2. Врсте држава
1) Према облику ВЛАДАВИНЕ (положај шефа државе)
• монархија:
- неограничена
- ограничена (уставна и парламентарна)
• република
- председничка (председник има већа овлашћења од владе)
- полупредседничка (председник дели власт с владом или има мања
овлашћења од ње)
2) Према облику ПОЛИТИЧКОГ УРЕЂЕЊА
(степен учешћа грађана у државној власти)
• аутократија (самовлада)
• демократија:
- непосредна демократија
- представничка (посредна) демократија
3. Врсте држава
3) Према облику ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА
(однос централних и других државних органа)
• унитарна држава (проста држава):
- централизована
- децентрализована
- регионална држава
• федерација (сложена држава)
• конфедерација (савез држава)
• унија:
- реална унија
- персонална унија
- регионална унија
мапа Конфедерацијe (1861-1865)
(Confederate States of America)
4. Врсте држава
4) Према облику ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ
(однос законодавне, извршне и судске власти)
• јединство власти
• подела власти
• равнотежа власти
Руска федерација
5. Државно и територијално уређење Републике Србије
• према облику владавине: република
• према облику државног уређења: унитарна (проста) држава
• децентрализована држава - грађани имају право на:
* покрајинску аутономију
* локалну самоуправу
• Република може законом да повери поједина питања из своје надлежности
аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе
• децентрализација је врста организације којом се управљање или руковођење
преноси са централних на ниже органе власти
- такође, представља и назив за низ мера с циљем спрачавања концентрације
становништва и привреде у једно место или неколико центара, при чему
велики делови земље остају без становништва и слабије се привредно
развијају
• аутономија – самоуправа, политичка независност, самосталност
6. Територијална аутономија
• Аутономија
- у ширем смислу: самостално одређивање правила, организовање и
самостално вршење одређених послова једне друштвене, територијалне или
националне групе
- у ужем смислу: одређени степен самосталности мање целине према већој
• Република Србија има две покрајине:
- Аутономну Покрајину Војводину
- Аутономну Покрајину Косово и Метохију
• највиши орган власти у покрајини је скупштина аутономне покрајине
• орган извршне власти је Извршно веће аутономне покрајине
• највиши правни акт АП је статут
• статут доноси скупштина АП уз сагласност Народне скупштине
• питања из своје надлежности АП регулишу одлукама и другим подзаконским
актима
7. • Покрајинска аутономија је заштићена Уставним судом Републике Србије
• Према Уставу Републике Србије аутономне покрајине уређују питања од
покрајинског значаја из области:
- просторног планирања и развоја
- пољопривреде, водопривреде, саобраћаја, туризма и других области
привређивања од покрајинског значаја
- просвете, спорта, културе, информисања, социјалне и здравствене заштите
на покрајинском нивоу
• АП се старају о остваривању људских и мањинских права, утврђују симболе
покрајине и начин њиховог коришћења, управљају својом имовином, имају
приходе и доносе свој буџет
* 1999. године Косово и Метохија су стављени под управу Уједињених нација
резолуцијом 1244 Савета безбедности УН
* Управа на КиМ је подељена на цивилну (УНМИК) и војну (КФОР)
* 2008. године Косовске власти су прогласиле независност коју Република
Србија није признала
8. Основни облици аутономије
• ТЕРИТОРИЈАЛНА аутономија
- правни положај одређене територије, социјалне или економске групе по коме
оне имају право на самоуправљање и самоорганизовање (укључујући
доношење властитих правних прописа)
• ФУНКЦИОНАЛНА аутономија
- известан степен самосталности појединих установа (у области школства,
здравства, итд.) које у обављању својих делатности располажу правом
сопственог организовања, управљања и финансирања
• КУЛТУРНА аутономија
- право неке групе да се бави активностима које чувају њену индивидуалност
(језик, школство, уметност и сл.)
• ПЕРСОНАЛНА аутономија
- настала је у средњем веку и односила се на правни статус припадника
појединих еснафа
- везује се за самосталност појединца у раду на основу припрадности професији
- односи се и на положај припадника националних мањина и њихово право на
оснивање националних савета и јавно изражавање и неговање националне,
етничке, културне и верске посебности