Photography in the development of packaging and posters

2.  Od svih vizuelnih prikaza, fotografija je
najsnažnije i najočiglednije povezana sa
stvarnom osobom, predmetom ili trenutkom koji
je na njoj prikazan.

3.  Kada se ona pojavi na nekom
drugom predmetu,
uspostavlja kompleksnu
relaciju: prikaz na fotografiji,
ono što je prikazano na
fotografiji, objekat na kome je
fotografija reprodukovana,
vlasnik objekta. Vlasnik
predmeta postaje i indirektni
vlasnik reprodukcije
fotografije (ne mora biti
ekskluzivni vlasnik u
danasnje vreme pogotovo) a
simbolički i vlasnik onoga šta
je (ili ko je) na fotografiji.
Kompleksan odnos za
banalan predmet.

4.  Najčešće reprodukcije
fotografije na predmetima iz
prošlosti su bili portreti
bliskih i dragih osoba na
medaljonima, broševima,
maramicama i
jastučnicama. Lik na
fotografiji je tako dobijao
svoj drugi život,
otelotvorenje i opipljivost na
trodimenzionalnom ličnom
predmetu koji se nosi "blizu
srca" ili se "grli tokom noći".
Sentimentalna i simbolička
vrednost ovih predmeta
uveliko prevazilazi njihovu
umetničku vrednost (ako
ona uopšte postoji).

5.  Ova foto-objektna simbioza je nastala
kada i sama tehnika fotografije. Prve
dagerotipije su obično bile čuvane u malim
kožnim kutijama koje su mogle da stanu u
šaku i prenosile su mnoštvo detalja u
formi sličnoj hologramu (menjale su se od
negativa ka pozitivu u zavisnosti od ugla
gledanja).
 U Evropi su se fotografije pojavile
na raznim upotrebnim
predmetima: bočicama parfema,
ogledalima, štapovima za hodanje,
jastucima, penkalima, nameštaju i
drugim.

6.  Hills Bros - konzerva za kafu, 1970. U sepija tonovima je reprodukovana
fotografija "Winter morning, Yosemite Valley" iz 1969. godine, poznatog
američkog fotografa i borca za zaštitu prirode Ansel Adamsa. Da li fotografija
na ovaj način postaje banalna ili konzerva dobija umetničku vrednost? Ovo
pitanje je nekad bilo aktuelno. U vreme agresivnog advertajzinga, ono se ne
postavlja. Pop Art je promenio u potpunosti naš odnos prema vrednosti
umetničkog dela, unikata i mestu pojavljivanja. Supermarket je nova umetnička
galerija. Konzerva na slici je vlasništvo Swann Galleries Inc.

7.  Upotreba fotografije u
advertajzingu je počela
kasnije, u drugoj polovini
XIX veka kada su se
fotografije pričvršćivale za
stranice časopisa. Od 1890.
godine, upotrebom halftone
tehnike, fotografije se
štampaju tj. reprodukuju
direktno na papiru. Ovo je
otvorilo put fotografije ka
površinama konzervi,
kutijama za keks, ambalaži
mleka, sokova i svega što
možemo da zateknemo po
rafovima prodavnica.

8.  Fotografija dodaje simboličku i emotivnu dimenziju
svakodnevnim objektima i potrošnoj robi, mada toga
nismo uvek svesni. Ko se još ne seća fotografije devojčice
koja je iščezla sa ambalaže kultnog Plazma keksa?
Potrošači u Americi su primorali proizvođača sokova
Tropicana da vrati staru fotografiju pomorandže sa
slamčicom koju je zamenio fotografijom čaše pune soka
od pomorandže na ambalaži. Fotografija na proizvodu
postaje indeks proizvoda.

9.  Simbioza fotografije i
produkata koji su nosioci
umetničkih sadržaja je
fenomen za sebe. Fotografske
reprodukcije su u širokoj
upotrebi u dizajnu korica knjiga
i omota ploča i CD-ova gotovo
uvek anticipirajući iskustvo
čitanja knjige ili slušanja
muzike. Pored toga, ove
fotografije zadržavaju i svoj
sopstveni "život". Ponekad one
nadžive delo koje je trebalo da
dopunjuju a ponekad ostaju
nevažne i zaboravljene.

10. Razni tipovi fotografija na ambalaži:

13. Upotreba fotografije u dizajnu plakata
 Plakat je saopštenje za javnost velikog formata, najčešće na
papiru, koje se u većini slučajeva sastoji od slova i slike i koje se
ističe na javnom mestu u cilju reklame ili se lepi na stubovima za
plakate da bi se najavile priredbe ili neke mere koje će se
preduzeti zatim da bi se propagirale političke poruke, reklamirala
roba ili usluge itd. Štampa se samo sa jedne strane papira.

14.  Plakati su zbog toga
oblikovani upadljivo i koriste
tipografiju i slikovni materijal
tako da željeni iskaz bude
uočljiv jasno i razgovetno.
Plakatu je sličan poster koji
se međutim koristi u većini
slučajeva u privatnoj sferi
kao dekoracija.

15.  Fotografija na plakatu postaje
aktuelna pojavom E. Maknajta
Kaufera(E. McKnight Kauffer)
koji odbacuje staro i koga
najviše zanima korišćenje
fotografije u plakatu. Kaufer je
izgradio svoj sopstveni svet
plakata. On je otvorio nove
vizuelne avenije i pozvao
javnost da mu se pridruži.
Mora se priznati da, bar u
početku, nije bilo mnogo onih
koji su zurili da mu se priključe;
čuvari javnog ukusa — oni čiji
je posao bio da naručuju
plakate od umetnika — bili su
sumnjičavi. Kaufer je
eptimizovao "moderni" stil;
britanska javnost, bila je
sumnjičava.

16.  U Desauu, Valter Gropius je
osnovao novu Bauhaus. Odavde
je, sve dok nacionalsocijalistička
vlada nije zatvorila Bauhaus,
 nastavio da širi svoj uticaj ne
samo na grafički dizajn nego i na
čitavi spektar umetnosti,
arhitekture i industrijskog dizajna.

17.  Gropius je stavio tačku na besmislene ukrase; on je zahtevao
potpun prekid sa klišeima i nadmenostima iz prošlosti.
Vraćajući se na prve principe, on je podsticao
pojednostavljeni pristup rešenju plakata potpunim
preispitivanjem prirode njegovih problema. Grafički umetnik,
kao arhitekta, urbanista i industrijski dizajner, prihvatio je ovo .

18.  U 20. veku različiti stilovi i
strujanja odrazili su se i na
oblikovanje plakata. Mnogi
umetnici su često koristili
fotomontažu. Osim u
reklamne, pojedini politički
angažovani umetnici
upotrebljavali su plakat pre
svega u propagandno-
političke svrhe.
Posle Drugog svetskog rata
litografiju kao tehniku
štampanja u velikoj meri je
zamenio postupak ofsetne
štampe čime su se otvorile
mogućnosti za veći spektar
boja i finije nijansiranje.

19.  S napretkom fotografskog plakata kretanje prema "timskom
plakatu", koji su već uveliko prihvatile posleratne reklamne agencije,
doslo je u fazu punog razvoja.
Mnoge od ovako proizvedenih slika bile su izvanredni primeri svoje
vrste, ne samo sa fotografskog gledišta, već i kao grafičke
reprodukcije.

20. Razni tipovi fotografija na plakatima: