Psihološka prva pomoc
•Télécharger en tant que PPTX, PDF•
4 j'aime•5,501 vues
Prezentacija, priručnik i vodič za pomagače iz oblasti psihološke pomoći nakon poplava i drugih katastrofa.
Recommandé
Contenu connexe
Tendances
Tendances (20)
Similaire à Psihološka prva pomoc
Similaire à Psihološka prva pomoc (20)
Psihološka prva pomoc
- 1. Psihološka prva pomoć -vodič za volontere dr Zoran Ilić, spec psihijatrije dr Aleksandra Bubera, spec psihijatrije 1
- 2. Ciljevi psihološke prve pomoći • Saosećajan i neugoržavajući kontakt • Sigurnost • Smirenje preživelih i emocionalna orijentacija • Zadovoljenje potreba i smirenje briga • Davanje informacija • Uključenje u mrežu socijalne podrške • Podrška adaptivnim mehanizmima preživljavanja , osnaživanje 2
- 3. Profesionalno ponašanje • Raditi samo u okviru svojih ovlašćenja i stručnosti. Prvo ne naškoditi! • Biti smiren, uljudan, organizovan, i koristan • Biti uočljiv i dostupan • Poverljivost - ne govorite drugima o onome što ste čuli • Osetljivost na kulturnu i drugu različitost 3
- 4. Normalizujte • Šok , neverica i zgranutost su normalne reakcije do nedelju dana posle • U ovom stadijumu ljudi imaju tendenciju da misle suženo i neefikasno o svom preživljavanju, što može izazvati krivicu preživelih • Neki ljudi osećaju gubitak, tugovanje, ljutnju, anksioznost i depresiju i osećanja mogu postati intenzivna i ponekad nepredvidljiva • Primetan je poremećaj apetita i spavanja, oni će se smanjiti onog trenutka kada ljudi počnu ponovo da se osećaju bezbedno • Emocionalizovati telesne simptome ako su jasno vegetativne reakcije na traumu, a ne znak povrede i bolesti • Edukujte ih u par rečenica da se sve, pogotovo neprijatne emocije osećaju u telu zbog pripreme tela na reakcije bežanja, borbe ili smrzavanja (fight, flight, freeze) 4
- 5. Nivo 1 Uverite ih da su sada bezbedni • Pomozite im da zadovolje bazične potrebe – sklonište, hrana, voda, medicinska pomoć • Obezbedite kratke, tačne i ponavljane informacije kako da zadovolje bazične potrebe Smirujte • Slušajte ljude koji žele da ispričaju svoju priču i zapamtite da nema pravog i pogrešnog načina kako “treba” da se osećaju • Dajte tačne informacije o katastrofi i naporima koji se preduzimaju za saniranje i pomoć 5
- 6. Nivo 1 nastavak Promovišite samoefikasnost i efikasnost zajednice • Angažujte ljude da traže zadovoljenje svojih potreba, da se brinu o njima podržavajte sposobnosti pojedinaca da se izbore sa situacijom (coping skills) Promovišite povezanost • Pomozite ljudima da kontaktiraju rodbinu i prijatelje • Ako je moguće porodice držite na okupu • Decu uvek držite zajedno sa roditeljima ili drugim bliskim rođacima kad god je to moguće Promovišite nadu • Nađite način da podržite prirodnu otpornost na stres 6
- 7. Uključuje ljude koji: • Ne počinju da se osećaju bolje nakon nekoliko nedelja • Još se osećaju anksiozno i pod sitresom • Njihove reakcije ometaju funkcionisanje u svakodnevnom životu • Koji trebaju da razviju specifične veštine i sposobnosti za dalji život Njima se pruža pomoć za psihološki oporavak i za većinu ljudi će to biti dovoljno, ali neki će morati dobiti i pomoć nivoa tri Nivo 2 7
- 8. Nivo 2-Veštine psihološkog oporavka • Identifikujte probleme, brige i potrebe koje osobu najviše pritiskaju Jačanje veština za rešavanje problema • Naučite ih da podele problem u manje korake • Postavljajte im pitanja o cilju i mogućim opcijama • Pitajte ih o prednostima svake od opcija • Alternative ako ne uspe iz prve • Pohvalite konstruktivna rešenja, ako nisu dobra pitajte:“šta još...?“ Promovišite pozitivne aktivnosti • Ohrabrite ljude da planiraju i učestvuju u pozitivnim, smislenim aktivnostima i tako ostvare kontrolu nad životom 8
- 9. Veštine psihološkog oporavka- nastavak Upravljajte reakcijama • Učite ih tehnikama relaksacije npr. Progresivna mišićna relaksacija • Kako da verbalizuju emocije • Kako da hendluju okidače koji imaju veze sa katastrofom Promovišite konstruktivno razmišljanje • Naučite ljude da razumeju kako način razmišljanja utiče na emocije i da zamene destruktivne sa konstruktivnim mislima Uspostavljanje zdravih socijalnih veza • Pomozite ljudima da identifikuju podržavajuće pojedince iz okoline i da izgrade mrežu podrške 9
- 10. Kada uputiti psihijatru/ psihoterapeutu /iskusnom psihologu? • Još uvek se oseća uznemireno većinom vremena • Ispoljava ponašanje drugačije nego pre • Ima teškoće u svakodnevnom funkcionisanju • Pogoršanje po pitanju veza • Zloupotrebljava supstance • Ima uznemiren ili poremećen san • Nastavlja da priča o događaju posle 4 nedelje • Ne može da uživa i izgleda otupelo ili povučeno 10
- 11. Neka ponašanja koje treba izbegavati • Nemojte pretpostavljati šta doživljavaju ili šta su prošli • Nisu svi traumatizovani • Većina akutnih reakcija su razumljive i normalne • Ne etiketirajte “simptomi”, “dijagnoza”, „patologija“, „pacijent“ • Ne patronizovati ili se fokusirati na bespomoćnost, slabosti, greške ili invaliditet. Usredsredite se na ono što osoba čini da bude efikasna • Nemojte pretpostaviti da svi preživeli žele da razgovaraju ili treba da razgovaraju sa vama. Često zaštitiničko i mirno prisustvo je dovoljno da se pogođene osobe osećaju sigurnijima • Ne radite “debrief” tražeći detalje o tome šta se dogodilo Nemojte nuditi neproverene informacije 11
- 12. Osnovne tehnike komunikacije sa evakuisanima 1. Uspostavljanje raporta - mosta poverenja 2. Postavljanje pitanja 3. Aktivno – reflektivno slušanje 4. Davanje informacija 12
- 13. Korak1 RAPORT most poverenja •Sličnost-verbalna i neverbalna •Predstavljanje i traženje dozvole •Afirmacija vrednosti (argumentovana) i validacija 1.Uspostavljanje raporta 13
- 14. Kontakt očima! Facijalna ekspresija - bez drame Gestovi – pokreti - prilagodite se i povremeno klimnite glavom Poza i orijentacija tela - ugao od 45 stepeni, blago nagnuto prema sagovorniku Blizina – što je za nekog predaleko za nekog je preblizu - 1m Brzina govora - ako ste brži od sagovornika usporite, ako ste sporiji, ubrzajte Budite smireni i strpljivi Izbacite žargon Neverbalna i verbalna sličnost i podrška 14
- 15. Validacija • Verovatno najvažnija podrška koja se može pružiti osobi u krizi • Predstavlja prenos podrške da je u redu to što osoba oseća i da osoba nije sama, jer se mnogi u takvoj situaciji slično osećaju • Potvrditi (pohvaliti, potkrepiti) njen pokušaj i napor koji ulaže da se izbori sa situacijom iako krize stvaraju osećanje neadekvatnosti • Uveravati da osoba može proći kroz težak period i krizu i da zaslužuje pomoć 15
- 16. Afirmacija • “Drago mi je da ste odlučili da razgovarate sa mnom.” • “Zvučite kao veoma (jaka, brižna, osetljiva) osoba.” • “Drago mi je da ste odlučili da potražite pomoć, jer je vi zaslužujete.” • “Imate dobar smisao za humor, to je dobar način dase izađe na kraj sa nekim problemima.” Jednostavni, direktni iskazi koji ulivaju samopouzdanje, nadu, umirenje Izjave treba da budu iskrene i argumentovane inače se ruši poverenje 16
- 17. Nemojte im govoriti: • Znam kako se osećate • Hajde da pričamo o nečem drugom. • Vi ste dovoljno jaki da se nosite sa ovim • Ono što nas ne ubije čini nas jačim • Uskoro ćete se osećati bolje • Uradili ste sve što ste mogli • Treba da se opustite • Dobro je da ste živi • Moglo je biti i gore • Jednog dana ćete imati odgovor 17
- 18. 2.Predstavljanje i traženje dozvole za razgovor • Dobar dan. Ja sam ___________ volonter. Razgovaram sa ljudima da vidim kako su i da vidim da li mogu da pomognem na bilo koji način. Da li je u redu da porazgovaramo nekoliko minuta? Mogu li da saznam kako se zovete? Gospođo Petrović, pre nego što porazgovaramo, da li postoji nešto što vam je trenutno potrebno, voda ili voćni sok ? 18
- 19. Zatvorena: zatvaraju komunikaciju i podsećaju na islednički razgovor - u sebi imaju li. Pomažu da se započne konverzacija i da se sumira napredovanje Otvorena pitanja stvaraju poverenje i obično počinju sa: KAKO, ŠTA, NA KOJI NAČIN, KO, KADA, GDE • Izbegavajte pitanja ZAŠTO. • Postavite pitanje i slušajte 19 3.Otvorena pitanja
- 20. Otvorena pitanja počinju sa: • Opisom, subjektivnom izjavom, „ja rečenice“ koje ostavljaju mesta da je to naš doživljaj, ali da to ne mora biti tačno i nije tvrdnja: Izgledaš mi... Vidim da si... Kao da su ti...Kako si stvarno? ...Šta se događa?” • Uputstvom da se nešto opiše: “Opišite mi molim vas šta vam se dogodilo? ...Šta vam pomaže da... Šta mislite o... Šta se dogodilo vama...njemu? • Reflektivnim pitanjima: Kada biste vi pokušali da... Kako mislite da bi ste reagovali? • Šta mislite (osećate) da će to za vas značiti? • Pitam se šta mislite o....? “Trik” je navesti osobu da sama postavi otvoreno pitanje, što ispitivaču daje oslonac da govori o čemu god želi. Način da se osoba navede da postavi otvoreno pitanje je zainteresovanost nedovršenom pričom ili navođenjem koristi 20
- 21. Kao da ste zbog toga zabrinuti uznemireni tužni Ako sam tačno razumeo glavne stvari zbog kojih ste zabrinuti su Ovo su glavne ideje koje ste naveli… Drugim rečima… Shvatio sam da… Ako sam dobro razumeo šta ste rekli… Izvinite što vas prekidam, samo da proverim da li sam vas razumeo… SUMIRANJE- ponoviti ključne teze EMPATSKA REFLEKSIJA- Povezati uzrok stanja i osećanja- straha, besa i tuge 7 PARAFRAZIRANJE svojim rečima prepričati 4.Aktivno- reflektivno slušanje
- 22. 5. Pružite informacije Šta je sledeći korak Šta je učinjeno da im se pomogne Šta se trenutno zna o događaju Dostupne usluge Uobičajene reakcije na stres Samolečenje, briga o porodici , i prevladavanja nedostatka informacija: Procenite da li i kada dati informacije. Da li je pojedinac u stanju da shvati šta je rečeno i da li je spreman da čuje sadržaj poruka? Nemojte da uveravate ljude da su bezbedni ako nemate činjenice. 22
- 23. Kako sa onima kojima su bliski nestali ili umrli? • Mogu osećati bes, krivicu, optuživati, poricati • Mogu oscilirati između sigurnosti da su živi i očaja i bespomoćnosti • Uverite ožalošćenu osobu da je proces tugovanja razumljiv i očekivan • Koristite ime osobe umesto „preminuli“ • Recite im da će verovatno osećati tugu, ljutnju ili doživljaj usamljenosti i ako traje predugo ili je nepodnošljivo da treba da se obrate doktoru • Možete reći: Važno je da znate da svi članovi porodice mogu imati različite načine da ispolje tugu. Neki ne mogu da plaču, dok drugi mogu da plaču mnogo. Ne bi trebalo da se osećaju loše zbog toga ili da misle da nešto nije u redu sa njima. Ono što je najvažnije je da poštujemo različite načine na koje se ljudi osećaju i pomognemo im u danima i nedeljama koje predstoje 23
- 24. Sindrom izgaranja • Rad spasilačkih ekipa i urgentnih službi se karakteriše dugim periodima rada bez odmora, novim i nepredvidljivim situacijama koje iziskuju posebnu fizičku spremnost i agilnost i to najčešće u uslovima pomanjkanja osoblja • Pomozite sebi da biste mogli da pomognete drugima 24
- 25. Kognitivne reakcije • Mentalna konfuzija • Problemi koncetracije • Problemi pažnje • Problemi pamćenja • Problemi mišljenja • Smanjena perceptivna aktivnost • Stereotipno procenjivanje ljudi 25
- 26. Emocionalne reakcije • Šok i zapanjenost • Zavisnost i potrebu za timskom podrškom • Emocionalna iscrpljenost • Emocionalna krutost • Hipersenzitivnost • Povlačenje u sebe • Tuga, pesimizam, depresivnost • Osećanje beznadežnosti • Osećanje bespomoćnosti • Osećanje gubitka 26
- 27. Fizički simptomi • Hronični zamor • Česte glavobolje • Bol u leđima • Neodređeni fizički bolovi • Nesanica • Malaksalost • Gastrointestinalni bolovi 27
- 28. Brinite o sebi! • Redovno spavajte, održite ritam i rutinu spavanja i ishrane (doručak je naročito važan) • Fizička aktivnost, dovoljno tečnosti, izbacite alkohol, smanjite pušenje • Postavite granice i odredite trajanje razgovora uz pravljenje pauza • Parcijalno se identifikujte sa preživelim • Nađite vremena za sebe. Ne zaboravite zadovoljstva, napravite dobar balans u toku dana • Dozirajte svoje učešće i čuvajte se za duži period. • Obezbedite edukaciju i superviziju stručnjaka 28
- 29. Literatura • Psychological trauma and PTSD: A review,Raymond B. Flannery, Jr.,PhD • Guidelines for provision of psychological support to people affected by the floods, Australian Psychological Society • Psychological First Aid Field Operations Guide 2nd Edition National Child Traumatic Stress Network, National Center for PTSD 29
Notes de l'éditeur
- Rešavanje problema (1) – Tehnika koja omogućava nošenje sa teškoćama koje uobičajeno rezultuju simptomom – Zahteva planiranje i realizaciju korak po korak (neophodno je odmeriti svaki korak i neizostavljati ni jedan, kao penjanje uz liticu) – Koraci • Definicija problema • Što više mogućih (alternativnih) rešenja • Procena efektivnosti (konsekvenci) svake alternative; • Izbor jednog (ili kombinacije) rešenja; Moje rešenje je..... Rešavanje problema (2) – Planiranje “korak po korak” • Raspitati se o .... • Zvati..... • Isplanirati kako stići do ...... • Šta poneti? • Alternative ukoliko ne uspe iz prve • Pohvaliti sebe za dobar plan i zabavu • Zapisati misli tokom i nakon izvršenja – Realizacija – Razmatranje realizovanih koraka i odlučivanje šta može biti bolje isplanirano
- ONE: Humanizing the Rescue Operation The rescue operation can be made more responsive to both survivors’ and rescuers’ psychological needs if their feelings are recognized. Psychologists encourage open, honest expression of emotions as a self-protection mechanism. To avoid "emotional overload," survivors and rescuers should be allowed to express their feelings openly as long as doing so does not interfere with the rescue. Listen, but try not to take ownership of others’ feelings.
- Jedna od stvari koje razlikuje koučing dijalog od svih drugih razgovora na radnom mestu je broj i vrsta pitanja od strane menadžera.. Ovo može da zvuči čudno u našoj informacijama preopterećenom kulturi u kome se svi učili da je znanje moć, ali to je istina. Coaching uključuje stav zaposlenih (poverenje, odlučnost, duh, itd) i postoji samo jedna osoba koja može da promeni bilo šta o stavu-sam saradnik! Da bi osoba bila efikasna, ne možete reći kako da se čovek oseća, ne može da daje savete za motivaciju, ne možete predložiti da osoba ojača. Jedini način da se pomogne je-ER osobe poboljšaju svoj stav i time dostići viši nivo efikasnosti je stvaranjem dijaloga koji ih vodi ka svest i akciji. Ovaj dijalog nije stvorio govori, ali pitam. Ako ste poput većine ljudi, rečeno od strane nekog drugog kako da promenite vaš stav ne deluje. Mi smo svi jedinstvena bića sa različitim okidačima. Šta radi za jednu osobu ne mora da radi za drugog. Da bi promenili stav, moraju da ga otkriju za sebe. Predlozi drugih ljudi mogu biti od pomoći, i oni su obično dobronamerni, ali oni ne rešavaju problem. Ovo je mesto ge počinju pitanja!
- Srma Consulting, Kneza Miloša 58, www.srma.co.yu, tel: 361 1972
- It is important to know that each family member may express their Child grief differently. Some may not cry, while others might cry a lot. Family members should not feel badly about this or think there is something wrong with them. What is most important is to respect the different ways each feels, and help each other in the days and weeks ahead