karakteristike, znacaj vode, vodeni ekosistmi i zagadjenje istih

1. ZAGAĐIVANJE EKOSISTEMA
KOPNENIH VODA

2. Voda na Zemlji
• Voda pokriva oko 2/3 Zemljine površine, a njena ukupna
količina iznosi približno 2x1018 tona ili 1,6 milijardi km3
• Mora i okeani zauzimaju oko 71% površine Zemlje, nasuprot
kopnu koje zauzima svega 29%
– u morima i okeanima se nalazi 97% ukupne vode na Zemlji
– oko 2% vode zamrznuto je u polarnim oblastima ili
“zarobljeno u lednicima”
– svega oko 1% vode se nalazi na kopnu, u atmosferi i živim
organizmima

3. • Voda je u prirodi najrasprostranjenija supstanca i deli se na:
površinsku, podzemnu i atmosfersku.

4. Kopnene vode nisu ravnomerno raspoređene
- Ogromne pustinjske oblasti = 18% (voda u
minimumu)
- Arktik i Antarktik – mnogo vode ali nedostupne
(= ideje o transportu lednika sa Arktika za
navodnjavanje – ozelenjavanje pustinja)
Srbija – relativno bogata vodama (47 mesto u svetu)
Tri sliva – Crnomorski, Jadranski, Egejski
Hidrografsko čvorište Srbije i CG – planina Crnoljeva
(Kosovo) = 1364 mnv

5. Značaj vode za žive organizme
• Iako je voda jedno od
najjednostavnijih hemijskih
jedinjenja, ona je neophodan
preduslov postojanja života na
planeti Zemlji
• Život je nastao u vodi i u njoj se
razvijao milijardama godina
• Pored mnogih složenih
prilagođenosti na suvozemne
uslove, na kopnu život ne može
opstati na mestima gde nema
makar i minimalne količine vode

6. Značaj vode za žive organizme
• Voda je osnovni gradivni element živih bića
– Tela najvećeg broja živih organizama sastavljena su od
80-90% vode
• Voda održava strukturu organizama
• U procesu fotosinteze voda je jedna od osnovnih komponenti
za proizvodnju organskih supstanci
• Voda je jedna od najznačajnijih neorganskih komponenti
ekosistema, kao i jedan od najznačajnijih klimatskih
ekoloških faktora
• Osim toga, voda predstavlja neposrednu životnu sredinu za
ogroman broj organskih vrsta

7. Značaj vode za žive organizme
• Izuzetno veliki značaj vode za žive organizme zasniva se na
njenim jedinstvenim fizičko-hemijskim osobinama
• Voda je idealan medijum za život, jer:
– je obilna na većem delu površine Zemlje
– je odličan rastvarač i medijum u kome se odvijaju hemijski
procesi
– dozvoljava visoke koncentracije molekula koji su neophodni
za brze hemijske reakcije
– svojom fluidnošću omogućava kretanje organizama

8. Termalne karakteristike vode
• Voda se odlikuje specifičnim termalnim karakteristikama:
– tečna je u širokom opsegu temperatura
– zbog svog velikog toplotnog kapaciteta pruža otpor
promenama temperature
– brzo provodi toplotu
– pruža otpor promenama stanja:
• mržnjenje zahteva oslobađanje toplote od 333,6 J/g
• isparavanje zahteva dodavanje toplote od 2441 J/g

9. Termalne karakteristike vode
• Voda ima i druge neobične termalne osobine
• Mnogim supstancama se povećava gustina sa snižavanjem
temperature
• Do određene tačke voda takođe postaje gušća, ali:
– dostiže maksimum gustine na 4°C, a sa daljim snižavanjem
temperature počinje da se širi
– nakon mržnjenja nastavlja da se širi
• Ova osobina ima izuzetno veliki značaj za život na Zemlji:
– dna jezera i okeana se ne mrznu
– plutajući sloj leda koji je pokriven snegom obrazuje
zaštitnu, izolacionu površinu

10. Gustina vode
• Gustina vode (800 puta veća od
gustine vazduha) i obezbeđuje
njenu plovnost
• Akvatični organizmi postižu
odgovarajuću gustinu putem:
– redukcije (koštane ribe) ili
eliminacije (ajkule) teških
skeletnih komponenti
– korišćenja mehurova za
plivanje koji su ispunjeni
vazduhom (ribe, biljke)
– akumulacije lipida

11. • Gustina - viskozitet vode usporava kretanje organizama
(neki organizmi su aerodinamični, drugi razvijaju
izraštaje koji funkcionišu kao padobrani)

12. Rastvorene supstance
• Sve prirodne vode sadrže rastvorene supstance
– Zbog polarnosti molekula koji je izgrađuju, voda je dobar
rastvarač
– Gotovo sve supstance se do izvesne mere rastvaraju u vodi
– Gotovo sve vode sadrže neke rastvorene supstance:
• apsolutno čiste vode nema u prirodi
• kiša (prirodna destilacija) sadrži rastvorene gasove i
minerale u tragovima – ‘’najčistija prirodna voda’’
• jezera i reke sadrže 0,01 – 0,02% rastvorenih
mineralnih supstanci
• okeani sadrže 3,4% rastvorenih mineralnih supstanci

13. pH vode
• Normalni opseg pH vrednosti površinskih
voda je 6-9
• Kisele kiše mogu nekada da snize pH
vrednost do 4
• Kiselost rastvara minerale
– voda u krečnječkim područjima je
tvrda, sa značajnom količinom Ca2+ i
HCO3- jona
– većina organizama održava pH
vrednosti oko neutralne
– adaptacije na život izvan ravnoteže sa
spoljnim medijumom (visok ili nizak
pH) su zahtevne (da bi se bio različit
potrebne su znatne količine energije)

14. Gasovi u vodi
• Pri uobičajenim pH vrednostima (6-9), rastvorljivost CO2 u
vodi je oko 0,03% zapreminski
– ugljendioksid se brzo prevodi u HCO3-:
CO2 + H2O → H2CO3 → H+ + HCO3-
– ovaj proces smanjuje količinu rastvorenog CO2,
omogućavajući novim količinama CO2 da uđu u vodu i
dodatno obogate zalihu HCO3- koji je biljkama dostupan
za usvajanje
• U vodi je koncentracija kiseonika ograničena:
– malom rastvorljivošću
– ograničenom difuzijom
• Ispod granice prodiranja svetlosti, kao i u sedimentima koji
su bogati organskim supstancama, nastaju uslovi
anaerobije ili anoksije

15. Svetlost
• Svetlost se u vodenoj sredini, u zavisnosti od dubine,
odlikuje smanjenim intenzitetom i izmenjenim kvalitetom

16. Ciklus kruženja vode u prirodi, hidrološki ciklus
• Ciklus kruženja vode u prirodi predstavlja kretanje vode na, u i iznad Zemlje.
Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugom agregatnom stanju, od
tečnog, preko gasovitog, do čvrstog, i nazad. Ciklus kruženja vode u prirodi
postoji milijardama godina i sav život na Zemlji zavisi upravo od njega.

17. Akvatični biomi
• Najveći deo biosfere
predstavljaju upravo
akvatični biomi - hidrobiomi
• Postoje dva osnovna tipa
akvatičnih bioma
– Slatkovodni biomi
• U slatkovodnim biomima
koncentracija soli je
obično manja od 1%
– Marinski biomi
• Koncentracija soli je
prosečno 3%

18. Slatkovodni biomi
• Slatkovodni biomi su blisko
povezani sa okolnim
terestričnim (kopnenim)
biomima
• Slivanje vode niz kopnene
mase stvara potoke i reke, a na
mestima gde se slivena voda
zadržava nastaju bare i jezera
• Karakteristike slatkovodnih
bioma direktno zavise od tipa i
brzine toka
• Takođe, karakteristike
slatkovodnih bioma zavise i od
osnovne klimatske zone u
kojoj se nalaze

19. Kopnene vode
• Kopnene vode se mogu klasifikovati na više načina, npr. prema:
- Sadržaju rastvorenih materija (soli): → slatke, slane, zaslanjene,
mineralne, termalne, termomineralne ....
- Poziciji – položaju: → podzemne i površinske
- Prema kretanju - brzini toka: → tekuće → stajaće (uslovno !)
- Veličini (tekuće): → potok → planinska reka → nizijska reka →
velika nizijska reka
- Veličini (stajaće): → lokva → efemerna bara → bara → jezero
→ veliko jezero
- Statusu nutrijenata - produktivnosti:
→ oligotrofne → mezotrofne → eutrofne → distrofne
- Prema poreklu: → prirodne i veštačke
- Prema dužini trajanja: → stalne i povremene

20. Klasifikacija prema toku i veličini
• Kopnene – površinske vode se dele na tekuće / lotičke (lotus
lat.=spran) i stajaće / lentičke (lentus lat.=spor)
– u tekuće kopnene vode se ubrajaju izvori, potoci (<5 m) i reke
– u stajaće kopnene vode se ubrajaju jezera, bare, močvare,
tresave, ritovi .... (kretanje ipak postoji, primeri ….)
Istraživanjima kopnenih voda bavi se Limnologija koja se može
podeliti na Limnologiju u užem smislu (izučava jezera i ostale
stajaće vode) i Potamologiju – nauku o živom svetu reka

21. Klasifikacija prema statusu nutrijenata
• Oligotrofne – nisko produktivne
– manjak nutrijenata neophodnih biljkama, količina fitoplanktona i zooplanktona mala,
potrošnja kiseonika mala, voda zasićena rastvorenim kiseonikom čak i pri dnu
– proces taloženja je vrlo spor, usporeni su i redukcioni procesi
– boja vode je plavo-zelena, bistra i obično su to vode veće dubine
• Mezotrofne – srednje produktivne
– između dva tipa (oligotrofne i eutrofne)
• Eutrofne – visoko produktivne
– bogate nutrijentima, karakterišu se visokom produkcijom biomase (intenzivan rast algi), a
koncentracija kiseonika je relativno niska, naročito pri dnu
– biološki i biohemijski procesi su vrlo intenzivni na čitavoj dubini, kao i pri dnu, što dovodi
do taloženja velike količine organskih materija (mulja) koji se intenzivno razlaže, pri čemu
se troši kiseonik
– boja vode je zelena do mrka, relativno mutna i obično su to plitke vode
• Distrofne (=politrofne) – visoko produktivne, ali sa malom razgradnjom
– organska produkcija relativno visoka, ali nema razgradnje jer nema dovoljno kiseonika
– pojava intenzivnog taloženja organskih materija, što stvara humusni tip jezera
– boja vode je žuto-mrka, providnost beznačajna, a pH vredost niska (kisela)

22. Tekuće kopnene vode
• Tekuće vode predstavljaju tip kopnenih voda kod kojih se
celokupna vodena masa kreće od izvora ka ušću usled razlike u
nadmorskoj visini ovih tačaka
• Postoji čitav niz različitih tipova tekućih voda, često u okviru
istog vodotoka:
– Reke - počinju kao izvorišne vode - transformišu se u
brzotekuće reke - završavaju kao sporotekuće nizijske reke
– Potoci - manje tekuće vode (do 5 m širine)
– Izvori – različiti .... (sublakustrični, vrulje)
– Veštački kanali

23. Životne zajednice tekućih kopnenih voda
• Od izvora do ušća menjaju se
– brzina toka
– tip dna
– temperatura
– hemijski sastav vode
• Prema njima se ceo tok reke može podeliti na tri dela
– Gornji
– Srednji
– Donji
• Jedan od najznačajnijih ekoloških faktora tekućih voda je
brzina toka vode
– U gornjim delovima toka, gde je brzina vode najveća, dno je
izgrađeno od stenja, kamenja i krupnog šljunka
– U srednjim delovim toka dno je uglavnom šljunkovito, a u
donjim muljevito, sa puno detritusa

24. Životne zajednice tekućih kopnenih voda
• Temperatura vode u izvorišnom delu reke je tokom cele godine
relativno niska i uglavnom stalna
• Nizvodno su kolebanja temperature sve veća: leti je voda topla,
a zimi hladna
• I prozračnost vode se bitno razlikuje
– Dok su izvori, planinski potoci i reke u gornjem toku bistri i
prozračni do dna, voda u srednjem i donjem toku reke je mutna, a
u dubljim delovima reke može vladati gotovo potpuni mrak
• Usled različitih kombinacija ekoloških faktora u svakom delu
potoka i reka razvijaju se različite životne zajednice
• One sa staništem na kome se nalaze obrazuju karakteristične
ekosisteme gornjeg, srednjeg i donjeg toka reke

25. Gornji tok reke
• Osnovne osobine gornjeg toka
reke i potoka su velika brzina
vode, dno uglavnom kamenito,
ujednačena godišnja
temperatura, dosta
rastvorenog kiseonika i veoma
prozračna voda
• U ovom delu reke žive različite
vrste silikatnih algi, mahovina,
beskičmenjaka i riba
• Područje pastrmke –
salmonidne vode, po pravilu

26. Srednji tok reke
• Osnovne osobine srednjeg
toka reke su: umerena
brzina vode, šljunkovito i
peskovito dno, veća godišnja
kolebanja temperature,
manja prozračnost, manje
kiseonika, a više
ugljendioksida nego u
gornjem toku
• Područje mrene

27. Donji tok reke
• Osnovne osobine donjeg toka tekućih
voda su: mala brzina mutne vode,
peskovito ili muljevito dno sa puno
detritusa, velika godišnja kolebanja
temperature; ponekad, naročito leti,
veoma malo kiseonika
• Zbog male brzine vode ovde žive
organizmi karakteristični za stajaće
vode
• Na rečnom dnu se razvija specifična
zajednica rečnog bentosa, a u
slobodnoj vodi životna zajednica
planktona i nektona
• Područje deverike (šarana) -
cyprinidne vode, po pravilu

28. Stajaće kopnene vode - jezera
• Prema dubini i karakteristikama dna, stajaće vode se dele
na jezera, bare i močvare
• Jezera su veoma duboke stajaće vode koje se prema načinu
postanka dele na:
– Tektonska ili kotlinska
• Nastala radom endogenih sila (Ohridsko, Prespansko,
Dojransko, Bajkalsko itd.)
– Erozivna
• Nastala radom egzogenih sila
– Erozijom lednika nastala su lednička (glacijalna)
U postglacijalnom periodu u cirkovima se zadržala voda i to su
cirkna ili gorske oči (Crno, Biogradsko, Livadičko ....)

29. Jezera
– U preizdubljenim delovima nastala su valovska jezera
(Bohinjsko i Bledsko)
– Radom erozivnih sila nastalo je Palićko (eolsko) – erozija vetra
– Rečna erozivna jezera su u odsečenim rečnim meandrima
(Obedska bara)
– Kraška su u vrtačama, uvalama i poljima (Skadarsko je nastalo
potapanjem kraškog polja)
– Pećinska su nastala radom reka ponornica
– Akumulativna
• nastala akumulacijom rečnog i ledničkog materijala (Plavsko;
Plitvička – taloženje CaCO3 i stvaranje barijera)
– Veštačka
• Nastala pregrađivanjem rečnih dolina nasipima i branama
(Đerdapsko – Dunav; Perućačko – Drina; Pivsko – Piva; )

30. Jezera i bare - razlike
• Jezera i bare su kopnene vode koje se razlikuju po dubini
– Jezera su po pravilu duboka
• U njima se izdvaja obalna zona (litoral), u kojoj ima
svetlosti i dubinska zona (profundal), u kojoj vlada mrak
– Bare su plitke, a po svojim osobinama veoma slične
obalnoj zoni jezera (Bare su ‘’jezera bez dna’’)
• Zbog toga su životne zajednice obalne zone jezera i bare
gotovo istovetne

31. Jezera i bare - razlike
• Jezera i bare se razlikuju i po temperaturi vode
– Temperatura vode u bari tokom leta može biti znatno viša, a zimi
znatno niža od temperature jezera
• Zbog plitkoće vode bare mogu u toku leta potpuno da presuše, a
zimi potpuno da se zalede
• Za razliku od bara, u jezerima se u toku leta samo može smanjiti
nivo vode, a zimi im se može zalediti samo površinski deo
• Zbog viših temperatura, koncentracija O2 u barama može biti
znatno niža od koncentracije O2 u jezerskoj vodi

32. Jezera - zonacija

33. Jezera - zonacija
Jezerska topografija se prema dubini, nagibu i izgledu
dna deli na tri reljefne celine:
• Litoral – obalna zona jezera
• Sublitoral – deo jezerskog ekosistema u kojem dopire
sunčeva svetlost
• Profundal – dubinski deo jezerskog ekosistema u kojem
nema sunčeve svetlosti
U jezerskim basenima moguće je razlikovati tri ekološke celine koje
naseljavaju potpuno različite grupe živih organizama
Prva celina je dno jezera (bental)
Druga celina je slobodna voda iznad obalnog regiona (litoral)
Treća celina je slobodna voda iznad profundala (pelagijal)
Živa bića se prema načinu kretanja dele na:plankton, nekton
i pleuston (neuston)

34. Jezera - temperatura

35. Oligotrofna jezera Eutrofna jezera

36. Zonacija biljnih zajednica
• U jezerskim i barskim ekosistemima od obale prema dubljim
delovima vode veoma je izražena smena životnih zajednica
• Na obalama gde nivo vode znatno varira, proteže se zona
visokih amfibijskih biljaka, čiji se korenovi i donji deo stabla
nalaze u vodi, a gornji deo u vazdušnoj sredini
• U dubljim delovima vode javlja se zona plutajućih biljaka,
koje se najvećim delom nalaze ispod površine vode, a samo
listovi plutaju na površini
• U najdubljim delovima vodenog basena nalazi se zona
podvodnih biljaka, koje su potpuno potopljene u vodu

37. Zona visokih amfibijskih biljaka
= Emerzna vegetacija

38. Zona plutajućih biljaka
= Flotantna vegetacija

39. Zona podvodnih biljaka
= Submerzna vegetacija

40. Zajednica životinja
• Životinjske zajednice bara i jezera su veoma raznovrsne
• Iako izuzetno veliki broj životinja živi u ovim ekosistemima,
moguće je uočiti tri grupe koje se veoma razlikuju po svojim
potrebama i navikama
– Prvu grupu čine prave vodene životinje, koje čitav život provode u
vodi (hidra, barski puž, jezerska pastrmka)
• Ponekad se mogu naći i na suvom, ali samo u trenucima kada se voda
povremeno povuče i kada one na kopnu prelaze u stanje mirovanja
– Drugu grupu sačinjavaju takozvane amfibijske životinje, koje se
rađaju u vodi u kojoj provode jedan deo života kao vodeni
organizmi (larve komarca, žabe, mrmoljci)
• Posle toga izlaze na kopno, gde drugi deo života provode kao
prave kopnene životinje
– Treću grupu sačinjavaju kopnene životinje, koje žive i koje se
razmnožavaju na kopnu, a hranu nalaze gotovo isključivo u
vodenoj sredini (barska kornjača, belouška, čaplje)
• Zbog toga ove kopnene životinje stalno nalazimo pored bara i jezera,
pa ih uključujemo u zajednicu vodenih ekosistema

41. Močvare
• Močvare su veoma vlažni delovi kopna, na kojima se plitka voda
zadržava kraći ili duži period u toku godine
• Močvare nastaju na mestima gde su ranije bila jezera i bare, kao
i na meandrima reka koje su promenile tok
• One predstavljaju jednu od faza u prirodnoj sukcesiji od
vodenih prema kopnenim ekosistemima
• S obzirom da močvare predstavljaju staništa koja su u jednom
periodu godine prekrivena vodom, a u drugom periodu potpuno
suva, one predstavljaju prelaz između vodenih i kopnenih
ekosistema
• Na dnu močvara nalazi se treset
• Treset predstavlja prvu fazu degradacije organskih ostataka
biljnih delova koji se nisu mogli u potpunosti razgraditi zbog
smanjene koncentracije kiseonika u podlozi
• Prema izgledu i osobinama treseta, razlikuju se niske i visoke močvare

42. Niske močvare
• Životna zajednica niskih
močvara je slična životnoj
zajednici bara
• Niske močvare su udubljene,
pa je tresetna podloga duže
ili kraće vreme prekrivena
vodom
• U njima su najzastupljenije
visoke amfibijske biljke, sa
veoma bogatim naseljem
najrazličitijih ptica
močvarica

43. Visoke močvare
• Visoke močvare, po pravilu,
nastaju u planinskim krajevima i
imaju specifične životne zajednice
• Visoke močvare imaju ispupčeni
oblik, koji nastaje stalnim rastom
tresetnh mahovina
• Voda se na površini visokih
močvara pojavljuje i zadržava
samo po obodu, dok je centralni
ispupčeni deo gotovo uvek izvan
vode
• U njima dominiraju bele tresetne
mahovine (Sphagnum sp.)
• U ovim zajednicama je čest i beli
bor, što ukazuje na prelazni
karakter ovih staništa

44. Upotrebljive kopnene vode je inače MALO na planeti Zemlji
- neravnomerno je raspoređena
- nemilosrdno se zagađuje
Zašto je sve manje upotrebljive kopnene vode ?
- Globalno zagrevanje !?
- Uništavanje vegetacije
- Ekstenzivna poljoprivreda
- Intenzivna urbanizacija
- Prevelika potrošnja
- Komunalne vode
- Industrijske vode
Ipak, ta voda nije izgubljena, ali
je zagađena

45. ZAGAĐIVANJE AKVATIČNIH BIOMA
Kontaminacija voda (engl. Contamination) - promena sastava
voda koja nastaje unošenjem, ispuštanjem ili odlaganjem
hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih
uzročnika, u količini kojom se menjaju korisna svojstva voda,
pogoršava stanje vodenih ekosistema i ograničava namenska
upotreba voda.
Zagađenje voda (engl. Pollution) je kontaminacija većeg
intenziteta koje nastaje unošenjem, ispuštanjem ili odlaganjem
u vode opasnih materija, energije ili drugih uzročnika u
količinama, odnosno koncentraciji iznad dozvoljenih graničnih
vrednosti, čime se dovode u opasnost život i zdravlje ljudi i
stanje okoline ili usled kojeg mogu nastupiti poremećaji u
drugim područjima.

46. Oblici zagađivanja vodenih ekosistema
 Hemijsko (organske i neorganske
materije - teški metali, pesticidi,
nafta, mineralne soli);
 Biološko - unošenje alohtonih
(stranih, često invazivnih vrsta);
 Fizičko (čvrsti otpad, toplota, buka,
vibracije);
 Vizuelno zagađenje (betoniranje
obale .....)
 Radioaktivno;

47. Uticaj hemijskih – nerazgradivih materija na
organizme, zajednice i ekosisteme – VEOMA OPASNO
(teški metali (Pb, Hg, Zn ..); fenoli; pesticidi .....)
• zagađujuće materije se koncentrišu u telima
organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije)
→ fitoplankton → zooplankton → ribe → ptice → čovek
• uticaj pojedinih zagađujućih materija može se
manifestovati na velikim prostorima i u dugom
vremenskom periodu
(primeri: pomor pataka u SAD (DDT), pesticidi u masnom tkivu
pingvina na Antarktiku)
• negativan uticaj ne samo na jedinke već na čitave
zajednice i ekosisteme

48. Uticaj hemijskih – razgradivih materija na organizme,
zajednice i ekosisteme – MANJE OPASNO
(To su, pre svega, organske materije i mineralne soli = nutrijenti)
Živa bića ih razgrađuju, koriste i tako prečišćavaju
vodene ekosisteme
SAMOPREČIŠĆAVANJE = AUTOPURIFIKACIJA
Međutim, ovaj proces je, ipak, ograničen !!!
Klasična posledica zagađivanja vodenih ekosistema
organskim materijama i mineralnim solima jeste
UBRZAVANJE PROCESA EUTROFIZACIJE
Inače, EUTROFIZACIJA JE PRIRODNI PROCES koji
se dešava usled geološkog starenja svakog, relativno
zatvorenog vodenog basena (= ekosistema)

49. Geološko starenje vodenog ekosistema =
“antiklimaks”
Geološkim starenjem (koje se meri hiljadama godina), jedno
oligotrofno jezero postepeno prelazi preko mezotrofnog, u
eutrofno stanje, da bi na kraju bilo potpuno zatrpano – doživelo
svoj “antiklimaks” i postalo neki kopneni ekosistem – npr. šuma
Neminovna sudbina svakog jezera je da postane šuma, ili neki drugi
kopneni ekosistem

50. Eutrofikacija slatkovodnih bioma
MOŽE SE UBRZATI DOTOKOM HRANLJIVIH MATERIJA U
KOLIČINAMA KOJE SU MNOGO VEĆE OD PRIRODNIH
• dotokom đubriva (obično kišom) iz agroekosistema (đubriva
su bogata fosfatima i nitratima, koji su inače ograničavajući
faktor bujanja života u vodi. Uz višak ovih soli, biljke,
posebno alge, počinju da bujaju)
• dotokom deterdženata (kanalizacionim vodama), koji takodje
obiluju fosfatima i nitratima
• bujanje algi prati i povećanje broja uginulih algi, koje razlažu
saprofiti pri čemu troše kiseonik. Procesi redukcije
preuzimaju dominaciju, O2 se naglo i brzo troši što dovodi do
umiranja = gušenja i masovnog pomora vodenih organizama
• U uslovima smanjene koncentracije kiseonika ili čak,
anaerobnim uslovima i samo razlaganje neće biti potpuno, pa
se stvaraju produkti razlaganja koji vodi daju loš ukus,
neprijatan miris i uopšte lošiji kvalitet.

51. Eutrofikacija slatkovodnih bioma
• Takva voda ne može da se koristi za piće i može izazvati uginuće
stoke, ako se koristi kao pojilo.
• Osim promene u kvalitetu vode, menja se i sastav vrsta. One koje
su prilagođene životu u čistoj vodi zamenjuju druge, kojima
odgovaraju novonastali uslovi.
• Po uginuću nekih vrsta algi u vodu dospevaju tzv. endotoksini koji
su po hemijskom sastavu alkaloidi, ciklični polipeptidi ili
kompleksnija hemijska jedinjenja koja se međusobno razlikuju u
pogledu fiziološke aktivnosti.
• Završna – vidljiva slika procesa eutrofizacije je pojava
“CVETANJA VODE”
• S obzirom na dugoročnost posledica, eutrofikacija je jedan od
najznačajnijih negativnih trendova u vezi sa vodama.
• Čak i ogromna jezera mogu postati mrtva (npr. Jezero IRI)
• Kod nas – Palićko jezero, Savsko jezero ......

52. “Cvetanje vode” – završna
faza eutrofizacije
Otpadne vode fabrike
“Vital” u Vrbasu

53. Tipovi voda u odnosu na stepen zagađenosti
(organskim materijama i nutrijentima)
• Katarobne = ksenosaprobne (čiste vode) – u Srbiji samo neke reke
u svom izvorišnom delu (=I kategorija)
• Oligosaprobne (relativno čiste vode) – u gornjim delovima svojih
tokova i slivova; to su npr. reke Tara, Piva, Lim a od jezera
glacijalna kao na Durmitoru, Šari ili Prokletijama (=I kategorija)
• Mezosaprobne (srednje zagađene vode) – u Srbiji najveći broj
reka, kao i mnoga eutrofna jezera i veštačke akumulacije; dele sa
na beta mezosaprobne (manje zagađene = II kategorija) i alfa
mezosaprobne (više zagađene = III kategorija)
• Polisaprobne (jako zagađene vode) – npr. Borska reka, Sitnica,
Topčiderska reka = IV kategorija

54. Biološko zagađivanje kopnenih voda
• Patogeni mikroorganizmi Izvor
• Virusi Bolnički – medicinski otpad i
razne laboratorije
 Unošenje alohtonih (stranih, često invazivnih) vrsta
Beli amur (Kina, herbivor – makrofite)
Tolstolobik (sivi i beli), Kina, hrani se algama
Kalifornijska pastrmka .......
Beli amur Sivi tolstolobik
Kalifornijska pastrmka

55. Fizičko zagađivanje kopnenih voda
• Komunalni i industrijski otpad – naročito uočljivo na
branama i prilikom većeg vodostaja
• Buka i vibracije – voda dobro prenosi
• Nafta – kombinacija hemijskog i fizičkog zagađivanja
• Termalno zagađivanje – izraženo naročito pored
termoelektrana i nuklearnih elektrana
Radioaktivno zagađivanje – kao
specifičan oblik fizičkog zagađivanja
životne sredine
= posebno predavanje

56. U 21. VEKU RATOVI SE VIŠE NEĆE VODITI ZA
NAFTU, VEĆ ZA VODU