Razvoj lokalnih usluga socijalne zastite grada Pancevo
Vizija-ciljevi the work
1. U saradnji sa NLP centrom
"Kreiranje vizije... Pravilno
postavljanje i dostizanje ciljeva."
Dejan Jeremid kosultant
Hold 4 Aim
2. Energija
• Mi ne živimo u linearnom svetu
• Živimo u Ajnštajnovom rastegljivom i
promenljivom vremenu (iskrivljenost
vremena), gde je vreme samo još jedna
promenjiva.
• I sama misao je energija u vidu talasa ili
čestica.
3. Pojedinac i organizacija. Znati zašto postojimo i koji su nam
glavni ciljevi su ključne informacije na putu uspeha. Zar ne?
• Dok pojedinac može samostalno odredit i slediti
svoju misiju i viziju (npr - da mu je misija maksimalno
kvalitetno obrazovati učenike, a vizija mu je da
postane jedan od 10 najboljih predavača u Srbiji),
• Dotle je izrada kvalitetne misije i vizije institucije
bitno složeniji proces, koji zahteva saradnju velikog
broja stručnjaka, koji de neretko naidi na brojne
stranputice i - koji de često završiti fijaskom, ukoliko
nije pravilno definisan i stručno vođen.
4. Definicije iz ugla menadžera
• Misija je: "osnovna svrha organizacije, razlog njenog
postojanja."
• Vizija je, nasuprot tome, "slika idealne bududnosti
koju želimo ostvariti," dok
• Vrednosti izražavaju na koji način nameravamo živeti
dok sledimo svoju misiju
5. Resursi iz ugla poslodavca
• Arie de Geus je stanje opisao u svojoj knjizi The Living
Company:
• "...kada posmatramo preduzeće... vidimo mašinu za
proizvodnju novca... a ne živu zajednicu."
• Prema tome, ljude definišemo kao "ljudske resurse"
koji čekaju da ih organizacija upotrebi... ili ne
upotrebi, ved prema potrebama.
• (Reč resurs znači "stajati u redu, čekati na upotrebu")
7. Kreiranje i komunikacija vizije smatraju
se prvom liderskom obavezom.
• Svi veliki lideri posedovali su dve stvari: znali
su tačno gde idu i imali su sposobnost da
ubede druge da ih slede.
• Biznis lideri u tom pogledu ne predstavljaju
nikakav presedan. Naprotiv, dobra vizija
kompanije predstavlja neiscrpan resurs za
stvaranje i obnavljanje kompanijske
motivacije.
8. Da bi stvorili nešto novo, ljudi neizbežno
prolaze kroz razdoblja velike nelagode.
U pretnjama i nesigurnostima promene, biti
zajedno bolje je nego delovati pojedinačno.
9. Misija, vizija i procenjivanje zajedno
stvaraju ekološko okruženje, niz temeljnih
odnosa koji sačinjavaju čvrstu podlogu
liderstva.
Omogudavaju ljudima, bez obzira na
njihovo radno mesto, da učestvuju u
oblikovanju vlastite bududnosti.
10. Na jednome od prvih sastanaka SoL-a (koji se tada
zvao MIT Organizational Learning Center), jedan je
menadžer rekao: "Potpuno razumem... sve
organizacije uče jedna od druge. Sve mi to liči na
Društvo lečenih alkoholičara za menadžere."
Potvrda gospodinu je da je spoznao samu suštinu
problema. Svi mi želimo nadzirati, izbedi neuspeh,
činiti stvari onako kako smo ih oduvek činili.
Jednostavno smo takvi. Zato smo jedni drugima
potrebni u suzbijanju starih navika.
12. VISION BOARDS
Mnogi uspešni ljudi kao dodatno sredstvo fokusiranja
na svoje životne ciljeve i usmerenja energije u
željenom pravcu kreiraju svoje Panoe za vizije (Vision
Boards), koji predstavljaju ličnu viziju bududnosti i sliku
njihovog idealnog života.
13. Panoi za vizije (Vision Boards) služe
kako biste još jače aktivirali Zakon
privlačnosti u svom životu. Pomoću
ovog zakona počećete da u svoj život
privlačite ljude, mogućnosti i
finansijska sredstva koja će Vam
pomoći da se brže krećete u pravcu
svojih ciljeva
14. Tajna je zakon privlačnosti!
• Sve ono što vam se u životu događa vi privlačite u
svoj život. Privlačite ga snagom slika u svom umu.
Snagom onoga što mislite. Privlačite sve ono o čemu
razmišljate.
• Najvedi učitelji koji su ikada živeli rekli su nam da je
zakon privlačnosti najmodniji zakon Svemira.
• Pesnici poput Williama Shakespearea, Roberta
Browninga i Williama Blakea govore o tome u svojim
pesmama.
• Muzičari poput Ludwiga van Beethovena izražavaju
tu spoznaju u svojoj muzici.
15. Nijedan dogadjaj sam po sebi nije dobar ili loš.
Ono što ga čini dobrim ili lošim je naše
razmišljanje u vezi sa njim.
William Shakespeare
16. • Umetnici poput Leonarda da Vincija prikazuju je u
svojim slikama.
• Veliki mislioci kao što su Sokrat, Platon, Ralph Waldo
Emer-son, Pitagora, sir Francis Bacon, sir Isaac
Newton, Johann Wolfgang von Goethe i Victor Hugo
zapisali su je u svojim delima i učenjima.
• Imena su im besmrtna, a njihov se legendarni uticaj
oseda vekovima.
17. • Ljudi nemaju sve ono što žele samo zbog toga
što više razmišljaju o onome što ne žele nego
o onome što žele. Oslušnite vlastite misli,
oslušnite reči koje izgovarate. Zakon
privlačnosti je apsolutan i ne može pogrešiti.
18. • Vekovima besni epidemija gora od svake
pošasti s kojom se čovečanstvo ikada suočilo.
To je epidemija onoga »što ne želim«. Ljudi
održavaju tu epidemiju u životu kad najčešde
misle, spominju, usresređuju se na ono što
»ne žele«. No, ovaj de naraštaj promeniti
istoriju jer smo dobili saznanja koja nas mogu
osloboditi epidemije!
• Sve počinje od vas i vi možete postati pionirom
novoga pokreta misli ved i samim time što
mislite i govorite o onome što želite.
19. • Zakon privlačnosti ne uzima u obzir »nemoj«, »nije« ili »ne« ili
bilo koju drugu negativnu reč. Dok izgovarate negativne reči
evo šta zakon privlačnosti čuje:
• »Ne želim prosuti nešto po novome odelu.«
• »Želim stalno nešto prosipati po ovome odelu.«
• »Ne želim ružnu frizuru.«
• »Želim ružnu frizuru.«
• »Ne želim zakasniti.«
• »Želim zakasniti.«
• »Ne želim da drugi budu grubi prema meni.«
• »Želim da što više ljudi bude grubo prema meni.«
• »Ne želim da nam u restoranu netko preotme rezervisani
sto.«
• »Želim da nam netko preotme rezervisani sto.«
20. •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
»Ne želim da me cipele žuljaju.«
»Želim da me cipele žuljaju.«
»Ne mogu svladati sav ovaj posao.«
»Želim još više posla koji ne mogu svladati.«
»Ne želim dobiti gripu.«
»Želim dobiti gripu i mnoge druge bolesti.«
»Ne želim se svađati.«
»Želim se još više svađati.«
»Ne obradaj mi se na taj način.«
»Želim da tako razgovaraš sa mnom i da drugi ljudi takođe sa mnom
razgovaraju na taj način.«
•
• Zakon privlačnosti daje vam ono o čemu razmišljate i to je sve!
21. Elicitiranje vrednosti
• Vežba:
• Zamislite da ste dobili 12.000.000 Eura na
loto-u:
• 1. Kako dete potrošiti taj novac?
• Budite konkretni u iznosima i na šta trošite taj
novac.
• Napravite spisak
• Zamenite spisak sa kolegom pored Vas
23. • Pitajte kolegu čiji spisak imate, Zašto je njemu
važno ulaganje novca baš za to?
• Pitanja treba da dovedu do toga da svaka pozicija
iskaže određenu vrednost!
• Na skali od 1 do 10 pitajte kolegu koliko mu je
bitna vrednost do koje ste došli pitanjima!
• NPR
• kupiti kudu ili stan – može biti sigurnost
• Uložiti u znanje – može biti samodokazivanje, lični
razvoj ......
24. Kako kreirati svoj Pano za vizije?
• Spremite sav potreban materijal: uokviren pano od
plute ili veliki hamer, fotografije, kataloge, različite
tematske magazine, razglednice, fotografije sa
interneta, flomastere, lepak, makaze i još različitih
dodatnih materijala koji Vam mogu zatrebati.
• Isecite slike iz magazina koje predstavljaju vaše želje i
idealnu bududnost. Prilikom odabira slika i
fotografija, mislite šta biste voleli da imate, budete i
uradite sa svojim životom u narednih godinu dana,
kada vas u tome ništa ne bi ograničavalo.
25. • Zalepite fotografije i slike na svoj pano organizujudi
ih u tematske celine kao što su karijera, finansijski
ciljevi, porodica, prijatelji, zdravlje i kondicija, ili ih
rasporedite potpuno nasumice. Ukoliko imate nešto
što Vas posebno brine i uznemirava izaberite slike
koje de predstavljati pozitivno razrešenje tih situacija.
• Dodatno ukrasite svoj Vision board, tako što dete
kreativno docrtati pozitivne crteže i napisati
inspirišude citate o tome ko ste Vi i šta želite da
postanete. Možete dodati svoju fotografiju na kojoj
se smejete okruženi dragim osobama sa kojima želite
da budete i u bududnosti
26.
27.
28.
29. • Svoj Pano za vizije stavite na vidno mesto
kako bi predstavljao Vaš dnevni podsetnik Vaše lične
vizije ka kojoj idete.
31. • Pre rada na ciljevima važno je napraviti razliku
• između cilja (ili rezultata)
• i stanja (ili vrednosti).
32. Stanje (Vrednost)
važi za nas ali i za druge
Cilj (Rezultat)
važi samo za mene
Neodređeno „Želim da budem srećan.“
tačno određen „Vežbaću 2 puta nedeljno
što će me učiniti srećnim.“
zapisane afirmacije „Svakoga dana, u
svakom trenutku sve više napredujem.“
zapisani ciljevi „Avgust 2010., svakoga
dana radim 30 sklekova i 30 trbušnjaka.
Osećam se odlično, što znači da
napredujem.“
možemo ga sada dostići Sreća, ljubav,
samopoštovanje
potrebno je vreme Opel Astra, diploma,
bračni drug
nije potrebno definisati korake
koraci do ostvarenja su neophodni
33. • Linija koja razdvaja rezultat i cilj je veoma
tanka, ali je treba naglasiti. Rezultat je ono što
me dovodi do cilja. Npr. 100.000eur na
bankovnom računu može biti rezultat koji me
dovodi do cilja... konstantnog izvora prihoda
od 7.000eur godišnje kamate na oročena
sredstva.
35. Šta znači S.M.A.R.T.
• S - specific, specifično, konkretno, prepoznatljivo
• M - measurable, mjerljiv rezultat, može se
proveriti jeli i u kom stepenu ostvaren
• A - achievable, ostvarljiv s raspoloživim resursima
u određenom vremenu
• R – resource bond, računa na realno raspoložive
resurse
• T - time constrained, ima definisano konačno
vreme za ostvarenje
36. Elementi cilja
•
•
•
•
•
•
Proverljiv cilj je:
Jasan, razumljiv, doprinosi nadređenom cilju.
Izazovan (stimulativan) ali i realističan
Merljiv (proverljiv)
Određen vremenski
Prihvaden od svih koji de ga realizovati
kao motivišudeg.
37. • Cilj mora biti pozitivan.
• Kako naš mozak ne prepoznaje negacije veoma je
vaţno da naš cilj bude nešto što želimo, a ne
nešto što ne želimo. Npr. rečenica „Moj cilj je da
prestanem da pušim“ je loš primer definisanja
cilja.
• Ukoliko je reč o ličnom ili poslovnom cilju on
mora biti zapisan.
• Ukoliko nije zapisan onda je reč o želji ili nadi. O
nečemu što de najverovatnije biti teško, ili nikada
nede biti, dostignuto.
38. • Mora biti opisan kroz naših pet čula i izražen u
sadašnjem vremenu u obliku rezultata. Šta dete
videti, čuti i osetiti kada ostvarite svoj cilj?
• Mi smo odgovorni za svoje ciljeve. Pitanje je šta
mi možemo da uradimo za ostvarenje svojih
ciljeva, a ne šta drugi mogu da urade?
• Cilj mora biti ekološki. Cilj ni na koji način ne sme
da nas ugrožava ili da bude u suprotnosti sa
ciljevima ljudi koji su deo našeg „sistema“
(porodica, posao, prijatelji...).
39. Učestali problemi vezani uz ciljeve
• merljivost: neka područja rezultata je teže
kvantifikovati nego ostale (npr.kvalitet)
• stres: prezahtevni ciljevi dovode do stresa i
smanjenja dugoročne sposobnosti
• preterana fokusiranost: neki ciljevi su toliko
koncentrisani da guše inicijativu i izazivaju
negativne efekte u pogledu motivacije
40. Kreiranje cilja po neurologičkim nivoima
Suština ovog modela leži u hipotezi
da ukoliko ţežimo da napravimo
promenu na jednom logičkom
nivou, nivo na kome moramo da
radimo je barem jedan nivo iznad.
41. • Okruženje (Gde, kada, sa
kim?)
• Šta želiš da postigneš?
Kada želiš to da postigneš?
Kako deš znati da si to
postigao(la)? Šta deš videti,
čuti i ostetiti kada
postigneš cilj? Kako
ostvarenje ovog cilja utiče
na tvoje okruženje?
• Ponašanje (Šta?)
• Šta treba da uradiš da bi
stigao(la) do cilja? Kako
treba da se ponašaš? Koje
akcije treba da
preduzmeš?
42. • Sposobnosti i strategije
• (Kako?) Koje sposobnosti
su ti potrebne da bi
postigao(la) cilj? Kako deš
to uraditi? Koje strategije
koristiš da ostvariš svoj cilj?
• Uverenja i vrednosti
• (Zašto?) Zašto ti je važno
da ostvariš taj cilj? Kako
znaš da deš ostvariti cilj? U
šta veruješ? Kako se
ostvarivanje ovog cilja
uklapa u tvoja uverenja i
vrednosti?
43. • Identitet
• (Ko?) Kako vidiš sebe na
cilju? Kako te vide drugi?
Kako bi metaforički
opisao sebe? Sistem (I ko
još?)
• Čemu pripaš kada
ostvariš ovaj cilj? Šta je
to što je iznad tebe u
kontekstu ostvarenja
ovog cilja? Koju svrhu
deš postidi ostvarenjem
ovog cilja?
44. Vežba.
• Definisanje cilja
• Izaberi jedan, za tebe, važan i motivišudi cilj.
Potrebno je da ga definišeš precizno u obliku
rezultata po kriterijumima za pravilno
definisanje ciljeva.
45. • Okruženje
• Zamisli sada kao da si ved na svom cilju, kao da
si sada tamo. Opiši u nekoliko rečenica šta
tamo vidiš? Šta čuješ? Kako se osedaš? Koje još
tamo?
46. • Ponašanje
• Šta treba danas da radiš da bi stigao do cilja?
Šta tačno treba da radiš u narednom periodu?
Kako treba da se ponašaš?
47. • Sposobnosti
• Koje sposobnosti su ti potrebne da bi postigao
cilj? Koje strategije koristiš? Kako deš tačno to
da uradiš?
48. • Uverenja i vrednosti
• Zašto ti je važno da ostvariš taj cilj? Kako znaš
da deš ostvariti cilj? U šta veruješ kada
razmišljaš o ostvarenju cilja?
49. • Indentitet
• Postoji li neka osoba koja je za tebe simbol
ostvarenja ovog cilja? Kako bi metaforički
opisao sebe na cilju? Ko je osoba koja bi
sigurno ostvarila cilj koji si postavio?
50. • Ovaj model se može primeniti kako na ličnom
nivou tako i na nivou kompanije, tima ili
porodice. Preporuka je da ovaj model
primenite pre svega na sebe, na područja
ličnog razvoja, ciljeva i sl.
51. Svaka promena počinje iznutra
kada usaglasimo svoje logičke
nivoe naše okruženje počinje
da se menja tako da se uklapa
sa nama !!!
