2. Racunarski sistemi ,odnosno
racunari, su elektronske masine koje
obradjuju ulazne informacije i iz njih
proizvode izlazne informacije.
Ime racunari zamenjeno je imenom
masine za obradu podataka. Racunar
je ,,masina bez inteligencije'' , jer
izvrsava samo ono sto mu je zadato
instrukcijama. Skup instrukcija za
racunar napisan za izvrsenje neke
obrade naziva se program. Ljudi koji
pisu programe nazivaju se
programeri.
3. Racunari se mogu podeliti na razlicite
nacine u zavisnosti od toga da li se
posmatra:
primena racunara
broj korisnika koji mogu istovremeno
da koriste jedan racunar
broj naredbi koje racunar moze da
izvrsi u jednom trenutku
4. Sa stanovista primene
racunara:
racunari opste namene (mogu
da ucitaju razlicite programe)
racunari za specijalne namene
(za resavanje samo onih
problema za koje je racunar
namenjen )
5. Sa stanovista broja korisnika:
visekorisnicki racunari ( postoji
centralni racunar koji opsluzuje
sve korisnike)
jednokorisnicki-personalni
racunari
(svaki korisnik ima svoj racunar i
na njemu vrsi obrade programa)
6. Sa stanovista broja naredbi koje racunar
izvrsava u jednom trenutku vremena:
serijski ili SISD racunari (u jednom trenutku
izvrse jednu naredbu nad samo jednim
podatkom u memoriji. Takvi su svi
personalni racunari.)
paralelne ili SIMD ili superracunari ( u
jednom trenutku izvrse istu naredbu nad
vecim brojem podataka u memoriji)
7. Svaki racunarski sistem sastoji se
od dve
komponente:
Same masineracunarskog
hardvera
HARDWARE
Programa po kojima
racunar radiracunarskog
softvera
SOFTWARE
8. Struktura hardvera racunarskog
sisitema
Tipicni racunarski sistem sastoji se od
sledecih komponenata:
Centralne(unutrasnje) memorije;
Aritmeticko-logicke jedinice;
Kontrolne jedinice;
Jedinice spoljne memorije;
Ulaznih jedinica;
Izlaznih jedinica;
9.
Pored hardverskih, svaki racunarski
sistem, da bi uopste mogao da se
koristi, mora da ima osnovni program
koji upravlja radom racunara
(OPERATIVNI SISTEM), kao i skup
drugih programa koji imaju razlicite
namene I koji omogucavaju korisniku
da nesto radi sa racunarom
(APLIKACIONI PROGRAMI).
10. Centralna memorija
=je mesto gde su uskladisteni program
i podaci koji se obradjuju. Sastoji se
od elektronskih kola, od kojih svako
moze da ima dva stanja, koja se
obicno oznacavaju sa 0 i 1.
(0-stanje kada u kolu nema struje)
(1-stanje kada u kolu ima struje)
11.
Aritmmeticko-logicka jedinica se sastoji
od registara i elektronskih kola potrebnih
za izvodjenje aritmetickih operacijasabiranja,oduzimanja,mnozenja i deljenja,
i logickih operacija.
Kontrolna jedinica upravlja celokupnim
racunarskim sistemom. Kontrolise
izvrsavanje programa, uzima instrukcije iz
memorije, zapocinje operacije ulaznoizlaznih jedinica i prenosi podatke u
centralnu memoriju.
12. Jedinice spoljne memorije
Jedinice spoljne memorije sluze za cuvanje programa i
podataka kada racunar nije u upotrebi. Kada se
racunar koristi,program po kome radi i svi podaci
koje racunar obradjuje se nalaze u unutrasnjoj
memoriji, podaci koji nisu potrebni za vreme rada
racunara se skladiste na jedinicama spoljne
memorije.
Ulazne jedinice
Kod viseklorisnickih racunara za unosenje programa i
podataka u racunar koriste se tastatura, a kod
personalnih koriste se jos:mis, digitajzer(graficki
tablet), skener, digitalni fotoaparat, citac bar koda
itd.
Izlazne jedinice
Najcesce izlazne jedinice su monitor, stampac i
automatski
citac (ploter).
13. Komponenta racunarskog sistema koja
predstavlja programe po kojima
racunar radi je RACUNARSKI SOFTVER (software)
Operativni sistem
Sistemski softver
Aplikacioni programi
14. Operativni sistem
Operativni sistem je kompletan programski sistem sastavljen od skupa programa.
Sa stanovista broja programa koji mogu istovremeno da budu u centralnoj
memoriji
racunara, operativni sistemi mogu biti:
-Monoprogramski-omogucava da racunar drzi u memoriji i izvrsava samo jedan
program
-Multiprogramski-omogucava da se u centralnoj memoriji istovremeno nalazi vise
programa
Sa stanovista broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste racunar
operativni
sistemi mogu biti:
- Jednokorisnicki-racunar moze da koristi samo jedan korisnik
- Visekorisnicki-na racunar moze biti prikljuceno i do nekoliko stotina korisnika
Sa stanovista nacina zadavanja komandi operativnom sistemu, postoje:
- Operativni sistemi komandnog tipa-kod njih se na ekranu racunaru, posle
ukljucenja pojavljuje znak koji obavestava korisnika da je spreman da primi
komandu. Taj znak se zove PROMPT.
- Graficki operativni sistemi-nacin zadavanja komandi je pokazivanje na nju. Pr. MS
Windows
Sa stanovista prenosivosti na razlicite arhitekture racunara operativni sistemi
mogu biti:
-Prenosivi-mogu da se koriste na razlicitim arhitekturama racunara
-Neprenosivi-mogu da rade samo na odredjenom modelu racunara
15.
Virtuelna memorija je tehnika koju
koristi operativni sistem da upravlja
lokacijama segmentiranog programa
tako da korisnik ima iluziju da
memorija nije ogranicena
Tresing(threshing) je pojava kada je
korisno vreme rada po programu
zanemarivo zbog nepravilno
odradjenog programa
16. Sistemski softver
Programi prevodioci
-nisu neophodni za rad racunara
-programi za prve racunare pisani su u masinskom jeziku
-kod operacije (naredba koju racunar mora da izvrsi)
-simbolicki jezik
-program za prevodjenje (asembler)
-program pisan uz pomoc recnika i pravila,nezavisan od
arhitekture racunara se zove izvorni (source) program
-program prevodilac (kompajler)
Izvorni
program
Program
prevodilac
Masinski
kod
17. Veznici (drajveri) su programi za
prikljucivanje drugih uredjaja na
racunar
(npr. stampac). Oni se instaliraju
prilikom instalacije uredjaja.
Usluzni programi su na primer:
dupliciranje CD-ova, presnimavanje
diska na
traku itd. Najcesce ih pisu sami
korisnici.
18. Aplikativni programi
Aplikativni programi su programi za:
-obradu teksta
-rad sa tabelama
-crtanje
-rad sa bazama podataka
-obrada slika
-animacije
Ove programe pisu korisnici racunara.
19. Programi za obradu teksta
Sluze za:
-unosenje teksta u racunar
-modifikaciju (editovanje) unetog teksta
-oblikovanje(formatiranje) teksta za stampanje
Editori su programi koji omogucavaju
unosenje, ispravljanje, cuvanje i stampanje
teksta.
Savremeni programi za obradu teksta su tzv.
WYSIWYG (What You See Is What You Get)
20. Programi za rad sa tabelama
Tabele podeljene na vrste i kolone,
koje sluze za prikazivanje i obradu
poslovnih podataka. Cine ga:
radne tabele
grafikoni
baze podataka
posebne mogucnosti za
formatizovanje i kreiranje stampanih
i trenutnih izvestaja
21. Programi za upravljanje bazama
podataka
Osnovne funkcije koje treba da obezbedi ovaj program su:
-kreiranje baze podataka (unosenje i
zapisivanje podataka na disk,disketu ili traku
-ponovni pristup podacima (nalazenje
podataka na nosiocu informacija)
-modifikacija ili azuriranje (dodavanje novih
podataka u bazu,uklanjanje podataka iz baze,
izmene na podacima u bazi)
-sortiranje baze podataka (uredjivanje podataka u bazi po
nekom redosledu)
-kontrola pristupa podacima(regulisanje pristupa podacima)
22. Programi za obradu crteza
=predstavljanje crteza u racunaru na
vektorski nacin (draw-programi). Prema
nameni se dele na programe namenjene
dizajnu i programe namenjene tehnickom
crtanju.
Programi za obradu slika
=predstavljanje slike u racunaru uz pomoc
paint-programa. Koriste se za unosenje slike
u racunar pomocu skenera, digitalnih
fotoaparata itd. i njihovu obradu.
23. Programi za animaciju
omogucavaju stvaranje:pokretnih slika,
filmskih sekvenci, itd. Omogucavaju
kombinovanje raznih tehnika (crteza,
slika, filma, zvuka). Koriste se u dizajnu,
projektovanju, za pravljenje reklama itd.
Programi za obradu zvuka
omogucavaju komponovanje (pocetno
stvaranje muzickih dela) i razlicite obrade
unetih zvucnih zapisa (njihovu izmenu
dodavanjem, izbacivanjem, razliciti zvucni
efekti itd.)
24. Programi za proracune u nauci i
tehnici
Koriste se za razne proracune u
gradjevinarstvu, masinskoj industriji,
inzenjerstvu
Igre
namenjene najrazlicitijim uzrastima,
od najmanje dece do najstarijih ljudi
25. Virusi
Virus je mali program uskladisten na neki medijum (disk,
disketu, CD itd.) samostalno ili ukljucen u neku datoteku.
Kada se unese u memoriju, neprimetno se siri i na neki
drugi medijum. Obicno se tesko otkriva i uklanja, a za
njihovo otkrivanje i uklanjanje postoje tzv. antivirusi.
Licenca-dozvola za koriscenje programa
Harldok (hardlock)-zastita od neovlascenog
koriscenja programa
Deljeni (server) programi- programi koji se prethodno
mogu testirati
ERGONOMIJA-proucavanje interakcija coveka i masine
