1. 1
Ljubodrag Simonović : odgovor Noamu Čomskom
Email: comrade@sezampro.rs
Gospodinu Noamu Čomskom treba odati priznanje za hrabro suprotstavljanje
američkoj imperijalističkoj politici. Nažalost, u intervjuu za beogradski list ÄPolitika³ od
7. i 8. maja Čomski rešenje za krizu na Balkanu vidi u tome da se do kraja realizuje
politika Vašingtona na ovim prostorima.
Na pitanje Äšta Vi vidite kao odgovarajuće realistično rešenje za konačni status
Kosova i koliko se to razlikuje od onoga što zagovaraju SAD sada?³ Čomski odgovara:
ÄVeć duže vreme osećam da je jedino realistično rešenje za konačni status Kosova u
stvari ono što je ponudio predsednik Srbije (Dobrica Ćosić), mislim, negde oko 1993, to
jest neka vrsta podele sa Srbima. Sada je ostalo vrlo malo Srba, ali ono što su bile srpske
oblasti treba da bude deo Srbije, a ostalo neka bude nezavisno kako oni to zovu, što znači
da će se pridružiti Albaniji. Ja prosto ne vidim, nisam video nikakvo drugo moguće
rešenje ni pre deset godina.³
Čomskijeva ideja nije nova. To je, zapravo, Ämodel³ za Kosovo koji su u Drugom
svetskom ratu realizovale fašistička Italija i Nemačka. Što se tiče Čomskijevog pozivanja
na Dobricu Ćosića, bivšeg predsednika Jugoslavije, radi se, zapravo, o alibiju koji je
krajnje problematičan imajući u vidu motive zbog kojih se Ćosić zalaže za podelu
Kosova (problem nataliteta).
Čomski je na istim pozicijama sa američkim vlastima. Naime, Čomski ne govori o
principijelnom rešenju problema Kosova, već o Ärealističkom rešenju³. Na čemu se
zapravo zasniva Čomskijev Ärealizam³? Pre svega na činjenici da su Albanci većina na
Kosovu i da oni ne žele da žive u Srbiji. Da li bi Čomskijev Ärealizam³ bio moguć da iza
Albanaca ne stoji Amerika? Da li bi bez toga mogao da se poštuje drugi realizam, naime,
da Albanci predstavljaju oko 15% stanovništva Srbije i da Srbi, kao većinski narod, ne
žele da se Kosmet otcepi od Srbije? Čomskijevo Ärealistično rešenje³ zasniva se, u stvari,
na rezultatima etničkog čišćenju Srba i drugih nealbanaca sa Kosmeta (oko 300 000),
koje su sprovele albanske terorističke grupe koje su, i po Čomskom, organizovale i
naoružale SAD ± kao i na naseljavanju stotine hiljada Albanaca iz Albanije na Kosmetu.
Šta bi se desilo kada bi se princip etničke majorizacije uzeo kao princip po kome
bi trebalo da se rešavaju pitanja nacionalnih manjina u evropskim zemljama? Da li je za
Čomskog Ärealistično rešenje³ da Albanci otcepe zapadnu Makedoniju i pripoje je
Albaniji? Ili da Grci otcepe delove Albanije u kojima su većina? Ili da Turci otcepe
delove Bugarske i Grčke u kojima su većina? Ili da Mađari otcepe delove Rumunije,
Srbije i Slovačke u kojima su većina? Šta je sa Abhazijom, Južnom Osetijom, Nagorno-
Karabahom, Pridnjestrovljem? Šta je se Katalonijom, Baskijom, Korzikom, Južnim
Tirolom, delom Turske nastanjenoj Kurdima, sa Krimom i drugim delovima Ukrajine
nastanjene Rusima, kao i sa delovima Baltičkih država u kojima je većinsko rusko
stanovništvo?
Čomski nudi Albancima sa Kosmeta kao nacionalnoj manjini pravo da formiraju
svoju državu i da se pripoje Albaniji, a šta je sa pravom Srba i Hrvata u Bosni i
Hecegovini ± koji nisu nacionalna manjina, već konstitutivni narodi ± da odluče o svojoj
samostalnosti?
1
2. 2
Pitanje je da li je Čomski svestan da se njegova Ärealistična³ koncepcija zapravo
legitimiše princip etničkog čišćenja ± koje ima otvorenu podršku američke
administracije. Čomskijeva koncepcija, bez obzira na njegove motive, predstavlja poziv
na nasilno cepanje multi-etničkih država. Šta to znači za Srbiju u kojoj živi 24 nacija?
Praktično, sva granična područja Srbije postale bi zone u kojima bi trebalo izazvati
nacionalne sukobe i na taj način omogućiti njihovo pripajanje susednim zemljama.
Provokacije su već prisutne u delovima zemlje u kojima žive muslimani (Stara
Raška/Sandžak) i Mađari (Vojvodina).
Kako može otcepljenje dela zemlje, koja predstavlja osnov državnosti i
nacionalne samosvesti Srba, da bude Ämirno³ prihvaćen od srpskog naroda? Srbi su
svesni da pravi okupatori Kosmeta nisu Albanci, već Amerikanci. Čomski ne pominje
vojnu bazu ÄBondsteel³ na Kosmetu koja je najveća američka baza izgrađena na tlu
Evrope. A to je, zapravo, ključni razlog zbog čega Amerikanci nastoje da otcepe Kosmet
od Srbije i pripoje ga Albaniji. Amerika nastoji da od balkanskih i istočno-evropskih
država stvori vojni koridor da bi izolovala Evropu od Rusije i da bi spečila Evropu da se
Äspusti³ ka Bliskom Istoku. ÄVelika Albanija³ treba da bude glavna strateška tačka u
američkim planovima da se ukopaju na evropskom tlu. Čomski je u intervjuu Äzaboravio³
da pomene da je neposredni uzrok bombardovanja Jugoslavije bio odbijanje Miloševića
da potpiše papir iz Rambujea u kome su Amerikanci tražili da se u Jugoslaviji rasporedi
preko 30 000 hiljada NATO vojnika. Praktično, tražili su da Milošević prihvati okupaciju
svoje zemlje.
Na pitanje Äzašto su SAD započele taj rat?³, Čomski se poziva na knjigu Džona
Norisa, Äda stvarni cilj tog rata nije imao nikakve veze sa brigom za kosovske Albance.
Stvarni uzrok bilo je to što Srbija nije sprovodila tražene socijalne i ekonomske reforme,
što znači da je to bio poslednji ugao Evrope koji se nije povinovao neoliberalnim
programima pod upravom SAD, pa je to moralo da bude uklonjeno³. U istom intervjuu
Čomski kaže da je Milošević Ätrebalo da bude svrgnut i on bi verovatno bio svrgnut
početkom 90-ih, da su Albanci glasali, to je bilo vrlo blizu³. Čomski u političkim
snagama u Srbiji koje su bile ÄTrojanski konj³ SAD u Srbiji (i koje su dobile stotine
miliona dolara od strane SAD za rušenje Miloševića) i u separatistički nastrojenim
Albancima vidi snage koje je trebalo da sruše Miloševića. Kako neko može da se bori
protiv zločinačke politike SAD na Balkanu, a da istovremeno podržava one političke
snage koje sprovode američku politiku na Balkanu?
Kakav je odnos Čomskog prema Miloševiću? Čomski: ÄMilošević je počinio
mnoge zločine, nije dobra ličnost, užasna osoba, ali optužbe protiv njega nikada ne bi
mogle da se održe.³ Na pitanje Äznači li da ste Vi ÄMiloševićev simpatizer?³³, Čomski
odgovara: ÄNe, on je bio strašan. U stvari, trebalo je da bude svrgnut i on bi verovatno
bio svrgnut početkom 90-ih, da su Albanci glasali, to je bilo vrlo blizu. On je uradio
razne strašne stvari, ali to nije bila totalitarna država. Bili su izbori, bila je tu opozicija,
mnogo mutnih radnji, ali toga ima svugde i ja svakako ne bih želeo da večeram s njim ili
da razgovaram s njim. Jeste, on je zaslužio da mu se sudi za zločine, ali ovo suđenje nije
nikada moglo da bude održivo, čak i da je bilo polupošteno. To je bila farsa; u stvari, oni
su bili srećni što je umro.³
Za kakve ³zločine³ treba da se sudi Miloševiću i zbog čega je trebalo da bude
zbačen sa vlasti još početkom devedesetih čovek koji je uveo višepartijski sistem i koji je
doneo ustav po kome nije nacija, već je građanin osnov političkog konstituisanja društva
2
3. 3
± protiv čega su bile političke snage za koje se Čomski zalaže? Čomski ni na ponovljeno
pitanje novinara ne daje nikakav konkretni odgovor.
U suštini, Čomski nema političku viziju Balkana koja daje mogućnost balkanskim
zemljama da sačuvaju samostalnost ± bez čega je priča o Ädemokratskim slobodama³
samo farsa. Zbog toga on konstruiše Ädemokratsku³ opoziciju koja je trebalo da sruši
Miloševića ± koja u stvarnosti nije postojala. Madlen Olbrajt je više puta izjavila da je
Jugoslavija bombardovana da bi na vlast došli oni koji će sprovoditi američku politiku na
Balkanu. To je zapravo opozicija koja je nastojala da zbaci Miloševića sa vlasti i koja je
došla na vlast 5.oktobra 2 000 ± koja je Srbiju i Crnu Goru pretvorila u američku
koloniju.
U Ädemokratiji³ koji je Zapad nametnuo Srbiji vojnom agresijom više od 50%
radno sposobnog stanovništva nema posao; preko 65% mladih do 30 godina nema posao;
prosečna plata je ispod 300 Eura; gotovo 80% zaposlednih u privatnom sektoru nema
socijalno osiguranje; samo u Beogradu ima preko 80 000 narkomana; studenti plaćaju i
do deset puta veće školarine nego što je to bilo u Miloševićevo vreme; u procesu nasilne
privatizacije gotovo sve značajne fabrike, rudnici, izvori vode i druga društvena dobra
prodata su za male pare zapadnim firmama i domaćim mafijaškim bandama; društveni
bruto proizvod je ispod nivoa koji je bio u vreme najžešćih sankcija; nikada se više
mladih ljudi nije iseljavalo iz zemlje nego što je to danas; ukidaju se novine i televizijske
kuće koje su kritične prema Zapadu; ljudi svakodnevno gube posao ukoliko ne
odgovaraju vladajućoj politici; svakodnevno se pljačkaju banke, ubijaju poštanski
službenici, ljudi ginu u mafijaškim obračunima... Srbija je postala Ädemokratsko društvo³
po meri Zapada.
Sviđalo se to Čomskom ili ne, Slobodan Milošević je bio i ostao simbol
slobodarske borbe srpskog naroda. Nije slučajno što je na ispraćaju Miloševića u
Beogradu i Požarevcu bilo daleko više ljudi nego što je to bilo 5.oktobra 2 000. Jedna od
glavnih parola bila je ÄKosovo je Srbija!³ I to je realnost koju treba imati u vidu ukoliko
se želi mir na Balkanu.
x x x
3
