1. Увод у н еурофизиологију - НЕРВНИ СИСТЕМ- Функционалне одлике Нервна ћелија, нервни импулс, синапса Рецепторно-ефекторни систем

6. НЕРВНА ЋЕЛИЈА И НЕРВНИ ИМПУЛС

8. Нервна ћелија Тело нервне ћелије (сома, перикарион) – метаболички центар Дендрити – разгранати протоплазматични наставци. Нервно влакно (аксон) – дужи наставак нервне ћелије. Завршава се синаптичким проширењем преко којег нервна ћелија ступа у синапсу са другом ћелијом пријемни региони главни предајни регион

16. Запис акционог потенцијала

17. Фазе акционог потенцијала : Промене потенцијала мембране током акционог потенцијала (3) Нисходна фаза ( реполаризација ) , током које се потенцијал враћа ка нивоу потенцијала мировања. Калијумови канали су отворени, калијум излази из ћелије. У тренутку достизања тог нивоа, запис се не завршава, већ прелази у (4) Фаза накнадне хиперполаризације - потенцијал се спу шта мало испод нивоа потенцијала мировања, у домен хиперполаризације , пре него што се поново врати на потенцијал мировања. Калијумови канали су спорији, па калијум и даље излази из ћелије. Потенцијал мировања се успоставља захваљујући Na/K пумпи. Запис АП започиње хоризонталном линијом у нивоу вредности потенцијал а мировања . (1) Кратко након стимулације, уочава се фаза препотенцијала - почетно смањење поларизованости мембране од свега неколико миливолти. (2) Усходна фаза (деполаризација) - потенцијал мембране се смањује према вредности 0 mV, а затим се накратко и инвертује, достижући позитивну вредност. Волтажно зависни канали за натријум су отворени, натријум улази у ћелију. Тај обрт потенцијала, назива се пребачај , а његова максимална вредност – шиљак акционог потенцијала. У овом тренутку, натријумови канали се затварају, а калијумови отварају.

21. СКОКОВИТО ПРОВОЂЕЊЕ АКЦИОНОГ ПОТЕНЦИЈАЛА Најбржа влакна су мијелинизирана . Наиме омотач од Шванових ћелија представља изолацију , те на местима која су покривена њма , нема провођења АП , али промена потенцијала “ прескаче ” шванове ћелије и дешава се у Ранвијеровим сужењима , што доприноси повећању брзине .

22. Категоризација нервних влакана према дебљини влакна и брзини tip vlakna Dijametar (  m) Brzina (m/s) Nervni završeci A  12 – 20 72 – 120 Vlakna proprioceptora skeletnih mišića, motorna vlakna skeletnih mišića A  5 – 12 30 - 70 Senzitivna vlakna za dodir i mehanički pritisak; vlakna koja polaze sa tetiva A  3-6 15 – 30 Motorna vlakna mišićnih vretena B  3 4 – 15 Preganglijska vlakna autonomnog sistema C 0.3 – 1.3 0.5 – 2.5 Aferentna vlakna interoceptora Simpatička vlakna

23. СИНАПСЕ

29. РЕФЛЕКСИ

36. Рецептори

40. Механорецептори

41. Хеморецептори

42. Фоторецептори