2. LIRSKA POEZIJA
►
Prve lirske pesme postale su još u prastara vremena. One
su bile praćene melodijom (pevanjem i primitivnim
instrumentima) i igrom. Tokom života pesma je izdvojena
iz ove "zajednice" i počela je da živi samostalno. Naziv lirski
ili lirika postao je prema instrumentu liri koji se
upotrebljavao kod starih Grka.
U lirskoj pesmi umetnik iskazuje svoje — lično raspoloženje
povodom svog odnosa prema spoljašnjem svetu. On deluje
na njega i izaziva u njemu raznovrsna osećanja. Pesnik
saopštava svoja osećanja u onom trenutku kada su ona
najsnažnija, kada je lirski doživljaj na vrhuncu. Zato se
kaže da je lirska pesma — pesma osećanja. Kao takva, ona
je i kratka.
3. MITOLOŠKE PESME
► ubrajamo u najstarije. Nastale u dalekoj prošlosti kad čovek
nije mogao da objasni i spozna pojave u prirodi. U njima se
govori o nastanku nebeskih tela. Sunce, Mesec i zvezde su
personifikovani. tj. date su im osobine ljudskih bića. Sunce se
ženi lepom devojkom i od nje postaje zvezda Danica (planeta
Venera). Glavni likovi su natprirodna bića: vile, zmajevi, aždaje,
anđeli i sl. Prema tome, vrlo su slične bajkama.
► -Vila zida grad
► Vilin čudesni grad
► Devojka i sunce
► Izjeden ovčar
► Osobiti orač
► Ženidba sjajnoga meseca
4. OBREDNE PESME
► vezuju se za paganske obrede našeg naroda.
► Pesme i određena ritualna radnja imale su za cilj
da umilostive bogove.Podela obrednih pesama:
► -Dodolske pesme
► -Krstonoške pesme
► -Koledarske pesme
► -Kraljičke pesme
► -Slavske pesme
► -Obredne pesme vezane za hrišćanske praznike
5. OBIČAJNE PESME
► Narodne običajne lirske pesme dobile su ovaj naziv
prema reči običaj.Naši preci činili su utvrđen red
postupaka prilikom stupanja u brak, pri krštavanju
deteta, slavljenju praznika, ili prilikom sahranjivanja
nekog člana porodice.Podela običajnih
pesama:svatovske (Dvori devojački,Snaha,Kad
izvedu devojku)
► počašnice(Pametnom čoveku, Junaku, Starcu)
► uspavanke(Detetu)
► i tužbalice(Za ćerkom, Zar ti nije žao, Treći dan na
grobu, Iznenadnom pokojniku i dr.)
6. PORODIČNE PESME
►Ove pesme pevaju o uzajamnoj i
nežnoj ljubavi među braćom i
sestrama, o ljubavi majke prema deci
kao i o odnosima među drugim
članovima porodice (dever - snaha,
zaova-jetrva, maćeha - pastorčad, muž
- žena).Neke od pesama su:Najveća je
žalost za bratom,brat i sestra i
tuđinka,snaha,maćeha...
7. LJUBAVNE PESME
►Ove pesme najlepše su u narodnom
stvaralaštvu.
►Pevaju o ljubavi dvoje mladih koju
najčešće roditelji zabranjuju.
►Motivi su lepota devojke,čežnja za
voljenim bićem koje je daleko,udaja za
nedragog.Pesme:Đevojka rod kuša,Jovo i
Marija,Dragi pa dragi,Muž pa muž,Za
dragog,Sestra otrovnica...
8. EPSKA POEZIJA
► U našim epskim narodnim pesmama opevani su
junački podvizi naših predaka i istorijski događaji
počevši od vremena stvaranja srpske feudalne
države, pa sve do stvaranja moderne Srbije tokom
devetnaestog veka. U zavisnosti od vremena kada
se odvijao ratni događaj ili od junaka koji je
opevan u pesmi, epske narodne pesme su
grupisane u nekoliko ciklusa pesama.
Ciklusi:pretkosovski,kosovski,ciklus pesama o
Marku Kraljeviću,pokosovski,hajdučki,uskočki i
pesme o oslobođenju Srbije i Crne Gore.
9. PRETKOSOVSKI CIKLUS
► Pretkosovski ciklus epskih pesama odnosi se na
istorijski period i događaje koji su se dešavali pre
Kosovskog boja, u periodu uspona srpske feudalne države
pod vođstvom Nemanjića. U njima su opevani Nemanjići i
Mrnjavčevićima, a glavni motiv je motiv pojedinca -
heroja.Oni su junaci koji su hrabri u boju, mudri u miru,
lukavi s lažljivcima, dobri sa pravednicima, nepomirljivi sa
tiranima, a veličanstveni u pobedi i u porazu.
► - Ban Milutin i Duka Hercegovac,Banović Strahinja,Dijete
Jovan i ćerka cara Stefana,Dušan hoće sestru da
uzme,Ženidba Dušanova ,Zidanje Skadra...
10. KOSOVSKI CIKLUS
► Obuhvata pesme u kojima je opevan tok i ishod sukoba
turske i srpske vojske na Kosovu polju na Vidovdan, 28.
juna 1389. godine. Ove pesme spadaju među umetnički
najuspelija ostvarenja naše narodne epike.
► U pesmama kosovskog ciklusa dominiraju dva glavna
motiva data u kontrastu: motiv herojske pogibije i motiv
izdaje.
► Pesme: Car Lazar i carica Milica,Kosovka devojka,Kneževa
večera,Smrt majke Jugovića...
11. CIKLUS PESAMA O MARKU
KRALJEVIĆU
► Obuhvata pesme u kojima su narodni pevači opevali skoro
ceo život Kraljevića Marka, od njegovog rođenja pa do
“smrti”. Osvetničke i oslobodilačke težnje naših predaka
tražile su jakog, lukavog, snažnog borca koji se neće
plašiti, niti pokoravati. Našle su ga u liku Markovom,
čoveku ogromnih sposobnosti, velikom junaku i zaštitniku
sirotinje i potlačenih, neustrašivom borac protiv nasilja i
nepravde.
► Pesme:Marko Kraljević i Arapin,Marko Kraljević i beg
Kostadin,Marko Kraljević i brat mu Andrijaš, Marko
Kraljević i vila...
12. POKOSOVSKI CIKLUS
► Obuhvata pesme o otporu turskim osvajačima i prilikama
u našoj zemlji posle poraza na Kosovu polju. Srpska
država nije pokorena odmah, nego je bila osvajana još
oko sedamdeset godina posle kosovskog boja. Mržnja
prema bezdušnom osvajaču i želja za slobodom bile su
velike. One su našim junacima davala ogromnu snagu i
učvršćivala misao da je bolje umreti ponosno stojeći,
nego živeti klečeći, bez časti i dostojanstva.
► Pesme:Bolani Dojčin,Dioba Jakšića,Smrt vojvode
Prijezde,Smrt vojvode Kajice....
13. HAJDUČKI CIKLUS
Obuhvata pesme o hajducima, hrabrim srpskim
odmetnicima koji su se borili protiv turskog zuluma
i bili zaštitnici porobljenog srpskog naroda.Hajduci
su se skupljali u družine i imali su vođu čiju su
zapovest ostali članovi hajdučke družine izvršavali
bez pogovora.Najbolji junak nije bio onaj koji je
najhrabriji,već onaj koji je bio dostojan časti i
odgovornosti da predvodi hajdučku družinu.
Pesme: Mali Radojica,Stari Vujadin,Starina Novak i
knez Bogosav...
14. USKOČKI CIKLUS
► Obuhvata pesme o uskocima, senjskim i kotarskim
junacima koji su poput hajduka u Srbiji ratovali na
hrvatskom i crnogorskom primorju. Za razliku od
hajduka, koji su protiv Turaka ratovali sebe radi ili iz
čiste osvete, uskoci su bili istiniti borci za slobodu svog
naroda. Glavni motiv ovih pesama, pored hrabrosti
glavnih junaka je i njihova duboka porodična
solidarnost, vernost, ljubav, dobrota i nežnost, osobine
koje su u kontrastu sa krvavom stvarnosti o kojoj
same pesme govore.
► Pesme:Ivo Senković i aga od Ribnika,Ropstvo Janković
Stojana,Smrt Senjanina Iva,Ženidba od Zadra
Todora...
15. CIKLUS PESAMA O OSLOBOĐENJU
SRBIJE I CRNE GORE
► Ciklus pesama o oslobođenju Srbije i Crne
Gore su epske pesme najmlađe po postanku i one
obuhvataju period ustaničke Srbije na početku
devetnaestog veka. Udruženim snagama u
beogradskom pašaluku je 1804. godine podignut
Prvi srpski ustanak koji je započeo kao lokalna
pobuna protiv dahija, a kasnije je prerastao u
srpsku revoluciju.
► Pesme: Boj na Mišaru,Početak bune protiv
dahija,Boj na Salašu,Boj na Čokešini...
16. BALADE I ROMANSE
► Lirsko-epske pesme — balade i romanse su
duže od lirskih pesama. Događaj u njima dat je
vrlo osećajno. Teme ovih pesama su najčešće
ljubav ili mržnja vezane za porodični život. U
našoj narodnoj poeziji imamo dosta lirsko-epskih
pesama koje čine ovu književnu vrstu.
►Najpoznatije balade su Hasanaginica,Smrt
Omera i Merime,Predrag i Nenad...
►Najpoznatije narodne romanse jesu: Draga
košulju prala, Da bi naši stari znali, Biljana
platno beleše, Izvikna Stojan i druge.
17. PROZA
► Narodna epska poezija u prozi podeljena je na priče i kraće umotvorine.
p r i č e:
— mitološke,
— bajke,
— legende,
— basne,
— novele (muške priče),
— šaljive priče, i
— anegdote.
k r a ć e u m o t v o r i n e:
— pitalice,
— poslovice, i
— zagonetke.
18. BAJKE
► Prilikom skupljanja narodnih umotvorina Vuk Stefanović
Karadžić je rekao da se u bajci priča "ono što ne može
biti". I, uopšte, bajka je prozno delo u kome su događaji
i doživljaji ličnosti izmišljeni, nemogući, čudnovati tj.
fantastični. Pomoću mašte kazivali su se nemogući
postupci i nemoguće pojave. Tako su ljudi pretvarani u
životinje, a životinjama, biljkama davana moć govora i
sposobnost da vrše ljudske radnje.
U bajkama se pominju džinovi i kepeci, aždaje i anđeli,
čarobnjaci i đavoli, zle maćehe, kraljevići i princeze,
nesrećne devojke, vile i duhovi, razbojnici, čarobne
lampe, leteći ćilimi, čarobni štapići itd.
► Najpoznatije bajke su Baš-Čelik, Nemušti jezik,
Pepeljuga, Usud, Zmija mladoženja, Divljan, Zlatoruni
ovan i druge.
19. LEGENDE
► Legenda je prozno delo koje je vezano za jednu određenu
ličnost ili određeno mesto. U istorijskim legendama
pominju se istorijske ličnosti kao: Marko Kraljević, knez
Lazar, Miloš Obilić i dr. U hrišćanskim legendama pominju
se mnogi sveci kao: sv. Sava, sv. Nikola, sv. Luka itd.
Legendi o mestima tj. priča o postanku mesta ima veoma
mnogo. Narodni pripovedač doterivao je i ulepšavao priču
o postanku mesta ili o nekoj ličnosti, pa je legenda bila
zanimljiva za slušanje odnosno za čitanje. Legende su pune
natprirodnog i sujeverja, ali to je zbog nepismenosti
stvaraoca, njegovog nepoznavanja nauke...
Naše narodne legende jesu:U cara Trojana kozje uši,Sveti
Ilija i đavo,Otkud s Miloš zove Obilić,Banja Koviljača i
planina Vidojevica, Kako je Marko postao junak i druge.
20. BASNE
Basna je prozno delo u kome se na prikriven način
prikazuju ljudi, njihove osobine i međusobni
odnosi. To je najstarija prozna vrsta u kojoj
životinje, biljke i minerali primaju osobine ljudi.
U basnama se pominju skoro sve životinje i svaka
od njih je nosilac neke ljudske osobine: lisica —
lukavosti, lav — snage, vuk — tiranije, mrav —
vrednoće, golub — mira, jagnje — naivnosti itd.
Naše narodne basne jesu: Lisica i jazavac, Obad i
junac, Medved i pčela, Vo i miš, Vuk i jagnje, Konj
i magarac, Neveran drug i druge.
21. NOVELE
► Novele su priče u kojima se govori ,"što bi zaista
moglo biti" kako je rekao Vuk Karadžić. On ih je
nazvao i muškim pripovetkama.
U novelama ima stvarno onog "što može biti u
životu", tj. u njima se najčešće prikazuje neka
životna istina. Ali, ima i novela koje pokazuju
životne pojave bez namere da se da sud o njima.
Novela nema mnogo. One su po svome obimu
kratka prozna dela. U nas su poznate
novele: Svijetu se ne može ugoditi, Sve, sve, ali
zanat, Dram jezika, Devojka i knez Jovo i druge.
22. ŠALJIVE PRIČE
►
U šaljivim narodnim pričama se govori o nekom šaljivom
događaju ili smešnoj situaciji. U njima se iznose smešni
postupci ili dovitljive ličnosti, i uopšte ono što izaziva smeh.
Slika života u šaljivoj narodnoj priči uvek je vezana za
stvarnost i u njoj skoro da nema ničeg fantastičnog. Šaljive
narodne priče najčešće su kratke. Iako se u njima ne
navode imena ličnosti, uvek je jasno na koga ili na čije
zanimanje se odnose. Inače, u šaljivim narodnim pričama
pominju se popovi, kaluđeri, begovi, age, trgovci, seljaci,
žene itd. Često šaljive narodne priče sadrže u sebi, pod
vidom komične situacije, oštru kritiku. Šaljive narodne priče
jesu: Pop u trnju, Laž za opkladu, Seljaci kupuju pamet,
Kupovao naočare da zna čitati.
23. ZAGONETKE,POSLOVICE I PITALICE
► Pitalice su veoma kratke prozne tvorevine u obliku
dijaloga. One su sastavljene od pitanja i odgovora.
U njima se priča o dosetljivosti u obliku humora.
► Poslovice su kratke i sažete misaone izreke kojima
se kazuje savet, pouka. Saveti ili pouke nastajali
su na osnovu proverenog životnog iskustva. Zbog
ovih vrednosti poslovica nastala je izreka da su
one "buktinje govora".
►
Zagonetke su narodne umotvorine u kojima je
vešto sakriveno pravo značenje koje treba
odgonetnuti. Zagonetke su kratke narodne
umotvorine, veoma omiljene u narodu i pune
vedrog duha.
24. I KONAČNO KRAJ!
►RADILI:
►Vanja Karanfilovski
►Kristina Vasileski
►Nikola Ristić
►Dragan Vasić
►Dušan Jovanović
