1. НИ КЊИШКИ, НИ УМОРИСТИЧКИ, А КЊИЖЕВНО-ХУМОРИСТИЧКИ. НИ ЧАСТАН, НИ ПИСМЕН, А ЧАСОПИС
ТУШТА И ТМА, ЗАР. Оснивачи, уредници и најпрви Цена: нема, нема
Београд, 15. април 2008.
међу неједнакима: Марија *Цена за иностранство: не
Први миленијум Миличковић, Марко Ножинић и плаћају нас, па за њих не
Први број Мирко Јовановић издајемо
„У временима која долазе, да ли ћете носити браду или унтерцигер?”
носи спознају о
УВОДЊАВА РЕЧ људскоме колосеку,
свако скретање њему мрско,
Душмани,
толико ме пута већ
ал' се труди својим примером неправда ваша гушила,
Сви су људи исти, па и ми да надомести недостатак духа. од сипње сам оболео
понекад. и у грудима ми шкрипи
Слобода, као кад креда о таблу плаче,
јавља му се у пресабиру али и грудобоља ће нестати,
МАРКО и некако јој завиди као и груди,
јер не носи његово име. као и ви, непријатељи,
Скамењена реч у лету као и непријатељства,
ка другом бићу Али не, неће га спутати сви ћемо умрети
У потрази за собом самим, редовно разочарање, - то ме једино теши.
вредношћу сваком датој: искра решења у оку сева,
човек. мисао дроби камен
спотицања, МАРИЈА
Славуј туге под звоном чежње, стиснути зуби и шкргутање,
поје песму која речи нема а, не, не, Док сви истину преживају,
а одзвон јечи, јечи неће моћи овако, за зубима њу, а зубе за уснама сакривају,
и враћа се њему не више. чинећи да им се у пљувачки до
јачи и већи и снажнији лажи распада
и дроби последњу наду и распаднута их трује,
човечности. МАРИЈА она размиче усне и зубе показује,
онда истину док је још чврста пљује.
Поглед без ослонца, Када умре,
разочаран светином, нећемо дизати много И слушајте
дави се у потаји; прашине, кад не говорите!
где нико дахом маглу не она то није волела. И нестаните
начиње. кад не постојите!
О, пљунути!
Утонут у мисли о своме
МИРКО
бивствовању Цвиле за пажњом играјућ пајаце,
Кад умре, рећи ћемо да је био жедном су лепорезбарене, празне каце,
далеко од очију гладних бола, Пријатељ. посебни, јер по себи, а не под себе
своју душу преиспитује пишају,
и закључује: хорда су која не стижућ' нигде скита,
Добро је. – То сам само ја. МАРКО која је сува и неплодна и кад је припита,
Пријатељи, а само она међ' њима своја и различита.
МИРКО даћу за вас живот, И не у бој
опростићу вам смртне грехе, кад боју немате!
Са вагицом корача, али немојте никад,
њоме мери никад више у мом присуству, И угасите се
речи, људе, уздахе. да кажете да је човек када не севате!
Шопенхауерова себична О, најистији!
Одмерено и с растојања животиња. Уредништво

2. ТУШТА И ТМА, ЗАР.
КРИВИЦА
он пита из две кутије
Омамљен zar ne vidiš da mi se oči sklapaju
лутам и тражим опрост са шеснаестог прозора далековида [-] и
кратковида [+]
Грех починих обрнуто је и хладно
изневерих мрак је већи
оклизнух се са шеснаестог прозора
и поглед огорчења
и осуде још једна конструкција дима,последњи удар пред сан
налазим свуда. остала је још једна за сутра
ако се уопште пробудим
Душа ми к`о сито испод одвратног плавог прекривача
решета ме (јер шта ако партија шаха потраје
поган сопственог духа. док се све плаве фигуре не истроше)
одвратно плаво, твоје ћутање, грчевито
Смрдим, трулим,
прогоњен оставићу отворен прозор
и присутан да одвратна, плава песма одлети
у заблуди да ћу бити получовек а ако остане ту и ја се пробудим
а своју бољу половину можда ти је нећу ни показати
сам сместио у отирач сакривена у [твој?] плави страх
своје самоспознаје. 29. март 2008.
сомнабул пред зору
Газим, газим, отирем себе [са шеснаестог прозора]
о једину постојаност људскости Глава за брисање
што искрено хтеде
да задиви свет.
Сунце отирача ***
рече облаке сумње
а сенка моје прљавштине Никада нећу постати песник,
прави обрисе човека; емоција ће ме сламати,
целог што почини грех. прејако,
да бих је описао,
Тајни вилајет да бих унео ред у све то лудило.
Никада нећу постати песник,
*** а крварићу, крварити страшно,
сакривена у плаву столицу из рана нанесених
дрхте одвратни плави прсти нехатом и пролећем.
одвратним бирократски плавим мастилом
пишем о твом плавом храпавом ћутању Срамота ме је.
због ког почињем да заборављам речи Осећам на рукама крв твога срца.
и не могу више да говорим Никада нећу постати песник,
не умем да нацртам читаш ли –
а желим да питам зато што не могу да напишем песму о теби.
желим само да кажеш ми Петрашевски
2

3. ТУШТА И ТМА, ЗАР.
ЛЕТАРГИЈА ЗАШТО САМ СЕ ПОЧЕО БАВИТИ ПОЕЗИЈОМ?
Орман по соби шета, тамо-амо, Зато што сам једног лета, и то је истина,
Зидови покушавају да сакрију сузе, упознао девојку чији ме је прамен косе
Морбидне мисли по поду пузе, научио шта је љубав, а шта изгубљеност,
Тело непомично лежи само. шта је растанак, а шта топлина,
и све ме то навело да потражим
Гурам га ка ивици, неке туђе песме, које сам тада пред јесен,
Тешко је од трулежи и влаге, први пут читао као праву поезију,
За последњи корак немам снаге. желећи да и сам тако пишем.
Препуштам га немоћи и кривици.
Зато, јер је поезија ракија,
Умрећемо заједно, за разлику од прозе која је углавном вино.
За утеху жртви. Поезија је ракија – вода живота,
Ми смо заправо већ мртви. која брзо делује и делотворно те однесе
Мени је свеједно! на обале нових мора и површине других планета,
и нису потребна јача средства опијања,
Андреа Бербер њен укус поуздано дуго остаје
*** и једном кушан никад се не испире.
Ноктима сам јутрос Зато, јер је јефтина и увек на располагању,
ископао тамник потребни су само папир и оловка, рука и глава
до своје душе, и све остало за кратко нестаје у диму,
загубио сам кључеве кајања. за поезију не треба пуно новаца, галерије, везе,
увек на дохват руке као и прозор
А када сам дошао, кроз који увек можеш скочити,
онако знојав и уморан, или се дивити крајолику који се отвара,
поред кључева савршена унајмљена жена, ето то је поезија,
лебдеше балон вођење љубави на брзину, пољубац у поноћ,
попуњен криковима шапутање заљубљених,
мојих жртава. дотицање божијег табана, а онда опет пад и тама,
сене су у нама цена наше љубави.
Окачих кључеве
о балон и пустих га; Али се нисам њоме почео бавити јер сам био позван,
закопах тамник, позван сам био на суд, али о томе другом приликом,
ал` са погрешне стране. и не зато јер је заразна,
Тајни вилајет јер је смртоносна као болест
од које се не умире одмах, већ дуго и полако,
ТАНКА ПОНУДА скоро читав живот.
И не зато јер је налик неким врстама паука,
Сва своја велика почетна словеса,
чије женке у свом љубавном заносу
све моје између линија у свесци путање,
не испуштају мужјака док га не униште.
сви моје оловке кораци плеса,
свако моје хартије с оловком шапутање, Петрашевски
све речи, белине, тачке – чудеса,
трампио бих за једно твоје ћутање.
Крпа у облику леша
3

4. ТУШТА И ТМА, ЗАР.
НА ТЕБЕ ЈЕ РЕД
На Неретви Робинзони грле се до ноћи,
Овде горе, на бучној литици, узима душу мирис скуше и лука.
немерљиво високо изнад земље, Ти седиш у песку и трљаш очи
иако сам хтео сâм прићи, (сав усхићен!)
ја бејах одгурнут на силу ка ивици, Мени је мука.
не желим да видим више оваквог себе,
они се строје иза мене, Прободени харпун у месечевој дојци,
да загазе у моје ципеле, ноћ је прснула по голим раменима.
које још нису слободне, изувене.
Игра се ликвид-шах у луци.
Како се ближим понору, Скакачи и ловци на својим местима.
све више се гужвају, желе одело, црно обојено,
које ми је за доњи свет скројено. Концизна осцилација судбине,
Урличу, псују, баш као и баздљива масна мрежа.
са глупим изразом лица бију се између себе, Бришем портиклом мог Малог од палубе.
зграбише ме али се оклизнух... Страх у мору квасим.
Настаде мук, а затим плач,
јер ја падох а све не узеше. Стајем на јежа...
И док им сузе к'о оштрице параху зрак,
на пола пута до црне земље Н. Берђајева
губи им се сваки траг,
покупи их олуја смеха и увуче у себе. ВОЗ
Питаш ме зашто?
Чувај се, видели су те, иду право на тебе! Машем,
марамица и суза.
Човек Брат Све по пропису.
ДАЛМАТИНАЦ Напуњен воз људима,
онима што се трудише
(Згажени сладолед на доку да промене сами себе,
заривена шкољка у оку а помало и друге.
тек да се зна – прелудијум
за причу из бизарног сна) Начичкани на прозорима,
погледом ме гутају
Док рибари остављају кожу на мрежама, и клицаху ми.
ти долазиш у пратњи торцидаша. Сад се пита отправник воза,
Плажа је обојена крвљу и сузама. ко је пак ова?
Израстам у крилатог кулаша.
Они кличу, плачу
Овде је сунце увело рестрикције, и полако одлазе
вечерње клапе посрћу уз пут. а пртљаг свог преображаја
Чеси започињу UV-инерције. оставише мени,
Мишеви грицкају мој прозрачни пут. да мењам остатак људства,
да напуним нови воз,
Ти имаш жезло прелесно и слано јер сам изабрана да машем
којим ловиш локалне сирене. по пропису.
Причаш о бакљади клиначки и страно.
Место конзерве изрони речник за мене. Тајни вилајет
4

5. ТУШТА И ТМА, ЗАР.
*** ***
Испија ми око Седни.
Кида косу Смири се.
Ломи прсте Добро размисли о свему.
Нагриза ми душу Испланирај све.
Унакажава ме До најситнијих појединости.
Враћа ме у живот Препусти се случају.
Употпуњује ме
Твоје писање Петрашевски
Глава за брисање
ЈОЗЕФ КА НА ИГЛАМА
*** Села си у бразду
Крила су ти била пуна гвоздених громуљица
Кад осмеси прекину контакт Раширила си их огромна
са твојим лицем, Ситнеж је опала са њих у посекотину земље
не брини, Било је то гвоздено семење
то њихови мишићи играју жмурке Из ког игле налик албино трави никоше
по твоме двору чудесном. У полукруг
Кад живот крене да ти тепа, Као млад Месец око круга мрака
не веруј,
није од милоште, Посадила си ме неопрезног на игле до себе
само жели заменити Омамила си ме необавезним разговором
свој кревет твојом колевком. Онда си стала немилосрдно да ме запиткујеш
Кад ти ветар запева Нисам хтео да одговарам
серенаду под прозором, Превише сам био срећан да бих размишљао
не отварај,
није то срећа твоја доле на улици. Разгневила си се на мене због тога
Кад срце почне да ствара метеж у грудима, Оптужила си ме да не изгледам срећно
не брини, Мислио сам да тебе изглед не може да превари
није патња, Али ипак си ме гурнула у тај свој процес
то су твоје стрепње кораци. Извела пред свог судију
Кад слана течност полако Своју пороту
образ пође да ти целива, Своју публику
не веруј, Цео тај циркус била си у ствари ти
нису сузе,
то око твоје облак постаје, Зидала си моју кривицу до неба
па кишу ти дарива. Нисам се обазирао на твоју градњу
Кад сунце главу своју погне, Све док је ишла увис а не и ушир
не бој се, Све док је стремила небу а није га заклањала
није ноћ, Све док сам видео Сунце
само се небо игра бојама,
и тамнијим нијансама прелива, Жмиркао јесам на његову тамнобелу светлост
оно што ће доћ'... Пекле су ме очи и од прашине
Настале осипањем камена од ког си зидала
Ра Пекле су ме и игле на којима сам седео
5

6. ТУШТА И ТМА, ЗАР.
Али бранио сам се само ћутањем
И жмиравим осмејком Желим своје право на вечност, бар у трену
»Хм, ал свако добро има цену«
Онда си раширила крила и заклонила ми Сунце »Ко ли од кога краде?
Почео сам да трљам очи У савезу против мене раде?«
Устао сам
Почео да гребем по избоденој задњици Неповезиво – чулно и трајно
Био сам се у главу конкретно а сазнајно.
Тукао се у груди Залудно је све
Додиривао сам тако у мени и смрт мре – језиво
Све што ме је неиздрживо почело пећи
Схватио сам да сам осуђен Смисао тражи у себи, за себе
На смрт А курву истину нек' цео свет јебе
Смирио сам се Андреа Бербер
Кад сам сазнао да ће се казна одмах извршити
Једва сам чекао да ме изведеш ***
Из сенке својих крила
На губилиште Када јој дам да нешто прочита,
Да поново видим Сунце увек каже – свиђа ми се,
заправо скоро увек.
Крпа у облику леша Када је изузетно добре воље,
приђе ми с осмехом,
готово озарена,
*** загрли ме као што се грли
ретардирано дете
Лутајући празним сновима, чекала сам вештицу, и каже – песниче!
стару знаницу, да ме помази и подржи штакљастим
прстима, да ми намести поглед, да штаком њеног Мислим да ме воли.
савета попуни ми сан. Да каже да је маховина, тамна
и скорена, само јастук живота и да ја, залутала у Петрашевски
познатоме, само треба да одспавам.
Враћам се пуној јави и некако поспано тумарам,
видим је, ту је; јастук. ***
Заспах и постах тамна и скорена, некако блиска У њеној соби има
животу. пољубаца и мало туге,
Да ли ћу се пробудити? највише ћутања.
Тајни вилајет Пита ме зашто сам тако чудан,
ја не одговарам,
она се смеје
и гледа кроз прозор.
***
Сазнање о сутра не значи ништа Мислим да је волим.
Нова ће крв спрати траг са бојишта Петрашевски
Опет наша а није иста
Зла, пролазна и чиста?
6

7. ТУШТА И ТМА, ЗАР.
*** МАГЛА
померио сат На почетку сваке нове приче,
[продужио дан?] Осећај слободе дозвољен је свима.
после једне тачке ставио још две Ветар у души забрањује радост,
пожутели прсти око шоље млека И све тада почиње да се руши.
још једном сонета за чело и клавир
[наборано чело спустио на папир] Снови су престали да ишта значе,
млеко се охладило У души је поглед изгубљених очију,
може да се мре Свака се радост полако гаси,
Глава за брисање Сваки осмех узрујано нестаје.
*** Страх од непознатог нагло се буди,
Кроз маглу се крећу многи непознати људи,
Жена му је настрадала. Он одлази у цркву, Свој живот ће многи због других изгубити,
често. Бурму са гравираним –заувек– спушта у кутију На њих сећање ће заувек нестати.
за прилоге. И одлази. Свештеник прилази кутији,
одлази до клесара – Упиши га тамо где су ктитори. Своје право да живе живот цео,
Свештеник стеже прстен у руци. Не знам да ли је Нико од њих никад није смео,
важно, али он је звиждукао. И клесар. Престало је време да постоји за њих,
Петрашевски Престала је река да тече због њих.
Самоћа је постала нова нада,
ДОБРО РЕШЕЊЕ Туга је почела људима да влада,
Нестали су мир и тишина,
Убих човека Нестао је плач непознатих машина.
голим рукама.
Перем руке Нестао је човек са лица ове земље,
крв се слива Одвела га туга за неким ко му је био драг,
моја и Нестала је срећа за људе жељних промена,
његова. Нестало је све... Све је однела магла.
Прво његова;
трљам, трљам Николас
стргох кожу своју,
ево и моје. ЛЕП КРАЈ
Његова крв
прва путању нађе ...или сретна смрт, свеједно. Називајмо
моја је сустиже, ствари различитим именима, надајући се
ваљда што сам још жив, да ће то можда променити ток догађаја.
зато посустаје; Ходајмо различитим странама улице,
мешају се и надајући се да ћемо кад се на крају сретнемо,
отичу. бити они исти и непромењени.
Хм, руке су ми ружне, Називајмо ствари лаким и светлим именима,
навући ћу рукавице. надајући се да ће речи можда олакшати
овај свет и наше јадне душе.
Тајни вилајет И свакако бирајмо, бирајмо своју смрт.
Петрашевски
7

8. ТУШТА И ТМА, ЗАР.
га наћи, оставиће вас жена, пропићете се, покушати
ГОДИШЊИ ХОРОСКОП самоубиство, једном речју: лоша година! Али не брините,
----------------------------------------------------------------------------------- „И богати плачу”. Здравље: старкеље и старице, осуђени
Свет ће и даље ићи по оном: Богу божије, смртницима на самоћу, таблић и таблете, нека сачекају следећу годину,
њихово, а Америци туђе. јер ову ће преживети.
Свет остаје без избора, а на изборима у Америци, као и на ШКОРПИЈА. Љубав: очекује вас напорна година, пуно
свим другим изборима, победиће – Америка, слободна и радно време, за мале, никакве паре. Али двоје ће се тако
демократска. смувати. Посао: поштоваоци чаше, а богами и флаше, не
Васпоставиће се нова гласовна промена, прелазак Н у К – претерујте, то је важно. Ујутро расол или оно што сте
Иран ће постати Ирак. претходне вечери започели. Немојте се обазирати на зао
У Србији ће и даље да влада ова ситуација. језик комшија, а у зимско време раније крените кући, да се
Љ. Х. Ђуровић ће у ноћи пуног месеца, између петка и не прехладите у неком јарку. Чека вас лееепа, изразито
суботе, под неразјашњеним околностима, бити примљена у лееепа година. Дупла. Здравље: мучиће вас меланхолије,
САНУ. Видојковић ће бити одбијен тупим предметом. несанице, блаже депресије, бесмисао, сплин, lìtost, чамоти-
Истрага ће бити у току. ња и сва зла што душу нападају. Пробајте то да лечите
Добри писци ће се и даље читати, лоше писце ће читати чашама доброг вина.
други. СТРЕЛАЦ. Љубав: женске особе нека не верују слаткоре-
Неће се знати ко је коме крив. чивима, песницима, лепотанима. Смотаће вас за трен ока
Ипак, све ће се то разрешити на оном свету, кога нема. и узеће вам част. Посао: они што преко глава газе за мало
Гладни из Африке поручиваће: Само да није горе! успеха – чека их успех. Лака коњицо, не обазири се на
----------------------------------------------------------------------------------- јауке и проклињања доњих. Здравље: проблеми с главом –
ОВАН. Љубав: женска особа у јуну упознаје Лава у лифту, можда је будете тражили у бироу за изгубљене ствари.
он умире у августу. Посао: љубитељи лаке зараде, Ован је ЈАРАЦ. Љубав: заљубићете се у овој години, баш, баш.
ушао у Девицу, дакле, само напред! Поштењачине, ником Бићете пресрећни, али све што је лепо има крај. У јуну.
ништа, евентуално у загробном животу. Здравље: добро. Посао: пријатељице ноћи, само напред, само напред!
До јуна. Избегавајте сумњиве и заражене. Здравље: избегавајте
БИК. Љубав: на EXIT-у ћете упознати занимљиву особу. хладан бетон и хладно пиво. Спавајте девет сати. Не
Држаћете јој главу док буде повраћала. Веза ће трајати једите масно и преслано – уопште, избегавајте храну.
четири дана, али ће ту бити свега. Посао: уживаоци лаких Тачније, не живите, да бисте били здрави.
дрога, избегавајте среде због мурије. Иначе, све звезде ВОДОЛИЈА. Љубав: упознаћете је на обали реке. Биће
вам се смеше. Здравље: млада особа рођена у мају ће се млада и витка, у белој хаљини. Смешиће вам се и узећете
убити због неправде. Здравље добро. је за руку. Шапутаћете јој стихове у тихој пролећној ноћи.
БЛИЗАНЦИ. Љубав: веза вам цвета. Усамљеници, бојим Састајаћете се свако вече у осам, на старом месту, и
се, ништа. Посао: старији мушкарац налази векну хлеба, шетати дуго загрљени градом. Идила. До јуна. Посао:
нагрижену, у контејнеру. Здравље: проблеми са слухом буржује, како звезде кажу, очекује родна и берићетна
(важи за љубитеље Гранд продукције). година. Ови други – знају и сами. Здравље: Судњи дан ће
РАК. Љубав: заволећете га до крајњих граница, док не бити 27. јуна. Знаћете то пре свих, на Видовдан.
сазнате да има трећу. Посао: лопови, крадите од државе, РИБЕ. Љубав: у љубави и рату је све дозвољено: жене,
не од ближњег свог. Погодан период – сваки дан. Здравље: мушкарци, деца, пси, мртва природа... Посао: сплавови ће
рак. радити пуном паром. Љубитељи истих нека не иду, јер је
ЛАВ. Љубав: женска особа ће да поверује лажову који ће је Ован ушао у Девицу, пред зору, и тај период није погодан
одвући у кревет, али се неће много жалити. Посао: убице за било какве глупости и сељачења разних врста.
рођене у овом знаку неће имати среће. Пробајте у јануару Здравље: припазите на који ћете начин умрети 16. маја у
са самоубиством. Здравље: Мишковићи рођени у овом 14:38 на шестом седишту у левом реду, до прозора, у
знаку нека се чувају ручних бомби, експлозива, куршума, аутобусу за Шабац.
ножа и сличних ствари тешких за стомак.
ДЕВИЦА. Љубав: упознаћете феноменалну особу за коју Ово је оригинална фотокопија!!! Забрањено је
ћете веровати да је женско. Посао: попови, свештеници и прештампавати и умножавати је – Женевском
свакојаки очеви и очуси, не брините, вероваћете као и
прошлих година. А и зарадићете који динар. Здравље: до конвенцијом би то било окарактерисано као
јуна ћете бити живи и срећни. Од јуна ћете бити срећни. нехуман вид ратовања. У случају да намерите да
(Ово не важи за добре рибе.) нас тужите, оканите се ћорава посла – имамо три
ВАГА. Љубав: женска лака роба нека се јави Јарцу или главна и ниједног одговорног уредника. На крају,
Лаву (зовите послеподне, кад пада мрак). Посао: предсто- извињавамо се реткима којима се допао овај лист.
ећа година ће вам бити напорна, тражићете посао, нећете
8