariji od wega. U toj te`wi pridobio je uza se neke an|ele, pa po{li na Boga. Ali ih je Bog preduhitrio i sve isterao iz raja: najgre{nije je oterao u pakao, mawe gre{ne je proterao sa neba i oni sada lutaju po vasioni, a kolebqive otpravio na zemqu. Tako su od neposlu{nih an|ela postale tri vrste |avola: pak- lewaci u paklu, vetrewaci u vetru i ne~astivi na zmeqi. Svi oni mrze Boga i sve {to je on stvorio, pa i qude. Po{to su |avoli postali bo`ji otpadni- ci, to oni ne trpe wega i wegovo ime, niti imaju pozdrave u kojima se spomiwe Bog. Naposletku, pos- toji i verovawe da se |avo ispilio iz jajeta koje je sneo petao od devet godina, a koje je ~ovek nosio pod levim pazuhom tri meseca. Zato }avo ponekad poma`e ~oveku u wegovim nevoqama. avo ima lik ~oveka, ali s malim rogovima na vrhu ~ela, sa izbuqenim i krvavim o~ima, ruwav je po celom telu, u licu crn, sa {iqastom bradicom unapred povijenom kao u jarca, retkim brkovima, a nos mu je duga~ak i povijen kao u orla. Mla|i |avoli imaju rep, a stariji su kusi, jer im je otpao. U{i i noge u |avola su kao u koze, na rukama prsti sa orlovskim noktima. avoli imaju samo jednu kost, pa i ona je {upqa. U pore|ewu se kazuje: “Ru`an kao |avo.” On je demon zagrobnog ili tamnog sveta, a sve {to je u tom svetu crno je, pa je i on crn. Od atributa, |avo ima malu kapicu, u kojoj je wegova ~arobna mo}. Ko uspe da mu je nekako oduzme, taj postaje vidovit. avo nudi sve {to se za`eli da bi povratio svoju kapicu. On nosi uza se crni ~arobni {tap. Ko uspe da pribavi wegov {tap, taj dobija mo} opsewivawa. Ako se {tap izgubi, izgubi se i ta mo}. avo gubi magijsku mo} i kad stane pred gravidnu `enu, jer je ona od Boga blagoslovena zato {to pod srcem nosi ~edo. Paklenaci u paklu imaju trorogi {tap u obliku osta, kojima gone i nabadaju gre{nike. Stani{ta |avola su virovi, ritovi, duboke reke s vrtlozima, ponori, jezera, jame, pe}ine, stare vodenice, ku}i{ta, bunari, drveta, mostovi i raskrsnice. avoli ne ulaze u sudove koji imaju poklopce. Najradije se zadr`avaju pod vodeni~nim vitlom. Oni se neprestano kre}u, nikad nisu na jed- 4
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA nom mestu. Putuju no}u, naro~ito za vreme nekr{tenih dana. Pred zoru uska~u u stare bunare, da u wima predane. Ima ih u rupama, na buwi{tima, drvqanicima i svuda kod voda. Ku~i kazuju da najvi{e |avola ima u Bukumirskom jezeru, a Hercegovci u Nin~oj jami u Gata~kom poqu. Neki toponimi su dobili imena po |avolovim stani{tima: Vra`je jezero na Durmitoru, a sa obe strane jezera je po jedna brdska Vra`ja glavica, Vra`je police u Ku~ima, avoqi most na reci Kara{u, Vra`ogrnci, seli na reci Ra{koj kod Novog Pazara, jedno selo na Timoku kod Zaje~ara i jedno kod Sjenice, Vragope~ je ogranak [are, Vra`ica je vrh u ra{kom Podgoru, Vra`ji kamen je u P~iwi, Vra`a glava je toponim u vlasinskom selu Brodu, Vra`ja glava je vis povi{e izvora Temske. Svi navedeni nazivi toponima, osim jednog, su iz vremena pre pojave upotrebe tu|eg naziva |avo. Po predawu, stani{te |avola je bilo u mehu na dnu mora. Kad su se namno`ili, pre{li su na suhu zemqu, pa ih, tobo`, sada ima po starim grobqima, pod ku}nom strehopm, na tavanu, u zapustelim i nedovr{enim ku}ama. Sastaju se na raskrsnicama, u ptocima, pod starim mostovima i pod orasima.Rado se vru po drve}u, naro`ito na vrbu i zovu, zavla~e se u trsku i trwe. Privi|aju se no|u, ali se nev- idqivo javqaju i dawu. Prisustvuju qudskim poslovima. Kad se pojavi vihor, kazuje se da u wemu igraju |avoli s ve{ticama. Vrag i paklewak su narodni dualisti~ki nazivi za |avola. Vrag je smiren, dobar |avo. Otuda je nas- tao naziv vragolan za {aqiv~inu. O dobrom vragu kazuje se:”Ni |avbo nije tako crn kao {to qudi gov- ore.” “I |avolu treba zapaliti sve}u” (ka`e se kada se izbegne neka o~igledna opasnost). “U`di (zapali) svecu jednu sve}u, a |avolu dvije.” “U nevo- qama se i |avo zove u pomo}.” Po predawima, |avo je pozajmio siromahu vre}u novaca, dao lovcu demon- skog psa, prihvatio carevu k}er koju je otac prokleo, nagradio ~oveka koji mu je spasio `ivot, odr`ao datu re~, vra`ja majka je skrivala junaka od pogibi- je, itd. avoli obilato poma`u nesre}ne i siro- ma{ne qude, ali imzato odnose du{e u pakao. Po predawu, neki ~ovek zapalio |avolu dve sve}e i molio mu se da mu poka`e skriveno blago, itd. Pa ipak qudi ne preporu~uju nikakav savez sa |avoli- ma, jer: “Ko sa |avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.” avo je izvor pakosti, zla, nesre}e, neugod- nosti: “Ne elzi |avole.” “avo ne ore i ne kopa, nego samo o zlu misli” (radi). On je okretan i prepreden, ali je ponekad glup, pa mu i obi~an ~ovek doska~e. Paklewak je zao |avo iz pakla: “U{ao pak- lewak u ku}u i od tada po|e sve naopako, prvo sva|om, pa onda tu~om.” avo je predstavnik destruktivnosti i svake negacije. Kada je Bog stvorio ovaj na{ svet, onda je |avo, nasuprot wemu, stvorio svoj |avoqi svet. Bog je stvorio ~oveka, a |avo `enu, Bog ovcu, a |avo kozu, Bog psa, |avo ma~ku, Bog zeca, |avo lisicu, Bog vola, |avo kowa, Bog jeguqu, |avo zmiju, Bog p~elu, |avo gusenicu, Bog pravdu, |avo krivdu, Bog vionovu lozu, |avo kupinu, Bog bosiqak, |avo koprivu, Bog izvorsku vodu, |avo rakiju, bog svi- ralu, |avo gajde. avo je stvorio vuka, ali bez du{e. Onda je Bog dao du{u vuku i od tada vukovi gone |avole. Kada ~ovek posumwa u prisustvo |avola, onda izgovori: “Vuk ti na put.” Po verovawu, dete je do kr{tewa u vlasti |avola. Za vreme kr{tewa duva se i pquje preko deteta, da bi se oterao |avo. Kada dete ide natra{ke, onda ga vodi “vodac” (|avo). avoli ne trpe qude koji se krste. Svakom ~oveku |avo ~u~i na levom ramenu i navodi ga na grehove i zla dela. “avo ga naneo” 5
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije (ili: naveo). “avo ga nosi, ne}e da miruje.” “Goni ga kusi.” Kada ~ovek gre{i, onda se |avo raduje i podigrava. avoli svra}aju qude s pravog puta, zavode ih po poqima i potocima, ja{u ih i hrane ne~isto}om. Oni predvode nasilnike i kr~e im put. Wima narod pripisuje i sve razmirice na srpskim sredwevekovnim dvorovima. Nemawu su napala bra}a “|avoqim navo|ewem”. Kraq Prvoven~ani kazuje da se Strez, “naveden |avolom, odmetnuo i po{ao na mene”. avoli prisustvuju qudskim radovima i kvare im poslove: zaustavqaju vodenice, lovcima odapiwu klopke, itd. Zato qudi svaku nesre}u i {tetu prip- isuju kusim (starim, iskusnim) |avolima. Da bi pridobili ~oveka, |avoli se dovijaju na razne na~ine i izmi{qaju razna sredstva da ga privole.U toj te`wi oni ga upu}uju u svoje |avoqe poslove. Kada to ostane bez uspeha, onda uzja{u jar~eve i qude, mute i presu{uju izvore, zaustavqaju vodenice i izazivaju buru. Oni navode samoubice u smrt, gre{nicima vade du{e i odnose ih u pakao, mrt- vacima deru ko`u prve no}i po sahrani, itd. avoli `ive dugo godina i za to vreme steknu mnoga iskustva i znawa. Zato su kusi (stari) |avoli opasniji od repowa (mladih). Stari |avoli znaju mnoge majstorije, prona{li su vodenicu, kosu, osno- vali kova~ki zanat. Zato roditeqi u isto~noj Srbiji ne daju decu na kova~ki zanat. avoli poz- naju lekovito biqe i le~ewe. Bajawem i basmawem |avoli se prizivaju u pomo} bolesnicima. Po predawu, kova~ Vid izbio je |avolu oko i uterao ga u mehove, da iz wih duva u vatru. I `ena je uspela da nadmudri |avola koji je pred wom osedeo. avo je hteo sve da bude, samo ne {egrt, vojnik i vodeni~ar. U narodnim pripovetkama ~est je motiv o pret- varawu |avola u qude i `ivotiwe, kako mu kad zatreba: u majstora, trgovca, vuka, magarca, jarca, kowa, kopca, goluba, vrapca, mi{a, itd., ali najradije u psa, ma~ku i jarca, obavezno crne boje, pa se zato od ku}e gone tu|i psi, a tu|e ma~ke se ne pu{taju u ku}u. ^ovek-|avo ima jednu nozdrvu. avo se mo`e u sve pretvoriti, samo ne u ovcu i p~elu, jer su one blagoslovene od Boga. Po legendi, |avo se pretvorio u tele, pa izi{ao na put. Nai{la dva ~oveka s kolima, spazili tele, pa ga namamili da po|e s wima. Usput im tele polomilo spice (paoce) na to~kovima. Onda se oba ~oveka sete da je to |avo, pa se prekrste i teleta nestane. Kad se |avo pretvori u kalu|era, onda je za wega boqa krivda nego pravda. Pretvoreni |avo pokazuje se ~oveku koji se nije prekrstio za ~etrdeset dana. Po legendama, |avoli kradu od Boga sunce i mesec.Oni nose sunce na levom ramenu, a kukavicu na desnom. avoli gase zvezde i wima ga|aju qude na zemqi (pojava meteora). Kada se pojavi pomra~ewe sunca, qudi pucaju iz pu{aka prema wemu, da bi rasterali |avole koji ga nagrizaju. Vedruje se da pomra~ewe sunca i meseca nastaje u trenutku kada se sv. Ilija sukobi s |avolima. Sv. Ilija je uspeo da jednog |avola gromom prikuje za mesec, ~iji se lik i sada vidi na wemu. avo se boji sv. Ilije, Pantelije i Atanasija, zatim osve}ene vode, groma, krsta, petla, gloga i svetlosti, pla{i se od vuka i zmije. Kad zagrmi, |avo se sakrije ~oveku u levu nogavicu, `eni pod sukwu, zatim pod motiku, sekiru, budak, u dimwak, pod drvo, krst na crkvi i pod levu kozju nogu. Zato sv. Ilija ga|a gromom sve te predmete. ^im zagrmi, |avo se zavu~e u stomnu (testiju) s vodom, a sv. Atanasije ga u woj zaklopi. Po legendi, neki ribar je izvadio iz mora stomnu u kojoj je bio |Avo. U strahu od groma, |Avo se uvla~i i u ~oveka. ^ovek s |Avolom u sebi posta- je mahnit, obestan, zao, sklon napadu i ubistvu. 6
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Takve qude vode manastirima, da im monasi molit- vama ili pretwama isteraju |avola iz tela. Kada grom udari u drvo, onda se veruje da je pod wim bio |avo. Drvo opaqeno gromom ne upotrebqava se. U narodu se kazuje da se |avo mo`e ubiti samo jednim udarcem; ako se udari dvaput, onda o`ivi. Po dru- goj, suprotnoj verziji, ako se udari jednom, onda |avo moli da se udari i drugi put, jer se od jednog udar- ca stvore dva |avola; ako se ne udari drugi put, onda oba crknu. Qudi se {tite od |avola hamajlijama, zapisima, vatrom, trnom, krstom i magi~nim krugom. Zmija be`i od vatre, a |avo od krsta: “Be`i kao |avo od krsta.” On se progoni glogovinom, tisovinom, crnim petlom, duvawem i pquvawem. Kada se pojavi vihor ili crni oblaci, |avoli se gone pod levo koleno i tu krepaju.Kada pada ki{a i istovremeno sunce greje, u narodu se kazuje da tada |avo tu~e svoju `enu ili da se |avo `eni s me~kom. U zapad- nim krajevima kazuje se:”Bura goni, vrag se `eni.” Jednom se |avo naqutio na kozu, pa joj zubima i{~upao rep, ali se brzo pokajao i za{io ga pod wenu dowu vilicu. Tako je koza dobila bradu. U mnogobo`a~kom verovawu evropskih naroda |avo nije postojao. O mwemu se doznalo preko hri{}anstva. Ali stari slovenski naziv “~ort” za |avola pokazuje da su stari Sloveni verovali u |avola i pre pojave hri{}anstva. U borbi sa starom verom, srpska crkva je te`ila da uklloni demone i bogove. Jedan od bogova stare vere progla{en je za |avola, protivnika Boga. Tako su germanski bog Vodan i stari slovenski Crnobog postali |avoli. Shvatawa o |avolu kod evropskih naroda i kod nas razvijala su se samostalno. Tako je |avo asimilovao u sebe mnogobrojna bi}a iz starih verovawa i mito- va i postao ne{to drugo od onoga {to je bio u najranijem hri{}anstvu. avo u srpskim verovaw- ima i predawima je li~nost dosta slo`ena. Po svo- joj spoqa{nosti, pona{awu, sklonostgima podse}a na starinske {umske i poqske demone (po V. ^ajkanovi}u) (v. sotona, Hromi Daba). P. @.P HROMI DABA je, po godinama `ivota, najstariji |avo, pa se zato naziva eufemizmom: starac. Po verovawu, Bog je dao sv. Iliji muwe i gromove da pobije |avole. Sv. Ilija ih je pobio sve, samo mu se sakrio Hromi Daba u ciganskom }emanetu i tako ostao `iv. Od wega su se napatili dana{wi |avoli. Postoji hipoteza da je hromi Daba Dajbog, srpski mitski bog, koji je prilikom primawa hri{}anstva progla{en za zlog demona i izjedna~en sa |Avolom (v. sotona).Naziv Daba je hipokoristik od Dabog (v. Dabog, Arhan|el Gavrilo). P. @.P. DABOG u srpskim skaskama najve}i je protivnik bo`ji, koji je bio “silan kao Gospod Bog na nebesi- ma”. U jednoj skaski iz Ma~ve, ozna~ava se Dabog kao “car na zemqi” koji du{e pro`dire, a ujednoj bosanskoj varijanti mesto Daboga pojavquje se sv. Arhan|eo, naslednik starinskog boga mrtvih. U nar- odnoj tradiciji glavni |avo naziva se Daba, Dabo ili Hromi Daba, kao naslednik starinskog Daboga, koji bi odgovarao ruskom Da`bogu. U srpskoj tradi- ciji, Dabog je bio bog vukova, {to ga karakteri{e kao htoni~no bo`anstvo, jer su vuci inkarnacije du{a.Jo{ u svom vu~jem, teriomorfnom obliku, Dabog je imao funkciju boga sitne stoke. U jednoj skaski brdo u kome je `iveo srebrni car, demon rud- nika Ku~ajne, naziva se Dajbog, iz ~ega se zakqu~uje da je Dabog, kao bog davalac, ujedno bio i bog zlata i srebra, a po jednoj pretpostavci, i bog pronalaza~ i za{titnik kova~ke ve{tine. [. K. 7
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije SOTONA, GR~KI SATANAS. - U na{em narodu su se o woj ispreplela politeisti~ka verovawa, mitska, biblijska i hri{}anska predaw. Mimo Boga i wegovih pratilaca, an|ela i svetaca, nijedno versko bi}e nije toliko prisutno u verovawima koliko sotona i wegovi pratioci |avoli. O~igledan verski dualizam: s jedne strane bog dobra, svetlosti i svakog napretka, a s druge sotona, bo~ji otpadnik i suparnik, bog zla, tame i pakosti. Isti dualizam ogleda se u slovenskim kosmogenskim mitovima, po kojima su se bog i sotona udru`ili da zajedni~ki u~estvuju u stvarawu sveta: bog je stvorio zemqu, a sotona more, bog stvorio an|ele, a sotona |avole, bog stvorio vinovu lozu od kapi krvi iz svog prsta, a sotona kupinu itd. Na{a narodna verovawa i predaw o postanku sotone nisu jednaka. Po jednom predawu, Bog je stvorio sotonu od svoje senke i dao joj znawa koliko ga i sam ima. Ali je sotona hteo da zna vi{e od Boga i otka`e mu poslu{nost.Onda Bog otera sotonu i tako on postane bo`ji otpadnik. Po drugom predawu, satanailo (sotona) bio je bo`ji brat, pa je ne{to zgre{io. Onda ga Bog zave`e za stup na kome le`i zemqa. Da bi se oslobodio veze, satanai- lo stade da nagriza stup i tek da ga pregrize, a ono pregri`eno mesto zaraste. U qutini satanailo zatrese stup i tako nastane zemqotres. Po tre}em predawu, Bog je imao presto na nebu, gde niko nije smeo da sedne jer bi postao mo}an kao Bog. Jednom Bog po{ao na put, a kod prestola postavio an|ela Natanaila,da mu ga ~uva. Ali ~im je Bog zamakao, Natanailo sedne u bo`ji presto i tako postane mo}an i sveznaju}i. Kada se Bog povratio, prokune ga:”Bio si dobar Natanailo, a odsad da si proklet satanailo i neka ti voda bude ku}a!” Po ~etvrtom predawu, Bog je stvorio sotonu pre qudi, da ne bi bio sam, i odredio mu stani{te negde u nmoru. U manastiru De~anima jedna freska iz 1348. pred- stavqa susret Hristov sa Natanailom. Voqi sotone pokoravaju se svi |avoli i zli qudi. Ona ja{e zeca i u wega se pretvara. Vlasnik je pakla. Povremeno iz pakla silazi na zmequ, no}u vreba qude kod izvora. Zato kada neko ho}e no}u da pije vode na izvoru, treba da se prekrsti, da ga sotona ne bi osenila i napakostila. Veruje se da sotone postaju i od bezvernika i samoubica. Takve sotone stanuju u rekama. Kada ~ovek ide preko brvna, onda ga sotona opseni i strmoglavi u vodu... P. @.P ARHAN|EL GAVRILO, 26. III, 13. VII, mla|i je, po stare{instvu, od Arhan|ela Mihaila; on je me|u an|elima drugi pred Bogom. Ima krila i okriqa. Pomagao je Bogu u stvarawu zemqe i sveta. Po crkvenom predawu, on je glasnik bo`je voqe. Narod ga smatra za sveca, za{titnika qudi i stoke. Dan Arhan|ela Gavrila, koji pripada krugu prole}nih praznika, zavetan je mnogim selima protivu vremen- skih nepogoda. Postoji mi{qewe da je hri{}anski Arhan|eo preuzeo ulogu slovenskog Daboga. Po predawu, Arhan|el Gavrilo stanovao je neko vreme na mesecu. Jednom je sleteo na zemqu i napio se vode sa |avolovog izvora.avo ga potera, stigne na mesecu, pa potegne grebenom i zaka~i mu taban na stopalu. Od tada qudi imaju ugnute tabane. Po dru- goj verziji, kada su |avoli otpali od Boga i utekli na zemqu, odneli su sa sobom i sunce. Car |avola, Hromi Daba, nabio je na kopqe sunce i nosio ga na ramenu. Arhan|eo sleti na zemqu, na|e |Avolskog cara i predlo`i: koji mo`e dubqe da zaroni u more. Car pristane. Arhan|eo zaroni u more i s wegova dna iznese morskog peska. Onda car stvori svraku, da ona ~uva sunce dok on bude u vodi. ^im car zaroni, Arhan|eo prekrsti more i ono se zaledi, on 8
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA zgrabi sunce i ponese ga put nebesa, a svraka zakre~i. Car po|e natrag, ali nije mogao od leda. Onda se vrati i s morskog dna uzme kamen od hiqadu oka, probije led, pa poteci za Arhan|elom. Kada je Arhan|el kora~io, stigne ga car |avola i i{~upa mu komad mesa sa stopala. Arhan|eo pristupi Bogu i preda mu sunce. U Bosni je sv, Gavrilo “volujski svetac”. U poqu se na dan sv. Gavrila ni{ta ne radi sa stokom, ali se drugima mobi. @enskiwe se na taj dan uzdr`ava od ru~nih `enskih radova. Kazuje se da je neki ~ovek obe}ao svecu gove~e, pa odrekao. Zato se sda goveda me|usobno bodu rogovima. P. @.P ARHAN|EL MIHAILO, 8. XII, najstariji je an|eo, s dvanaest krila, p a je prozvan arhan|elom. Po jed- nom verovawu, bio je bog doweg sveta. On je, zajed- no s Bogom, negde na kraju neke vode, koju pokriva nebo. Arhan|el Mihailo je jedini svetac koji svo- jim krilima zaklawa mesec prilikom pomra~ewa da ga ne pojedu a`daje. Po predawu, nije umro, ve} `ivi na nebu i, po potrebi, silazi na zemqu. Wemu se, kao `ivom svecu, ne kuva `ito (koqivo) o krsnom imenu (alavi). Na zemqu silazi preru{en u putnika ili prosjaka, nagra|uje ili ka`wava qude. Po bo`jem nare|ewu, vadi du{e pravednicima bosiqkom, a gre{nicima kopqem, odnosi ih na nebo i meri naterazijama wihova dobra i zla dela: pravedne du{e {aqe sv. Petru da ih uvede u raj, a gre{ne baca u pakao. Nijedna du{a ne mo`e da izbegne to merewe, a u wegovu pravi~nost se ne sumwa. Pa ipak jednu je ostavio neizmirenu i od we dobio novac. Zato se sada za novac mo`e dobiti i izgubiti du{a. Od wega je preuzeo tu ulogu Arhan|el Gavrilo, jer Arhan|el Mihailo nekim qudima, iz sa`aqewa, nije hteo da izvadi du{u. Arhan|el Mihailo odnosio je qudske du{e pred pakao: gre{ne du{e prelazile su ga preko dlake, pa su s we padale u za`areni katran, a pravedne su prelazile preko brvna i tako stizale u raj. Po toj ulozi u narodu se nazivao i du{ovadnik.On je tu ulogu dobio od sv. Nikole. Bolesnici mu se zavetu- ju postom i molitvom, pred wegovom ikonom pale sve}e i kandilo i ostavqaju i ostavqaju razne darove, da bi ih spasao bolesti ili te{ke smrti. Ako svetac stoji kod glave samrtnikove, onda }e samrtnik ostati u `ivotu; ako mu stoji kod nogu, umre}e. U nekim krajevima veruje se suprotno: ako svetac stoji kod samrtnikove glave, pa u desnoj ruci dr`i ma~, a u levoj jabuku, onda mu nema spasa. Po predawu, Arhan|eo je pobedio sotonu (Lucifera). Pretpostavqa se da je Arhan|el Mihailo zamenio mnogobo`a~ka bo`anstva ili demona tame, zla i smrti. Sveti Arhan|el Mihailo proslavqa se kao doma}i za{titnik. Prilikom proslave nevidqivo stoji na desnom ramenu svoga sve~ara (koji ga proslavqa), pa je po toj ulozi srodan ruskom “zaple}nom” pretku. Po narodnom predawu, dinas- tija Nemawi}a slavila je Arhan|ela Mihaila. Car Du{an je na Arhan|elovdan slu`io goste stoje}i, a Arhan|eo mu je nevidqivo stajao na desnom ramenu i milovao ga krilima; kada je car seo za sto, onda: “Rasrdi se sveti Arhan|eo, udri cara krilom po obrazu, pa otide iz careva dvora.” Posle dugih molitava car je useo da ga umilostivi. Jedan pisac pretpostavqa da je Arhan|el Mihailo na desnom ramenu sve~ara mitski predak, doma}i za{titnik, lar. Po narodnoj pesmi, kada su sveci delili uloge, onda je Arhan|elu Mihailu pripalo jesewe breme (predzimske te{ko}e). Po pesmi, on je preuzeo ulogu nekog mnogobo`a~kog demona koji se praznovao 9
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije u poznu jesen. Ima planinskih krajeva u kojima se Arhan|el Mihailo praznuje kao za{titnik volova. Na wegov dan sprema se kola~ i lomio za zdravqe stoke. On je zatvorio vuku ~equsti i tako za{tito qude od wega. ^obani se ne ~e{qaju na wegov dan, niti su~u vrpcu, da im vuci ne koqu stoku. U narodu se pri~a da je kraq De~anski (1321- 1331) po{to mu je otac izvadio o~i i obesio ih nakoncu vi{e gradskih vrata, iza{ao slep u {etwu iza grada Prizrena, pa ga spazio sv. arhan|eo, wego- vo krsno ime, za`alio se, pretvorio se u orla, dole- teo, uzeo wegove o~i iznad vrata, darovao mu ih i rekao:”Ode~i o~i!” Onda je kraq progledao i na onom mestu podigao manastir De~ane. P. @.P. Pre{tampava se prema SRPSKOM MITOLO{KOM ~ RE NIKU [. KULI{I}A, P. @. PETROVI}, N. PANTELI}, Beograd, Nolit, 1970, str. 7-9, 101, 116-119; 269-270; 298. AVO I WEGOV [EGRT Bio jedan `ovek, pa imao jedinca sina. Ovaj sin re~e jedanput ocu: - Babo, {ta }emo raditi?Ja ovako ne mogu `iveti; nego idem u svet da u~im kakav zanat. Vidi{ kako je danas:koji zna najmawe zanata, taj svaki boqe `ivi od svakog te`aka. Otac ga je dugo odvra}ao govore}i da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide i u~i zanat. Onda se on digne u svet da tra`i zanata. Putuju}i tako udari na jednu vodu, i idu}i pokraj te vode srete se s jednim ~ovekom u zelenim haqinama, pa ga ~ovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: - Idem u svet da tra`im majstora kakvog da u~im zanat. Onda mu re~e onaj ~ovek u zelenim haqinama: - Ja sam majstor, hodi k meni pa u~i zanat kad ti tako srce i{te. Dete jedva do~eka i po|e s wim. Idu}i oni tako pokraj te vode, najedanput majstor sko~i u vodu i stane plivati govore}i detetu: - Hajde za mnom ska~i u vodu i u~i plivati. Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu odgovori: - Ne boj se ni{ta, nego ska~i. Dete sko~i u vodu i stane plivati s majstorom uporedo.Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio |avo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga u~i, pa se opet vrati na ovaj svet. Po{to se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: - Moj sinko, ti misli{ da je ovaj ~ovek kakav majstor kao {to su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je |avo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam kr{tena du{a. Nego poslu{aj me {to }u ti kazati. Ja ]u tebe u~iti svemu wegovu zanatu, i on, kad god do|e, pita}e te jesi li {to nau~io, a ti mu svagda ka`i da nisi ni{ta, ako si rad da ga se kurtali{e{ i da se opet vrati{ na onaj svet. Posle nekog vremena do|e |avo i zapita dete: - [ta si nau~io? A on mu odgovori: - Nisam jo{ ni{ta. I tako pro|u tri godine dana, i kad bi god majs- tor zapitao dete {ta je nau~ilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ni{ta. Najposle ga zapita |avo jo{ jednom: 10
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA - Jesi li {togod nau~io? A dete mu odgovori: - Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao. Onda se |avo rasrdi, pa mu re~e: - Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta ni nau~iti, nego idi bez traga kud te o~i vode i noge nose. Dete, koje je ve} dobro |avolski zanat izu~ilo bilo, odmah sko~i na vodu i stane plivati ka kraju i isplivav{i izi|e na breg i otide k ocu svome. Otac, kako ga ugleda, daleko istr~i pred w govore}i: - Gde si, sine, zaboga! A sin mu odgovori: - U~io sam zanat. Iza toga pro|e neko vreme i do|e va{ar u obli`wemu jednome selu. Tada re~e sin ocu: - Babo, hajdemo na va{ar. Otac mu odgovori: - A s ~im }emo, sinko, kad nemamo nigde ni{ta? - Ti za to nema{ brige, - odgovori mu sin, i po|u na va{ar. Idu}i tako putem, sin re~e ocu: - Kad budemo blizu va{ara, ja }u se stvoriti lep kow, {to ga ne}e biti u celom va{aru.Sav va{ar ~udi}e mu se.A moj }e majstor do}i da kupi kowa, i {to god zaceni{, on }e ti dati. Ali se nemoj {aliti da mu da{ ular, nego kad novce primi{, odmah mi ular skini s glave pa udri wime o zemqu. Kad do|u blizu va{ara, dete se pretvori u kowa {to ga nigde nema. Starac povede kowa po va{aru, a sav se va{ar sle`e oko wega, pa se svi stado{e zagledati, jer niko ne sme ni da zapita po{to je. Kad ali eto ti majstora: stvorio se Tur~in, pa zavio ~almu oko glave i spustio haqine do zemqe. Kad do|e, a on re~e: - Ja }u toga kowa kupiti. Govori, star~e, po{to je. - [to je god starac zaiskao, Tur~in mu odmah izvadi gotove novce bez re~i. Starac, kad primi novce, skine s kowa ular, pa wime o zmequ. U taj mah nestane i kowa i kupca. Starac. do{av{i ku}i s novcima, zate~e i sina kod ku}e. Kad posle nekog vremena do|e drugi va{ar, onda sin opet re~e ocu: - Hajdemo, babo, na va{ar. Otacd mu ve} nije hteo ni{ta govoriti, nego odmah po|e s wim. Kad su bili blizu va{ara, sin re~e ocu: - Ja }u se sad stvoriti jedna trgovina: {atra puna robe, {to je na va{aru ne}e biti lep{e ni bogatije. Ni wu ne}e mo}i niko kupiti, a majstor }e moj do}i i plati}e {to god zaceni{. Ali ne {ali se, ne daji mu kqu~eve u ruke, nego kad novce primi{, udri kqu~evima o zmequ. Tako i bude: kad se on stvori lepa trgovina, sav se va{ar stane diviti. Ali eto ti majstora, opet se stvorio Tur~in kao i pre, pa pita starca: - Po{to? Koliko god je starac zacenio, toliko je Tur~in odmah platio, a starac, kad primi novce, udari kqu~vima u zemqu. U taj ~as nestane i trgovine i kupca, nego od trgovine stvori se golub, a od Tur~ina stvori se kobac, pa poteraj goluba! Dok su se oni tako vijali ovamo-onamo, careva k}i bila iza{la pred dvor pa ih ugledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori u prsten na ruci. Onda kobac padne na zemqu, pa se stvori ~ovek, te otide caru i ponudi mu se da ga primi u slu`bu: slu`i}e ga tri godine dana, a ni{ta na svetu ne i{te, ni hrane, ni pi}a, ni odela, 11
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije samo da mu car da onaj prsten s devoj~ine ruke. Car ga primi i obe}a se da }e mu dati. Tako je onaj slu`io a devojka prsten nosila, i vrlo joj je mio bio, jer je dawu bio prsten, a no}u lep momak, pak joj govorio: - Kad do|e vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemqu. Kad se navr{e tri godine, do|e car ka }eri svo- joj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda ona kao srdito baci prsten na zemqu; prsten prsne, a od wega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrqa se pod carevu ~izmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozobqe, po|e da i ono posledwe ispod careve ~izme kqune, ali od zrna ujedanput postane ma~ak pa vrapca za vrat. (Srpska narodna pri~a, iz zbirke VUKA STEFANOVI}A KARAXI}A SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE) BOG- |AVO - ~OVEK Zbog ~ega se re{avati Boga da bismo opet pali na sebe?^emu to supstituisawe mrcina? SIORAN, SILOGIZMI GOR~INE, Beograd, Rad, 1998, 127 str.; str.70 Da li je avo - daleko mu lepa ku}a - postao junak u c i r k u s u u s a m q e n o s t i , popri{tu pisca, zato {to je Bog- kako pi{e Sioran - ’sve izabrao za nas, pa i kravate’? Iz potrebe za sabrano{}u, - kako pi{e Sioran - ’otposlao je Boga, re{io se posledweg nametqiv- ca’. “Bez Boga sve je ni{tavilo. A Bog? Vrhovno ni{tavilo.” U ovom broju Posebne porodi~ne zavetine, donet je izbor tekstova o nepomeniku u narodnoj tradiciji, kao i izbor tekstova iz dela jednog savre- menog pisca, {irokoj ~itala~koj publici skoro nepoznatog. Taj pisac je imao ambiciju da pi{u}i biografiju |avola, napi{e kwigu o obrnutoj povesti crkve. O svemu se mo`e pisati. Ne mo`e niko zabraniti pisawe o obrnutoj povesti crkve. Takvih kwiga u srpskoj umetni~koj prozi nema mnogo... Postojao je cirkus usamqenosti, postoji i ovog trenutka, postoja}e uvek, izgleda. U tom cirkusu sve je mogu}e. U tom cirkusu, Sioran, na primer, ’No{en rasplinuto{}u, ka~i(m) se ma i za naj- mawu tugu kao za dasku spasa’. U tom cirkusu, ’kad an|eo hodi, |avo mu se krije u senci. Kad |avo hodi, an|eo mu se krije u senci’. Prepira~a je bilo i bi}e. Neke pisce }e impre- sionirati samo avo, neke samo Bog, samo ~ovek, re|e - Sve~ovek. Sve~ovek? Sve~oveka jedan zlatousti bogoslov opisuje kao ’majku Luciferovu, koja se dala od sina poniziti, iseckati, smawiti, stesniti, 12
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA popquvati i raspeti, sve iz materinske qubavi prema sinu’. Sve~ovek je ’ono {to ne la`e u la`ovu, i ne krade u lopovu, i ne pali u paliku}i; {to ne ru{i u osva- ja~u, i ne bludi u bludniku, i ne pla{i se u pla{qivcu, i ne tvrdi~i u tvrdici, i ne strepi u samrtniku...’ ’ono {to se ose}a krilato u zmiji, sve`e u truloj jabuci, nesebi~no u jazavcu, nepro- lazno u boru, neusamqeno u lisici, nepobedno u tici, sre}no u ribi, kreativno u srebrnom jezeru, i `ivo u grobqu’. ’Sve~ovek vidi u svakoj stvari jedno dvojstvo od Boga i sebe samoga...’ Da li je Sve~ovek pisao ono {to je za ovaj broj na{eg ~asopisa odabrao iz dela jednog savremenog pisca sa periferije srpske kwi`evnosti prire}iva~ X. D. H.? Neka ~italac sam prosudi. Na{e je da podsetimo na jednu staru srpsku poslovicu: Ko s |avolom tikve sadi o glavu mu se lupaju. Nama se ~ini da taj pisac, koji je ulo`io ogro- man trud u pisawe jedne kwi`urine ne mo`e nikome pomo}i, ni sebi, dok ne pomogne svemu. A svemu bi mogao pomo}i, pa i svom favorizovanom avolu misle}i o Sve~oveku. Ne o Nad~oveku. Zna se gde je Nad~ovek zidao svoje kule i za{to su se sru{ile. Ni o Pod~oveku. Taj pisac je zaboravqao, pi{u}i svoju kwi`urinu, da kad god je |avo iz wega govo- rio, an|eo je prislu{kivao. Vrlo ~esto ~ovek gre{i iz samoqubqa ili iz samoprezrewa. Istorija potvr|uje da je ~oveku rastao apetit. Da li je zbog toga krivo Hri{}anstvo, Bog, sin Bo`ji? Glad i apetit su povezani. Bogoslovi su upore|ivali zmiju, pse, ~oveka i Sve~oveka. ’Zmija ujeda svoj rep, jer nema {ta drugo da ujede. Psi laju na vas, - psi na pse - jer nemaju na koga drugog da laju osim na sebe. Sam svoje srce grize Sve~ovek, i sladi se wime, jer ne zna, da je wegovo. A kad svane sedmi dan, kako }e se zastideti, kad po~ne ~upati svoje zube i svoje nokte iz svog ro|enog srca! Sa pravim stidom do}i}e i pravi bol...’ Ateisti~ki nastrojeni qudi, veruju da je u vasioni vi{e vode nego svesti. Oni nisu lojalni Bogu, nisu solidarni s Bogom; oni su dosta kratko- vidi i uvereni da se granica sveta poklapa sa grani- com wihova vidokruga. avola ponekad favorizuje bezna|e. “ U bezna|u nadra`uje wegova dobra uteme- qenost, - pi{e Sioran - wegova o~iglednost, ’dokumentovanost’: ono je za reporta`u. Ispitajte, naprotiv, nadu, wenu izda{nost u la`i, wenu maniju da fabulira, weno odbijawe doga|aja: izmetawe, fikcija. U tom izmetawu je `ivot, iz te fikcije se on hrani”. Neka niko ne poku{ava da pi{e kwigu o nepomeniku, bogu, an|elima ako nije pro{ao obuku za `rtvu, ako se nije protivio svojim instiktima, ako sebi nije nametao dugi period seksualne askeze, ili nije upoznao li{avawa u apstinenciji... M. L. 13
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije I MO`E LI SE PO{TENO GOVORITI O I~EMU OSIM O BOGU I SEBI? (SIORAN) ili {ta zna~i favorizovati |avola - daleko mu lepa ku}a? Umesto uvoda “I {ta ti ho}e{, svinjo {ugava?Za{to si do{ao?Da pla{i{?Ne bojim te se, mnogo me briga za tebe, kao za kravlju balegu na kne`evskom gumnu. A mo`da ho}e{ da me ku{a{, a? Na greh da me navede{, u uho da mi na{ap}e{, po`udnu prirodu da mi raz- dra`i{, a? Hteo bi me tako udesiti da {amaram momka, da se opijem kao sviwa, da silujem sala{arsku devojku, i {ta jo{? Dobro, a ako u~inim sve to? Sigurno misli{ da me ve} u dlakavim {apama, samo jo{ lanac o vrat, pa na dno! Ehej, da ne bude malo prebrzo, nisi ti jastreb, a ja pile. Umem ja da gre{im i bez tebe, sve {to mi se prohte uradi}u i bez tvog ku{anja, `ivotinjo odvratna, i jeste! Gre{i}u bez tebe, ,i {ta mi mo`e{?Na{ Gospod na takve grehe ne}e ~ak ni prstom mrdnu- ti...”- RAZGOVOR DOKTORA LUTERA SA |AVOLOM U VARTBURGU 1521 (LE{EK KOLAKOVSKI: KLJU~ NEBESKI. RAZGOVOR SA |AVOLOM, Beograd, Bigz, 186 str.; str. 147) “...Vidi{ ove listove na stolu? Da li bar zna{, slep~e, {ta je to? Pismo, Sveto pismo, na{a odbrana od tvoga {apata, od cele tvoje gluposti, evo, pogledaj, aha, znam {ta bi hteo!Ti zna{ da }e sad ceo narod ~itati Bibliju, i toga se boji{, a? Mr`nja te obuzela, bes, de, reci, krivonosi, {ta }e sad biti? Jeste, svako }e pro~itati, svako }e upoznati istinu, ~ak i nadni~ar koji ume da sri~e sve }e znati, a ti? Gde }e{ se denuti sa svojim la`ima, s jeresi, a? To ti smeta, razumem te, tu te boli, huljo, tu bi hteo ne{to da u~ini{, da zasmeta{, da spre~i{ ljude u primanju slova bo`jeg?...” - isto, str. 148 “...Oci i u~itelji, pitam se: - [ta je pakao? - Rasu|ujem ovako:- Pakao, to je patnja i teret kad vi{e ne mo`e{ da voli{... “ - F. M. DOSTOJEVSKI:BRA}A KARAMAZOVI I, Beograd, Prosveta, 1968, 390 str.; str.: 350. “...- A ti ne veruj! - ljubazno se osmehnu d`entlmen. - Kakva je to vera kad je prisilna? Osim toga, kod mene niklakvi dokazi ne poma`u, a naro~ito materijalni. Toma je poverovao, ne zato {to je video vaskrslog Hrista, nego zato {to je jo{ pre `eleo da poveruje. eto, na primer, spiritiste... ja ih veoma volim... zamis- li, oni dr`e da su korisni za veru, jer im |avoli sa onog sveta ro`i}e pokazuju.. “To je eto ve}, tako re}i, materijalni dokaz da postoji nonaj svet.” Onaj svet i materijalni dokazi! - mani se! I naposletku, ako je dokazan |avo, jo{ nije pouzdano da je dokazan i Bog? Ja ho}u da se upi{em u idealisti~ko dru{tvo, pa }u tamo biti u opoziciji: “Ja sam, eto, realista, a ne materijal- ista, he-he!” “ - AVO. MORA IVANA FJODOROVI}A ( F. M. DOSTOJEVSKI:BRA}A KARAMAZOVI II, Beograd, Prosveta, 1968, 419 str.; str.: 276) “Mefistofel Sada smo opet na granici svog o{troumlja, tamo gde se vama ljudima remeti svest. Za{to stupa{ s nama u zajednicu kad ne mo`e{ da ostane{ u njoj do kraja? Ho}e{ da leti{ a nisi pouz- dan da te ne}e nesvestica uhvatiti! Jesmo li se mi tebi namet- nuli ili ti nama? Faust Ne kezi tako na mene svoje pro`drljive zube!Gadi mi se! - Veliki divni Du{e koji si me udostojio i pojavio mi se, koji poznaje{ moje srce i moju du{u, za{to me prikova za nitkova koji u {teti u`iva i nesre}om se nasla|uje?...” - J. V. GETE: FAUST: TRAGEDIJA, Beograd, Prosveta, 1968, 259 str.; str. 242 14
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA “DOKOLICA, im. Ogledna farma gde avo eksperimenti{e sa sejanjem novih grehova i unapre|uje gajenje osnovnih poroka. UBRE, im. Bezvredna tvar, na primer religije, filozofije, knji`evnosti, umetnosti i nauke koje zaga|uju oblasti ju`no od Hiperboreje. NERELIGIOZNOST, im. Najva`nija od velikih svetskih vera. NOUMENON, im.Ono {to postoji, za razliku od onoga {to samo izgleda da postoji, i {to se zove fenomen. Noumenon je ne{to te`e locirati; mo`e se uhvatiti samo procesom razmi{ljanja, {to je fenomen. Ipak, otkri}e i razotrkrivanje neoumenona pru`a {iroke mogu}nosti {to Ljuz naziva “beskrajna raznolikost i uzbu|enje filosofske misli”. Ura (dakle) za noumenon! PANDEMONIJUM, im. Bukvalno, Mesto Svih avola. Ve}ina ih je sada prebegla u npolitiku i finansije, i ovo mesto sada kao salu za predavanja koristi ^ujni Reformator. Kada ih njegov glas uznemiri, odjeci nekada{njih stanovnika odgovaraju mu m na na~in koji veoma prija njegovom ponosu. VE{TICA, im. (1) Ru`na i odvratna starica, u zlo}udnom savezu sa avolom. (2) Prelepa, privla~na mlada `ena, po zlu daleko prevazilazi avola. VEZE, im. Jedna od dve stvari od presudne va`nosti za uspeh, naro~ito u politici. Druga su poznanstva. ZAPAD, im. Onaj deo sveta koji le`i zapadno (ili isto~no) od Istoka. Uglavnom ga nastanjuju hri{}ani, mo}no pleme iz grupe licemera, ~ije su glavne iondustrijske grane ubistvo i prevara. Oni to vole da nazivaju “rat” i “trgovina”. To su tako|e glavne industrije Istoka. @URBA, im. A`urnost nesposobnih.” - EMBROUZ G. BIRS: AVOLOV RE~NIK, Novi Sad, Svetovi, 1992, 259 str.; str.: 35, 42, 128, 132, 133-34, 148, 230, 238, 239. “...Mo`da pisac u svom ludilu, blesavosti, u stvari, tajnici dik- tira svoje misli i ose}anja. Svoju rasutu sliku sebe i sveta. Znam da me ~uje{, gleda{… Ose}am kako me dodiruje{. U meni si, avole, Satano. ^ija je ovo misao - moja, tvoja ili pi{~eva? Mi smo jedno u tri vida. U ko zna koliko vidova. Mi smo svi u PRILOZIMA ZA BIOGRAFIJI AVOLA jedna pocepana li~nost. Jezik svega toga… Nemu{ti…” Miodrag Mrki}: PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. (Biblioteka Savremeni esej. Modus, Beograd, 2001. Urednik Bogislav Hercfeld. 330 str.; 24 cm. Tira` 300), str. 244 “MAJSTOR U ZELENOM. PISAC (~uje): "Gde si, majstore, ~ove~e u zelenim haljinama? Gde su tvoji dvori u onom svetu. Gde je 'stara baba' da ti u~i {egrta? Gde si ti koji nisi 'onaki majstor' nego avo. I mene si prevario i dovukao ovamo sa onog sveta. Ho}e da se vrati na onaj svet. [egrt ti ni{ta nije nau~io, nego je zaboravio i ono {to je pre znao. 'Je si li {togod nau~io?' - ~u pisac pitanje koje se motalo oko njegove glave kao kakva akusti~ka traka, zmija. 'Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao' " - ~u pisac glas iz sebe. AVO: "Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta nau~iti, nego idi bez traga, kud te o~i vode i noge nose." (isto, str. 219 “AVO PLA~E NAD PISCEM. AVO (Eno kao Hamlet… Ljudskog jada jeze splet… eno, pla~e nad onim…): "Ti stvori Boga i mene. Nas hibridne i stidne. Po poljima, {umama, izvorima Vaseljene…; mi - tvoga patnog duha sene. Moj divni, drevni, pa}eni~e; zla kob, usud, ti eno kli~e. U du{i Apsolut ne nosi! La`i, obe}avaj, varaj i obe}avaj bolja… Ko drugi literate Stradopolja. O~udi prirodno |ubre, i ve{ta~ko; ti ~udo moje sopstveno puko. Tvoji heroji i bogovi; jo{ im ne zarasli rogovi, postaju sveci Govnarije. Divni moj pogane, ja sam za tvoje dane. Tvoja vera Vaseljene razbija se o uma stene. Tvoja divna divlja vera ne zakera. Tvoje punoverje prazno, nije la`no porazno... Pusti praznoverne zvani~ne vere. Dr`i se svog duha, svoje mere. Tvoja religija mr`nje ple-menite… Du{e su nam podle ljubavi site. Licemerje, la` - dva milenijuma im je sta`…" (avo je i{ao, osvajalo ga je ki~ rimovanje. Ose}ao je kako mu rime love la`ne knji{ke poete. To ga je zabavljalo. Oseti za tren da je takvim rimama ve} prezasi}en pisac, njegov biograf. ” 15
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije (isto, str. 220) “SAM PISAC JE AVO. BABA RU@A (opet): "Neki ka`u da je sâm pisac avo. Njegovo poreklo je iz sela Vra`e-grmci. Vra`ji grm. Vra`ji grm, a ne Rajac. Da bi avo ukrio tragove poreklom svoga sela, on je ba{ smestio selo pored jednog manastira. Neki ka`u da mu se selo zove Vra`ogrnac. Vra`ije grne. Ko zna {ta se kuva u vra`ijem grnetu. Dakle, on ne samo imenima, pseudonimima {to ukriva tragove, no i mestom njegovog porekla, ro|enja. Te Vra`ija varo{, te Varo{ Stradanje, te Vaseljena… te da se otimaju gradovi o njega kao {to se otimaju o velike pisce. Kad saznaju, odrica}e se." (isto, str. 212) “AVO HO}E DA ANATEMI{E PISCA. AVO: "Moj brat, Bog, voli prave komuniste. Oni su pravi vernici kao i svi veliki posve-~enici. Oni su sa njegove liste. Kolektivizam, ne individualizam. Ne voli sitne sopstvenike, ka-pitalizam; voli socijalizam. Nije se razumeo sa mojim poet- om i sa njegovom gnevnom setom. Ko koga stvori?! To ih mori. ^ujem pisca: Od smrada op{teg Stradopoljcima preliveno je opa`anje bola u sebi, opa`anje tu|eg bola; preliveno im je i reagovanje na bol. Pove}an im je prag za bol i svoj i tu|, i javila se ravno-du{nost prema bolu i drugim ose}anjima; i svojim i tu|im. Biohemija im je izmenila govno-strukturu `ivota. Euforija govno-`ivota sebi~nosti, novca, prenagla{eno ose}anje zadovoljstva sobom, nestajanje straha, nelagodnosti u op{tem smradu duha-du{e. Pospani i apati~ni, i depresivni. Njihovi unutra{nji sebi~ni opi- oidi su pove}ani. Divljaju. U prirodnom i ve{ta~kom ludilu sebi~nosti pribli`avaju}i se GovnoRaju.” (isto, str.183) “LJUDI I JEZIK. AVO: "Kao da su u{li u tajne transcendencije. Oni ne znaju da je za ~oveka jezik transcendencije inteligibilna nebuloza. Pra~orba duha-du{e. ^ovek tu ni{ta ne razaznaje bez jezika tubitka. ^ovek misli da su njegovo mi{ljenje i njegov jezik manifestacija apsolutnog mi{ljenja. Jo{ kada se }iftice razma{u 'zdravim razumom'. Kad po~nu da se {epure. U stvari, bo`ansko mi{ljenje transcendencije za ~oveka su jezi~ka mrlja, fluid, jezi~ka eteri~nost. Neizdiferencirani i racionalni fluid, iracionalna eteri~nost koja zaista ima 'visoko organizovanu' materijalnu podlogu apsolutnog uma. ^ovekov jezik transcen- dencije je naprezanje uma, knji{ka igra noumenona, konstruka- ta, apstrakta. Poku{aj da se odlepi od tubitka - individualnog i povesnog. Stradopoljci su u tome ogrezli. A oni se pretvaraju da shvataju bitak Vaseljene i {ire. Oni, kao misti~ari, misle - ako ne{to imenuju da su ga spoznali. Oni se bave pretuma~e- njem. A {ta }e onda Bog da radi? Ja, avo - filozof - povesno Vaseljenski tubitak. ^ovekova filo- zofija je ne{to malo vi{e od tananije antropologije. ^ovek u transendenciji toliko drsko ide da tra`i ono iza-iza i opet iza. To ja, avo, i Bog, ne tra`imo. Mi smo se zadovoljili sa iza, onos- tranim. A ovi, onostrano onostranog tra`e..... ...Eto - i mene i Boga, avola i Boga, ~ovek imenuje, ali ne zna~i da nas je upoznao, spoznao. Pre svega, mi i ne postoji- mo… On, pisac moje nazovi biografije, drski stradopoljski }ifta, pravi sprda~inu od transcendencije u ~ijoj smo sr`i Ja, avo i Bog. Sprda~inu od Bitka, Praznine, Ni{ta. Ispunjava je sve- obli~nim govnavim duhom-du{e stisni-prdni Stradopoljaca. Njegova drska metafizi~ka predmetnost. Realno metafizi~ka… Uvredljivim jezikom vulgarnosti misli da mo`e u~initi tran- scendenciju razumljivom. On misli da mu jezik ima nadindi- vidualni karakter. Jezik ljudski je principijelno nemo}an u tran- scendenciji... ...Ovaj pisac PRILOGA ZA MOJU BIOGRAFIJU se drznuo da kra- jnje vulgarno opredmeti metafiziku Boga i avola, da opred- meti Nebo. Da sve to spusti na Zemlju i da, evo, sa Zemlje ljude dovede na Nebo, `ivo-mrtve du{e radi neke revolucije. To je njegova globalizacija Vaseljene, pa i {ire, globalizacija Apsoluta. ... ....Egzistencija je vid transcendencije. Gde god da se pokazuje, mo`e se upoznavati bitak. Sve to {to radi je samo manifestaci- ja vidova Apsoluta. Oni ho}e vi{e od transcendencije. Oni - Govnomag, ~opori du{a, `ivo-mrtvih… i sam pisac - ho}e da se otmu i povesnosti Apsoluta; iza-iza; ho}e u odnosu na Apsolut da budu subjekat, a u njemu su, u Apsolutu. Nisu iza, za… Ma 16
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA koliko `alosna - sme{na, mora biti ta de~ija drskost i simpati~na. Nije ni ludost, ni {a{avost. To je blesavost. Budala{tina... ...Mo`da je ceo smisao poduhvata ~ovekovog takav. A on je krunisan u ovoj kruni velikog posve}eni{tva apsolutnog, u ovoj knjizi SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG SVEOBLI~NOG GOVNOMAGA NA SVETOJ GORI KOPROSU ili PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Oni 'nadilaze' i individualno i povesno, a ogrezli su i u biolo{kom, individualnom i u povesnom - speci- fi~nim uslovima i stepenu razvitka. 'Dru{tveno bi}e odre|uje svest'… Govnavi sveobli~ni krik Velike klanice. Izgleda da je to smisao njihovog pohoda na Nebo...” (isto, str. 228 - 229) “POTERA ZA AVOLOM I OGLAS BOGA... ...Moj avole, moj Kiborgu - kiberneti~ki organizmu; pola ~ove~e, pola ma{ino. Moja prevaro o dva razli~ita organizma. Virtuelni avole. Moj laboratorijski konstruktu. Nau~no-fan- tasti~ni signalu moj. ^udovi{te moje, mla|i brate moj; porodu jeze dosade i samo}e - VRATI SE! Brate moj, oteo si se meni, Bogu i ^oveku. Ote}e{ se i sebi. Tugo moja, noumenonu moj. Ja te ne opazih. Umom te zamislih. Bespredmetenko moj. Knjige o tebi pi{u ljudi, a ti si ideja kojoj u stvarnosti ne odgo- vara ni{ta. Gori si od mene. Nepomenko, Brate moj, noume- nenko, konstruktu ljudskog duha. avole - projekcijo virusa u telu. Projekcija vi|ena u snu i ispri~ana u me{avini sanjava divljaka. Nadgra|eno, oplemenjeno ~udovi{te iz sna, iz nesvesnog dna. Brate moj, vrati se! Da po~nemo sve iz po~etka, prapo~ela na{eg. Kroz milje divl- jeg uma ~oveka da pro|emo i da do Muzeja vaseljenskog sa taj- nama nad tajnama… Kroz rasko{ni divlji paganski um da se opredme}ujemo....” (isto, str. 279-280-281) I dok sam ~itao Mrki}evu knjigu, i dok sam ispisivao ove odlomke, a jo{ pikantnijih, kontraverznijih replika ima na sto- tine, pomi{ljao sam na pokojnog Iliju Moljkovi}a, pre}utanog pisca i knji`evnog kriti~ara, poznatog i kao vrlo strogog jezi~kog redaktora, lektora i korektora. Za{to? O Moljkovi}u su pri~ali da je bio neumoljiv kao kriti~ar i kao ~italac. Ka`u, da su mu neki pisci, mla|i od njega, donosili rukopise na ocenu. Donesu tako rukopis od 800 strana, a Moljkovi} to svede na 80 strana. Moljkovi}eve ‘~itala~ke makaze’ su bile veoma o{tre kao brija~. Da je, kojim slu~ajem, Miodrag Mrki} svoj preo- bimni rukopis nosio Moljkovi}u, rukopis koji je mo`da prema{io 1000 strana, Moljkovi} bi to skresao na 100 strana, i mo`da bi nedovoljno poznati pisac Mrki}, postao preko no}i slavan? Ali, Moljkovi} umre pre nekoliko godina i ka`u da ovde vi{e nema ni sli~nih korektora, lektora, ocenjiva~a, recen- zenata... Da, ono {to pada u o~i, prilikom ~itanja Mrki}eve knjige, to je nedogovornost urednika, ina~e pisca Bogislava Markovi}a, koji se potpisao pseudonimom. Rukopis je bez nu`ne korekture, lekture i neophodnog dora|ivanja i ujedna~avanja pu{ten u {tampu, sa predgovorima i pogovorima pisca, koji i najdobronamernijeg ~itaoca dovode u nedoumicu. Me|utim, broj gre{aka u BIOGRAFIJI AVOLA je, ipak, dese- tostruko manji nego u Mrki}evoj knjizi PREVREDNOVANJA. Ovde smo doneli neke odlomke iz Mrki}eve knjige, gde njen sastavlja~ sam o sebi kriti~ki progovoara, glasom |avola ili boga, pisca ili izvesne baba Ru`e, iza koje se mo`da krije ona baba iz poznate bajke avo i njegov {egrt. ... Vi{e i kriti~nije o ovoj knjizi bi}e re~eno u N EOPHODNIM NAPOMENAMA PRIRE | IVA ~ A , posle izbora koji sledi. Ovde se donose ~etiri karakteristi~na poglavlja iz Mrki}eve knjige, i oni se donose onako kako su od{tampani sa ispravljenim {t. gre{kama. Ovaj uvod se, ~itao~e, odu`io - odahni! D` IM D IM H IGIN , prire|iva~ 17
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije II MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA AVO (ide ulicom Varo{i Stradanje. Ogovara u sebi pisca: 'Tu }oravu, izlapelu protuvu, sveznaju}u'. Na jednom uglu, iznena- da gotovo se sudari sa piscem. avo vrisnu kao u filmu strave i u`asa. Gadljivo-pipavo htede da ga odgurne rukama, kand`ama koje su se kao lepile za dodir. Kosa mu se naje`i kao da je na glavu stavio odranu ko`u je`a sa bodljama. avo re~e keze}i se u gadljivi osmeh): "Anatemate!" PISAC (u~ini mu se da ga odnekud poznaje. Nije mogao da se seti odkud ga zna. Okrenu se, ali avola ve} nije bilo, nestao je. Piscu se u~ini da na }o{ku, uglu, jo{ uvek lebdi keze}i lebde}i osmeh. Za tren je gledao u taj osmeh, ali osmeh nes- tade. Pisac se malo upla{i haluci-nacija koje mu se u poslednje vreme javljaju. Nije znao da li su te halucinacije od pisanja, ili je pa pisanje od njih. Vide za tren ispred sebe neko dete, novoro|en~e zubato. Iz prljave sne`ne mase naslu}ivalo se lice i telo novoro|en~eta. Pisac zaobi|e novoro|en~e je`e}i se od nearti-kulisanog krika i pla~a deteta. Pisac je produ`io. Nije hteo i nije smeo da se okrene i da vidi zubato novoro|en~e. Do|e sebi i oseti smireni letnji dan i blago kovitlanje vetra. Pomisli: 'Mo`da i ovo privi|enje mo`e da u|e u moju knjigu.' Podavao se milju izazova ovog doga|aja, vizije sa novoro|en~etom. Seti se da je to novoro|en~e iz njegovih snova. 'Otkud u snovima? Mo`da i ono gadljivo ke`enje, osamostaljeni jeze sme{ak. Neka infekcija - dete {to se kezi - je po~ela u meni.' I{ao je preko trga. Prolete ptica kos. Pisac nas- tavi. Ukaza mu se slika rodnog polja. I{ao je preko betonskog polja-trga. Nesvesno je upijao mo} gromada, zgradurina beton- skih. Nagazi na sve` izmet psa. Oklizmu se o zlato i bogatstvo tu|e. I dalje je i{ao da 'diktira tajnici direktno u ve~nost' u ulici poete poeme o Govnaru, Govnariji, poete Palme - likovanja, pravednosti. Palmonosac, nosio je u ruci palminu gran~icu. I{ao je, ako je to bio on. Oseti neki mir unutra{nji. Oseti izves- no ga|enje gledaju}i pozersko ljubljenje dvoje, mo`da narko- mana. Bekstvo od sela u zagrljaj droge… Pomisli na ljigavu ideologiju ne~ega - Bo`ji dar… Mislio je na pisca Tame tame - Mistifikatora. Par, mo`da narkomana, sa `utom ofarbanom kosom. Sa min|u{om. On u kratkim ga}ama. Ona u farmerica- ma, Dr`ali su psa na lancu koji se mu~io da vr{i veliku nu`du, da se opogani. Pas je imao lan~e oko vrata sa krstom. I{ao je pisac i video daleko preko ulice kako ide pisac Tame tame; pisac poeme poraza i sna o boljem. Odsutan, tu| sebi… Sa duhom i dahom stranog tela kretao se. U gu`vi pod-nevnoj letnjeg dana, nestao je. Svoj signal, signal vremena ljudskog i op{teg gubio, gubio se u duhu i dahu doba iz koga je izrastao. Pisac je i{ao. Hvatao je iverje snohvatica jave letnjeg dana. I{ao je u rasulu duha-du{e da diktira tajnici 'direktno u ve~nost'. I{ao je love}i u sebi pletisanke i pletijavke, gube}i se u njihovim dodirima. I{ao je, ako je to bio on? I{ao je pun Tame znaka 2 u kome je, kao na bunji{tu, kliktalo u cvetu seme Tame tame. Seme vremena i ko zna kakve svrhe. U njemu, piscu, su se ne{to sporili njegov Bog i avo. Ose}ao je vatre duha tog plodotvornog spora u sebi. Nazvao je to, za tren, odu{evljenje tela, damara, gena. Polet svesti }elije. Nasme{i se na starinski lep naziv toga - inspiracija. Pomisli: i avo i Bog prepoznaju mene u sebi. Nije se nasme{io toj pretencioznosti kao {to bi tre- balo da se ka`e na takvom mestu duha ~oveka pa i nekog pisca. On ubrza korak. Li~io je na neko pokretno prazno izno{eno odelo na kome je nasa|en blesak visokog ~ela zlataste }ele i paperja na njoj. I on je i{ao… Pogleda u izlog: u~ini se sebi poznat odnekud. Mo`da je i znao sebe odnekud. Mo`da?! SUSRET AVOLA I TAJNICE. - AVO (Video Jelenu Vuk, tajnicu pisca, koja 'direktno ukucava u ve~nost'. Pratio je za tren-dva). JELENA VUK (I{la je kao tu|a svetu. Neprimetno, ali ko bi je zagledao, video bi da ona nosi u sebi neku duboku tajnu, tajnu poraza smisla. I{la je pravo, vi{e bli`e zidu. I{la je Bulevarom revolucije) AVO (U|e u nju…) JELENA VUK (Ose}ala je da 'nije sama'. Zastade. ^ulo se me{anje Baha i Betovena. Bilo je to pored neke muzi~ke {kole. Skoro kao da ne zna kuda }e. Neki su prolaznici to i primetili). AVO (govori u Jeleni Vuk): "Ti si bar pametna `ena. Ra{~isti- la si sa religijom. Raskrstila sa nazadnim shvatanjima. Njemu, 18
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA ovom piskaralu se i ne ~udim. Kakva ve~nost?! Kakvo 'direkt- no ukucvaanje u ve~nost'?! Ve~nost se u vas ukucava. Njoj vi niste potrebni i bezna~ajni ste. Nije kasno, trgni se. Pusti ovu avetinju izlapelu. Avetinju koja ne zna {ta }e sa sobom, {ta }e od sebe, za sebe, iz sebe, na sebi, u sebi… U kovitlacu tra`enja je senke smrti." JELENA VUK (Htela je da se i{~upa iz ~arolije kruga opsene. Skoro se u mestu vrtela. Po~ela je malo i da se pridr`ava za zid. ^ula je kroz maglu: 'Gospo|o, je li vam dobro'? 'Drugarice…') AVO (Oslobodi je opsene) JELENA VUK (Po`uri se}aju}i se re~i 'raskrstila', 'ra{~istila'; ne znaju}i od koga je ~ula te re~i. @urila je. Mislila je na kom- pjuter kojim je u 've~nost direktno ukucavala' delo SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG ILI PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Mislila je na kompjuter za koga je govorila da je 'pobudalio', 'po|avolio'. Nastavila je put. Vreva gradska je upila doga|aj sa Jelenom Vuk. Razlio se uli~ni trenutni vrtlog koji je izazvao susret avola i tajnice pisca, Sun~ice Vuk. @amor stradopoljskog Bulevara revolucije je trajao. Tajnica, sekretar- ica kabine-ta…; agent, i drugo {to ide u taj set afere Vaseljene, lepe `ene, Stradopolja. Ona opet naglo zastade. ^uje u sebi glas: 'Nismo se tako dogovorili'! Gledala je duboko predase. Onda, ne mi~u}i glavu, prevrnu o~i prema Nebu. U nedoumici, neki pro|o{e pored nje. To je bilo jedino {to je ~ula. Ona po|e.) avo (tiho, kao za sebe): "Intelektualka iz napredne intelektu- alne gra|anske porodice i selja~ko-radni~ke… U~estvovala je… Saradnica je od 1001. do 2000-te godine… Progresivne ideje… Vera u budu}nost i narod Stradopolja… Veliki dopri- nos… Sinovi i k}eri Govnarije, Stradopoljci, najbolji uzor divovi… Heroji… Prvoborci… Svetli ideali za stvar… na ~ijim su se svetlim likovima vaspitavale generacije. Svesna drugari- ca-gospo}a… sva je predana poslu." (avo zastade. Zapanjeno gleda kako se jedna od govnarija cepa na vi{e malih sitnih gov- narija. Do Neba se di`e krvavo-`uti smrad raspada govnarije na birokratsko divlje moderne govnokne`evine.) I dalje potraga za avolom. - NEKI INFORMATOR: "Misterije. Paralelno. Dublji, stvarniji svet u koji se mo`e mag- ijom. Van-~ulno. [amansko, hermeti~no. Napici. Bajalice. Postojanje tri sveta. Paganska `estina. Konac. Zrno. Vodica. Vrag sve zna. Nije crn. Mo`e se sa njim dogovarati. On sve zna kao i Bog, shvata, razume. Velikodu{no podnosi prevaru pametnijih. avolji otac. Prisne odnose sa ~ovekom. Uz njega ljudi postaju mo}ni i bogati. Ne javlja se kao naprijatelj ~ovekov, neprijatelj Stradopoljaca. Stvara u sukobu suprotnos- ti. Ka`u od repa avola `ena je stvorena, a ne od rebra. Stvorio je pospani Bog. Neki ka`u da je bio pijan, napio se brlje. Neki ~ak misle da je bio senilan. avo ima svoja svetili{ta, crkve… Satanisti?! Ne, to njemu podme}u…" AVO (Slu{a misli ovog informatora i re~e):"Zrnca istine. La` progona }e da mine. Duh naroda ne}e da me proda." (Misao mu u poletu samobitka {trknu u Vaseljenu, pa i {ire. Nesputana poleti… i njegovoj seti; nedostupna tajnici. Misao i u samoj sr`i bi}a, u klici klice.) avolov horoskop.- VASELJENSKI INFORMATOR (^ita avolov horoskop): "… od 33. 13. … do … Satana u znaku… Poga|a u dlaku… Neko uti~e na va{e planove, iako se trudite da preko toga pre|ete, nervirate se, jer to doista remeti va{ odnos sa okolinom, naro~ito sa partnerom. On smatra da previ{e ljudima izlazite u susret… Javno zanimanje Vaseljensko, pa i {ire… Gubite kontrolu. Vodite razgovore koji vam ne odgovaraju. Bi}ete prijatno iznena|eni pohvalama. Dobra vest. Iznenadni poziv na put ili na sastanak sa osobom koju dugo niste videli. Partner se trudi da vam na svaki na~in ugodi. Pronicljivi ste. Uspevate da se izvu~ete uz pomo} intu- icije. Na ljubavnom planu mnogo toga vam nije pravo i va{a reakcija }e biti burna. Imate prijatelje na koje mo`ete da se oslonite. Osoba koju povr{no poznajete… Partner izbegava raspravu. Morate da se odlu~ite da li }ete i}i na put. Ne `elite da vas iko prevari, a imate utisak da je to nekome cilj. Svesni ste ne~ije zlobe. Ne napu{ta vas ose}anje usamljenosti. Preterano se nervirate. Va{ na~in opho|enja sa ljudima je sim- pati~an, zahvaljuju}i duhovitosti i {armu. Ne trpite uticaj. Bavite se pitanjima od op{teg zna~aja za vaseljenu, pa i {ire. Zbog ne~ega ste latentno nezadovoljni i po~injete da u svako- ga sumnjate, da sve vrednujete iz nekog drugog ugla." AVO (pomisli): "To je pisac, ovo {krabalo. I, i, njegova tajni- ca, i brat Bog, i, i - ima ih. Zar ja povr{no poznajem?! Do ~ega sam do{ao? Do ~ega je do{la Vaseljena." VASELJENSKI INFORMATOR: "Skloni ste rizi~nim poslovi- 19
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije ma. Mogu vas napraviti… Neko me je potrebna va{a zasluga… Dobi}ete poziv za neki sve~ani skup. Ne napu{ta vas ose}anje moralne pobede zbog ostvarenja zakonskog prava Vaseljenskog pa i {ire. Imate ne~iju podr{ku. Prema partneru ste promenjljivog raspolo`enja. Neko vas `estoko kritikuje, a i vi ne ostajete du`ni. Poku{avate da se objasnite sa partnerom oko ne~ega {to vam du`i period smeta. Uve-ri}ete se u ne{to {to ste mislili da je nemogu}e…" AVO (jeknu): "Uveri}u se. Rizi~ni poslovi. @estoka kritika. Povr{no poznaje. Neko uti~e. Gubim kontrolu… Ko }e to sve izdr`ati. Ono lepo i dobro je ne{to kao uzgred… Ipak, horo- skop dnevni!? Koji je moj dan?! Kakav? Da li mi uop{te veru- jemo u horoskop - ja i Brat, avo i Bog. Horoskop, sudbina… - jao - na {ta sam spao! Po sto puta meni jao." (Gledao je vasel- jenskog informatora kako ide zagledan nekud i dalje govori dnevni horoskop avolov, ne znaju}i da ga avo vi{e i ne slu{a. Lete mu misli. Latentno nezadovoljan, nervira se. Usam- ljenost… Strese se. Htede ne{to da zaurla, ali samo jetko promrsi): "Istina. Istina!? Zavera. Urota Vaseljenska, pa i {ire. Ne}ete. Misle da su me dubinsko-dinami~ki snimili. Astrologa poslali. Postali su i vernici astrologije. Ne, ne}ete! Vi, ko ste vi? Satane? Zavera. Bo`e, Gov-nomagu, mesije, … Ne, ne}e{ pi{~e. To je sve tvoje maslo, i, i, i - ove tajnice koja 'ukucava direktno u ve~nost'. Koja je upu}ena u tajne tajne i opet tajna. U tajne nad tajnama. Skapavajte u rasulu duha, u virtuelnom ludilu. Za vas nije prirodno demonsko |avolsko ludilo. Tu u Govnariji diktirajte i ukucavajte la`ne biografije avola, Satane. Skapajte u Govnariji. Neka vas Stradopoljci uzmu pod svoje. To je moja osveta. Ciganka gatara gleda avolu u dlan. - GATARA:"Dru`e- gospodine; gospoja, do|i!" (Uhvati avola za ruku, pogleda kand`e, i liniju `ivota, smrti, ljubavi, breg… - i pade u nesvest.) AVO (malo zbunjen) : "Ju, ju, sva{ta u ovom Stradopolju!" (Nesta, ni sâm ne znaju}i kud i gde u Vaseljeni, pa i {ire. avo shvati da je on bio na jednoj nudisti~koj pla`i. Beli pesak, ob- na`eno telo, kosa na vetru. Prikrivao je u kostimu male nedostatke. Lepr{avi materijal…, gra-ciozni pokreti… Bikini, ukrasi, detalji… Marama vezana oko struka, narukvice, pr{}enje, veliki slamni {e{ir. Mislio je da deluje senzualno, goli{avo, po`eljno. Vide mu se stopala, papci. Otvoreno prslu~e… bretele. Rep nije imao, budu}i da je bog od njegov- og repa napravio `enu. Rogove nije imao, jer koliko se zna, nije bio o`enjen. Pravi stradopoljski avo. I zato ga zbuni ovo padanje u nesvest ciganke gatare. A mislio je da je on 'in', 'kul'… avo, shvativ{i kako je bio odeven, obu~e jednodelno odelo, dugu belu haljinu koja zna~i jedinstvo tela, du{e i duha. Malo posle obu~e crnu haljinu… Nije ostao dugo u crnoj dugoj haljini, raspletene kose… Presta da se {unja u beskrajnoj samo}i, negde u Govnariji. Obu~e de~ije odelo, odelo za bebe: kapica crvena, benkicu, ~arapice. I kada se vide u izvoru vode, kada se ogleda, on zaje- ca besuzo): "Gde je moja mama? Mamice moja lepa. Ho}u moju mamicu! Mamice!!!" (I takav - tako obu~en, u beskrajnoj `udnji za majkom, ode da bludi me|u Stradopoljce. Inkognito… Nestao je… Tra`i se. U jednom momentu bio je u tolikoj regresiji da ni sam nije znao gde je i ko je. 'Izgubiti se, nestati'. ^esto je hvatao u sebi to ose}anje, tu slutnju, tu misao. Biti nevidljiv za ~oveka i za Brata Boga i za polu`ive i polumrtve.) Majstor u zelenom. - PISAC (~uje): "Gde si, majstore, ~ove~e u zelenim haljinama? Gde su tvoji dvori u onom svetu. Gde je 'stara baba' da ti u~i {egrta? Gde si ti koji nisi 'onaki majstor' nego avo. I mene si prevario i dovukao ovamo sa onog sveta. Ho}e da se vrati na onaj svet. [egrt ti ni{ta nije nau~io, nego je zaboravio i ono {to je pre znao. 'Je si li {togod nau~io?' - ~u pisac pitanje koje se motalo oko njegove glave kao kakva akusti~ka traka, zmija. 'Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao' " - ~u pisac glas iz sebe. AVO: "Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta nau~iti, nego idi bez traga, kud te o~i vode i noge nose." - "… ja }u se stvoriti…" - ~uje traku glasa. 'Kad ono, eto ti majstora, stvori se… Ma~ka vrapca za vrat - menjanje Ni{tenost za vrat…" PISAC (I{ao je i shvati da u ruci dr`i neku knjigu narodnih pri~a. Shvati da ka`iprst dr`i me|u stranicama knjige gde je naslov: avo i njegov {egrt. Kupio je knjigu na ulici od jednog klo{ara. Pored klo{ara je spavao de~ak sa sme{kom poslatim u 20
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Nebo. Prorok i njegov |ak su u vrevi Varo{i Stradanje slutili novo doba, propovedi, juri{e na Nebo. Pisac da divljom rado{}u produ`i da bi diktirao tajnici, da ''direktno ukucava u ve~nost'. Ve~nost je ravnodu{no upijala i njega i njegov hod stra{ila na kome je bila ljudska glava. Tu| sebi i letnjoj vrevi ulica Varo{i Stradanje kora~ao je neznanac - sa preru{enom tajnom mo}i. Hodo~astio je besmisao - putovao je natrag, svom istinskom domu iz sveta manifestacije, duhovno prosvetljen govno-bleskom. Video je u sumaglici svetili{te, Sveto brdo Kopros i Nebo - poredak… Prelazio je Bulevar revolucije. Pomisli: 'Da ne pre|e preko mene Bulevar revolucije?' I{ao je. Kora~ao je. Ako je to bio on. Sme{ak nejasan kao strano telo, razlivao se po licu njegovom. I{ao je, ako je to bio on?) avo pla~e nad piscem. - AVO (Eno kao Hamlet… Ljudskog jada jeze splet… eno, pla~e nad onim…): "Ti stvori Boga i mene. Nas hibridne i stidne. Po poljima, {umama, izvorima Vaseljene…; mi - tvoga patnog duha sene. Moj divni, drevni, pa}eni~e; zla kob, usud, ti eno kli~e. U du{i Apsolut ne nosi! La`i, obe}avaj, varaj i obe}avaj bolja… Ko drugi literate Stradopolja. O~udi prirodno |ubre, i ve{ta~ko; ti ~udo moje sopstveno puko. Tvoji heroji i bogovi; jo{ im ne zarasli rogovi, postaju sveci Govnarije. Divni moj pogane, ja sam za tvoje dane. Tvoja vera Vaseljene razbija se o uma stene. Tvoja divna divlja vera ne zakera. Tvoje punoverje prazno, nije la`no porazno. Pusti praznoverne zvani~ne vere. Dr`i se svog duha, svoje mere. Tvoja religija mr`nje ple-menite… Du{e su nam podle ljubavi site. Licemerje, la` - dva milenijuma im je sta`…" (avo je i{ao, osvajalo ga je ki~ rimovanje. Ose}ao je kako mu rime love la`ne knji{ke poete. To ga je zabavljalo. Oseti za tren da je takvim rimama ve} prezasi}en pisac, njegov biograf. Bio je u mrtvoj ta~ki ose}anja - ni milo ni drago {to je tako. Oseti umor. Ko zna gde je ve} bio u Vaseljeni, pa i {ire. ^u se njego- va misao): "Ma gde li je? [to ga nema? Ubi me ~ekanje. Nestati." Otmi~ari avola. - BABA RU@A: "Osumnji~eni zbog teror- isti~ke delatnosti… U istra`nom zatvoru. Istraga, saslu{anje… Priznao. Bez stalnog mesta prebivali{ta. Kidnapovan. Protiv koga je… Istragom ustanovljeno… Istraga poverena Velikom Govnomagu Sveobli~nom, nadle`nom za teritoriju Vaseljene, pa i {ire… Krivi~no delo… Ko je bio nalogodavac? Baba Ru`a je izjavila… Nas-tavljeno saslu{avanje i ostalih. Podignuta optu`nica. Postupiti po zakonu. Na optu`eni~koj klupi }e se na}i i… Identitet se jo{ ne zna. Osumnji~eni u bekstvu. Nakon okon~anja istrage… Iznuda, prete}a pisma. Osu|ivan i kao maloletnik. Odlo`en postupak…" AVO: "Jadna Vaseljeno, pa i {ire! Ko mi sudi, ko me cinkari, ko me kidnapuje. Ko li ti pi{e, sastavlja dosije? Bog Brat, Govnomag, pisac, tajnica, proroci i drugi otpad Vaseljene, pa i {ire. Ne! Nije to moj svet. Ne, ne}ete. Ne, ne}e{! Nestati, nes- tati, nestati." DOSIJE BOGA (Tajna tajnog dosijea) (Tajnica pisca krije, taji Tajni dosije Boga, starijem Bratu i Ocu avolovom. Tajnica Dosije pi{e pod zakletvom. Dosije se pi{e usmeno, ili eventualno nevidljivim mastilom za koje ne va`e reagensi ljudski. Dokazni materijal je bogat. Satanini dokazi su naj~vr{}i i neoborivi. Paganski bogovi, ve{tice, vampiri…, i an|eli su svedoci. O ljudima i Stradopoljcima i da ne govo- rimo. Ko je {ta vidi se u tom Dosijeu, tajnom dokumentu - tajnom nad tajnama i opet tajna; tajna tajne. U tome je i glavni razlog, u tom neobjavljenom Dosijeu, dirljive ~itulje, oglasa o nestalom avolu, bratu Bogovom. Zato je Bog onako nakitio. Bog i drugi. I an|eli. Uredni{tvo Plejboja… je odbilo da {tampa njihove ljigave an|eoske oglase o nestalom avolu. Izdava~i smatraju (opravdano) da bi objavljivanje jedne takve knjige bilo kontra-produktivno. Smatra se da jo{ nije dru{tveno-politi~ki momenat u Vaseljeni, pa i {ire, za objavlji- vanje jedne takve kapitalne knjige, publikacije - tajne Tajnog dosijea Boga, iako se veruje da bi to bio hit, bestseler. Tajne mahinacije… Tajne slu`be… U interesu istrage ne saop{tavaju sve. Zakulisne radnje… Pitanje autorstva… Pitanje je da li je rad kazna? Mnoga nera{~i{}ena pitanja… U~esnici jo{ `ivi… Po zakonu, objavljivanje tajnih dosijea tek posle 50 godina po starom. A pro{lo je tek 10 godina po novom ra~unan- ju… Posle eona… Predstavlja se kao tvorac `ivota svih vrsta u Vaseljeni. Tvorac svega… Blokator duha otkri}a, jer sve u umovanju svodi na 21
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije Boga. Pitanje menad`erstva mesija… Pitanje zloupotrebe knji- ga, plagijata, tendencioznih knjiga, utilitarnosti… Mistifikacija… Neslaganje teorije i prakse… Tajni fondovi… Zabrane slikanja, fotografisanja Boga. Tek }e se videti iz… Pozadina… Uloga ^oveka u svemu tome. Klasno-jasno… Svetinja privatne svojine… Feti{ robe, novca… Bogat je njegov tajni dosije.) SNOVI OTKUCAVAJU TAJNE Me{anje sna i jave (avo gleda klo{ara spava~a) AVO (gleda zanosnog spava~a klo{ara na smeti{tu. Sit, titra- va prljava jeza bla`enstva treperi mu na neobrijanom licu): "O, spava~u moj, senko smrti bliske. Sanja{. Hvata{ poruke Boga. Sneva~u, an|eli prljavi za tobom pla~u… Da te ~uvaju, senku- hlad da ti daju. ^ove~e ludi, divan si, jo{ dete budi - veruj da su snovi ono {to se stvarno de{ava. Me{aj javu i san. U tome neka ti prolazi jasno}e dan. Sanjao si da si ukrao lubenicu - idi, vrati je! Sanjao si da si spavao sa tu|om `enom, idi, plati kaznu za preljubu, i ne pomi{ljaj vi{e na tu|u ljubu. Eno, pozivaju te na odgovornost za ne{to {to je drugi sanjao o tebi… Divna me{avina, kupa`a, racionalnog i iracionalnog. Apsolutni duh. Apsolutni moral. Totalitarna kontrola. Jeza totalitarnih birokratija iz snova sija; nema negativnih utopija. Avaj, rasto~i mo} sna java. Obrnuti odnos: iz jave u san. Pa snovi su otud i do{li. Tamo im je prakoren. Veliki snovi velikih. Snovi proroka, snovi Velikog Govnomaga, snovi pisca… Snovi Boga i avola. Stvarno - {ta sanja Bog, a {ta avo?! Pa ja sam avo. Nama je pisac, izgleda, zabranio da sanjamo. Stradopoljci na{e snove tuma~e. Eno - mali prorok pla~e. Slojevi apsolutnog uma. Za ~oveka je to neprohodna d`ungla, {uma. Su{tina misli je u iracionalnom. Iracionalno ~oveka su mrvice apsolutnog uma. Za ~oveka te{ka duma. San predvi|anja, proricanja nagove{taja iz op{teg uma gde nema sada{njosti, pro{losti i budu}nosti. Iz okeana duha-du{e. Javlja se preko asocijacija vizuelnih, zvu~nih… Preko metafo- ra. … Preko sirove svesti divlje - 'nesvesnog', 'podsvesnog', 'predsvesnog'… 'Jede{ komad mesa, krv se sliva' - 'jede{ se', 'jede{ svoje srce'. Divlja misao, san, ne zna da ka`e srce no ka`e 'komad mesa'… Zvu~ne asocijacije - koren re~i…, infiksi… - kriju po-ruke… Mrlje stvari snovi daju. Vizuelne, akusti~ke…. sadr`ajne mrlje… U 'mrljama' prepoz-nati poruku, smisao. U metafora- ma… Geni, mikro svet - virusi, bakterije…; zara`enost njima - u snu se javlja kao novo-ro|en~e… Sva mikro zbitija u telu, u snu se prika`u u divlje sirovoj svesti metaforike bukvalno shva}ene. Nekada i prevedene. Geni prenose sadr`aj iz pra-pra vertikale ~oveka. Onda njihove poruke kazane u snu zbog svoje dubine su nejasne, neprozirne. Snovi zbitija i `itija se daju na uvid, ali svaki je ~ovek i lud. Ludilo je san… Java i san; kao no} i dan prolazi izme|u njih… Sutoni, zore. 'Isti' san razli~ito zna~i. Nema ba{ 'istih' snova. San vidi svest, i podsvest, predsvest, nesvesno apsolutnog uma. Njegove mrvice vidi, mrvice mrvica. Tri sna… U sva tri 'nema nas…' Tehnika je ista. Ka`e se 'nema nas'; 'nije primirisao'… Dakle, u sva tri slu~aja zna~i da nije 'namirisao'. Nesvesno je uzelo, bez mnogo ma{te sneva~a, isti put da mu ka`e, da ga upozori: 'nema nas'; ne nasluti {ta se sprema. Snovi se metaforama izra`avaju i to konvencionalnim metaforama. Upravo dostupnim sneva~u da bi ga upozorili. Ako bi san direktno govorio, upozoravao, to bi ve} bila java i to bi ve} zahtevalo drugu strukturu svesti, a ne ljudsku i zemaljsku. 'Ja sam leptir' - ^uangce. [ta li zna~i 'leptir'? [ta li zna~i u kineskoj onda{njoj metaforici? Leptir - 'besmrtnost; obilata dokolica, radost'. ^uangce-leptiru ostavljam te na miru." (Leptir slete avolu na ka`iprst - 'Bo`ansku pravdu'. avo se nasme{i.) "Sedam krava - sedam velikih majki hraniteljica. Debele i mr{ave. Klas `ita atribut Izidin. Gutaju godine." avo tuma~i san Boga. - AVO: "Eno, vidim ko na javi Bo`iji san pravi. Ljudskim jezikom Stradopoljaca }u ga re}i, mada mu je dubina i smisao mnogo ve}i. Promisao sna ostaje 22
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA tajna tajne i opet tajna… Ipak, zbog ove knjige; da zadam piscu nove brige. Budu}i da je u pitanju Bo`anski san, san Boga, onda tuma~enje ide obrnutim redom - od Vaseljenskog smisla ka obi~nom ljudskom smislu. Poruke Boga. Bogu se kazalo u snu: 'Na nekom dnu… Neki haos. On 'nema nos'… Ima 'kalauz' i kalauzom ho}e da otklju~a 'brave'. Dakle - bog ima klju~ ('kalauz') - 'osloba|anje, znanje, mister- iju dre{ioca ima'. Pronalazi 'kalauz', 'brave'… Zna~i - Bog }e da oplodi Stradopoljke i Stradopoljce svojim 'kalauzom'. Seksualni r{um }e da napravi po Govnariji. Lom }e da napravi njegov 'budala{', 'patrljak', 'pevac', 'sramotnjak', 'mali ma~or', 'dr{ka od stomaka', 'stradopoljski klju~' - zna~i, 'ona stvar', 'menja~' promeni}e `ivot u Govnariji, promeni}e `ivot Stradopoljaca. Njegovo 'me|u-butno landaralo', 'pola kila feder mesa' promeni}e `ivot u Govnariji. Odu`i}e im se Bog za grdna zanemarivanja. 'Kalauzom' }e otklju~avati 'crne ljubi~ice'. Surovo i sirovo }e to raditi. Redom, sve {to stigne. U svojoj Bo`anskoj misiji 'isprepala puca}e' sve {to mo`e. Oplodi}e novi svet. 'Krevetanjem', 'transfuzijom', 'ubodom'… Napravi}e im u du{i i telu lom. Ne treba Stradopoljci da dolaze ovamo, u Vaseljenu pa i {ire, da di`u velike vaseljenske revolu- cije, pa i {ire. Tamo }e im Bog kroz novu seksualnu revoluciju di}i Veliku vaseljensku revoluciju. Tamo }e on oploditi 'ma~ke', 'ribe', 'vrele usne', 'podmorni~arke', '~avke', 'le{eve'. Ko zna ko }e mu se sve podmetnuti da ga oplodi?! Od ~oveka mu je nikao 'budala{', 'dr{ka od stomaka', pa neka i budala{ki svet pravi budala{om, pupoljkom, `iri}em, 'kalauzom' koji tajne nad tajnama mo`e otkriti?! Jadni Stradopoljci. Oni misle da su Stradopoljci narod koji najvi{e voli `ene na svetu. Pet stotina `argonskih izraza za `enu! Ali, ne misle na negativni naboj tih izraza. Kompleksi, Edi-pova situacija. Samoodbrana od potisnutog… U te zamke izgleda uhvatio se i sam Bog. I on se hvali 'kalauzom', 'budala{em'. Za njega je to novo - me|ubutno landaralo, pola kila feder mesa." Ostaje tajna avoljih snova.- AVO: "^italac mali, intrigant radoznali - pita za bar jedan moj san. Kad, kad smo ve}… Ne, ne}u vam ispri~ati… Neka vam pisac ka`e, jer on pati od 'epskog sveznala{tva'; pi{e ISTINU svim velikim slovima. Pati od 'objektivnosti', 'neutralnosti'. On sve zna, ide do stvari samog dna. Neka tu poka`e prema ~itaocu svoju obavezu. Neka tu pru`i du{e-ma{tu protezu. Ako zna, ako sme, ako mo`e? San sna… Moj san je njegov. [ta je video u njemu? Zar ne vi-dite ovoliku paniku, de~iju tremu? Cela knjiga, moja biografija, zbrdazdola. ^as krajnji smisao, ~as `ena gola. ^as o~aj, ~as sprda~ina. Drama-komedija. Bez reda, bez igrokaza, slike, ~ina… Neka vam on moje snove pripoveda. Du{a prljavo-govnava u haosu, bez reda. Smeti{te apsolutnog duha. Rida i smeje se bez poetskog sluha. U {ta me protuva uvali, da bes svoj kali. Ipak san: sanjam 'stra{an san', '~udan san', koji se ~esto ponavl- ja da znam za 'bu|enja mo}', budio bih se u pani~nom strahu. Na{e sanjanje i san nisu kao ljudski. Na{a java je vi{e kao ljud- ski san, sanjanje. I pored svega, ne mogu da se smirim i pla{im se da ponovo zaspim. Da me ne ~uje ova protuva od pisca, moj kontroverzni biograf…, biograf, hit pisac, marketin{ko tele. Tajnica da me ne ~uje… Sanjam da sam u kocki bez ikakvog otvora. U nevidlj-ivoj betonskoj, ~eli~noj, granitnoj kocki. Avaj, u 'praiskonskom stanju', 'kona~nom stanju', 'nepomi~nosti'. 'Kvadratura kruga'. O, kocko moja, istino, ISTI- NO moja! Moj 'besprekorni zakonu'. 'Sudbino', 'neopozivo', 'prevrtljivosti' moja. Kocko blude}a Vaseljeno, pa i {ire; i ja u kocki i jedna muva… Avaj! Muva - kvarnost. Truljenje. Avaj! Kokca: i ja u njoj, i muva. Kocka bludi Vaseljenom. Nema muvo. Ose}a, do bola prazninu sobe i svoju samo}u. Od u`asa pusto{i prazne praznine i samo}e oslepeo sam. Histeri~no slepilo. On, pisac, podme}e mi taj ~udni, stra{ni san. On, Bog u dogov- oru sa piscem, mo`da i Ve-likim Gvnomagom. Bog se sprema da me vrati u moje iskonsko, prvobitno, praiskonsko, ko-na~no. Sprema se da me se otarasi. Sad izgleda ima dru{tvo. Mene je stvorio iz dosade, da ne bi bio sam. Sada ima dru{tvo ravno sebi - '^ovek je Bog na Zemlji'. Dakle - dva Boga. Zakrvi}e se. Istera}e ga. Svrgnu}e ga. Nema ravnote`e Bog - Satana. Dva razli~ita Boga. Vrati}e se na pagansko samoistrebljivanje bogo- va. Uzor Kainu i Avelju. A ja?! Mene da vrati u 'praiskonsko stanje', 'nepomi~nost'… Ne. Ne}e{ pi{~e! Ne}ete!" BOG (^uje se njegov glas iz daljine): "[ta je s tobom?! Neuroti~an si. Bolestan. Bespo-mo}no uspani~en. Dete, nesvesni bezrazlo`ni strah te razdire. Praznina i dosada. Pusto{ 23
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije `ivota. Mnogo si se utopio u ljudsko. Kalja{ ugled Bo`anskog." AVO (U nekom olak{anju, ali jo{ u senci u`asa): "Ne, ipak ne}e{! Ne}ete! Tamo vi di`ite revolucije, u Govnariji… Tamo… Pustite mene." avo u snu odvojen od tela - duha pisca. - AVO: "Snovi nam govore druga~ijim jezikom, druga~ijom upotrebom jezika od jave uop{te. Druga~ijom upotrebom na{eg jezika, nas kao individua. To {to nam snovi ka`u je tu, na dohvat ruke, pod nosom; ali mi ne uspostavljamo potpuno njegov jezi~ki sistem, koji je veoma individualiziran. On je {ifrovan metaforama, bukvalnostima, re~ima, sufiksima, infiksima, pre-fiksima, korenima re~i. Ako bi sve te '{ifre', kodove - svu tu poetiku - pohvatali i uprkos velikoj individualnosti i ba{ zahvaljuju}i njoj, mogli bismo pomo}u snova da dajemo dijagnoze u ranom stadijumu bolesti. U njima, tim kodovima, se nalaze informacije o bolesti, o po~ecima, o prvim virusima i bakterijama koje }e se razviti u bolest. U snovima imamo informacije, naravno snovi|enjske, iracionalne, ne samo o bolesti, no i o zdravlju. Zna~i - imamo upozorenja uop{te o zbivanjima u telu, ali i u duhu. U psihoso- matici… Sanjati novoro|en~e je vest o tome da se u tvom telu 'rodilo dete' - neka bolest - virus, bakterija. Ja je duh. Stan je telo. Ne mo`e sneva~ da se vrati u stan, da pogodi ulaz svog stana… Pos-toji opasnost da se umre, poludi. Dakle - da se odvoji duh od tela. Ovde ne mislim na religiozni smisao tog odvajanja. Snovi ne gre{e. Oni ho}e tajnu nad tajnama da re{e. Ako bi snovi govorili jezikom svesti, jave, onda oni ne bi bili snovi, ne bi bili iracionalno. Ka`e se: 'nesvesni sadr`aji su nam potrebni radi dopune svesti'. Mislim da je obrnuto. Svest je samo mali deo okeana duha-du{e a nesvesno, iracionalno je ve}i deo. Me|utim (~ovek), vi se kre}ete u prakti~nom zemaljskom, kre}ete se u realisti~nom i realnom bez ve}e dubine prema Ne(bi}u). Mogli bismo postaviti pitanje: koji je smisao svesnog, jave? Ono je, ono je, put i deo kosmi~kog samoosve{}enja ~oveka. A kosmi~ko samoosve{}enje ~oveka je proces {irenja svesnog kroz delatno, dru{tveno. Dakle, fizika postaje metafizika. Snovi su slutnja ISTINE. Duh i telo… Avaj! Mo`da sam ja duh pisca koji jedne mu~ne te{ke no}i nije mogao da se vrati u svoj stan - u svoje telo. Nije mogao da pogodi ulaz 14, stan 18, IV sprat… Sivilo zgra-da, blokova. I, sada, kao 'proklet' duh pisca, lutam Vaseljenom, pa i {ire. Ja, duh-du{a pisca u snu odvojen od tela. A odvojen duh od tela je meta. Ina~e, ve} nam je pisac Skon~anja i vazno{enja Velikog… ili Priloga za biografiju avola ispri~ao da je sanjao da je video sebe, svoj le{, kako iznose iz bolnice. On je prizor izno{enja tela posmatrao sa prozora jedne bolni~ke sobe na III spratu… Ko zna ko sam ja?! Kakav i ~iji sam duh? Ne, nisu ~ista posla. Ko je kome {ta? Ko je ~iji objekat i subjekat? Mo`da je pisac uspeo da istera avola iz sebe, i da se on useli u mene. Ja u njemu, on u meni. Koja je i kakva je tu razlika? Ko je va`niji? Mo`da se treba boriti za obrnuto - da bude{ u nekom, a ne neko u tebi… Samobitak, tubitak…, bitak, Ne(bitak)… Uspeo je da me uvede u ~arolije subjekat-objekat. Sad ne znam ko je u kome, ko koga treba iz sebe da isteruje. Ma, da mi je lepo, ja se ne bih ni pitao ko je u kome. Pazi: Ja, avo, ~uvena Satana - kakav sam }iftica postao. Komformista, zaparlo`eni malo-gra|anin, filistar… Ja Lucifer?! Jo{ tajnu sna ~uvam. Ona mene ~uva. San sna krhkog leptira filozofa. Treperavi da{ak vaseljenske pau~ine dr`i mi vezu sa Ne(bi}em). Direktnu vezu… 'Ja leptir, avaj pi{~e, ti si me uhva- tio' - ~uje se glas ~ove~ice. 'Tvoja me ljubav ubila'. (Glas nesta). Pi{~e moj, kontroverzni biografu. Kako da za{titim privatnost, privatni `ivot. ^ujem da pi{e{ i biografiju Boga. Pokrenu}u sudski spor kako bih spre~io tebe, autora moje biografije, da objavi{ knjigu o meni. Da sud zabrani da 'kontaktira{' vampire, ve{tice, Boga i druga natpri-rodna bi}a sa njim i da mu ne daju podatke. Na kraju - prvo ja treba da napi{em svoju bio-grafiju. Ko zna ko treba prvi da bude. Mo`da on pi{e svoju biografiju, a Bog mu dostavlja podatke o meni. Ja mu dajem podatke o sebi, a tajnica 'direktno u ve~nost ukucava'. Bi}e biografija Satane hit knjiga, u trendu, naj~itanija. Niko ne}e znati ni da je objavljena. Hit zavere }utanja straobe ljupke jeze vaseljenske birokratije Apsoluta. Pogubili smo sebe u sebi i u drugima. Krik apsolutnog duha. ^arolija jave sna Vaseljenskog. Zabludeli ~ovek u umu-duhu Ne(bi}a). 24
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA avo sanja majku. - (avo je {iznuo. Sanja mamu, 'mamicu', 'kevu'; a nema mamu. Uvek mu je pozitivna u snu. Uvek je lepa. Zavisan od majke. U iluziji da ima majku i da je uvek lepa. Totalno je regradirao. On je 'nezrelo pasivno zavisno dete'. 'O{te}eno, izmanipulisano dete'. On '`ivi unazad'. 'Tra`i svoje detinjstvo i svoju majku, a be`i od zlog hladnog sveta'.) AVO: "Avaj, gde je vreme bezbri`nog detinjstva {amanskih |avola, |avola, vra~eva, suje-vernosti…, folklornog |avola, primitivnog. Na to se mo`e podsetiti u `ivo jo{ samo u Govnariji, me|u Stradopoljcima. Sada niko nikome ne poma`e da prevri `ivot. Svi ho}e mene, avola da prevare. Svi ho}e da zavade i manipuli{u. Svi rade moj posao. Ja, bolno dete. Zna se da detetu ne mogu da se tuma~e snovi. A on, nadmeno {kraba- lo, tuma~i moj san, i san Boga. Ja 'sanjam svoju majku kao ve{ticu'?! Podmetanja! Sanjam je kao monstruma - 'zmiju sa glavom lisice'. A oca?" (avo se okre}e oko sebe, ako je to okretanje.) "Zmija kao ud mu{ki ~iji je glavi} lobanja sa jezi~kom. Dve takve zmije kao uhva}ene podruku… Oca san- jam kao razboj-nika…" (avo oseti daleko treperenje beskona~nosti) "Ja nesre}na isfrustrirana, neuroti~na osoba, individua, li~nost koja `ivi pod optere}enjem i mitskom obave- zom da je persona zla. Ja koji nemam majku da predvidi ugro`enost svoga deteta… Otac zanemaruje o~instvo… Eno, pisac mi sprema zamku: da izvr{im samoubistvo. Tobo` da su dva an|ela do{la da uzmu ne{to sa Zemlje, iz Govnarije, i odnesu na Nebo. A ja sam to Ne{to. Da nije sve ovo nesvesna komunikacija izme|u oca i sina - Boga, mog Brata tvorca, i mene, avola?" (avo oseti daleko treperenje beskona~nosti) "Mo`da uop{te nemaju nikakve veze Stradopoljci, Govnarija, Zemljani sa celim mojim slu~ajem. Mo`da me sve ovo vreme samo Bog, Brat moj, tvorac - ku{a kroz jedan sme{no ljudski konkretizovani vid, na~in. Jedan divlji |ilko{ki put konkretizacije Ne(bi}a). Mo`da sam isuvi{e dugo bio u visokim apstrakci-jama esencije, pa sada ne mogu da se i{~upam iz manifestacije onoga {to se zove Zemaljsko i ba{ u Govnariji, me|u Stradopoljcima. Mo`da? A, ipak, moram biti na oprezu i sa Bogom, i sa piscem, i sa Velikim Govnomagom, pa i sa tajnicom koja 'direktno u ve~nost ukuca- va'." Jo{ jedan san Satane - U neka nebeska razdanja, Satana sanja, kako je on devica mu{kog lica. Ali ima veliki mu{ki ud. Od strasti divlje je lud. Ud mu Bog, Brat dr`i. I sve `ivo ho}e da spr`i. Nalete{e na kozu… Sam avo izabra pozu… I sad ho}e koza da se okozi, da izvr{i abortus…, i jos k tome plus - to dete jare je sam avo… Sna|i se u tome ljudska glavo. Ti, la`ni poeto, {to svemu 'zna{' ~are - {ta zna~i u snu to jare? Jare koje nebeski meke}e? Jare koje na Zemlju, Govnariju kre}e? Ta mu{kost; izobilna `ivot- nost; tvorna energija…; plodnost, obilje. Da ih odoji koza. Polujarci… [to device jure starci. Jaha}e na jarcu… O jar~e - ribo, gospodaru vodenog bezdana, ima li slutnje novih dana? Vampir-devoj~ica u snu. - AVO: "San devoj~ice: '… vidim na pustoj ulici vampira kako le`i i spava… Veoma mi ga je `ao… Odvodim tog ku}nog ljubimca psa - bdila{tvo…; ma~ku - promenu i `udnju; pticu - du{u, duh. Devoj~ica shvata da je to njen tata sa maskom vampira. Vampir je u njenoj kosi video va{ku i zamahnuo je ogromnim no`em da je ubije… O, o~e moj, vampiru moj, teretu ludi moj, masko moja - kako da te se oslobodim? Ja vezan za nepostoje}u majku. Ja devoj~ica sa va{kom na glavi. Ja avo, iskrena devoj~ica. Biti neuroti~no dete, devoj~ica Vaseljene, pa i {ire; dete nepostoje}e majke i oca - Brata, Boga tvorca moga. Nepotpune i razorene porodice. Sa ~udnim vampirom paterom familije. Si{u joj krv i 'va{ka' i 'vampir' i nepostoje}a majka, i Stradopoljci, i Govnomag, i pisac, i tajno tajnica. Sve }u vas nadi}i ja potencijalna mogu}nost budu}nosti. Moj pi{~e, ti koji veruje{ da jedini postoji{. Ti nesretni~e koji iskreno i duboko pati{ zbog i radi svojih fikcija: mene avola i Brata moga, Boga… I Velikog Govnomaga i svih u organizo- vanoj hordi ove literarne naseobine koju ti naziva{ SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG… ILI PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Ilegalaca…, migranata i emigranata vaseljenskih, pa i {ire, ti, sekretaru njihov." Telo, smrt, san, metafora. - AVO: "Kratki, anegdoti~ni snovi koji ostavljaju jak utisak i atmosferu, pamte se preko dana i du`e. Snovi ~esto koriste bukvalnost. 'Ilova~a le~i', 'ni{ta ne boli'. 'Prestaju bolovi'… Upotrebljava se ~esto kada se gov- ori o smrti. San uzima taj jezik onako kako je upotrebljen: 25
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije 'izle~enje' i 'ni{ta ne boli'. Naravno, su{tina sna nije u tome da govori o zagrobnom `ivotu, no da je nesvesno, iracionalno, upotrebilo nedoterani jezik, bukvalno onako kako je re~eno na javi bez nove metaforike, slikovitosti. Drugim re~ima re~eno - snovi imaju svoju poetiku, svoj stil u u`em i {irem smislu. 'Odmoriti se', 'izle~iti se' govori da }e se organi tela odmoriti od funkcionisanja, da }e biti za njih 'izle~enje' jer ne}e raditi, pres- ta}e da ose}aju fizi~ku patnju, a ne u smislu da }e{ i}i u Raj gde je ve~ni odmor, gde nema bolesti. Telo, izgleda, u snovima vi{e brine o sebi. Nekako 'odvojeno' od duha, uprkos psihoso- matskom jedinstvu. Telo ima zadatak da daje svojom, da tako ka`em, slepom inteligibilno{}u informacije o svom stanju. Da daje informacije svojim jezikom; svojom poetikom gde malo naivno iskori{tava pesni~ki jezik." (avo ose}a upad drugog toka misli): "Eno jedna ne}e…, ho}e bezgre{no za~e}e. Ho}e jedna cura za de~ka minotaura. Klon-i… ume{ali se i oni. Genetski in`enjeri… Sve se stvara po meri. Mene sada ne pom- inju. Jedna cura, da joj se ugura… Da rodi ko {to je ro|ena devojka br`a od konja. Ko u mitovima. Sada{njim genetskim hitovima. Misao mi titlovana. Ona je iz svih dana. Prikladna lljudskom umu da vidi op{tu sumu." avo tuma~i i ispravlja Junga - AVO: "Nadmeni oholi ^ovek. Uvek vertikalu tra`i i gde je nema, a uvek je ima. Arhetipsko, stra{ni de~iji snovi. Dobro je {to niste rekli da su avolovi snovi. 'Nasle|e predaka koje nosimo u sebi'… Ne, drugi je uzrok ovih snova; nije arhetipsko. Tri sna idu iz mikro sveta, iz tog dna. Viruse, bakterije - mikrobe kojim je zara`en organizam - ta '~udovi{ta sli~na zmiji sa mnogo rogova', ubijaju bela krvna zrnca, 'druge `ivotinje'. 'Nailaze ~etiri boga iz zasebnih uglova i o`ivljavaju sve mrtve `ivotinje' - nailaze drugi odbrambeni imunolo{ki elementi. Za{to ~etiri boga? Zato {to je dete ~ulo da je bog svemo}an pa se ta metafora mikromaterijalno u snu pri- menjuje. Dakle, san je projekcija mikro de{avanja u inficira- nom organizmu. Bajkovita avetinjska slika toga zbivanja na mikro nivou u organizmu. Fabula, si`e, skaz, te 'bajke' se produ`ava u drugom snu deteta: tu su sada metafore muva, sunca, meseca, zvezde i sneva~ica. Muva kao negativno (simbolika muve - kvarljivost) i sunce, mesec i zvezde kao pozitivni simboli, metafore. Kroz '{umu simbola', metafora se probila racionalna misao, misao jave. U tre}em snu se de{ifruje smisao prvog i drugog sna. U njemu devoj~ica sanja da je 'opasno bolesna'. Zna~i - iracionalne informacije o po~etku bolesti, slepe svesnosti tela o bolesti su prodrle i iskazala se sa 'opasno bolesna'. Rasplet usled ira- cionalne dramatike u telu. Rasplet i u nivou racionalnog i sadr`ine. Ali, simbolika, koja je verovatno vid mehanizma duboke iracionalne odbrane, samoodbrane od ~injenice smrti, odbrane erosa od tanatosa. 'Ptice' su rane koje prekrivaju. No, ovde je, da ka`emo grubo, u pitanju elementarna dubinska dinami~ka borba telo - duh koja se manifestuje u snu. Dakle, nije ovde, u ovim snovima, u prvom planu arhetipsko kolektivno. Ovde je projekcija mikro zbivanja u organizmu. Ne, nisu ovde |avoli. ^oveku je najlak{e sve avolu pripisati. Stvari, ma koliko izgledale apstraktne, transcendentne, imaju osnovu materijalnu. To vi pripisujete avolu. Uteha mi je nauka. Njene tajne dubine li~e na mistiku. San ima i kosmi~kog, i arhetipskog, i kolektivnog. Arhetipsko nasle|e se prenosi od prvih iskri inteligibilnosti. 'Majmuni' vi{e vrsta od kojih je nastao ~ovek… Vi{e ~ovekolikih… Nakalemljen genetski, oplemenjen intelektualno{}u… Proces dru{tvenog bi}a ~oveka… i uvek Ja?! No, sve je to u tre}em planu, u drugom planu… U prvom planu je da organizam u sadejstvu sa 'duhom', mozgom - 'visoko organizovanom mater- ijom' preduzima ne{to, kroz rad pulzija, nagona, da dopre do svesti ~injenica da je organizam zara`en nekim mikro organiz- mom, 'fatalnom' neizle~ivom bole{}u i da treba ne{to da se pre- duzme. Taj put od iracionalnog na nivou }elije do racionalnog ide kroz metaforiku, simboliku; ide kroz naslage procesa razvitka govora. Ide kroz polufabrikate simbola, re~enica jo{ nepretvorenih, nesazrelih u re~i. Ide kroz onomatopeje. Put od duboke iracionalnosti sna do svesne misli; od 'zara`en si' do 'te{ko si bolestan'. Put iracionalna svest o 'zlo}udnim `ivotinja- ma', '~udovi{tima' do 'neizle~ivo si bolesna' je i{ao 'carskim putem'. Avaj - nije pomogao 'carski put' devoj~ici. Ja, avo sa Bogom, znam i te puteve. Mogu ih u~initi jasnijim. Eto, geno- mi, 300 000 miliona itd. itd. Moja vera je u nauku, u mikro… Avaj… Ovi ho}e… Veliki Govnomag Sveobli~ni… Ovi ho}e veliku Vaseljensku revoluciju. Mo`da u saradnji s Bogom. Ne. Ne - nikada. 26
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA ^ovek treba da zna za o~ove~enje ^oveka, njegove svesti; da zna za izlazak iz maglu{tina iracionalnog kao dela apsolutnog uma. Treba da zna da veliku ulogu u njemu imaju mikroorga- nizmi (po`eljni i nepo`eljni) koji doprinose na razne na~ine, pa i na na~ine njihovog nesvesnog za ~oveka prisustva u snovima. To {to je ~ovek ^ovek zasluga je i ~injenice {to je ~ovek dru{tveno bi}e itd. itd.; ali i mikrobi u njemu su zaslu`ni {to je on ^ovek. I Ja, i Ja… Mada ovi, i On to ne priznaju. I druga de{avanja u telu (prijatna i neprijatna): i zvu~na, i miris- na, i dodirna, i vizuelna, i ukusa… na|u metafori~no i sim- boli~no (iracionalno) na~ina da se poka`u i prika`u u snovima, da se projektuju u san. I ta de{avanja, i te projekcije doprinose kroz trajanje ~oveka o~ove~enju ^oveka pa i njegovom otu|enju i razotu|enju. I snovi takvog sadr`aja ~esto uzimaju masku arhetipskog, kolektivnog. Oni i jesu arhetipski i kolek- tivni u tom smislu {to mo`da traju od prve iskre iskre inteligi- bilnosti. Da li sanja }elija…? Gen da li sanja?… Mikroorganizmi da li sanjaju?! San sanjanog sna senke je duh sna inteligibilnosti virusa, bakterije, priona… gena. ____ *Radi se o druga~ijem od Jungovog tuma~enja tri de~ija sna. Mesto arhetipsko, avo ovde vidi infekciju virusima, bakterijama koji se projektuju u snu, u san. UMOVANJE AVOLA O FENOMENALNOM, BITKU, TUBITKU, SAMOBITKU Samo}a Boga, prodor u metafiziku i jeze avola. - AVO: "A Bog, moj Brat, Bog - hiljade godina nekada provodi u stoje}em polo`aju u }o-ravoj, gluvoj sobi, slobodnoj od svih ljudskih ~ula: i mirisa, i dodira, i ukusa…, i {estog ~ula. U nekom {oku samo}e. On ima vizije, podaje se vizijama. Blesak Beline - transcedentnog sa-vr{enstva - ga opija ~istotom, nevi- no{}u, ~edno{}u, sveta{tvom i on sanja izbavljenje od samo-}e. On se istovremeno otima kand`ama samo}e, ali i be`i u nju, jer, izgleda, ni mene ne podnosi. Ni bilo {ta {to naru{ava apsolutnu nemost svih bo`anskih ~ula… Podaje se apsolutnoj ti{ini, praznini, podaje se bespredmetnosti. Kao da ne{to ispa{ta. Kao da je terorista, jer otprili-ke, u Govnariji demokratskoj, punoj slobode li~nosti, tako ka`njavaju teroriste. Ka`njavaju ih na belinu samo}e }elije. Samo jo{ Bog treba da ima 'ruski rulet'. No, naravno, to bi bila besmislica jer je on besmrtan. U nekom samomu~enju on u`iva. U`iva u jezi mogu}nosti izne-nadne smrti. U`iva u razbijenoj jednoli~nosti Svog Ne(bi}a). U svoje 'za', 'iza'. On se udub-ljuje u 'proto philosofiju' (protofilozofi- ju); u ono {to je prvo, u princip koji sve preti~e, u bi}e kao bi}e. Ne{to od toga {to on radi rade i veliki posve}enici u svom poku{aju susreta sa Ne(bi}em). U misli raspusnoj kad udari u zid da je on 'svemu prapo~elo', on se nemo luda~ki cereka. On se 'pita o onome {ta jeste'. Ho}e da se i{~upa iz kand`i laskave zablude o sebi. Iz podle prevare. O sebi kao sredstvu upotrebe, sredstvu rada birokratije. (Tr`i{na vrednost, roba.) Sumnja. Njegova postmetafizi~ka misao kao da je ozra~ila i du{e ovih iz Sabirnog centra Va-seljenskog, centra mrtvih du{a vaseljen- skih revolucionara. Njegova bo`anska misao 'svuda i nigde'. Nije samo mrtve du{e revolucionara ozra~io no i samog avola, mene. Otud i njegova, avolova strepnja. Neuroti~ni u`as i odnos prema stradopoljskim mrtvim du{ama, Govno- magu, piscu. Sam kraj knjige Skon~anje i vazno{enje Velikog… ili Prilozi za biografiju avola: harizmati~nost, sim- bolika i signal kvadrata, pravougaonika. Tama belog prozora na }oravoj sobi, slepoj sobi. Zanemarenost kruga." (Bolno i opasno brisanje granice izme|u metafizike i fizike, o ~emu i sam pisac ~esto go-vori, je u`asavalo avola. Jedinstvenost 'physke', stvarnosti, uzima oru`je avolu. Uzima mu oru`je za birokratske manipulacije. Smetala mu je smirena misao pisca da je 'metafizika fi-zika'. Da 'ono {to je ju~e bila metafizika danas je fizika'. I Bogu je to smetalo, ali Bo`ja pro- misao je toliko duboka i {iroka da je ona prakti~no za ljudski um nedoku~iva, nedometna, pa je Bogu ljudski napor uma u dosezanju bi}a bio zabavan, a avola je dovodio do besa. Na kraju, on ne bi ni bio avo da nije takav. No, za prakti~ne ljudske potrebe avo je upotrebljiviji od Boga. U tom procepu avo i `ivi. @ivi u procepu: ljudsko - bo`ansko. Te stvari kao meta-fizika, nemetafizika, postmetafizika, stvari po sebi itd. njega su vi{e nervirale i oduzimale mu snagu da se direktno bavi Stradopoljcima, Govnarijom. Transcendentalno, ontologi- ja, eshato-logija… bi}e-za-nas…, fenomenalno… [ta njega 27
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4

Recommandé

Casopis Broj 1
Casopis Broj 1Casopis Broj 1
Casopis Broj 1guestff625d42
 
министарка сцене за дан школе
министарка сцене за дан школеминистарка сцене за дан школе
министарка сцене за дан школеОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdaNindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdazoran radovic
 
Karl maj sibirski lovac
Karl maj sibirski lovacKarl maj sibirski lovac
Karl maj sibirski lovaczoran radovic
 
Sejn 026 dzek slejd - lepa brdjanka
Sejn 026 dzek slejd - lepa brdjankaSejn 026 dzek slejd - lepa brdjanka
Sejn 026 dzek slejd - lepa brdjankaBalkanski Posetilac
 
The forum, University of South Florida
The forum, University of South FloridaThe forum, University of South Florida
The forum, University of South FloridaÜzeyir Lokman ÇAYCI : Artiste, Ecrivain, Poète D.G.S.A.U.E.S.Y.O. - Concepteur industriel - Architecte d'intérieur
 
Webquest on Cyber Bullying
Webquest on Cyber BullyingWebquest on Cyber Bullying
Webquest on Cyber Bullyingbfraley3
 

Recommandé

Casopis Broj 1
Casopis Broj 1Casopis Broj 1
Casopis Broj 1guestff625d42
 
министарка сцене за дан школе
министарка сцене за дан школеминистарка сцене за дан школе
министарка сцене за дан школеОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvizoran radovic
 
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdaNindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezda
Nindja 020 derek finegan - noc celicnih zvezdazoran radovic
 
Karl maj sibirski lovac
Karl maj sibirski lovacKarl maj sibirski lovac
Karl maj sibirski lovaczoran radovic
 
Sejn 026 dzek slejd - lepa brdjanka
Sejn 026 dzek slejd - lepa brdjankaSejn 026 dzek slejd - lepa brdjanka
Sejn 026 dzek slejd - lepa brdjankaBalkanski Posetilac
 
The forum, University of South Florida
The forum, University of South FloridaThe forum, University of South Florida
The forum, University of South FloridaÜzeyir Lokman ÇAYCI : Artiste, Ecrivain, Poète D.G.S.A.U.E.S.Y.O. - Concepteur industriel - Architecte d'intérieur
 
Webquest on Cyber Bullying
Webquest on Cyber BullyingWebquest on Cyber Bullying
Webquest on Cyber Bullyingbfraley3
 
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško DimitrijevićPSK Avala
 
Casopis broj 1
Casopis broj 1Casopis broj 1
Casopis broj 1debeljackitatjana
 
Aeds3939
Aeds3939Aeds3939
Aeds3939Teodor Juga
 
Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićOS Cegar Nis
 
Anastasija 1
Anastasija 1Anastasija 1
Anastasija 1Alxena
 
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukova
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukovaPlava ptica james oliver curwood - lovci vukova
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukovazoran radovic
 
Zbornik - Pod murvu, na Krče Adamovec - 2014
Zbornik - Pod murvu, na Krče Adamovec - 2014Zbornik - Pod murvu, na Krče Adamovec - 2014
Zbornik - Pod murvu, na Krče Adamovec - 2014KUD DRAGUTIN DOMJANIĆ - Adamovec
 
Покошена ливада, Десанка Максимовић
Покошена ливада, Десанка МаксимовићПокошена ливада, Десанка Максимовић
Покошена ливада, Десанка МаксимовићМаја Радоман Цветићанин
 
Jd -sedam_mora_i_tri_okeana_-_e-book_fin
Jd -sedam_mora_i_tri_okeana_-_e-book_finJd -sedam_mora_i_tri_okeana_-_e-book_fin
Jd -sedam_mora_i_tri_okeana_-_e-book_finОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Моба и прело.ppt
Моба и прело.pptМоба и прело.ppt
Моба и прело.pptVuk Zivkovic
 
тематски дан
тематски дантематски дан
тематски данanicadjurdjevic
 
Izvornik 2011
Izvornik 2011Izvornik 2011
Izvornik 2011debeljackitatjana
 
Sveti sava i golubica
Sveti sava i golubicaSveti sava i golubica
Sveti sava i golubicaОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Vukov rjecnik
Vukov rjecnikVukov rjecnik
Vukov rjecnikNatasa Pantovic
 
Izvornik 2012
Izvornik 2012Izvornik 2012
Izvornik 2012debeljackitatjana
 
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1Tanja Krpović
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaBroj Jedan
 
Veles3
Veles3Veles3
Veles3Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Livada,u jesen 010
Livada,u jesen 010Livada,u jesen 010
Livada,u jesen 010Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Bajke desanke-maksimovic
Bajke desanke-maksimovicBajke desanke-maksimovic
Bajke desanke-maksimovicseminarskidiplomski3
 
La lettre poetique N°16
La lettre poetique N°16La lettre poetique N°16
La lettre poetique N°16Üzeyir Lokman ÇAYCI : Artiste, Ecrivain, Poète D.G.S.A.U.E.S.Y.O. - Concepteur industriel - Architecte d'intérieur
 
Bor Zafer ilkokulu 1961-1962
Bor Zafer ilkokulu 1961-1962Bor Zafer ilkokulu 1961-1962
Bor Zafer ilkokulu 1961-1962Üzeyir Lokman ÇAYCI : Artiste, Ecrivain, Poète D.G.S.A.U.E.S.Y.O. - Concepteur industriel - Architecte d'intérieur
 

Contenu connexe

Similaire à Pposebna porodicna zavetina 3 - 4

"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško DimitrijevićPSK Avala
 
Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićOS Cegar Nis
 
Anastasija 1
Anastasija 1Anastasija 1
Anastasija 1Alxena
 
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukova
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukovaPlava ptica james oliver curwood - lovci vukova
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukovazoran radovic
 
Моба и прело.ppt
Моба и прело.pptМоба и прело.ppt
Моба и прело.pptVuk Zivkovic
 
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1Tanja Krpović
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaBroj Jedan
 

Similaire à Pposebna porodicna zavetina 3 - 4 (20)

"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
"Knjiga o planini" Raško Dimitrijević
 
Casopis broj 1
Casopis broj 1Casopis broj 1
Casopis broj 1
 
Aeds3939
Aeds3939Aeds3939
Aeds3939
 
Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović Karadžić
 
Anastasija 1
Anastasija 1Anastasija 1
Anastasija 1
 
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukova
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukovaPlava ptica james oliver curwood - lovci vukova
Plava ptica james oliver curwood - lovci vukova
 
Zbornik - Pod murvu, na Krče Adamovec - 2014
Zbornik - Pod murvu, na Krče Adamovec - 2014Zbornik - Pod murvu, na Krče Adamovec - 2014
Zbornik - Pod murvu, na Krče Adamovec - 2014
 
Покошена ливада, Десанка Максимовић
Покошена ливада, Десанка МаксимовићПокошена ливада, Десанка Максимовић
Покошена ливада, Десанка Максимовић
 
Jd -sedam_mora_i_tri_okeana_-_e-book_fin
Jd -sedam_mora_i_tri_okeana_-_e-book_finJd -sedam_mora_i_tri_okeana_-_e-book_fin
Jd -sedam_mora_i_tri_okeana_-_e-book_fin
 
Моба и прело.ppt
Моба и прело.pptМоба и прело.ppt
Моба и прело.ppt
 
тематски дан
тематски дантематски дан
тематски дан
 
Izvornik 2011
Izvornik 2011Izvornik 2011
Izvornik 2011
 
Sveti sava i golubica
Sveti sava i golubicaSveti sava i golubica
Sveti sava i golubica
 
Vukov rjecnik
Vukov rjecnikVukov rjecnik
Vukov rjecnik
 
Izvornik 2012
Izvornik 2012Izvornik 2012
Izvornik 2012
 
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
Filip visnjic u_secanjima_i_pricanjima1
 
Letopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arijaLetopisi zemlji arija
Letopisi zemlji arija
 
Veles3
Veles3Veles3
Veles3
 
Livada,u jesen 010
Livada,u jesen 010Livada,u jesen 010
Livada,u jesen 010
 
Bajke desanke-maksimovic
Bajke desanke-maksimovicBajke desanke-maksimovic
Bajke desanke-maksimovic
 

Plus de Üzeyir Lokman ÇAYCI : Artiste, Ecrivain, Poète D.G.S.A.U.E.S.Y.O. - Concepteur industriel - Architecte d'intérieur

Plus de Üzeyir Lokman ÇAYCI : Artiste, Ecrivain, Poète D.G.S.A.U.E.S.Y.O. - Concepteur industriel - Architecte d'intérieur (20)

La lettre poetique N°16
La lettre poetique N°16La lettre poetique N°16
La lettre poetique N°16
 
Bor Zafer ilkokulu 1961-1962
Bor Zafer ilkokulu 1961-1962Bor Zafer ilkokulu 1961-1962
Bor Zafer ilkokulu 1961-1962
 
Arte poetica
Arte poeticaArte poetica
Arte poetica
 
Academici poetry anthology
Academici poetry anthologyAcademici poetry anthology
Academici poetry anthology
 
Traversee, numéro 56
Traversee, numéro 56Traversee, numéro 56
Traversee, numéro 56
 
Antologías homenaje a andersen
Antologías homenaje a andersenAntologías homenaje a andersen
Antologías homenaje a andersen
 
Saraba Electronic Magazine
Saraba Electronic MagazineSaraba Electronic Magazine
Saraba Electronic Magazine
 
Poetes pour Haiti
Poetes pour HaitiPoetes pour Haiti
Poetes pour Haiti
 
Poemas en añil nº 138
Poemas en añil nº 138Poemas en añil nº 138
Poemas en añil nº 138
 
Poesie Incertain Regard
Poesie Incertain RegardPoesie Incertain Regard
Poesie Incertain Regard
 
Güney Dergisi
Güney DergisiGüney Dergisi
Güney Dergisi
 
MEB, Eğitim Dergisi
MEB, Eğitim DergisiMEB, Eğitim Dergisi
MEB, Eğitim Dergisi
 
Convivio N°16
Convivio N°16Convivio N°16
Convivio N°16
 
SAECULUM 9/2004
SAECULUM 9/2004SAECULUM 9/2004
SAECULUM 9/2004
 
La plume libre
La plume libreLa plume libre
La plume libre
 
The externalist
The externalistThe externalist
The externalist
 
Quasart
QuasartQuasart
Quasart
 
Cahiers de Poésie 18
Cahiers de Poésie 18Cahiers de Poésie 18
Cahiers de Poésie 18
 
Revista Literaria
Revista LiterariaRevista Literaria
Revista Literaria
 
LETTRAS SAVAJES
LETTRAS SAVAJESLETTRAS SAVAJES
LETTRAS SAVAJES
 

Pposebna porodicna zavetina 3 - 4

  • 1. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije 3-4 prole}e - leto 2007 NA SLONU. TAJLAND. 25 GODOVA U OVOM BROJU A V O U SRPSKOJ NARODNOJ TRADICIJI, KWI`EVNOSTI I ALHEMIJI (temat) D`im Dim Higin, prire|iva~ MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA EDICIJA CARSKI REZ EDITION SECTIO CAESAREA UZEYIR LOKMAN ÇAYCI, ALEKSEJ ^URILOV PRILOZI ZA ISTORIJU TZV. NOVIJE SRPSKE BIROKRATSKE KWI`EVNOSTI (nastavak iz prethodnog dvobroja - 1) ... KOTERIJE, ILI PONOVO O JOVANU SKERLI}U (M. LUKI}) PRE]UTKIVANI PISCI. SKRIVENE VREDNOSTI ... MART GORSKI * Dr. Sc. JADRAN ZALOKAR * MIR~A BELATUKADRUZ . PESME MIRJANE S JOVI} * S ONE STRANE - odlom. iz rukop. DALIBOR FILIPOVI}. i dr. PI{ETE NAM...
  • 2. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Osnovana Osniva~ Miroslav 1983. Luki} Zona `ive tradicije, kwi`evnosti i alhemije Ure|uje Redakcija Koli Ivawska, Ivan [i{man, sekretari izlazi digitalno i {tampano izdawe (na papiru) 4 puta godi{we u sveskama do 7 {t. tabaka Adresa redakcijei administracije 1 000 Beograd 1 Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13 tel. 063 / 7 669 853 Kwi`arska cena pojedine sveske 200 din. Za inostranstvo - dvostruko Direktna kupovina od izdava~a 120 din. Cena digitalnog izdawa 25 din. Godi{wa pretplata 800 din. Za pravna lica 1 400 din. Za pretplatnike iz Evrope 30 evra Za pretplatnike iz Amerike 35 dolara Detaqnije informacije Web site www. zavetine-83. com E- mail zavetine@verat.net faks + 381 11 2623 257 E- mail odgovornog urednika suz207@verat.net
  • 3. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA SADR@AJ broja 3-4 / prole}e-leto 2007 LIVEWE KOSITRE a v o u srpskoj narodnoj tradiciji, kwi`evnosti i alhemiji (temat) ............................. 4 avo i wegov [egrt (srpska narodna bajka) ............. 10 Bog- |avo - ~ovek ... M. L. ..........................................12 I Mo`e li se po{teno govoriti o i~emu osim o bogu i sebi? (Sioran) ili {ta zna~i favorizovati |avola - daleko mu lepa ku}a? Umesto uvoda - D`im Dim Higin, prire|iva~ .................14 II MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA ............................................... 18 DOSIJE BOGA (Tajna tajnog dosijea) ............................. 21 SNOVI OTKUCAVAJU TAJNE ............................... 22 UMOVANJE AVOLA O FENOMENALNOM, BITKU, TUBITKU, SAMOBITKU .......................... 27 "PLETISANKE" SAMO]E NESTALOG AVOLA .... 35 E P I L O G .............................................................. 69 III N EOPHODNE NAPOMENE PRIRE | IVA ~ A ........... 70 VESTI IZ EDICIJE ZAVETINE Nova kwi`evna tribina ALASOVA UDICA K.I. [ole... 76 SVE DAQE NEDOUMICE OKO OVOGODI[WEG KONKURSA ZAVETINA ZA 12 NOVIH KWIGA... 78 Pesme MIRJANE S JOVI} ......................................... 79 S one strane - odlom. iz rukop. DALIBOR FILIPOVI}.... 83 MILIVOJ KOSTI} KOLE ilustrator .................................................................. 84 EDICIJA CARSKI REZ EDITION SECTIO CAESAREA UZEYIR LOKMAN ÇAYCI SIMDI GIT... SONRA GEL... 85 idi sada ... i vrati si kasnije ...................................... 86 ALEKSEJ ^URILOV: TRI PESME ................................. ... 88 PREVREDNOVAWE PRILOZI ZA ISTORIJU TZV. NOVIJE SRPSKE BIROKRATSKE KWI`EVNOSTI (nastavak iz prethodnog dvobroja - 1) ... 90 Koterije, ili ponovo o Jovanu Skerli}u .................... 90 PRE]UTKIVANI PISCI. SKRIVENE VREDNOS- TI SRPSKE (I DRUGIH) KWI@EVNOSTI I KULTURE RUSI ......... MART GORSKI ...................................... 95 O pojmu "priroda" u Vedama ....Dr. Sc. JADRAN ZALOKAR 96 FRAGMENT ........ Mir~a Belatukadruz .................... 97 OGLEDALO POSEBNE PORODI^NE ZAVETINE PI{ETE NAM... .................................................. 99 Od ovog broja objavqujemo ........................................... 100 FOTOGRAFIJE, ILUSTRACIJE U OVOM BROJU MILIVOJ KOSTI} KOLE, UZEYIR LOKMAN ÇAYCI, ALEKSEJ ^URILOV M. SLAVI} (J. Sokolovi} i M. Slavi}, NA SLONU, TAJLAND; nasl. strana) 3
  • 4. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije LIVEWE KOSITRE AVO U SRPSKOJ NARODNOJ TRADICIJI, KWI`EVNOSTI I ALHEMIJI AVO. - Vrag je stari narodni naziv, poznat u svim srpskim krajevima, ali je uglavnom postao arhai~an, potisnut, pod uticajem crkve, gr~kim nazivom |avo. Stari naziv “bes” za |avola odr`ao se uglavnom na Kosovu i Metohiji. Ime |avola se ne spomiwe, jer:”Zlo odlazi bez poziva.” “Mi o vuku, a vuk na vrata.” Kada se spomene, onda se doda:”Daleko mu lepa ku}a”. “Spomenuo se, ne povratio se.” U Grbqu uz re~ vrag pqune se na levu stranu i izgovori: “Nalet ga bilo.” “Anatema ga bilo.” “^asni ga krst ubio.” Zato se wegovo ime radije zamewuje pogrdnim nazivima ili eufemizmima:nekr{tenik, naletnik, ne~astivi, ne~astivnik, ne`id, bradailo, kusi, repowa, rogowa, vodac, matori, prokletnik, anatem- nik, an|ama. Po verovawu, kada je Bog stvorio zemqu i nebo, `iveeo je sam, pa mu dosadilo. Jednom spazi svoj lik u vodi, pa ga o`ivi. Taj o`iveli stvor po~ne da kvari bo`ije poslove. Onda Bog stvori ~oveka, suparnika neposlu{noga stvora, |avola. Po drugoj verziji, najstariji an|eo u raju postao je ohol, ~esto se zamerao Bogu, pa je poku{ao da postane stariji od wega. U toj te`wi pridobio je uza se neke an|ele, pa po{li na Boga. Ali ih je Bog preduhitrio i sve isterao iz raja: najgre{nije je oterao u pakao, mawe gre{ne je proterao sa neba i oni sada lutaju po vasioni, a kolebqive otpravio na zemqu. Tako su od neposlu{nih an|ela postale tri vrste |avola: pak- lewaci u paklu, vetrewaci u vetru i ne~astivi na zmeqi. Svi oni mrze Boga i sve {to je on stvorio, pa i qude. Po{to su |avoli postali bo`ji otpadni- ci, to oni ne trpe wega i wegovo ime, niti imaju pozdrave u kojima se spomiwe Bog. Naposletku, pos- toji i verovawe da se |avo ispilio iz jajeta koje je sneo petao od devet godina, a koje je ~ovek nosio pod levim pazuhom tri meseca. Zato }avo ponekad poma`e ~oveku u wegovim nevoqama. avo ima lik ~oveka, ali s malim rogovima na vrhu ~ela, sa izbuqenim i krvavim o~ima, ruwav je po celom telu, u licu crn, sa {iqastom bradicom unapred povijenom kao u jarca, retkim brkovima, a nos mu je duga~ak i povijen kao u orla. Mla|i |avoli imaju rep, a stariji su kusi, jer im je otpao. U{i i noge u |avola su kao u koze, na rukama prsti sa orlovskim noktima. avoli imaju samo jednu kost, pa i ona je {upqa. U pore|ewu se kazuje: “Ru`an kao |avo.” On je demon zagrobnog ili tamnog sveta, a sve {to je u tom svetu crno je, pa je i on crn. Od atributa, |avo ima malu kapicu, u kojoj je wegova ~arobna mo}. Ko uspe da mu je nekako oduzme, taj postaje vidovit. avo nudi sve {to se za`eli da bi povratio svoju kapicu. On nosi uza se crni ~arobni {tap. Ko uspe da pribavi wegov {tap, taj dobija mo} opsewivawa. Ako se {tap izgubi, izgubi se i ta mo}. avo gubi magijsku mo} i kad stane pred gravidnu `enu, jer je ona od Boga blagoslovena zato {to pod srcem nosi ~edo. Paklenaci u paklu imaju trorogi {tap u obliku osta, kojima gone i nabadaju gre{nike. Stani{ta |avola su virovi, ritovi, duboke reke s vrtlozima, ponori, jezera, jame, pe}ine, stare vodenice, ku}i{ta, bunari, drveta, mostovi i raskrsnice. avoli ne ulaze u sudove koji imaju poklopce. Najradije se zadr`avaju pod vodeni~nim vitlom. Oni se neprestano kre}u, nikad nisu na jed- 4
  • 5. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA nom mestu. Putuju no}u, naro~ito za vreme nekr{tenih dana. Pred zoru uska~u u stare bunare, da u wima predane. Ima ih u rupama, na buwi{tima, drvqanicima i svuda kod voda. Ku~i kazuju da najvi{e |avola ima u Bukumirskom jezeru, a Hercegovci u Nin~oj jami u Gata~kom poqu. Neki toponimi su dobili imena po |avolovim stani{tima: Vra`je jezero na Durmitoru, a sa obe strane jezera je po jedna brdska Vra`ja glavica, Vra`je police u Ku~ima, avoqi most na reci Kara{u, Vra`ogrnci, seli na reci Ra{koj kod Novog Pazara, jedno selo na Timoku kod Zaje~ara i jedno kod Sjenice, Vragope~ je ogranak [are, Vra`ica je vrh u ra{kom Podgoru, Vra`ji kamen je u P~iwi, Vra`a glava je toponim u vlasinskom selu Brodu, Vra`ja glava je vis povi{e izvora Temske. Svi navedeni nazivi toponima, osim jednog, su iz vremena pre pojave upotrebe tu|eg naziva |avo. Po predawu, stani{te |avola je bilo u mehu na dnu mora. Kad su se namno`ili, pre{li su na suhu zemqu, pa ih, tobo`, sada ima po starim grobqima, pod ku}nom strehopm, na tavanu, u zapustelim i nedovr{enim ku}ama. Sastaju se na raskrsnicama, u ptocima, pod starim mostovima i pod orasima.Rado se vru po drve}u, naro`ito na vrbu i zovu, zavla~e se u trsku i trwe. Privi|aju se no|u, ali se nev- idqivo javqaju i dawu. Prisustvuju qudskim poslovima. Kad se pojavi vihor, kazuje se da u wemu igraju |avoli s ve{ticama. Vrag i paklewak su narodni dualisti~ki nazivi za |avola. Vrag je smiren, dobar |avo. Otuda je nas- tao naziv vragolan za {aqiv~inu. O dobrom vragu kazuje se:”Ni |avbo nije tako crn kao {to qudi gov- ore.” “I |avolu treba zapaliti sve}u” (ka`e se kada se izbegne neka o~igledna opasnost). “U`di (zapali) svecu jednu sve}u, a |avolu dvije.” “U nevo- qama se i |avo zove u pomo}.” Po predawima, |avo je pozajmio siromahu vre}u novaca, dao lovcu demon- skog psa, prihvatio carevu k}er koju je otac prokleo, nagradio ~oveka koji mu je spasio `ivot, odr`ao datu re~, vra`ja majka je skrivala junaka od pogibi- je, itd. avoli obilato poma`u nesre}ne i siro- ma{ne qude, ali imzato odnose du{e u pakao. Po predawu, neki ~ovek zapalio |avolu dve sve}e i molio mu se da mu poka`e skriveno blago, itd. Pa ipak qudi ne preporu~uju nikakav savez sa |avoli- ma, jer: “Ko sa |avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.” avo je izvor pakosti, zla, nesre}e, neugod- nosti: “Ne elzi |avole.” “avo ne ore i ne kopa, nego samo o zlu misli” (radi). On je okretan i prepreden, ali je ponekad glup, pa mu i obi~an ~ovek doska~e. Paklewak je zao |avo iz pakla: “U{ao pak- lewak u ku}u i od tada po|e sve naopako, prvo sva|om, pa onda tu~om.” avo je predstavnik destruktivnosti i svake negacije. Kada je Bog stvorio ovaj na{ svet, onda je |avo, nasuprot wemu, stvorio svoj |avoqi svet. Bog je stvorio ~oveka, a |avo `enu, Bog ovcu, a |avo kozu, Bog psa, |avo ma~ku, Bog zeca, |avo lisicu, Bog vola, |avo kowa, Bog jeguqu, |avo zmiju, Bog p~elu, |avo gusenicu, Bog pravdu, |avo krivdu, Bog vionovu lozu, |avo kupinu, Bog bosiqak, |avo koprivu, Bog izvorsku vodu, |avo rakiju, bog svi- ralu, |avo gajde. avo je stvorio vuka, ali bez du{e. Onda je Bog dao du{u vuku i od tada vukovi gone |avole. Kada ~ovek posumwa u prisustvo |avola, onda izgovori: “Vuk ti na put.” Po verovawu, dete je do kr{tewa u vlasti |avola. Za vreme kr{tewa duva se i pquje preko deteta, da bi se oterao |avo. Kada dete ide natra{ke, onda ga vodi “vodac” (|avo). avoli ne trpe qude koji se krste. Svakom ~oveku |avo ~u~i na levom ramenu i navodi ga na grehove i zla dela. “avo ga naneo” 5
  • 6. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije (ili: naveo). “avo ga nosi, ne}e da miruje.” “Goni ga kusi.” Kada ~ovek gre{i, onda se |avo raduje i podigrava. avoli svra}aju qude s pravog puta, zavode ih po poqima i potocima, ja{u ih i hrane ne~isto}om. Oni predvode nasilnike i kr~e im put. Wima narod pripisuje i sve razmirice na srpskim sredwevekovnim dvorovima. Nemawu su napala bra}a “|avoqim navo|ewem”. Kraq Prvoven~ani kazuje da se Strez, “naveden |avolom, odmetnuo i po{ao na mene”. avoli prisustvuju qudskim radovima i kvare im poslove: zaustavqaju vodenice, lovcima odapiwu klopke, itd. Zato qudi svaku nesre}u i {tetu prip- isuju kusim (starim, iskusnim) |avolima. Da bi pridobili ~oveka, |avoli se dovijaju na razne na~ine i izmi{qaju razna sredstva da ga privole.U toj te`wi oni ga upu}uju u svoje |avoqe poslove. Kada to ostane bez uspeha, onda uzja{u jar~eve i qude, mute i presu{uju izvore, zaustavqaju vodenice i izazivaju buru. Oni navode samoubice u smrt, gre{nicima vade du{e i odnose ih u pakao, mrt- vacima deru ko`u prve no}i po sahrani, itd. avoli `ive dugo godina i za to vreme steknu mnoga iskustva i znawa. Zato su kusi (stari) |avoli opasniji od repowa (mladih). Stari |avoli znaju mnoge majstorije, prona{li su vodenicu, kosu, osno- vali kova~ki zanat. Zato roditeqi u isto~noj Srbiji ne daju decu na kova~ki zanat. avoli poz- naju lekovito biqe i le~ewe. Bajawem i basmawem |avoli se prizivaju u pomo} bolesnicima. Po predawu, kova~ Vid izbio je |avolu oko i uterao ga u mehove, da iz wih duva u vatru. I `ena je uspela da nadmudri |avola koji je pred wom osedeo. avo je hteo sve da bude, samo ne {egrt, vojnik i vodeni~ar. U narodnim pripovetkama ~est je motiv o pret- varawu |avola u qude i `ivotiwe, kako mu kad zatreba: u majstora, trgovca, vuka, magarca, jarca, kowa, kopca, goluba, vrapca, mi{a, itd., ali najradije u psa, ma~ku i jarca, obavezno crne boje, pa se zato od ku}e gone tu|i psi, a tu|e ma~ke se ne pu{taju u ku}u. ^ovek-|avo ima jednu nozdrvu. avo se mo`e u sve pretvoriti, samo ne u ovcu i p~elu, jer su one blagoslovene od Boga. Po legendi, |avo se pretvorio u tele, pa izi{ao na put. Nai{la dva ~oveka s kolima, spazili tele, pa ga namamili da po|e s wima. Usput im tele polomilo spice (paoce) na to~kovima. Onda se oba ~oveka sete da je to |avo, pa se prekrste i teleta nestane. Kad se |avo pretvori u kalu|era, onda je za wega boqa krivda nego pravda. Pretvoreni |avo pokazuje se ~oveku koji se nije prekrstio za ~etrdeset dana. Po legendama, |avoli kradu od Boga sunce i mesec.Oni nose sunce na levom ramenu, a kukavicu na desnom. avoli gase zvezde i wima ga|aju qude na zemqi (pojava meteora). Kada se pojavi pomra~ewe sunca, qudi pucaju iz pu{aka prema wemu, da bi rasterali |avole koji ga nagrizaju. Vedruje se da pomra~ewe sunca i meseca nastaje u trenutku kada se sv. Ilija sukobi s |avolima. Sv. Ilija je uspeo da jednog |avola gromom prikuje za mesec, ~iji se lik i sada vidi na wemu. avo se boji sv. Ilije, Pantelije i Atanasija, zatim osve}ene vode, groma, krsta, petla, gloga i svetlosti, pla{i se od vuka i zmije. Kad zagrmi, |avo se sakrije ~oveku u levu nogavicu, `eni pod sukwu, zatim pod motiku, sekiru, budak, u dimwak, pod drvo, krst na crkvi i pod levu kozju nogu. Zato sv. Ilija ga|a gromom sve te predmete. ^im zagrmi, |avo se zavu~e u stomnu (testiju) s vodom, a sv. Atanasije ga u woj zaklopi. Po legendi, neki ribar je izvadio iz mora stomnu u kojoj je bio |Avo. U strahu od groma, |Avo se uvla~i i u ~oveka. ^ovek s |Avolom u sebi posta- je mahnit, obestan, zao, sklon napadu i ubistvu. 6
  • 7. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Takve qude vode manastirima, da im monasi molit- vama ili pretwama isteraju |avola iz tela. Kada grom udari u drvo, onda se veruje da je pod wim bio |avo. Drvo opaqeno gromom ne upotrebqava se. U narodu se kazuje da se |avo mo`e ubiti samo jednim udarcem; ako se udari dvaput, onda o`ivi. Po dru- goj, suprotnoj verziji, ako se udari jednom, onda |avo moli da se udari i drugi put, jer se od jednog udar- ca stvore dva |avola; ako se ne udari drugi put, onda oba crknu. Qudi se {tite od |avola hamajlijama, zapisima, vatrom, trnom, krstom i magi~nim krugom. Zmija be`i od vatre, a |avo od krsta: “Be`i kao |avo od krsta.” On se progoni glogovinom, tisovinom, crnim petlom, duvawem i pquvawem. Kada se pojavi vihor ili crni oblaci, |avoli se gone pod levo koleno i tu krepaju.Kada pada ki{a i istovremeno sunce greje, u narodu se kazuje da tada |avo tu~e svoju `enu ili da se |avo `eni s me~kom. U zapad- nim krajevima kazuje se:”Bura goni, vrag se `eni.” Jednom se |avo naqutio na kozu, pa joj zubima i{~upao rep, ali se brzo pokajao i za{io ga pod wenu dowu vilicu. Tako je koza dobila bradu. U mnogobo`a~kom verovawu evropskih naroda |avo nije postojao. O mwemu se doznalo preko hri{}anstva. Ali stari slovenski naziv “~ort” za |avola pokazuje da su stari Sloveni verovali u |avola i pre pojave hri{}anstva. U borbi sa starom verom, srpska crkva je te`ila da uklloni demone i bogove. Jedan od bogova stare vere progla{en je za |avola, protivnika Boga. Tako su germanski bog Vodan i stari slovenski Crnobog postali |avoli. Shvatawa o |avolu kod evropskih naroda i kod nas razvijala su se samostalno. Tako je |avo asimilovao u sebe mnogobrojna bi}a iz starih verovawa i mito- va i postao ne{to drugo od onoga {to je bio u najranijem hri{}anstvu. avo u srpskim verovaw- ima i predawima je li~nost dosta slo`ena. Po svo- joj spoqa{nosti, pona{awu, sklonostgima podse}a na starinske {umske i poqske demone (po V. ^ajkanovi}u) (v. sotona, Hromi Daba). P. @.P HROMI DABA je, po godinama `ivota, najstariji |avo, pa se zato naziva eufemizmom: starac. Po verovawu, Bog je dao sv. Iliji muwe i gromove da pobije |avole. Sv. Ilija ih je pobio sve, samo mu se sakrio Hromi Daba u ciganskom }emanetu i tako ostao `iv. Od wega su se napatili dana{wi |avoli. Postoji hipoteza da je hromi Daba Dajbog, srpski mitski bog, koji je prilikom primawa hri{}anstva progla{en za zlog demona i izjedna~en sa |Avolom (v. sotona).Naziv Daba je hipokoristik od Dabog (v. Dabog, Arhan|el Gavrilo). P. @.P. DABOG u srpskim skaskama najve}i je protivnik bo`ji, koji je bio “silan kao Gospod Bog na nebesi- ma”. U jednoj skaski iz Ma~ve, ozna~ava se Dabog kao “car na zemqi” koji du{e pro`dire, a ujednoj bosanskoj varijanti mesto Daboga pojavquje se sv. Arhan|eo, naslednik starinskog boga mrtvih. U nar- odnoj tradiciji glavni |avo naziva se Daba, Dabo ili Hromi Daba, kao naslednik starinskog Daboga, koji bi odgovarao ruskom Da`bogu. U srpskoj tradi- ciji, Dabog je bio bog vukova, {to ga karakteri{e kao htoni~no bo`anstvo, jer su vuci inkarnacije du{a.Jo{ u svom vu~jem, teriomorfnom obliku, Dabog je imao funkciju boga sitne stoke. U jednoj skaski brdo u kome je `iveo srebrni car, demon rud- nika Ku~ajne, naziva se Dajbog, iz ~ega se zakqu~uje da je Dabog, kao bog davalac, ujedno bio i bog zlata i srebra, a po jednoj pretpostavci, i bog pronalaza~ i za{titnik kova~ke ve{tine. [. K. 7
  • 8. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije SOTONA, GR~KI SATANAS. - U na{em narodu su se o woj ispreplela politeisti~ka verovawa, mitska, biblijska i hri{}anska predaw. Mimo Boga i wegovih pratilaca, an|ela i svetaca, nijedno versko bi}e nije toliko prisutno u verovawima koliko sotona i wegovi pratioci |avoli. O~igledan verski dualizam: s jedne strane bog dobra, svetlosti i svakog napretka, a s druge sotona, bo~ji otpadnik i suparnik, bog zla, tame i pakosti. Isti dualizam ogleda se u slovenskim kosmogenskim mitovima, po kojima su se bog i sotona udru`ili da zajedni~ki u~estvuju u stvarawu sveta: bog je stvorio zemqu, a sotona more, bog stvorio an|ele, a sotona |avole, bog stvorio vinovu lozu od kapi krvi iz svog prsta, a sotona kupinu itd. Na{a narodna verovawa i predaw o postanku sotone nisu jednaka. Po jednom predawu, Bog je stvorio sotonu od svoje senke i dao joj znawa koliko ga i sam ima. Ali je sotona hteo da zna vi{e od Boga i otka`e mu poslu{nost.Onda Bog otera sotonu i tako on postane bo`ji otpadnik. Po drugom predawu, satanailo (sotona) bio je bo`ji brat, pa je ne{to zgre{io. Onda ga Bog zave`e za stup na kome le`i zemqa. Da bi se oslobodio veze, satanai- lo stade da nagriza stup i tek da ga pregrize, a ono pregri`eno mesto zaraste. U qutini satanailo zatrese stup i tako nastane zemqotres. Po tre}em predawu, Bog je imao presto na nebu, gde niko nije smeo da sedne jer bi postao mo}an kao Bog. Jednom Bog po{ao na put, a kod prestola postavio an|ela Natanaila,da mu ga ~uva. Ali ~im je Bog zamakao, Natanailo sedne u bo`ji presto i tako postane mo}an i sveznaju}i. Kada se Bog povratio, prokune ga:”Bio si dobar Natanailo, a odsad da si proklet satanailo i neka ti voda bude ku}a!” Po ~etvrtom predawu, Bog je stvorio sotonu pre qudi, da ne bi bio sam, i odredio mu stani{te negde u nmoru. U manastiru De~anima jedna freska iz 1348. pred- stavqa susret Hristov sa Natanailom. Voqi sotone pokoravaju se svi |avoli i zli qudi. Ona ja{e zeca i u wega se pretvara. Vlasnik je pakla. Povremeno iz pakla silazi na zmequ, no}u vreba qude kod izvora. Zato kada neko ho}e no}u da pije vode na izvoru, treba da se prekrsti, da ga sotona ne bi osenila i napakostila. Veruje se da sotone postaju i od bezvernika i samoubica. Takve sotone stanuju u rekama. Kada ~ovek ide preko brvna, onda ga sotona opseni i strmoglavi u vodu... P. @.P ARHAN|EL GAVRILO, 26. III, 13. VII, mla|i je, po stare{instvu, od Arhan|ela Mihaila; on je me|u an|elima drugi pred Bogom. Ima krila i okriqa. Pomagao je Bogu u stvarawu zemqe i sveta. Po crkvenom predawu, on je glasnik bo`je voqe. Narod ga smatra za sveca, za{titnika qudi i stoke. Dan Arhan|ela Gavrila, koji pripada krugu prole}nih praznika, zavetan je mnogim selima protivu vremen- skih nepogoda. Postoji mi{qewe da je hri{}anski Arhan|eo preuzeo ulogu slovenskog Daboga. Po predawu, Arhan|el Gavrilo stanovao je neko vreme na mesecu. Jednom je sleteo na zemqu i napio se vode sa |avolovog izvora.avo ga potera, stigne na mesecu, pa potegne grebenom i zaka~i mu taban na stopalu. Od tada qudi imaju ugnute tabane. Po dru- goj verziji, kada su |avoli otpali od Boga i utekli na zemqu, odneli su sa sobom i sunce. Car |avola, Hromi Daba, nabio je na kopqe sunce i nosio ga na ramenu. Arhan|eo sleti na zemqu, na|e |Avolskog cara i predlo`i: koji mo`e dubqe da zaroni u more. Car pristane. Arhan|eo zaroni u more i s wegova dna iznese morskog peska. Onda car stvori svraku, da ona ~uva sunce dok on bude u vodi. ^im car zaroni, Arhan|eo prekrsti more i ono se zaledi, on 8
  • 9. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA zgrabi sunce i ponese ga put nebesa, a svraka zakre~i. Car po|e natrag, ali nije mogao od leda. Onda se vrati i s morskog dna uzme kamen od hiqadu oka, probije led, pa poteci za Arhan|elom. Kada je Arhan|el kora~io, stigne ga car |avola i i{~upa mu komad mesa sa stopala. Arhan|eo pristupi Bogu i preda mu sunce. U Bosni je sv, Gavrilo “volujski svetac”. U poqu se na dan sv. Gavrila ni{ta ne radi sa stokom, ali se drugima mobi. @enskiwe se na taj dan uzdr`ava od ru~nih `enskih radova. Kazuje se da je neki ~ovek obe}ao svecu gove~e, pa odrekao. Zato se sda goveda me|usobno bodu rogovima. P. @.P ARHAN|EL MIHAILO, 8. XII, najstariji je an|eo, s dvanaest krila, p a je prozvan arhan|elom. Po jed- nom verovawu, bio je bog doweg sveta. On je, zajed- no s Bogom, negde na kraju neke vode, koju pokriva nebo. Arhan|el Mihailo je jedini svetac koji svo- jim krilima zaklawa mesec prilikom pomra~ewa da ga ne pojedu a`daje. Po predawu, nije umro, ve} `ivi na nebu i, po potrebi, silazi na zemqu. Wemu se, kao `ivom svecu, ne kuva `ito (koqivo) o krsnom imenu (alavi). Na zemqu silazi preru{en u putnika ili prosjaka, nagra|uje ili ka`wava qude. Po bo`jem nare|ewu, vadi du{e pravednicima bosiqkom, a gre{nicima kopqem, odnosi ih na nebo i meri naterazijama wihova dobra i zla dela: pravedne du{e {aqe sv. Petru da ih uvede u raj, a gre{ne baca u pakao. Nijedna du{a ne mo`e da izbegne to merewe, a u wegovu pravi~nost se ne sumwa. Pa ipak jednu je ostavio neizmirenu i od we dobio novac. Zato se sada za novac mo`e dobiti i izgubiti du{a. Od wega je preuzeo tu ulogu Arhan|el Gavrilo, jer Arhan|el Mihailo nekim qudima, iz sa`aqewa, nije hteo da izvadi du{u. Arhan|el Mihailo odnosio je qudske du{e pred pakao: gre{ne du{e prelazile su ga preko dlake, pa su s we padale u za`areni katran, a pravedne su prelazile preko brvna i tako stizale u raj. Po toj ulozi u narodu se nazivao i du{ovadnik.On je tu ulogu dobio od sv. Nikole. Bolesnici mu se zavetu- ju postom i molitvom, pred wegovom ikonom pale sve}e i kandilo i ostavqaju i ostavqaju razne darove, da bi ih spasao bolesti ili te{ke smrti. Ako svetac stoji kod glave samrtnikove, onda }e samrtnik ostati u `ivotu; ako mu stoji kod nogu, umre}e. U nekim krajevima veruje se suprotno: ako svetac stoji kod samrtnikove glave, pa u desnoj ruci dr`i ma~, a u levoj jabuku, onda mu nema spasa. Po predawu, Arhan|eo je pobedio sotonu (Lucifera). Pretpostavqa se da je Arhan|el Mihailo zamenio mnogobo`a~ka bo`anstva ili demona tame, zla i smrti. Sveti Arhan|el Mihailo proslavqa se kao doma}i za{titnik. Prilikom proslave nevidqivo stoji na desnom ramenu svoga sve~ara (koji ga proslavqa), pa je po toj ulozi srodan ruskom “zaple}nom” pretku. Po narodnom predawu, dinas- tija Nemawi}a slavila je Arhan|ela Mihaila. Car Du{an je na Arhan|elovdan slu`io goste stoje}i, a Arhan|eo mu je nevidqivo stajao na desnom ramenu i milovao ga krilima; kada je car seo za sto, onda: “Rasrdi se sveti Arhan|eo, udri cara krilom po obrazu, pa otide iz careva dvora.” Posle dugih molitava car je useo da ga umilostivi. Jedan pisac pretpostavqa da je Arhan|el Mihailo na desnom ramenu sve~ara mitski predak, doma}i za{titnik, lar. Po narodnoj pesmi, kada su sveci delili uloge, onda je Arhan|elu Mihailu pripalo jesewe breme (predzimske te{ko}e). Po pesmi, on je preuzeo ulogu nekog mnogobo`a~kog demona koji se praznovao 9
  • 10. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije u poznu jesen. Ima planinskih krajeva u kojima se Arhan|el Mihailo praznuje kao za{titnik volova. Na wegov dan sprema se kola~ i lomio za zdravqe stoke. On je zatvorio vuku ~equsti i tako za{tito qude od wega. ^obani se ne ~e{qaju na wegov dan, niti su~u vrpcu, da im vuci ne koqu stoku. U narodu se pri~a da je kraq De~anski (1321- 1331) po{to mu je otac izvadio o~i i obesio ih nakoncu vi{e gradskih vrata, iza{ao slep u {etwu iza grada Prizrena, pa ga spazio sv. arhan|eo, wego- vo krsno ime, za`alio se, pretvorio se u orla, dole- teo, uzeo wegove o~i iznad vrata, darovao mu ih i rekao:”Ode~i o~i!” Onda je kraq progledao i na onom mestu podigao manastir De~ane. P. @.P. Pre{tampava se prema SRPSKOM MITOLO{KOM ~ RE NIKU [. KULI{I}A, P. @. PETROVI}, N. PANTELI}, Beograd, Nolit, 1970, str. 7-9, 101, 116-119; 269-270; 298. AVO I WEGOV [EGRT Bio jedan `ovek, pa imao jedinca sina. Ovaj sin re~e jedanput ocu: - Babo, {ta }emo raditi?Ja ovako ne mogu `iveti; nego idem u svet da u~im kakav zanat. Vidi{ kako je danas:koji zna najmawe zanata, taj svaki boqe `ivi od svakog te`aka. Otac ga je dugo odvra}ao govore}i da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide i u~i zanat. Onda se on digne u svet da tra`i zanata. Putuju}i tako udari na jednu vodu, i idu}i pokraj te vode srete se s jednim ~ovekom u zelenim haqinama, pa ga ~ovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: - Idem u svet da tra`im majstora kakvog da u~im zanat. Onda mu re~e onaj ~ovek u zelenim haqinama: - Ja sam majstor, hodi k meni pa u~i zanat kad ti tako srce i{te. Dete jedva do~eka i po|e s wim. Idu}i oni tako pokraj te vode, najedanput majstor sko~i u vodu i stane plivati govore}i detetu: - Hajde za mnom ska~i u vodu i u~i plivati. Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu odgovori: - Ne boj se ni{ta, nego ska~i. Dete sko~i u vodu i stane plivati s majstorom uporedo.Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio |avo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga u~i, pa se opet vrati na ovaj svet. Po{to se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: - Moj sinko, ti misli{ da je ovaj ~ovek kakav majstor kao {to su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je |avo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam kr{tena du{a. Nego poslu{aj me {to }u ti kazati. Ja ]u tebe u~iti svemu wegovu zanatu, i on, kad god do|e, pita}e te jesi li {to nau~io, a ti mu svagda ka`i da nisi ni{ta, ako si rad da ga se kurtali{e{ i da se opet vrati{ na onaj svet. Posle nekog vremena do|e |avo i zapita dete: - [ta si nau~io? A on mu odgovori: - Nisam jo{ ni{ta. I tako pro|u tri godine dana, i kad bi god majs- tor zapitao dete {ta je nau~ilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ni{ta. Najposle ga zapita |avo jo{ jednom: 10
  • 11. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA - Jesi li {togod nau~io? A dete mu odgovori: - Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao. Onda se |avo rasrdi, pa mu re~e: - Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta ni nau~iti, nego idi bez traga kud te o~i vode i noge nose. Dete, koje je ve} dobro |avolski zanat izu~ilo bilo, odmah sko~i na vodu i stane plivati ka kraju i isplivav{i izi|e na breg i otide k ocu svome. Otac, kako ga ugleda, daleko istr~i pred w govore}i: - Gde si, sine, zaboga! A sin mu odgovori: - U~io sam zanat. Iza toga pro|e neko vreme i do|e va{ar u obli`wemu jednome selu. Tada re~e sin ocu: - Babo, hajdemo na va{ar. Otac mu odgovori: - A s ~im }emo, sinko, kad nemamo nigde ni{ta? - Ti za to nema{ brige, - odgovori mu sin, i po|u na va{ar. Idu}i tako putem, sin re~e ocu: - Kad budemo blizu va{ara, ja }u se stvoriti lep kow, {to ga ne}e biti u celom va{aru.Sav va{ar ~udi}e mu se.A moj }e majstor do}i da kupi kowa, i {to god zaceni{, on }e ti dati. Ali se nemoj {aliti da mu da{ ular, nego kad novce primi{, odmah mi ular skini s glave pa udri wime o zemqu. Kad do|u blizu va{ara, dete se pretvori u kowa {to ga nigde nema. Starac povede kowa po va{aru, a sav se va{ar sle`e oko wega, pa se svi stado{e zagledati, jer niko ne sme ni da zapita po{to je. Kad ali eto ti majstora: stvorio se Tur~in, pa zavio ~almu oko glave i spustio haqine do zemqe. Kad do|e, a on re~e: - Ja }u toga kowa kupiti. Govori, star~e, po{to je. - [to je god starac zaiskao, Tur~in mu odmah izvadi gotove novce bez re~i. Starac, kad primi novce, skine s kowa ular, pa wime o zmequ. U taj mah nestane i kowa i kupca. Starac. do{av{i ku}i s novcima, zate~e i sina kod ku}e. Kad posle nekog vremena do|e drugi va{ar, onda sin opet re~e ocu: - Hajdemo, babo, na va{ar. Otacd mu ve} nije hteo ni{ta govoriti, nego odmah po|e s wim. Kad su bili blizu va{ara, sin re~e ocu: - Ja }u se sad stvoriti jedna trgovina: {atra puna robe, {to je na va{aru ne}e biti lep{e ni bogatije. Ni wu ne}e mo}i niko kupiti, a majstor }e moj do}i i plati}e {to god zaceni{. Ali ne {ali se, ne daji mu kqu~eve u ruke, nego kad novce primi{, udri kqu~evima o zmequ. Tako i bude: kad se on stvori lepa trgovina, sav se va{ar stane diviti. Ali eto ti majstora, opet se stvorio Tur~in kao i pre, pa pita starca: - Po{to? Koliko god je starac zacenio, toliko je Tur~in odmah platio, a starac, kad primi novce, udari kqu~vima u zemqu. U taj ~as nestane i trgovine i kupca, nego od trgovine stvori se golub, a od Tur~ina stvori se kobac, pa poteraj goluba! Dok su se oni tako vijali ovamo-onamo, careva k}i bila iza{la pred dvor pa ih ugledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori u prsten na ruci. Onda kobac padne na zemqu, pa se stvori ~ovek, te otide caru i ponudi mu se da ga primi u slu`bu: slu`i}e ga tri godine dana, a ni{ta na svetu ne i{te, ni hrane, ni pi}a, ni odela, 11
  • 12. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije samo da mu car da onaj prsten s devoj~ine ruke. Car ga primi i obe}a se da }e mu dati. Tako je onaj slu`io a devojka prsten nosila, i vrlo joj je mio bio, jer je dawu bio prsten, a no}u lep momak, pak joj govorio: - Kad do|e vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemqu. Kad se navr{e tri godine, do|e car ka }eri svo- joj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda ona kao srdito baci prsten na zemqu; prsten prsne, a od wega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrqa se pod carevu ~izmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozobqe, po|e da i ono posledwe ispod careve ~izme kqune, ali od zrna ujedanput postane ma~ak pa vrapca za vrat. (Srpska narodna pri~a, iz zbirke VUKA STEFANOVI}A KARAXI}A SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE) BOG- |AVO - ~OVEK Zbog ~ega se re{avati Boga da bismo opet pali na sebe?^emu to supstituisawe mrcina? SIORAN, SILOGIZMI GOR~INE, Beograd, Rad, 1998, 127 str.; str.70 Da li je avo - daleko mu lepa ku}a - postao junak u c i r k u s u u s a m q e n o s t i , popri{tu pisca, zato {to je Bog- kako pi{e Sioran - ’sve izabrao za nas, pa i kravate’? Iz potrebe za sabrano{}u, - kako pi{e Sioran - ’otposlao je Boga, re{io se posledweg nametqiv- ca’. “Bez Boga sve je ni{tavilo. A Bog? Vrhovno ni{tavilo.” U ovom broju Posebne porodi~ne zavetine, donet je izbor tekstova o nepomeniku u narodnoj tradiciji, kao i izbor tekstova iz dela jednog savre- menog pisca, {irokoj ~itala~koj publici skoro nepoznatog. Taj pisac je imao ambiciju da pi{u}i biografiju |avola, napi{e kwigu o obrnutoj povesti crkve. O svemu se mo`e pisati. Ne mo`e niko zabraniti pisawe o obrnutoj povesti crkve. Takvih kwiga u srpskoj umetni~koj prozi nema mnogo... Postojao je cirkus usamqenosti, postoji i ovog trenutka, postoja}e uvek, izgleda. U tom cirkusu sve je mogu}e. U tom cirkusu, Sioran, na primer, ’No{en rasplinuto{}u, ka~i(m) se ma i za naj- mawu tugu kao za dasku spasa’. U tom cirkusu, ’kad an|eo hodi, |avo mu se krije u senci. Kad |avo hodi, an|eo mu se krije u senci’. Prepira~a je bilo i bi}e. Neke pisce }e impre- sionirati samo avo, neke samo Bog, samo ~ovek, re|e - Sve~ovek. Sve~ovek? Sve~oveka jedan zlatousti bogoslov opisuje kao ’majku Luciferovu, koja se dala od sina poniziti, iseckati, smawiti, stesniti, 12
  • 13. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA popquvati i raspeti, sve iz materinske qubavi prema sinu’. Sve~ovek je ’ono {to ne la`e u la`ovu, i ne krade u lopovu, i ne pali u paliku}i; {to ne ru{i u osva- ja~u, i ne bludi u bludniku, i ne pla{i se u pla{qivcu, i ne tvrdi~i u tvrdici, i ne strepi u samrtniku...’ ’ono {to se ose}a krilato u zmiji, sve`e u truloj jabuci, nesebi~no u jazavcu, nepro- lazno u boru, neusamqeno u lisici, nepobedno u tici, sre}no u ribi, kreativno u srebrnom jezeru, i `ivo u grobqu’. ’Sve~ovek vidi u svakoj stvari jedno dvojstvo od Boga i sebe samoga...’ Da li je Sve~ovek pisao ono {to je za ovaj broj na{eg ~asopisa odabrao iz dela jednog savremenog pisca sa periferije srpske kwi`evnosti prire}iva~ X. D. H.? Neka ~italac sam prosudi. Na{e je da podsetimo na jednu staru srpsku poslovicu: Ko s |avolom tikve sadi o glavu mu se lupaju. Nama se ~ini da taj pisac, koji je ulo`io ogro- man trud u pisawe jedne kwi`urine ne mo`e nikome pomo}i, ni sebi, dok ne pomogne svemu. A svemu bi mogao pomo}i, pa i svom favorizovanom avolu misle}i o Sve~oveku. Ne o Nad~oveku. Zna se gde je Nad~ovek zidao svoje kule i za{to su se sru{ile. Ni o Pod~oveku. Taj pisac je zaboravqao, pi{u}i svoju kwi`urinu, da kad god je |avo iz wega govo- rio, an|eo je prislu{kivao. Vrlo ~esto ~ovek gre{i iz samoqubqa ili iz samoprezrewa. Istorija potvr|uje da je ~oveku rastao apetit. Da li je zbog toga krivo Hri{}anstvo, Bog, sin Bo`ji? Glad i apetit su povezani. Bogoslovi su upore|ivali zmiju, pse, ~oveka i Sve~oveka. ’Zmija ujeda svoj rep, jer nema {ta drugo da ujede. Psi laju na vas, - psi na pse - jer nemaju na koga drugog da laju osim na sebe. Sam svoje srce grize Sve~ovek, i sladi se wime, jer ne zna, da je wegovo. A kad svane sedmi dan, kako }e se zastideti, kad po~ne ~upati svoje zube i svoje nokte iz svog ro|enog srca! Sa pravim stidom do}i}e i pravi bol...’ Ateisti~ki nastrojeni qudi, veruju da je u vasioni vi{e vode nego svesti. Oni nisu lojalni Bogu, nisu solidarni s Bogom; oni su dosta kratko- vidi i uvereni da se granica sveta poklapa sa grani- com wihova vidokruga. avola ponekad favorizuje bezna|e. “ U bezna|u nadra`uje wegova dobra uteme- qenost, - pi{e Sioran - wegova o~iglednost, ’dokumentovanost’: ono je za reporta`u. Ispitajte, naprotiv, nadu, wenu izda{nost u la`i, wenu maniju da fabulira, weno odbijawe doga|aja: izmetawe, fikcija. U tom izmetawu je `ivot, iz te fikcije se on hrani”. Neka niko ne poku{ava da pi{e kwigu o nepomeniku, bogu, an|elima ako nije pro{ao obuku za `rtvu, ako se nije protivio svojim instiktima, ako sebi nije nametao dugi period seksualne askeze, ili nije upoznao li{avawa u apstinenciji... M. L. 13
  • 14. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije I MO`E LI SE PO{TENO GOVORITI O I~EMU OSIM O BOGU I SEBI? (SIORAN) ili {ta zna~i favorizovati |avola - daleko mu lepa ku}a? Umesto uvoda “I {ta ti ho}e{, svinjo {ugava?Za{to si do{ao?Da pla{i{?Ne bojim te se, mnogo me briga za tebe, kao za kravlju balegu na kne`evskom gumnu. A mo`da ho}e{ da me ku{a{, a? Na greh da me navede{, u uho da mi na{ap}e{, po`udnu prirodu da mi raz- dra`i{, a? Hteo bi me tako udesiti da {amaram momka, da se opijem kao sviwa, da silujem sala{arsku devojku, i {ta jo{? Dobro, a ako u~inim sve to? Sigurno misli{ da me ve} u dlakavim {apama, samo jo{ lanac o vrat, pa na dno! Ehej, da ne bude malo prebrzo, nisi ti jastreb, a ja pile. Umem ja da gre{im i bez tebe, sve {to mi se prohte uradi}u i bez tvog ku{anja, `ivotinjo odvratna, i jeste! Gre{i}u bez tebe, ,i {ta mi mo`e{?Na{ Gospod na takve grehe ne}e ~ak ni prstom mrdnu- ti...”- RAZGOVOR DOKTORA LUTERA SA |AVOLOM U VARTBURGU 1521 (LE{EK KOLAKOVSKI: KLJU~ NEBESKI. RAZGOVOR SA |AVOLOM, Beograd, Bigz, 186 str.; str. 147) “...Vidi{ ove listove na stolu? Da li bar zna{, slep~e, {ta je to? Pismo, Sveto pismo, na{a odbrana od tvoga {apata, od cele tvoje gluposti, evo, pogledaj, aha, znam {ta bi hteo!Ti zna{ da }e sad ceo narod ~itati Bibliju, i toga se boji{, a? Mr`nja te obuzela, bes, de, reci, krivonosi, {ta }e sad biti? Jeste, svako }e pro~itati, svako }e upoznati istinu, ~ak i nadni~ar koji ume da sri~e sve }e znati, a ti? Gde }e{ se denuti sa svojim la`ima, s jeresi, a? To ti smeta, razumem te, tu te boli, huljo, tu bi hteo ne{to da u~ini{, da zasmeta{, da spre~i{ ljude u primanju slova bo`jeg?...” - isto, str. 148 “...Oci i u~itelji, pitam se: - [ta je pakao? - Rasu|ujem ovako:- Pakao, to je patnja i teret kad vi{e ne mo`e{ da voli{... “ - F. M. DOSTOJEVSKI:BRA}A KARAMAZOVI I, Beograd, Prosveta, 1968, 390 str.; str.: 350. “...- A ti ne veruj! - ljubazno se osmehnu d`entlmen. - Kakva je to vera kad je prisilna? Osim toga, kod mene niklakvi dokazi ne poma`u, a naro~ito materijalni. Toma je poverovao, ne zato {to je video vaskrslog Hrista, nego zato {to je jo{ pre `eleo da poveruje. eto, na primer, spiritiste... ja ih veoma volim... zamis- li, oni dr`e da su korisni za veru, jer im |avoli sa onog sveta ro`i}e pokazuju.. “To je eto ve}, tako re}i, materijalni dokaz da postoji nonaj svet.” Onaj svet i materijalni dokazi! - mani se! I naposletku, ako je dokazan |avo, jo{ nije pouzdano da je dokazan i Bog? Ja ho}u da se upi{em u idealisti~ko dru{tvo, pa }u tamo biti u opoziciji: “Ja sam, eto, realista, a ne materijal- ista, he-he!” “ - AVO. MORA IVANA FJODOROVI}A ( F. M. DOSTOJEVSKI:BRA}A KARAMAZOVI II, Beograd, Prosveta, 1968, 419 str.; str.: 276) “Mefistofel Sada smo opet na granici svog o{troumlja, tamo gde se vama ljudima remeti svest. Za{to stupa{ s nama u zajednicu kad ne mo`e{ da ostane{ u njoj do kraja? Ho}e{ da leti{ a nisi pouz- dan da te ne}e nesvestica uhvatiti! Jesmo li se mi tebi namet- nuli ili ti nama? Faust Ne kezi tako na mene svoje pro`drljive zube!Gadi mi se! - Veliki divni Du{e koji si me udostojio i pojavio mi se, koji poznaje{ moje srce i moju du{u, za{to me prikova za nitkova koji u {teti u`iva i nesre}om se nasla|uje?...” - J. V. GETE: FAUST: TRAGEDIJA, Beograd, Prosveta, 1968, 259 str.; str. 242 14
  • 15. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA “DOKOLICA, im. Ogledna farma gde avo eksperimenti{e sa sejanjem novih grehova i unapre|uje gajenje osnovnih poroka. UBRE, im. Bezvredna tvar, na primer religije, filozofije, knji`evnosti, umetnosti i nauke koje zaga|uju oblasti ju`no od Hiperboreje. NERELIGIOZNOST, im. Najva`nija od velikih svetskih vera. NOUMENON, im.Ono {to postoji, za razliku od onoga {to samo izgleda da postoji, i {to se zove fenomen. Noumenon je ne{to te`e locirati; mo`e se uhvatiti samo procesom razmi{ljanja, {to je fenomen. Ipak, otkri}e i razotrkrivanje neoumenona pru`a {iroke mogu}nosti {to Ljuz naziva “beskrajna raznolikost i uzbu|enje filosofske misli”. Ura (dakle) za noumenon! PANDEMONIJUM, im. Bukvalno, Mesto Svih avola. Ve}ina ih je sada prebegla u npolitiku i finansije, i ovo mesto sada kao salu za predavanja koristi ^ujni Reformator. Kada ih njegov glas uznemiri, odjeci nekada{njih stanovnika odgovaraju mu m na na~in koji veoma prija njegovom ponosu. VE{TICA, im. (1) Ru`na i odvratna starica, u zlo}udnom savezu sa avolom. (2) Prelepa, privla~na mlada `ena, po zlu daleko prevazilazi avola. VEZE, im. Jedna od dve stvari od presudne va`nosti za uspeh, naro~ito u politici. Druga su poznanstva. ZAPAD, im. Onaj deo sveta koji le`i zapadno (ili isto~no) od Istoka. Uglavnom ga nastanjuju hri{}ani, mo}no pleme iz grupe licemera, ~ije su glavne iondustrijske grane ubistvo i prevara. Oni to vole da nazivaju “rat” i “trgovina”. To su tako|e glavne industrije Istoka. @URBA, im. A`urnost nesposobnih.” - EMBROUZ G. BIRS: AVOLOV RE~NIK, Novi Sad, Svetovi, 1992, 259 str.; str.: 35, 42, 128, 132, 133-34, 148, 230, 238, 239. “...Mo`da pisac u svom ludilu, blesavosti, u stvari, tajnici dik- tira svoje misli i ose}anja. Svoju rasutu sliku sebe i sveta. Znam da me ~uje{, gleda{… Ose}am kako me dodiruje{. U meni si, avole, Satano. ^ija je ovo misao - moja, tvoja ili pi{~eva? Mi smo jedno u tri vida. U ko zna koliko vidova. Mi smo svi u PRILOZIMA ZA BIOGRAFIJI AVOLA jedna pocepana li~nost. Jezik svega toga… Nemu{ti…” Miodrag Mrki}: PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. (Biblioteka Savremeni esej. Modus, Beograd, 2001. Urednik Bogislav Hercfeld. 330 str.; 24 cm. Tira` 300), str. 244 “MAJSTOR U ZELENOM. PISAC (~uje): "Gde si, majstore, ~ove~e u zelenim haljinama? Gde su tvoji dvori u onom svetu. Gde je 'stara baba' da ti u~i {egrta? Gde si ti koji nisi 'onaki majstor' nego avo. I mene si prevario i dovukao ovamo sa onog sveta. Ho}e da se vrati na onaj svet. [egrt ti ni{ta nije nau~io, nego je zaboravio i ono {to je pre znao. 'Je si li {togod nau~io?' - ~u pisac pitanje koje se motalo oko njegove glave kao kakva akusti~ka traka, zmija. 'Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao' " - ~u pisac glas iz sebe. AVO: "Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta nau~iti, nego idi bez traga, kud te o~i vode i noge nose." (isto, str. 219 “AVO PLA~E NAD PISCEM. AVO (Eno kao Hamlet… Ljudskog jada jeze splet… eno, pla~e nad onim…): "Ti stvori Boga i mene. Nas hibridne i stidne. Po poljima, {umama, izvorima Vaseljene…; mi - tvoga patnog duha sene. Moj divni, drevni, pa}eni~e; zla kob, usud, ti eno kli~e. U du{i Apsolut ne nosi! La`i, obe}avaj, varaj i obe}avaj bolja… Ko drugi literate Stradopolja. O~udi prirodno |ubre, i ve{ta~ko; ti ~udo moje sopstveno puko. Tvoji heroji i bogovi; jo{ im ne zarasli rogovi, postaju sveci Govnarije. Divni moj pogane, ja sam za tvoje dane. Tvoja vera Vaseljene razbija se o uma stene. Tvoja divna divlja vera ne zakera. Tvoje punoverje prazno, nije la`no porazno... Pusti praznoverne zvani~ne vere. Dr`i se svog duha, svoje mere. Tvoja religija mr`nje ple-menite… Du{e su nam podle ljubavi site. Licemerje, la` - dva milenijuma im je sta`…" (avo je i{ao, osvajalo ga je ki~ rimovanje. Ose}ao je kako mu rime love la`ne knji{ke poete. To ga je zabavljalo. Oseti za tren da je takvim rimama ve} prezasi}en pisac, njegov biograf. ” 15
  • 16. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije (isto, str. 220) “SAM PISAC JE AVO. BABA RU@A (opet): "Neki ka`u da je sâm pisac avo. Njegovo poreklo je iz sela Vra`e-grmci. Vra`ji grm. Vra`ji grm, a ne Rajac. Da bi avo ukrio tragove poreklom svoga sela, on je ba{ smestio selo pored jednog manastira. Neki ka`u da mu se selo zove Vra`ogrnac. Vra`ije grne. Ko zna {ta se kuva u vra`ijem grnetu. Dakle, on ne samo imenima, pseudonimima {to ukriva tragove, no i mestom njegovog porekla, ro|enja. Te Vra`ija varo{, te Varo{ Stradanje, te Vaseljena… te da se otimaju gradovi o njega kao {to se otimaju o velike pisce. Kad saznaju, odrica}e se." (isto, str. 212) “AVO HO}E DA ANATEMI{E PISCA. AVO: "Moj brat, Bog, voli prave komuniste. Oni su pravi vernici kao i svi veliki posve-~enici. Oni su sa njegove liste. Kolektivizam, ne individualizam. Ne voli sitne sopstvenike, ka-pitalizam; voli socijalizam. Nije se razumeo sa mojim poet- om i sa njegovom gnevnom setom. Ko koga stvori?! To ih mori. ^ujem pisca: Od smrada op{teg Stradopoljcima preliveno je opa`anje bola u sebi, opa`anje tu|eg bola; preliveno im je i reagovanje na bol. Pove}an im je prag za bol i svoj i tu|, i javila se ravno-du{nost prema bolu i drugim ose}anjima; i svojim i tu|im. Biohemija im je izmenila govno-strukturu `ivota. Euforija govno-`ivota sebi~nosti, novca, prenagla{eno ose}anje zadovoljstva sobom, nestajanje straha, nelagodnosti u op{tem smradu duha-du{e. Pospani i apati~ni, i depresivni. Njihovi unutra{nji sebi~ni opi- oidi su pove}ani. Divljaju. U prirodnom i ve{ta~kom ludilu sebi~nosti pribli`avaju}i se GovnoRaju.” (isto, str.183) “LJUDI I JEZIK. AVO: "Kao da su u{li u tajne transcendencije. Oni ne znaju da je za ~oveka jezik transcendencije inteligibilna nebuloza. Pra~orba duha-du{e. ^ovek tu ni{ta ne razaznaje bez jezika tubitka. ^ovek misli da su njegovo mi{ljenje i njegov jezik manifestacija apsolutnog mi{ljenja. Jo{ kada se }iftice razma{u 'zdravim razumom'. Kad po~nu da se {epure. U stvari, bo`ansko mi{ljenje transcendencije za ~oveka su jezi~ka mrlja, fluid, jezi~ka eteri~nost. Neizdiferencirani i racionalni fluid, iracionalna eteri~nost koja zaista ima 'visoko organizovanu' materijalnu podlogu apsolutnog uma. ^ovekov jezik transcen- dencije je naprezanje uma, knji{ka igra noumenona, konstruka- ta, apstrakta. Poku{aj da se odlepi od tubitka - individualnog i povesnog. Stradopoljci su u tome ogrezli. A oni se pretvaraju da shvataju bitak Vaseljene i {ire. Oni, kao misti~ari, misle - ako ne{to imenuju da su ga spoznali. Oni se bave pretuma~e- njem. A {ta }e onda Bog da radi? Ja, avo - filozof - povesno Vaseljenski tubitak. ^ovekova filo- zofija je ne{to malo vi{e od tananije antropologije. ^ovek u transendenciji toliko drsko ide da tra`i ono iza-iza i opet iza. To ja, avo, i Bog, ne tra`imo. Mi smo se zadovoljili sa iza, onos- tranim. A ovi, onostrano onostranog tra`e..... ...Eto - i mene i Boga, avola i Boga, ~ovek imenuje, ali ne zna~i da nas je upoznao, spoznao. Pre svega, mi i ne postoji- mo… On, pisac moje nazovi biografije, drski stradopoljski }ifta, pravi sprda~inu od transcendencije u ~ijoj smo sr`i Ja, avo i Bog. Sprda~inu od Bitka, Praznine, Ni{ta. Ispunjava je sve- obli~nim govnavim duhom-du{e stisni-prdni Stradopoljaca. Njegova drska metafizi~ka predmetnost. Realno metafizi~ka… Uvredljivim jezikom vulgarnosti misli da mo`e u~initi tran- scendenciju razumljivom. On misli da mu jezik ima nadindi- vidualni karakter. Jezik ljudski je principijelno nemo}an u tran- scendenciji... ...Ovaj pisac PRILOGA ZA MOJU BIOGRAFIJU se drznuo da kra- jnje vulgarno opredmeti metafiziku Boga i avola, da opred- meti Nebo. Da sve to spusti na Zemlju i da, evo, sa Zemlje ljude dovede na Nebo, `ivo-mrtve du{e radi neke revolucije. To je njegova globalizacija Vaseljene, pa i {ire, globalizacija Apsoluta. ... ....Egzistencija je vid transcendencije. Gde god da se pokazuje, mo`e se upoznavati bitak. Sve to {to radi je samo manifestaci- ja vidova Apsoluta. Oni ho}e vi{e od transcendencije. Oni - Govnomag, ~opori du{a, `ivo-mrtvih… i sam pisac - ho}e da se otmu i povesnosti Apsoluta; iza-iza; ho}e u odnosu na Apsolut da budu subjekat, a u njemu su, u Apsolutu. Nisu iza, za… Ma 16
  • 17. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA koliko `alosna - sme{na, mora biti ta de~ija drskost i simpati~na. Nije ni ludost, ni {a{avost. To je blesavost. Budala{tina... ...Mo`da je ceo smisao poduhvata ~ovekovog takav. A on je krunisan u ovoj kruni velikog posve}eni{tva apsolutnog, u ovoj knjizi SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG SVEOBLI~NOG GOVNOMAGA NA SVETOJ GORI KOPROSU ili PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Oni 'nadilaze' i individualno i povesno, a ogrezli su i u biolo{kom, individualnom i u povesnom - speci- fi~nim uslovima i stepenu razvitka. 'Dru{tveno bi}e odre|uje svest'… Govnavi sveobli~ni krik Velike klanice. Izgleda da je to smisao njihovog pohoda na Nebo...” (isto, str. 228 - 229) “POTERA ZA AVOLOM I OGLAS BOGA... ...Moj avole, moj Kiborgu - kiberneti~ki organizmu; pola ~ove~e, pola ma{ino. Moja prevaro o dva razli~ita organizma. Virtuelni avole. Moj laboratorijski konstruktu. Nau~no-fan- tasti~ni signalu moj. ^udovi{te moje, mla|i brate moj; porodu jeze dosade i samo}e - VRATI SE! Brate moj, oteo si se meni, Bogu i ^oveku. Ote}e{ se i sebi. Tugo moja, noumenonu moj. Ja te ne opazih. Umom te zamislih. Bespredmetenko moj. Knjige o tebi pi{u ljudi, a ti si ideja kojoj u stvarnosti ne odgo- vara ni{ta. Gori si od mene. Nepomenko, Brate moj, noume- nenko, konstruktu ljudskog duha. avole - projekcijo virusa u telu. Projekcija vi|ena u snu i ispri~ana u me{avini sanjava divljaka. Nadgra|eno, oplemenjeno ~udovi{te iz sna, iz nesvesnog dna. Brate moj, vrati se! Da po~nemo sve iz po~etka, prapo~ela na{eg. Kroz milje divl- jeg uma ~oveka da pro|emo i da do Muzeja vaseljenskog sa taj- nama nad tajnama… Kroz rasko{ni divlji paganski um da se opredme}ujemo....” (isto, str. 279-280-281) I dok sam ~itao Mrki}evu knjigu, i dok sam ispisivao ove odlomke, a jo{ pikantnijih, kontraverznijih replika ima na sto- tine, pomi{ljao sam na pokojnog Iliju Moljkovi}a, pre}utanog pisca i knji`evnog kriti~ara, poznatog i kao vrlo strogog jezi~kog redaktora, lektora i korektora. Za{to? O Moljkovi}u su pri~ali da je bio neumoljiv kao kriti~ar i kao ~italac. Ka`u, da su mu neki pisci, mla|i od njega, donosili rukopise na ocenu. Donesu tako rukopis od 800 strana, a Moljkovi} to svede na 80 strana. Moljkovi}eve ‘~itala~ke makaze’ su bile veoma o{tre kao brija~. Da je, kojim slu~ajem, Miodrag Mrki} svoj preo- bimni rukopis nosio Moljkovi}u, rukopis koji je mo`da prema{io 1000 strana, Moljkovi} bi to skresao na 100 strana, i mo`da bi nedovoljno poznati pisac Mrki}, postao preko no}i slavan? Ali, Moljkovi} umre pre nekoliko godina i ka`u da ovde vi{e nema ni sli~nih korektora, lektora, ocenjiva~a, recen- zenata... Da, ono {to pada u o~i, prilikom ~itanja Mrki}eve knjige, to je nedogovornost urednika, ina~e pisca Bogislava Markovi}a, koji se potpisao pseudonimom. Rukopis je bez nu`ne korekture, lekture i neophodnog dora|ivanja i ujedna~avanja pu{ten u {tampu, sa predgovorima i pogovorima pisca, koji i najdobronamernijeg ~itaoca dovode u nedoumicu. Me|utim, broj gre{aka u BIOGRAFIJI AVOLA je, ipak, dese- tostruko manji nego u Mrki}evoj knjizi PREVREDNOVANJA. Ovde smo doneli neke odlomke iz Mrki}eve knjige, gde njen sastavlja~ sam o sebi kriti~ki progovoara, glasom |avola ili boga, pisca ili izvesne baba Ru`e, iza koje se mo`da krije ona baba iz poznate bajke avo i njegov {egrt. ... Vi{e i kriti~nije o ovoj knjizi bi}e re~eno u N EOPHODNIM NAPOMENAMA PRIRE | IVA ~ A , posle izbora koji sledi. Ovde se donose ~etiri karakteristi~na poglavlja iz Mrki}eve knjige, i oni se donose onako kako su od{tampani sa ispravljenim {t. gre{kama. Ovaj uvod se, ~itao~e, odu`io - odahni! D` IM D IM H IGIN , prire|iva~ 17
  • 18. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije II MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA AVO (ide ulicom Varo{i Stradanje. Ogovara u sebi pisca: 'Tu }oravu, izlapelu protuvu, sveznaju}u'. Na jednom uglu, iznena- da gotovo se sudari sa piscem. avo vrisnu kao u filmu strave i u`asa. Gadljivo-pipavo htede da ga odgurne rukama, kand`ama koje su se kao lepile za dodir. Kosa mu se naje`i kao da je na glavu stavio odranu ko`u je`a sa bodljama. avo re~e keze}i se u gadljivi osmeh): "Anatemate!" PISAC (u~ini mu se da ga odnekud poznaje. Nije mogao da se seti odkud ga zna. Okrenu se, ali avola ve} nije bilo, nestao je. Piscu se u~ini da na }o{ku, uglu, jo{ uvek lebdi keze}i lebde}i osmeh. Za tren je gledao u taj osmeh, ali osmeh nes- tade. Pisac se malo upla{i haluci-nacija koje mu se u poslednje vreme javljaju. Nije znao da li su te halucinacije od pisanja, ili je pa pisanje od njih. Vide za tren ispred sebe neko dete, novoro|en~e zubato. Iz prljave sne`ne mase naslu}ivalo se lice i telo novoro|en~eta. Pisac zaobi|e novoro|en~e je`e}i se od nearti-kulisanog krika i pla~a deteta. Pisac je produ`io. Nije hteo i nije smeo da se okrene i da vidi zubato novoro|en~e. Do|e sebi i oseti smireni letnji dan i blago kovitlanje vetra. Pomisli: 'Mo`da i ovo privi|enje mo`e da u|e u moju knjigu.' Podavao se milju izazova ovog doga|aja, vizije sa novoro|en~etom. Seti se da je to novoro|en~e iz njegovih snova. 'Otkud u snovima? Mo`da i ono gadljivo ke`enje, osamostaljeni jeze sme{ak. Neka infekcija - dete {to se kezi - je po~ela u meni.' I{ao je preko trga. Prolete ptica kos. Pisac nas- tavi. Ukaza mu se slika rodnog polja. I{ao je preko betonskog polja-trga. Nesvesno je upijao mo} gromada, zgradurina beton- skih. Nagazi na sve` izmet psa. Oklizmu se o zlato i bogatstvo tu|e. I dalje je i{ao da 'diktira tajnici direktno u ve~nost' u ulici poete poeme o Govnaru, Govnariji, poete Palme - likovanja, pravednosti. Palmonosac, nosio je u ruci palminu gran~icu. I{ao je, ako je to bio on. Oseti neki mir unutra{nji. Oseti izves- no ga|enje gledaju}i pozersko ljubljenje dvoje, mo`da narko- mana. Bekstvo od sela u zagrljaj droge… Pomisli na ljigavu ideologiju ne~ega - Bo`ji dar… Mislio je na pisca Tame tame - Mistifikatora. Par, mo`da narkomana, sa `utom ofarbanom kosom. Sa min|u{om. On u kratkim ga}ama. Ona u farmerica- ma, Dr`ali su psa na lancu koji se mu~io da vr{i veliku nu`du, da se opogani. Pas je imao lan~e oko vrata sa krstom. I{ao je pisac i video daleko preko ulice kako ide pisac Tame tame; pisac poeme poraza i sna o boljem. Odsutan, tu| sebi… Sa duhom i dahom stranog tela kretao se. U gu`vi pod-nevnoj letnjeg dana, nestao je. Svoj signal, signal vremena ljudskog i op{teg gubio, gubio se u duhu i dahu doba iz koga je izrastao. Pisac je i{ao. Hvatao je iverje snohvatica jave letnjeg dana. I{ao je u rasulu duha-du{e da diktira tajnici 'direktno u ve~nost'. I{ao je love}i u sebi pletisanke i pletijavke, gube}i se u njihovim dodirima. I{ao je, ako je to bio on? I{ao je pun Tame znaka 2 u kome je, kao na bunji{tu, kliktalo u cvetu seme Tame tame. Seme vremena i ko zna kakve svrhe. U njemu, piscu, su se ne{to sporili njegov Bog i avo. Ose}ao je vatre duha tog plodotvornog spora u sebi. Nazvao je to, za tren, odu{evljenje tela, damara, gena. Polet svesti }elije. Nasme{i se na starinski lep naziv toga - inspiracija. Pomisli: i avo i Bog prepoznaju mene u sebi. Nije se nasme{io toj pretencioznosti kao {to bi tre- balo da se ka`e na takvom mestu duha ~oveka pa i nekog pisca. On ubrza korak. Li~io je na neko pokretno prazno izno{eno odelo na kome je nasa|en blesak visokog ~ela zlataste }ele i paperja na njoj. I on je i{ao… Pogleda u izlog: u~ini se sebi poznat odnekud. Mo`da je i znao sebe odnekud. Mo`da?! SUSRET AVOLA I TAJNICE. - AVO (Video Jelenu Vuk, tajnicu pisca, koja 'direktno ukucava u ve~nost'. Pratio je za tren-dva). JELENA VUK (I{la je kao tu|a svetu. Neprimetno, ali ko bi je zagledao, video bi da ona nosi u sebi neku duboku tajnu, tajnu poraza smisla. I{la je pravo, vi{e bli`e zidu. I{la je Bulevarom revolucije) AVO (U|e u nju…) JELENA VUK (Ose}ala je da 'nije sama'. Zastade. ^ulo se me{anje Baha i Betovena. Bilo je to pored neke muzi~ke {kole. Skoro kao da ne zna kuda }e. Neki su prolaznici to i primetili). AVO (govori u Jeleni Vuk): "Ti si bar pametna `ena. Ra{~isti- la si sa religijom. Raskrstila sa nazadnim shvatanjima. Njemu, 18
  • 19. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA ovom piskaralu se i ne ~udim. Kakva ve~nost?! Kakvo 'direkt- no ukucvaanje u ve~nost'?! Ve~nost se u vas ukucava. Njoj vi niste potrebni i bezna~ajni ste. Nije kasno, trgni se. Pusti ovu avetinju izlapelu. Avetinju koja ne zna {ta }e sa sobom, {ta }e od sebe, za sebe, iz sebe, na sebi, u sebi… U kovitlacu tra`enja je senke smrti." JELENA VUK (Htela je da se i{~upa iz ~arolije kruga opsene. Skoro se u mestu vrtela. Po~ela je malo i da se pridr`ava za zid. ^ula je kroz maglu: 'Gospo|o, je li vam dobro'? 'Drugarice…') AVO (Oslobodi je opsene) JELENA VUK (Po`uri se}aju}i se re~i 'raskrstila', 'ra{~istila'; ne znaju}i od koga je ~ula te re~i. @urila je. Mislila je na kom- pjuter kojim je u 've~nost direktno ukucavala' delo SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG ILI PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Mislila je na kompjuter za koga je govorila da je 'pobudalio', 'po|avolio'. Nastavila je put. Vreva gradska je upila doga|aj sa Jelenom Vuk. Razlio se uli~ni trenutni vrtlog koji je izazvao susret avola i tajnice pisca, Sun~ice Vuk. @amor stradopoljskog Bulevara revolucije je trajao. Tajnica, sekretar- ica kabine-ta…; agent, i drugo {to ide u taj set afere Vaseljene, lepe `ene, Stradopolja. Ona opet naglo zastade. ^uje u sebi glas: 'Nismo se tako dogovorili'! Gledala je duboko predase. Onda, ne mi~u}i glavu, prevrnu o~i prema Nebu. U nedoumici, neki pro|o{e pored nje. To je bilo jedino {to je ~ula. Ona po|e.) avo (tiho, kao za sebe): "Intelektualka iz napredne intelektu- alne gra|anske porodice i selja~ko-radni~ke… U~estvovala je… Saradnica je od 1001. do 2000-te godine… Progresivne ideje… Vera u budu}nost i narod Stradopolja… Veliki dopri- nos… Sinovi i k}eri Govnarije, Stradopoljci, najbolji uzor divovi… Heroji… Prvoborci… Svetli ideali za stvar… na ~ijim su se svetlim likovima vaspitavale generacije. Svesna drugari- ca-gospo}a… sva je predana poslu." (avo zastade. Zapanjeno gleda kako se jedna od govnarija cepa na vi{e malih sitnih gov- narija. Do Neba se di`e krvavo-`uti smrad raspada govnarije na birokratsko divlje moderne govnokne`evine.) I dalje potraga za avolom. - NEKI INFORMATOR: "Misterije. Paralelno. Dublji, stvarniji svet u koji se mo`e mag- ijom. Van-~ulno. [amansko, hermeti~no. Napici. Bajalice. Postojanje tri sveta. Paganska `estina. Konac. Zrno. Vodica. Vrag sve zna. Nije crn. Mo`e se sa njim dogovarati. On sve zna kao i Bog, shvata, razume. Velikodu{no podnosi prevaru pametnijih. avolji otac. Prisne odnose sa ~ovekom. Uz njega ljudi postaju mo}ni i bogati. Ne javlja se kao naprijatelj ~ovekov, neprijatelj Stradopoljaca. Stvara u sukobu suprotnos- ti. Ka`u od repa avola `ena je stvorena, a ne od rebra. Stvorio je pospani Bog. Neki ka`u da je bio pijan, napio se brlje. Neki ~ak misle da je bio senilan. avo ima svoja svetili{ta, crkve… Satanisti?! Ne, to njemu podme}u…" AVO (Slu{a misli ovog informatora i re~e):"Zrnca istine. La` progona }e da mine. Duh naroda ne}e da me proda." (Misao mu u poletu samobitka {trknu u Vaseljenu, pa i {ire. Nesputana poleti… i njegovoj seti; nedostupna tajnici. Misao i u samoj sr`i bi}a, u klici klice.) avolov horoskop.- VASELJENSKI INFORMATOR (^ita avolov horoskop): "… od 33. 13. … do … Satana u znaku… Poga|a u dlaku… Neko uti~e na va{e planove, iako se trudite da preko toga pre|ete, nervirate se, jer to doista remeti va{ odnos sa okolinom, naro~ito sa partnerom. On smatra da previ{e ljudima izlazite u susret… Javno zanimanje Vaseljensko, pa i {ire… Gubite kontrolu. Vodite razgovore koji vam ne odgovaraju. Bi}ete prijatno iznena|eni pohvalama. Dobra vest. Iznenadni poziv na put ili na sastanak sa osobom koju dugo niste videli. Partner se trudi da vam na svaki na~in ugodi. Pronicljivi ste. Uspevate da se izvu~ete uz pomo} intu- icije. Na ljubavnom planu mnogo toga vam nije pravo i va{a reakcija }e biti burna. Imate prijatelje na koje mo`ete da se oslonite. Osoba koju povr{no poznajete… Partner izbegava raspravu. Morate da se odlu~ite da li }ete i}i na put. Ne `elite da vas iko prevari, a imate utisak da je to nekome cilj. Svesni ste ne~ije zlobe. Ne napu{ta vas ose}anje usamljenosti. Preterano se nervirate. Va{ na~in opho|enja sa ljudima je sim- pati~an, zahvaljuju}i duhovitosti i {armu. Ne trpite uticaj. Bavite se pitanjima od op{teg zna~aja za vaseljenu, pa i {ire. Zbog ne~ega ste latentno nezadovoljni i po~injete da u svako- ga sumnjate, da sve vrednujete iz nekog drugog ugla." AVO (pomisli): "To je pisac, ovo {krabalo. I, i, njegova tajni- ca, i brat Bog, i, i - ima ih. Zar ja povr{no poznajem?! Do ~ega sam do{ao? Do ~ega je do{la Vaseljena." VASELJENSKI INFORMATOR: "Skloni ste rizi~nim poslovi- 19
  • 20. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije ma. Mogu vas napraviti… Neko me je potrebna va{a zasluga… Dobi}ete poziv za neki sve~ani skup. Ne napu{ta vas ose}anje moralne pobede zbog ostvarenja zakonskog prava Vaseljenskog pa i {ire. Imate ne~iju podr{ku. Prema partneru ste promenjljivog raspolo`enja. Neko vas `estoko kritikuje, a i vi ne ostajete du`ni. Poku{avate da se objasnite sa partnerom oko ne~ega {to vam du`i period smeta. Uve-ri}ete se u ne{to {to ste mislili da je nemogu}e…" AVO (jeknu): "Uveri}u se. Rizi~ni poslovi. @estoka kritika. Povr{no poznaje. Neko uti~e. Gubim kontrolu… Ko }e to sve izdr`ati. Ono lepo i dobro je ne{to kao uzgred… Ipak, horo- skop dnevni!? Koji je moj dan?! Kakav? Da li mi uop{te veru- jemo u horoskop - ja i Brat, avo i Bog. Horoskop, sudbina… - jao - na {ta sam spao! Po sto puta meni jao." (Gledao je vasel- jenskog informatora kako ide zagledan nekud i dalje govori dnevni horoskop avolov, ne znaju}i da ga avo vi{e i ne slu{a. Lete mu misli. Latentno nezadovoljan, nervira se. Usam- ljenost… Strese se. Htede ne{to da zaurla, ali samo jetko promrsi): "Istina. Istina!? Zavera. Urota Vaseljenska, pa i {ire. Ne}ete. Misle da su me dubinsko-dinami~ki snimili. Astrologa poslali. Postali su i vernici astrologije. Ne, ne}ete! Vi, ko ste vi? Satane? Zavera. Bo`e, Gov-nomagu, mesije, … Ne, ne}e{ pi{~e. To je sve tvoje maslo, i, i, i - ove tajnice koja 'ukucava direktno u ve~nost'. Koja je upu}ena u tajne tajne i opet tajna. U tajne nad tajnama. Skapavajte u rasulu duha, u virtuelnom ludilu. Za vas nije prirodno demonsko |avolsko ludilo. Tu u Govnariji diktirajte i ukucavajte la`ne biografije avola, Satane. Skapajte u Govnariji. Neka vas Stradopoljci uzmu pod svoje. To je moja osveta. Ciganka gatara gleda avolu u dlan. - GATARA:"Dru`e- gospodine; gospoja, do|i!" (Uhvati avola za ruku, pogleda kand`e, i liniju `ivota, smrti, ljubavi, breg… - i pade u nesvest.) AVO (malo zbunjen) : "Ju, ju, sva{ta u ovom Stradopolju!" (Nesta, ni sâm ne znaju}i kud i gde u Vaseljeni, pa i {ire. avo shvati da je on bio na jednoj nudisti~koj pla`i. Beli pesak, ob- na`eno telo, kosa na vetru. Prikrivao je u kostimu male nedostatke. Lepr{avi materijal…, gra-ciozni pokreti… Bikini, ukrasi, detalji… Marama vezana oko struka, narukvice, pr{}enje, veliki slamni {e{ir. Mislio je da deluje senzualno, goli{avo, po`eljno. Vide mu se stopala, papci. Otvoreno prslu~e… bretele. Rep nije imao, budu}i da je bog od njegov- og repa napravio `enu. Rogove nije imao, jer koliko se zna, nije bio o`enjen. Pravi stradopoljski avo. I zato ga zbuni ovo padanje u nesvest ciganke gatare. A mislio je da je on 'in', 'kul'… avo, shvativ{i kako je bio odeven, obu~e jednodelno odelo, dugu belu haljinu koja zna~i jedinstvo tela, du{e i duha. Malo posle obu~e crnu haljinu… Nije ostao dugo u crnoj dugoj haljini, raspletene kose… Presta da se {unja u beskrajnoj samo}i, negde u Govnariji. Obu~e de~ije odelo, odelo za bebe: kapica crvena, benkicu, ~arapice. I kada se vide u izvoru vode, kada se ogleda, on zaje- ca besuzo): "Gde je moja mama? Mamice moja lepa. Ho}u moju mamicu! Mamice!!!" (I takav - tako obu~en, u beskrajnoj `udnji za majkom, ode da bludi me|u Stradopoljce. Inkognito… Nestao je… Tra`i se. U jednom momentu bio je u tolikoj regresiji da ni sam nije znao gde je i ko je. 'Izgubiti se, nestati'. ^esto je hvatao u sebi to ose}anje, tu slutnju, tu misao. Biti nevidljiv za ~oveka i za Brata Boga i za polu`ive i polumrtve.) Majstor u zelenom. - PISAC (~uje): "Gde si, majstore, ~ove~e u zelenim haljinama? Gde su tvoji dvori u onom svetu. Gde je 'stara baba' da ti u~i {egrta? Gde si ti koji nisi 'onaki majstor' nego avo. I mene si prevario i dovukao ovamo sa onog sveta. Ho}e da se vrati na onaj svet. [egrt ti ni{ta nije nau~io, nego je zaboravio i ono {to je pre znao. 'Je si li {togod nau~io?' - ~u pisac pitanje koje se motalo oko njegove glave kao kakva akusti~ka traka, zmija. 'Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao' " - ~u pisac glas iz sebe. AVO: "Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta nau~iti, nego idi bez traga, kud te o~i vode i noge nose." - "… ja }u se stvoriti…" - ~uje traku glasa. 'Kad ono, eto ti majstora, stvori se… Ma~ka vrapca za vrat - menjanje Ni{tenost za vrat…" PISAC (I{ao je i shvati da u ruci dr`i neku knjigu narodnih pri~a. Shvati da ka`iprst dr`i me|u stranicama knjige gde je naslov: avo i njegov {egrt. Kupio je knjigu na ulici od jednog klo{ara. Pored klo{ara je spavao de~ak sa sme{kom poslatim u 20
  • 21. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Nebo. Prorok i njegov |ak su u vrevi Varo{i Stradanje slutili novo doba, propovedi, juri{e na Nebo. Pisac da divljom rado{}u produ`i da bi diktirao tajnici, da ''direktno ukucava u ve~nost'. Ve~nost je ravnodu{no upijala i njega i njegov hod stra{ila na kome je bila ljudska glava. Tu| sebi i letnjoj vrevi ulica Varo{i Stradanje kora~ao je neznanac - sa preru{enom tajnom mo}i. Hodo~astio je besmisao - putovao je natrag, svom istinskom domu iz sveta manifestacije, duhovno prosvetljen govno-bleskom. Video je u sumaglici svetili{te, Sveto brdo Kopros i Nebo - poredak… Prelazio je Bulevar revolucije. Pomisli: 'Da ne pre|e preko mene Bulevar revolucije?' I{ao je. Kora~ao je. Ako je to bio on. Sme{ak nejasan kao strano telo, razlivao se po licu njegovom. I{ao je, ako je to bio on?) avo pla~e nad piscem. - AVO (Eno kao Hamlet… Ljudskog jada jeze splet… eno, pla~e nad onim…): "Ti stvori Boga i mene. Nas hibridne i stidne. Po poljima, {umama, izvorima Vaseljene…; mi - tvoga patnog duha sene. Moj divni, drevni, pa}eni~e; zla kob, usud, ti eno kli~e. U du{i Apsolut ne nosi! La`i, obe}avaj, varaj i obe}avaj bolja… Ko drugi literate Stradopolja. O~udi prirodno |ubre, i ve{ta~ko; ti ~udo moje sopstveno puko. Tvoji heroji i bogovi; jo{ im ne zarasli rogovi, postaju sveci Govnarije. Divni moj pogane, ja sam za tvoje dane. Tvoja vera Vaseljene razbija se o uma stene. Tvoja divna divlja vera ne zakera. Tvoje punoverje prazno, nije la`no porazno. Pusti praznoverne zvani~ne vere. Dr`i se svog duha, svoje mere. Tvoja religija mr`nje ple-menite… Du{e su nam podle ljubavi site. Licemerje, la` - dva milenijuma im je sta`…" (avo je i{ao, osvajalo ga je ki~ rimovanje. Ose}ao je kako mu rime love la`ne knji{ke poete. To ga je zabavljalo. Oseti za tren da je takvim rimama ve} prezasi}en pisac, njegov biograf. Bio je u mrtvoj ta~ki ose}anja - ni milo ni drago {to je tako. Oseti umor. Ko zna gde je ve} bio u Vaseljeni, pa i {ire. ^u se njego- va misao): "Ma gde li je? [to ga nema? Ubi me ~ekanje. Nestati." Otmi~ari avola. - BABA RU@A: "Osumnji~eni zbog teror- isti~ke delatnosti… U istra`nom zatvoru. Istraga, saslu{anje… Priznao. Bez stalnog mesta prebivali{ta. Kidnapovan. Protiv koga je… Istragom ustanovljeno… Istraga poverena Velikom Govnomagu Sveobli~nom, nadle`nom za teritoriju Vaseljene, pa i {ire… Krivi~no delo… Ko je bio nalogodavac? Baba Ru`a je izjavila… Nas-tavljeno saslu{avanje i ostalih. Podignuta optu`nica. Postupiti po zakonu. Na optu`eni~koj klupi }e se na}i i… Identitet se jo{ ne zna. Osumnji~eni u bekstvu. Nakon okon~anja istrage… Iznuda, prete}a pisma. Osu|ivan i kao maloletnik. Odlo`en postupak…" AVO: "Jadna Vaseljeno, pa i {ire! Ko mi sudi, ko me cinkari, ko me kidnapuje. Ko li ti pi{e, sastavlja dosije? Bog Brat, Govnomag, pisac, tajnica, proroci i drugi otpad Vaseljene, pa i {ire. Ne! Nije to moj svet. Ne, ne}ete. Ne, ne}e{! Nestati, nes- tati, nestati." DOSIJE BOGA (Tajna tajnog dosijea) (Tajnica pisca krije, taji Tajni dosije Boga, starijem Bratu i Ocu avolovom. Tajnica Dosije pi{e pod zakletvom. Dosije se pi{e usmeno, ili eventualno nevidljivim mastilom za koje ne va`e reagensi ljudski. Dokazni materijal je bogat. Satanini dokazi su naj~vr{}i i neoborivi. Paganski bogovi, ve{tice, vampiri…, i an|eli su svedoci. O ljudima i Stradopoljcima i da ne govo- rimo. Ko je {ta vidi se u tom Dosijeu, tajnom dokumentu - tajnom nad tajnama i opet tajna; tajna tajne. U tome je i glavni razlog, u tom neobjavljenom Dosijeu, dirljive ~itulje, oglasa o nestalom avolu, bratu Bogovom. Zato je Bog onako nakitio. Bog i drugi. I an|eli. Uredni{tvo Plejboja… je odbilo da {tampa njihove ljigave an|eoske oglase o nestalom avolu. Izdava~i smatraju (opravdano) da bi objavljivanje jedne takve knjige bilo kontra-produktivno. Smatra se da jo{ nije dru{tveno-politi~ki momenat u Vaseljeni, pa i {ire, za objavlji- vanje jedne takve kapitalne knjige, publikacije - tajne Tajnog dosijea Boga, iako se veruje da bi to bio hit, bestseler. Tajne mahinacije… Tajne slu`be… U interesu istrage ne saop{tavaju sve. Zakulisne radnje… Pitanje autorstva… Pitanje je da li je rad kazna? Mnoga nera{~i{}ena pitanja… U~esnici jo{ `ivi… Po zakonu, objavljivanje tajnih dosijea tek posle 50 godina po starom. A pro{lo je tek 10 godina po novom ra~unan- ju… Posle eona… Predstavlja se kao tvorac `ivota svih vrsta u Vaseljeni. Tvorac svega… Blokator duha otkri}a, jer sve u umovanju svodi na 21
  • 22. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije Boga. Pitanje menad`erstva mesija… Pitanje zloupotrebe knji- ga, plagijata, tendencioznih knjiga, utilitarnosti… Mistifikacija… Neslaganje teorije i prakse… Tajni fondovi… Zabrane slikanja, fotografisanja Boga. Tek }e se videti iz… Pozadina… Uloga ^oveka u svemu tome. Klasno-jasno… Svetinja privatne svojine… Feti{ robe, novca… Bogat je njegov tajni dosije.) SNOVI OTKUCAVAJU TAJNE Me{anje sna i jave (avo gleda klo{ara spava~a) AVO (gleda zanosnog spava~a klo{ara na smeti{tu. Sit, titra- va prljava jeza bla`enstva treperi mu na neobrijanom licu): "O, spava~u moj, senko smrti bliske. Sanja{. Hvata{ poruke Boga. Sneva~u, an|eli prljavi za tobom pla~u… Da te ~uvaju, senku- hlad da ti daju. ^ove~e ludi, divan si, jo{ dete budi - veruj da su snovi ono {to se stvarno de{ava. Me{aj javu i san. U tome neka ti prolazi jasno}e dan. Sanjao si da si ukrao lubenicu - idi, vrati je! Sanjao si da si spavao sa tu|om `enom, idi, plati kaznu za preljubu, i ne pomi{ljaj vi{e na tu|u ljubu. Eno, pozivaju te na odgovornost za ne{to {to je drugi sanjao o tebi… Divna me{avina, kupa`a, racionalnog i iracionalnog. Apsolutni duh. Apsolutni moral. Totalitarna kontrola. Jeza totalitarnih birokratija iz snova sija; nema negativnih utopija. Avaj, rasto~i mo} sna java. Obrnuti odnos: iz jave u san. Pa snovi su otud i do{li. Tamo im je prakoren. Veliki snovi velikih. Snovi proroka, snovi Velikog Govnomaga, snovi pisca… Snovi Boga i avola. Stvarno - {ta sanja Bog, a {ta avo?! Pa ja sam avo. Nama je pisac, izgleda, zabranio da sanjamo. Stradopoljci na{e snove tuma~e. Eno - mali prorok pla~e. Slojevi apsolutnog uma. Za ~oveka je to neprohodna d`ungla, {uma. Su{tina misli je u iracionalnom. Iracionalno ~oveka su mrvice apsolutnog uma. Za ~oveka te{ka duma. San predvi|anja, proricanja nagove{taja iz op{teg uma gde nema sada{njosti, pro{losti i budu}nosti. Iz okeana duha-du{e. Javlja se preko asocijacija vizuelnih, zvu~nih… Preko metafo- ra. … Preko sirove svesti divlje - 'nesvesnog', 'podsvesnog', 'predsvesnog'… 'Jede{ komad mesa, krv se sliva' - 'jede{ se', 'jede{ svoje srce'. Divlja misao, san, ne zna da ka`e srce no ka`e 'komad mesa'… Zvu~ne asocijacije - koren re~i…, infiksi… - kriju po-ruke… Mrlje stvari snovi daju. Vizuelne, akusti~ke…. sadr`ajne mrlje… U 'mrljama' prepoz-nati poruku, smisao. U metafora- ma… Geni, mikro svet - virusi, bakterije…; zara`enost njima - u snu se javlja kao novo-ro|en~e… Sva mikro zbitija u telu, u snu se prika`u u divlje sirovoj svesti metaforike bukvalno shva}ene. Nekada i prevedene. Geni prenose sadr`aj iz pra-pra vertikale ~oveka. Onda njihove poruke kazane u snu zbog svoje dubine su nejasne, neprozirne. Snovi zbitija i `itija se daju na uvid, ali svaki je ~ovek i lud. Ludilo je san… Java i san; kao no} i dan prolazi izme|u njih… Sutoni, zore. 'Isti' san razli~ito zna~i. Nema ba{ 'istih' snova. San vidi svest, i podsvest, predsvest, nesvesno apsolutnog uma. Njegove mrvice vidi, mrvice mrvica. Tri sna… U sva tri 'nema nas…' Tehnika je ista. Ka`e se 'nema nas'; 'nije primirisao'… Dakle, u sva tri slu~aja zna~i da nije 'namirisao'. Nesvesno je uzelo, bez mnogo ma{te sneva~a, isti put da mu ka`e, da ga upozori: 'nema nas'; ne nasluti {ta se sprema. Snovi se metaforama izra`avaju i to konvencionalnim metaforama. Upravo dostupnim sneva~u da bi ga upozorili. Ako bi san direktno govorio, upozoravao, to bi ve} bila java i to bi ve} zahtevalo drugu strukturu svesti, a ne ljudsku i zemaljsku. 'Ja sam leptir' - ^uangce. [ta li zna~i 'leptir'? [ta li zna~i u kineskoj onda{njoj metaforici? Leptir - 'besmrtnost; obilata dokolica, radost'. ^uangce-leptiru ostavljam te na miru." (Leptir slete avolu na ka`iprst - 'Bo`ansku pravdu'. avo se nasme{i.) "Sedam krava - sedam velikih majki hraniteljica. Debele i mr{ave. Klas `ita atribut Izidin. Gutaju godine." avo tuma~i san Boga. - AVO: "Eno, vidim ko na javi Bo`iji san pravi. Ljudskim jezikom Stradopoljaca }u ga re}i, mada mu je dubina i smisao mnogo ve}i. Promisao sna ostaje 22
  • 23. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA tajna tajne i opet tajna… Ipak, zbog ove knjige; da zadam piscu nove brige. Budu}i da je u pitanju Bo`anski san, san Boga, onda tuma~enje ide obrnutim redom - od Vaseljenskog smisla ka obi~nom ljudskom smislu. Poruke Boga. Bogu se kazalo u snu: 'Na nekom dnu… Neki haos. On 'nema nos'… Ima 'kalauz' i kalauzom ho}e da otklju~a 'brave'. Dakle - bog ima klju~ ('kalauz') - 'osloba|anje, znanje, mister- iju dre{ioca ima'. Pronalazi 'kalauz', 'brave'… Zna~i - Bog }e da oplodi Stradopoljke i Stradopoljce svojim 'kalauzom'. Seksualni r{um }e da napravi po Govnariji. Lom }e da napravi njegov 'budala{', 'patrljak', 'pevac', 'sramotnjak', 'mali ma~or', 'dr{ka od stomaka', 'stradopoljski klju~' - zna~i, 'ona stvar', 'menja~' promeni}e `ivot u Govnariji, promeni}e `ivot Stradopoljaca. Njegovo 'me|u-butno landaralo', 'pola kila feder mesa' promeni}e `ivot u Govnariji. Odu`i}e im se Bog za grdna zanemarivanja. 'Kalauzom' }e otklju~avati 'crne ljubi~ice'. Surovo i sirovo }e to raditi. Redom, sve {to stigne. U svojoj Bo`anskoj misiji 'isprepala puca}e' sve {to mo`e. Oplodi}e novi svet. 'Krevetanjem', 'transfuzijom', 'ubodom'… Napravi}e im u du{i i telu lom. Ne treba Stradopoljci da dolaze ovamo, u Vaseljenu pa i {ire, da di`u velike vaseljenske revolu- cije, pa i {ire. Tamo }e im Bog kroz novu seksualnu revoluciju di}i Veliku vaseljensku revoluciju. Tamo }e on oploditi 'ma~ke', 'ribe', 'vrele usne', 'podmorni~arke', '~avke', 'le{eve'. Ko zna ko }e mu se sve podmetnuti da ga oplodi?! Od ~oveka mu je nikao 'budala{', 'dr{ka od stomaka', pa neka i budala{ki svet pravi budala{om, pupoljkom, `iri}em, 'kalauzom' koji tajne nad tajnama mo`e otkriti?! Jadni Stradopoljci. Oni misle da su Stradopoljci narod koji najvi{e voli `ene na svetu. Pet stotina `argonskih izraza za `enu! Ali, ne misle na negativni naboj tih izraza. Kompleksi, Edi-pova situacija. Samoodbrana od potisnutog… U te zamke izgleda uhvatio se i sam Bog. I on se hvali 'kalauzom', 'budala{em'. Za njega je to novo - me|ubutno landaralo, pola kila feder mesa." Ostaje tajna avoljih snova.- AVO: "^italac mali, intrigant radoznali - pita za bar jedan moj san. Kad, kad smo ve}… Ne, ne}u vam ispri~ati… Neka vam pisac ka`e, jer on pati od 'epskog sveznala{tva'; pi{e ISTINU svim velikim slovima. Pati od 'objektivnosti', 'neutralnosti'. On sve zna, ide do stvari samog dna. Neka tu poka`e prema ~itaocu svoju obavezu. Neka tu pru`i du{e-ma{tu protezu. Ako zna, ako sme, ako mo`e? San sna… Moj san je njegov. [ta je video u njemu? Zar ne vi-dite ovoliku paniku, de~iju tremu? Cela knjiga, moja biografija, zbrdazdola. ^as krajnji smisao, ~as `ena gola. ^as o~aj, ~as sprda~ina. Drama-komedija. Bez reda, bez igrokaza, slike, ~ina… Neka vam on moje snove pripoveda. Du{a prljavo-govnava u haosu, bez reda. Smeti{te apsolutnog duha. Rida i smeje se bez poetskog sluha. U {ta me protuva uvali, da bes svoj kali. Ipak san: sanjam 'stra{an san', '~udan san', koji se ~esto ponavl- ja da znam za 'bu|enja mo}', budio bih se u pani~nom strahu. Na{e sanjanje i san nisu kao ljudski. Na{a java je vi{e kao ljud- ski san, sanjanje. I pored svega, ne mogu da se smirim i pla{im se da ponovo zaspim. Da me ne ~uje ova protuva od pisca, moj kontroverzni biograf…, biograf, hit pisac, marketin{ko tele. Tajnica da me ne ~uje… Sanjam da sam u kocki bez ikakvog otvora. U nevidlj-ivoj betonskoj, ~eli~noj, granitnoj kocki. Avaj, u 'praiskonskom stanju', 'kona~nom stanju', 'nepomi~nosti'. 'Kvadratura kruga'. O, kocko moja, istino, ISTI- NO moja! Moj 'besprekorni zakonu'. 'Sudbino', 'neopozivo', 'prevrtljivosti' moja. Kocko blude}a Vaseljeno, pa i {ire; i ja u kocki i jedna muva… Avaj! Muva - kvarnost. Truljenje. Avaj! Kokca: i ja u njoj, i muva. Kocka bludi Vaseljenom. Nema muvo. Ose}a, do bola prazninu sobe i svoju samo}u. Od u`asa pusto{i prazne praznine i samo}e oslepeo sam. Histeri~no slepilo. On, pisac, podme}e mi taj ~udni, stra{ni san. On, Bog u dogov- oru sa piscem, mo`da i Ve-likim Gvnomagom. Bog se sprema da me vrati u moje iskonsko, prvobitno, praiskonsko, ko-na~no. Sprema se da me se otarasi. Sad izgleda ima dru{tvo. Mene je stvorio iz dosade, da ne bi bio sam. Sada ima dru{tvo ravno sebi - '^ovek je Bog na Zemlji'. Dakle - dva Boga. Zakrvi}e se. Istera}e ga. Svrgnu}e ga. Nema ravnote`e Bog - Satana. Dva razli~ita Boga. Vrati}e se na pagansko samoistrebljivanje bogo- va. Uzor Kainu i Avelju. A ja?! Mene da vrati u 'praiskonsko stanje', 'nepomi~nost'… Ne. Ne}e{ pi{~e! Ne}ete!" BOG (^uje se njegov glas iz daljine): "[ta je s tobom?! Neuroti~an si. Bolestan. Bespo-mo}no uspani~en. Dete, nesvesni bezrazlo`ni strah te razdire. Praznina i dosada. Pusto{ 23
  • 24. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije `ivota. Mnogo si se utopio u ljudsko. Kalja{ ugled Bo`anskog." AVO (U nekom olak{anju, ali jo{ u senci u`asa): "Ne, ipak ne}e{! Ne}ete! Tamo vi di`ite revolucije, u Govnariji… Tamo… Pustite mene." avo u snu odvojen od tela - duha pisca. - AVO: "Snovi nam govore druga~ijim jezikom, druga~ijom upotrebom jezika od jave uop{te. Druga~ijom upotrebom na{eg jezika, nas kao individua. To {to nam snovi ka`u je tu, na dohvat ruke, pod nosom; ali mi ne uspostavljamo potpuno njegov jezi~ki sistem, koji je veoma individualiziran. On je {ifrovan metaforama, bukvalnostima, re~ima, sufiksima, infiksima, pre-fiksima, korenima re~i. Ako bi sve te '{ifre', kodove - svu tu poetiku - pohvatali i uprkos velikoj individualnosti i ba{ zahvaljuju}i njoj, mogli bismo pomo}u snova da dajemo dijagnoze u ranom stadijumu bolesti. U njima, tim kodovima, se nalaze informacije o bolesti, o po~ecima, o prvim virusima i bakterijama koje }e se razviti u bolest. U snovima imamo informacije, naravno snovi|enjske, iracionalne, ne samo o bolesti, no i o zdravlju. Zna~i - imamo upozorenja uop{te o zbivanjima u telu, ali i u duhu. U psihoso- matici… Sanjati novoro|en~e je vest o tome da se u tvom telu 'rodilo dete' - neka bolest - virus, bakterija. Ja je duh. Stan je telo. Ne mo`e sneva~ da se vrati u stan, da pogodi ulaz svog stana… Pos-toji opasnost da se umre, poludi. Dakle - da se odvoji duh od tela. Ovde ne mislim na religiozni smisao tog odvajanja. Snovi ne gre{e. Oni ho}e tajnu nad tajnama da re{e. Ako bi snovi govorili jezikom svesti, jave, onda oni ne bi bili snovi, ne bi bili iracionalno. Ka`e se: 'nesvesni sadr`aji su nam potrebni radi dopune svesti'. Mislim da je obrnuto. Svest je samo mali deo okeana duha-du{e a nesvesno, iracionalno je ve}i deo. Me|utim (~ovek), vi se kre}ete u prakti~nom zemaljskom, kre}ete se u realisti~nom i realnom bez ve}e dubine prema Ne(bi}u). Mogli bismo postaviti pitanje: koji je smisao svesnog, jave? Ono je, ono je, put i deo kosmi~kog samoosve{}enja ~oveka. A kosmi~ko samoosve{}enje ~oveka je proces {irenja svesnog kroz delatno, dru{tveno. Dakle, fizika postaje metafizika. Snovi su slutnja ISTINE. Duh i telo… Avaj! Mo`da sam ja duh pisca koji jedne mu~ne te{ke no}i nije mogao da se vrati u svoj stan - u svoje telo. Nije mogao da pogodi ulaz 14, stan 18, IV sprat… Sivilo zgra-da, blokova. I, sada, kao 'proklet' duh pisca, lutam Vaseljenom, pa i {ire. Ja, duh-du{a pisca u snu odvojen od tela. A odvojen duh od tela je meta. Ina~e, ve} nam je pisac Skon~anja i vazno{enja Velikog… ili Priloga za biografiju avola ispri~ao da je sanjao da je video sebe, svoj le{, kako iznose iz bolnice. On je prizor izno{enja tela posmatrao sa prozora jedne bolni~ke sobe na III spratu… Ko zna ko sam ja?! Kakav i ~iji sam duh? Ne, nisu ~ista posla. Ko je kome {ta? Ko je ~iji objekat i subjekat? Mo`da je pisac uspeo da istera avola iz sebe, i da se on useli u mene. Ja u njemu, on u meni. Koja je i kakva je tu razlika? Ko je va`niji? Mo`da se treba boriti za obrnuto - da bude{ u nekom, a ne neko u tebi… Samobitak, tubitak…, bitak, Ne(bitak)… Uspeo je da me uvede u ~arolije subjekat-objekat. Sad ne znam ko je u kome, ko koga treba iz sebe da isteruje. Ma, da mi je lepo, ja se ne bih ni pitao ko je u kome. Pazi: Ja, avo, ~uvena Satana - kakav sam }iftica postao. Komformista, zaparlo`eni malo-gra|anin, filistar… Ja Lucifer?! Jo{ tajnu sna ~uvam. Ona mene ~uva. San sna krhkog leptira filozofa. Treperavi da{ak vaseljenske pau~ine dr`i mi vezu sa Ne(bi}em). Direktnu vezu… 'Ja leptir, avaj pi{~e, ti si me uhva- tio' - ~uje se glas ~ove~ice. 'Tvoja me ljubav ubila'. (Glas nesta). Pi{~e moj, kontroverzni biografu. Kako da za{titim privatnost, privatni `ivot. ^ujem da pi{e{ i biografiju Boga. Pokrenu}u sudski spor kako bih spre~io tebe, autora moje biografije, da objavi{ knjigu o meni. Da sud zabrani da 'kontaktira{' vampire, ve{tice, Boga i druga natpri-rodna bi}a sa njim i da mu ne daju podatke. Na kraju - prvo ja treba da napi{em svoju bio-grafiju. Ko zna ko treba prvi da bude. Mo`da on pi{e svoju biografiju, a Bog mu dostavlja podatke o meni. Ja mu dajem podatke o sebi, a tajnica 'direktno u ve~nost ukucava'. Bi}e biografija Satane hit knjiga, u trendu, naj~itanija. Niko ne}e znati ni da je objavljena. Hit zavere }utanja straobe ljupke jeze vaseljenske birokratije Apsoluta. Pogubili smo sebe u sebi i u drugima. Krik apsolutnog duha. ^arolija jave sna Vaseljenskog. Zabludeli ~ovek u umu-duhu Ne(bi}a). 24
  • 25. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA avo sanja majku. - (avo je {iznuo. Sanja mamu, 'mamicu', 'kevu'; a nema mamu. Uvek mu je pozitivna u snu. Uvek je lepa. Zavisan od majke. U iluziji da ima majku i da je uvek lepa. Totalno je regradirao. On je 'nezrelo pasivno zavisno dete'. 'O{te}eno, izmanipulisano dete'. On '`ivi unazad'. 'Tra`i svoje detinjstvo i svoju majku, a be`i od zlog hladnog sveta'.) AVO: "Avaj, gde je vreme bezbri`nog detinjstva {amanskih |avola, |avola, vra~eva, suje-vernosti…, folklornog |avola, primitivnog. Na to se mo`e podsetiti u `ivo jo{ samo u Govnariji, me|u Stradopoljcima. Sada niko nikome ne poma`e da prevri `ivot. Svi ho}e mene, avola da prevare. Svi ho}e da zavade i manipuli{u. Svi rade moj posao. Ja, bolno dete. Zna se da detetu ne mogu da se tuma~e snovi. A on, nadmeno {kraba- lo, tuma~i moj san, i san Boga. Ja 'sanjam svoju majku kao ve{ticu'?! Podmetanja! Sanjam je kao monstruma - 'zmiju sa glavom lisice'. A oca?" (avo se okre}e oko sebe, ako je to okretanje.) "Zmija kao ud mu{ki ~iji je glavi} lobanja sa jezi~kom. Dve takve zmije kao uhva}ene podruku… Oca san- jam kao razboj-nika…" (avo oseti daleko treperenje beskona~nosti) "Ja nesre}na isfrustrirana, neuroti~na osoba, individua, li~nost koja `ivi pod optere}enjem i mitskom obave- zom da je persona zla. Ja koji nemam majku da predvidi ugro`enost svoga deteta… Otac zanemaruje o~instvo… Eno, pisac mi sprema zamku: da izvr{im samoubistvo. Tobo` da su dva an|ela do{la da uzmu ne{to sa Zemlje, iz Govnarije, i odnesu na Nebo. A ja sam to Ne{to. Da nije sve ovo nesvesna komunikacija izme|u oca i sina - Boga, mog Brata tvorca, i mene, avola?" (avo oseti daleko treperenje beskona~nosti) "Mo`da uop{te nemaju nikakve veze Stradopoljci, Govnarija, Zemljani sa celim mojim slu~ajem. Mo`da me sve ovo vreme samo Bog, Brat moj, tvorac - ku{a kroz jedan sme{no ljudski konkretizovani vid, na~in. Jedan divlji |ilko{ki put konkretizacije Ne(bi}a). Mo`da sam isuvi{e dugo bio u visokim apstrakci-jama esencije, pa sada ne mogu da se i{~upam iz manifestacije onoga {to se zove Zemaljsko i ba{ u Govnariji, me|u Stradopoljcima. Mo`da? A, ipak, moram biti na oprezu i sa Bogom, i sa piscem, i sa Velikim Govnomagom, pa i sa tajnicom koja 'direktno u ve~nost ukuca- va'." Jo{ jedan san Satane - U neka nebeska razdanja, Satana sanja, kako je on devica mu{kog lica. Ali ima veliki mu{ki ud. Od strasti divlje je lud. Ud mu Bog, Brat dr`i. I sve `ivo ho}e da spr`i. Nalete{e na kozu… Sam avo izabra pozu… I sad ho}e koza da se okozi, da izvr{i abortus…, i jos k tome plus - to dete jare je sam avo… Sna|i se u tome ljudska glavo. Ti, la`ni poeto, {to svemu 'zna{' ~are - {ta zna~i u snu to jare? Jare koje nebeski meke}e? Jare koje na Zemlju, Govnariju kre}e? Ta mu{kost; izobilna `ivot- nost; tvorna energija…; plodnost, obilje. Da ih odoji koza. Polujarci… [to device jure starci. Jaha}e na jarcu… O jar~e - ribo, gospodaru vodenog bezdana, ima li slutnje novih dana? Vampir-devoj~ica u snu. - AVO: "San devoj~ice: '… vidim na pustoj ulici vampira kako le`i i spava… Veoma mi ga je `ao… Odvodim tog ku}nog ljubimca psa - bdila{tvo…; ma~ku - promenu i `udnju; pticu - du{u, duh. Devoj~ica shvata da je to njen tata sa maskom vampira. Vampir je u njenoj kosi video va{ku i zamahnuo je ogromnim no`em da je ubije… O, o~e moj, vampiru moj, teretu ludi moj, masko moja - kako da te se oslobodim? Ja vezan za nepostoje}u majku. Ja devoj~ica sa va{kom na glavi. Ja avo, iskrena devoj~ica. Biti neuroti~no dete, devoj~ica Vaseljene, pa i {ire; dete nepostoje}e majke i oca - Brata, Boga tvorca moga. Nepotpune i razorene porodice. Sa ~udnim vampirom paterom familije. Si{u joj krv i 'va{ka' i 'vampir' i nepostoje}a majka, i Stradopoljci, i Govnomag, i pisac, i tajno tajnica. Sve }u vas nadi}i ja potencijalna mogu}nost budu}nosti. Moj pi{~e, ti koji veruje{ da jedini postoji{. Ti nesretni~e koji iskreno i duboko pati{ zbog i radi svojih fikcija: mene avola i Brata moga, Boga… I Velikog Govnomaga i svih u organizo- vanoj hordi ove literarne naseobine koju ti naziva{ SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG… ILI PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Ilegalaca…, migranata i emigranata vaseljenskih, pa i {ire, ti, sekretaru njihov." Telo, smrt, san, metafora. - AVO: "Kratki, anegdoti~ni snovi koji ostavljaju jak utisak i atmosferu, pamte se preko dana i du`e. Snovi ~esto koriste bukvalnost. 'Ilova~a le~i', 'ni{ta ne boli'. 'Prestaju bolovi'… Upotrebljava se ~esto kada se gov- ori o smrti. San uzima taj jezik onako kako je upotrebljen: 25
  • 26. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije 'izle~enje' i 'ni{ta ne boli'. Naravno, su{tina sna nije u tome da govori o zagrobnom `ivotu, no da je nesvesno, iracionalno, upotrebilo nedoterani jezik, bukvalno onako kako je re~eno na javi bez nove metaforike, slikovitosti. Drugim re~ima re~eno - snovi imaju svoju poetiku, svoj stil u u`em i {irem smislu. 'Odmoriti se', 'izle~iti se' govori da }e se organi tela odmoriti od funkcionisanja, da }e biti za njih 'izle~enje' jer ne}e raditi, pres- ta}e da ose}aju fizi~ku patnju, a ne u smislu da }e{ i}i u Raj gde je ve~ni odmor, gde nema bolesti. Telo, izgleda, u snovima vi{e brine o sebi. Nekako 'odvojeno' od duha, uprkos psihoso- matskom jedinstvu. Telo ima zadatak da daje svojom, da tako ka`em, slepom inteligibilno{}u informacije o svom stanju. Da daje informacije svojim jezikom; svojom poetikom gde malo naivno iskori{tava pesni~ki jezik." (avo ose}a upad drugog toka misli): "Eno jedna ne}e…, ho}e bezgre{no za~e}e. Ho}e jedna cura za de~ka minotaura. Klon-i… ume{ali se i oni. Genetski in`enjeri… Sve se stvara po meri. Mene sada ne pom- inju. Jedna cura, da joj se ugura… Da rodi ko {to je ro|ena devojka br`a od konja. Ko u mitovima. Sada{njim genetskim hitovima. Misao mi titlovana. Ona je iz svih dana. Prikladna lljudskom umu da vidi op{tu sumu." avo tuma~i i ispravlja Junga - AVO: "Nadmeni oholi ^ovek. Uvek vertikalu tra`i i gde je nema, a uvek je ima. Arhetipsko, stra{ni de~iji snovi. Dobro je {to niste rekli da su avolovi snovi. 'Nasle|e predaka koje nosimo u sebi'… Ne, drugi je uzrok ovih snova; nije arhetipsko. Tri sna idu iz mikro sveta, iz tog dna. Viruse, bakterije - mikrobe kojim je zara`en organizam - ta '~udovi{ta sli~na zmiji sa mnogo rogova', ubijaju bela krvna zrnca, 'druge `ivotinje'. 'Nailaze ~etiri boga iz zasebnih uglova i o`ivljavaju sve mrtve `ivotinje' - nailaze drugi odbrambeni imunolo{ki elementi. Za{to ~etiri boga? Zato {to je dete ~ulo da je bog svemo}an pa se ta metafora mikromaterijalno u snu pri- menjuje. Dakle, san je projekcija mikro de{avanja u inficira- nom organizmu. Bajkovita avetinjska slika toga zbivanja na mikro nivou u organizmu. Fabula, si`e, skaz, te 'bajke' se produ`ava u drugom snu deteta: tu su sada metafore muva, sunca, meseca, zvezde i sneva~ica. Muva kao negativno (simbolika muve - kvarljivost) i sunce, mesec i zvezde kao pozitivni simboli, metafore. Kroz '{umu simbola', metafora se probila racionalna misao, misao jave. U tre}em snu se de{ifruje smisao prvog i drugog sna. U njemu devoj~ica sanja da je 'opasno bolesna'. Zna~i - iracionalne informacije o po~etku bolesti, slepe svesnosti tela o bolesti su prodrle i iskazala se sa 'opasno bolesna'. Rasplet usled ira- cionalne dramatike u telu. Rasplet i u nivou racionalnog i sadr`ine. Ali, simbolika, koja je verovatno vid mehanizma duboke iracionalne odbrane, samoodbrane od ~injenice smrti, odbrane erosa od tanatosa. 'Ptice' su rane koje prekrivaju. No, ovde je, da ka`emo grubo, u pitanju elementarna dubinska dinami~ka borba telo - duh koja se manifestuje u snu. Dakle, nije ovde, u ovim snovima, u prvom planu arhetipsko kolektivno. Ovde je projekcija mikro zbivanja u organizmu. Ne, nisu ovde |avoli. ^oveku je najlak{e sve avolu pripisati. Stvari, ma koliko izgledale apstraktne, transcendentne, imaju osnovu materijalnu. To vi pripisujete avolu. Uteha mi je nauka. Njene tajne dubine li~e na mistiku. San ima i kosmi~kog, i arhetipskog, i kolektivnog. Arhetipsko nasle|e se prenosi od prvih iskri inteligibilnosti. 'Majmuni' vi{e vrsta od kojih je nastao ~ovek… Vi{e ~ovekolikih… Nakalemljen genetski, oplemenjen intelektualno{}u… Proces dru{tvenog bi}a ~oveka… i uvek Ja?! No, sve je to u tre}em planu, u drugom planu… U prvom planu je da organizam u sadejstvu sa 'duhom', mozgom - 'visoko organizovanom mater- ijom' preduzima ne{to, kroz rad pulzija, nagona, da dopre do svesti ~injenica da je organizam zara`en nekim mikro organiz- mom, 'fatalnom' neizle~ivom bole{}u i da treba ne{to da se pre- duzme. Taj put od iracionalnog na nivou }elije do racionalnog ide kroz metaforiku, simboliku; ide kroz naslage procesa razvitka govora. Ide kroz polufabrikate simbola, re~enica jo{ nepretvorenih, nesazrelih u re~i. Ide kroz onomatopeje. Put od duboke iracionalnosti sna do svesne misli; od 'zara`en si' do 'te{ko si bolestan'. Put iracionalna svest o 'zlo}udnim `ivotinja- ma', '~udovi{tima' do 'neizle~ivo si bolesna' je i{ao 'carskim putem'. Avaj - nije pomogao 'carski put' devoj~ici. Ja, avo sa Bogom, znam i te puteve. Mogu ih u~initi jasnijim. Eto, geno- mi, 300 000 miliona itd. itd. Moja vera je u nauku, u mikro… Avaj… Ovi ho}e… Veliki Govnomag Sveobli~ni… Ovi ho}e veliku Vaseljensku revoluciju. Mo`da u saradnji s Bogom. Ne. Ne - nikada. 26
  • 27. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA ^ovek treba da zna za o~ove~enje ^oveka, njegove svesti; da zna za izlazak iz maglu{tina iracionalnog kao dela apsolutnog uma. Treba da zna da veliku ulogu u njemu imaju mikroorga- nizmi (po`eljni i nepo`eljni) koji doprinose na razne na~ine, pa i na na~ine njihovog nesvesnog za ~oveka prisustva u snovima. To {to je ~ovek ^ovek zasluga je i ~injenice {to je ~ovek dru{tveno bi}e itd. itd.; ali i mikrobi u njemu su zaslu`ni {to je on ^ovek. I Ja, i Ja… Mada ovi, i On to ne priznaju. I druga de{avanja u telu (prijatna i neprijatna): i zvu~na, i miris- na, i dodirna, i vizuelna, i ukusa… na|u metafori~no i sim- boli~no (iracionalno) na~ina da se poka`u i prika`u u snovima, da se projektuju u san. I ta de{avanja, i te projekcije doprinose kroz trajanje ~oveka o~ove~enju ^oveka pa i njegovom otu|enju i razotu|enju. I snovi takvog sadr`aja ~esto uzimaju masku arhetipskog, kolektivnog. Oni i jesu arhetipski i kolek- tivni u tom smislu {to mo`da traju od prve iskre iskre inteligi- bilnosti. Da li sanja }elija…? Gen da li sanja?… Mikroorganizmi da li sanjaju?! San sanjanog sna senke je duh sna inteligibilnosti virusa, bakterije, priona… gena. ____ *Radi se o druga~ijem od Jungovog tuma~enja tri de~ija sna. Mesto arhetipsko, avo ovde vidi infekciju virusima, bakterijama koji se projektuju u snu, u san. UMOVANJE AVOLA O FENOMENALNOM, BITKU, TUBITKU, SAMOBITKU Samo}a Boga, prodor u metafiziku i jeze avola. - AVO: "A Bog, moj Brat, Bog - hiljade godina nekada provodi u stoje}em polo`aju u }o-ravoj, gluvoj sobi, slobodnoj od svih ljudskih ~ula: i mirisa, i dodira, i ukusa…, i {estog ~ula. U nekom {oku samo}e. On ima vizije, podaje se vizijama. Blesak Beline - transcedentnog sa-vr{enstva - ga opija ~istotom, nevi- no{}u, ~edno{}u, sveta{tvom i on sanja izbavljenje od samo-}e. On se istovremeno otima kand`ama samo}e, ali i be`i u nju, jer, izgleda, ni mene ne podnosi. Ni bilo {ta {to naru{ava apsolutnu nemost svih bo`anskih ~ula… Podaje se apsolutnoj ti{ini, praznini, podaje se bespredmetnosti. Kao da ne{to ispa{ta. Kao da je terorista, jer otprili-ke, u Govnariji demokratskoj, punoj slobode li~nosti, tako ka`njavaju teroriste. Ka`njavaju ih na belinu samo}e }elije. Samo jo{ Bog treba da ima 'ruski rulet'. No, naravno, to bi bila besmislica jer je on besmrtan. U nekom samomu~enju on u`iva. U`iva u jezi mogu}nosti izne-nadne smrti. U`iva u razbijenoj jednoli~nosti Svog Ne(bi}a). U svoje 'za', 'iza'. On se udub-ljuje u 'proto philosofiju' (protofilozofi- ju); u ono {to je prvo, u princip koji sve preti~e, u bi}e kao bi}e. Ne{to od toga {to on radi rade i veliki posve}enici u svom poku{aju susreta sa Ne(bi}em). U misli raspusnoj kad udari u zid da je on 'svemu prapo~elo', on se nemo luda~ki cereka. On se 'pita o onome {ta jeste'. Ho}e da se i{~upa iz kand`i laskave zablude o sebi. Iz podle prevare. O sebi kao sredstvu upotrebe, sredstvu rada birokratije. (Tr`i{na vrednost, roba.) Sumnja. Njegova postmetafizi~ka misao kao da je ozra~ila i du{e ovih iz Sabirnog centra Va-seljenskog, centra mrtvih du{a vaseljen- skih revolucionara. Njegova bo`anska misao 'svuda i nigde'. Nije samo mrtve du{e revolucionara ozra~io no i samog avola, mene. Otud i njegova, avolova strepnja. Neuroti~ni u`as i odnos prema stradopoljskim mrtvim du{ama, Govno- magu, piscu. Sam kraj knjige Skon~anje i vazno{enje Velikog… ili Prilozi za biografiju avola: harizmati~nost, sim- bolika i signal kvadrata, pravougaonika. Tama belog prozora na }oravoj sobi, slepoj sobi. Zanemarenost kruga." (Bolno i opasno brisanje granice izme|u metafizike i fizike, o ~emu i sam pisac ~esto go-vori, je u`asavalo avola. Jedinstvenost 'physke', stvarnosti, uzima oru`je avolu. Uzima mu oru`je za birokratske manipulacije. Smetala mu je smirena misao pisca da je 'metafizika fi-zika'. Da 'ono {to je ju~e bila metafizika danas je fizika'. I Bogu je to smetalo, ali Bo`ja pro- misao je toliko duboka i {iroka da je ona prakti~no za ljudski um nedoku~iva, nedometna, pa je Bogu ljudski napor uma u dosezanju bi}a bio zabavan, a avola je dovodio do besa. Na kraju, on ne bi ni bio avo da nije takav. No, za prakti~ne ljudske potrebe avo je upotrebljiviji od Boga. U tom procepu avo i `ivi. @ivi u procepu: ljudsko - bo`ansko. Te stvari kao meta-fizika, nemetafizika, postmetafizika, stvari po sebi itd. njega su vi{e nervirale i oduzimale mu snagu da se direktno bavi Stradopoljcima, Govnarijom. Transcendentalno, ontologi- ja, eshato-logija… bi}e-za-nas…, fenomenalno… [ta njega 27