Recommandé
Contenu connexe
Similaire à higijena i tehnologija mleka
Dernier
higijena i tehnologija mleka
- 2. Proizvodnja i potrošnja mleka • Broj muznih krava i steonih junica 740.000 • Proizvodnja mleka u RS 1.750.000 l • Godišnja proizvodnja po glavi stanovnika u RS 207 l • Potrošnja mleka po glavi stanovnika (preporuka SZO) 340 l
- 3. Proizvodnja kravljeg mleka u svetu u periodu 2005-2009 Ukupan porast 7,2% Ukupna proizvodnja u 2009. godini 504 miliona tona
- 4. ZNAČAJ MLEKA U ISHRANI • Mleko je namirnica koja sadrži praktično sve gradivne, energetske i zaštitne materije koje su potrebne za pravilan rast i razvoj dece, a koje karakteriše visoka svarljivost, odnosno iskoristivost. • Za zadovoljenje potreba u gradivnim i energetskim materijama preporučuje se da deca svakodnevno piju oko 1/2 litre mleka ili konzumiraju odgovarajuću količinu proizvoda od mleka. • Mleko sadrži male količine gvožđa, pa se ishrana samo ovom namirnicom ne preporučuje
- 5. Mleko kao izvor gradivnih i energetskih materija • U ranom dobu života, mleko je potpun izvor gradivnih i energetskih materija. • Odnosi između sastojaka mleka zadovoljavaju fiziološke potrebe energetskih i gradivnih elemenata. • Posebno kod porasta dece, koncentrovane belančevine iz mleka zadovoljavaju i do 40% dnevnih potreba. • Mast čini više od 50% ukupne energetske vrednosti mleka (1 g masti = 38,4 kJ, oko 9 Kcal).
- 6. Mleko kao izvor gradivnih i energetskih materija • Laka svarljivost i pogodna probavljivost mlečne masti zadovoljava potrebe u razvoju čoveka obezbeđujući gradivne masne kiseline i vitamine rastvorljive u mastima (A, D, E i K). • Nezasićene masne kiseline (oleinska, linolna, linolenska) imaju i gradivnu ulogu u organizmu. • Masne kiseline kraćeg lanca, kao što su: buterna, kapronska i kaprilna, imaju ulogu u odbrani od infekcija. • Arahidonska masna kiselina ima značaja u prometu materija u centralnom nervnom sistemu i jetri
- 7. Anatomija i fiziologija mlečne žlezde
- 8. RAZVOJ MLEČNE ŽLEZDE • Kožna žlezda • Razvoj započinje uvrtanjem ćelija ektoderma i mezoderma.
- 9. Razvoj mlečne žlezde • Fetalni: 1 mesec, linije i pupoljci 2-3 mesec, papila i cisterna • Prepubertetna: povećanje vezivnog tiva Deposicija masti Izometrički rast • Rast u postpubertetnoj fazi je alometrički • Graviditet, 3-4 nedelje pre partusa: razvoj kanalića i sekretornih ćelija, stvaranje mleka • Laktacija: Održavanje sekrecije
- 10. folikul ovarijum Žuto telo progesteron Mlečna žlezda kanalići alveole estrogen hipotalamus STH ACTH TSH Adenohipofiza LTH LH FSH LH Kora nadbubrežne žlezde kortikoidi Štitna žlezda tiroksin placenta Laktogeni placente, HCH Normalni, ekstroceptivni, muzni nadražaji NEUROENDOKRINA REGULACIJA MAMOGENEZE
- 11. Uporedni izgled i raspored pokrovnog tkiva bradavice Žene (A) ; papila kuje (B); papila krave (C) A B C
- 12. Vezivnotkivni sistem Aparatus suspensorium mammarium Lateralni suspenzorni ligament Medijalni suspenzorni ligament Medijalni suspenzorni ligament Lateralni suspenzorni ligament Potkožno tkivo
- 13. Arterijski krvni sudovi vimena 1.Aorta, 2. Arteria iliaca, 3. Arteria pudenda externa, 4. Arteria subcutanea abdominalis, 5. Arteria perinealis, 6.Arteria epigastrica cranialis
- 14. Venski krvni sudovi vimena 1. Vena cava, 2. Vena iliaca externa, 3. Vena pudenda externa 4. Vena subcutanea abdominalis
- 16. Inervacija vimena 1. Ventralna grana prvog lumbalnog nerva, 2. Ventralna grana drugog lumbalnog nerva, 3. Eksternalni spermatični nerv,4. Perinealni nerv
- 17. Makromorfologija • Corpus mammae • Papillae mammae
- 18. Corpus mammae • Žlezdano tkivo režnjevite strukture. • Vezivno tkivo. • Adipozni korpus.
- 19. Papillae mammae • Dužina 8-10 cm • Prečnik 2-3 cm • Ductus papillaris • Dužina 7 -14 mm • Prečnik 0,7-1,5 mm
- 21. Cisterna mammae • Sinus lactiferi pars papillaris • Sinus lactiferi pars glandullaris • Füstenbergova rozeta
- 22. LumenSekretorne ćelije Kapilari Bazalna membrana Mioepitelne ćelije Alveole Lobulusi Mlečni kanal Cisterna vimena Mišićni prsten Cisterna papile Ductus papillarisSfingter papile Fürstenbergova rozeta Tubuloalveolarni sistem
- 23. Šematski prikaz alveole Mioepitelna ćelija Lumen alveole Epitelne ćelije Mlečni kanal Venski kapilari Arterijski kapilari
- 24. Mikromorfologija • Tubuloalveolarni aparat. • Ductus papillaris pločasti epitel • Cisterna sluzokoža sa 2-4 reda ćelija • Kanalići višeredni epitel bliže cisterni jednoredni epitel bliže alveoli. • Alveola jednoredni epitel prizmatičnih ćelija sa sekretornom funkcijom.
- 26. Vime koza 1. Otvor izvodnog mlečnog kanala 2. Ductus papillaris 3. Papila 4. Pars papillaris sinus lactiferi 5. Pars glandularis sinus lactiferi 6. Mali izvodni mlečni kanali 7. Žlezdano tkivo 8. Bazalne vene 9. Vena subcutanea abdominalis
- 27. Vime ovaca a) Ductus papillaris b) Pars papillaris c) Pars glandularis sinus lactiferi d) Ductus lactiferi e) Lobi glandulae mammariae
- 28. Progesteroniliglukokortikoidi(ppb) Dani posle telenja Progesteron Estradio l Glukokortikoi d Prolaktin Estradiol(ppb) Estradiol, progesteron i glukokortikoid u krvnom serumu krava, pred telenje i posle telenja
- 29. lobulus alveola kapilar duktu smioepitelne ćelije oksitocin sisanje vime mozak hipotalamus oksitocin Veliki mlečni kanal Cisterna papile Vrh papile Sfingter papile Fiziologija spuštanja mleka zr pr
- 31. Stvaranje mleka • Prekurzori za stvaranje mleka: • Za laktozu glukoza iz krvi • Za mast masne kiseline iz krvi, masne kiseline koje se u ćeliji vimena sintetišu iz nižih masnih kiselina. • Za proteine aminokiseline iz krvi deo proteina prelazi iz krvi u mleko. • Mineralne materije prelaze iz krvi u mleko • Vitamini prelaze iz krvi u mleko
- 32. Rumen Masne kiseline C2, C3 i C4 Intestinum Telesne masti Jetra Glukoza Energija LaktozaMast Energija Proteini Masnekiseline C18 Voda Vitamini Minerali Aminokiseline MasnekiselineC16iC18 Mleko
- 33. VODA UDP-galaktoza + glukoza LAKTOZA + UDP Egzocitoza Sadržaja Goldžijeve vakuole U lumen alveole Osmotski prenos vode u Goldžijevu vakuolu Sinteza laktoze Galaktozil Transferaza (Protein A) α- laktalbumin (Protein B) β-laktoglobulin kazeini BIOSINTEZA PROTEINA u endoplazmatičnom retikulumu
- 34. Šematski prikaz faktora koji određuju prelazak jona iz ekstracelularne tečnosti u krv aktivacija Lokalizacija Enzima i Promene na membrani Ekstracelularna tečnost Sekretorna ćelija Lumen Alveole (mleko) Apeks
- 35. Tipična ćelija prizmatičnog epitela sa sekretornom funkcijom Mešak masne kapljice Proteinske granule Mikrovili Membrana Plazma masne kapljice Rapavi endoplazmatski retikulum Mitohondrije Jedro Endoplazmatski retikulum Bazalna membrana Kapilari Ćelijska veza Sekretorna granula
- 36. Promena sastava mleka tokom laktacije A-Proteini; B- Mast: C- Količina mleka; D- laktoza
- 38. Sastav kolostruma i sastav mleka Sastojak Kolostrum Mleko Ukupna suva materija (%) 23.9 12.9 Ukupni proteini (%) 14.0 4.0 Ig (%) 6.0 0.1 JDS 61:1033
- 39. Kolostrum sadrži i: • Limfocite; • Makrofage; • Neutrofile; • Odbačene epitelne ćelije; • Laktoferin.
- 40. Definicija mleka • Definicija mleka • Biološki- tečni sekret ženki sisara namenjen za ishranu mladunčadi. • Hemijski- Kompleksna smeša organskih i neorganskih supstanci sastavljena od vode, masti, ugljenih hidrata, mineralnih soli, gasova, nekih ćelija, vitamina i enzima.
- 41. Definicija mleka • Pod mlekom se podrazumeva proizvod mlečne žlezde, dobijen neprekidnom i potpunom mužom zdravih, pravilno hranjenih i redovno muženih krava najmanje 15 dana pre i 8 dana posle telenja kome se ne sme ništa dodati niti oduzeti.
- 42. Vrsta sisara Suva materija Mast Belanč- evine Kazein Laktalb. Laktogl. Laktoza Pepeo Žena Krava Koza Ovca Bivolica Kobila Svinja Zebu Lama Kamila Jak Sob 12,5 12,75 13,9 18,5 17,6 10,5 19 15,77 13,45 12,4 18,4 35,7 3,7 3,8 4,4 7,2 7,7 1,6 6,9 6,47 3,15 4,0 7,8 19,7 2,1 3,5 4,10 5,7 4,1 1,90 6,2 4,47 3,90 3,7 5,0 10,9 0,9 2,8 3,30 4,5 3,5 1,30 - - 3,00 - - 8,70 0,5 0,60 1,16 0,98 0,53 - - - 0,90 - - 2,20 6,4 4,8 4,40 4,3 4,8 6,40 4,3 3,94 5,60 4,8 5,0 3,6 0,30 0,65 0,80 0,9 0,72 0,34 1,10 - 0,80 0,70 - 1,40 Prosečan sastav (%) mleka različitih sisara