Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Kičmena moždina, Biologija, Isidora Milenković, III-5, Jasmina Miljković, Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"

1. Kičmena moždina
(lat. Medulla spinalis)
Učenik: Isidora Milenković III5
Profesor: Jasmina Miljković
Predmet: Biologija
Škola: Prva niška gimnazija ”Stevan Sremac”

2. • Evolutivno najstariji deo centralnog nervnog
sistema.
• Pruža se celom dužinom tela.
• Smeštena je u kičmenom kanalu.
• Spolja je beličaste boje, valjkastog oblika.

4. SIMPATIKUS I PARASIMPATIKUS
• Autonomni nervni sistem ili vegetativni nervni sistem je
deo nervnog sistema koji reguliše funkcije unutrašnjih organa.
Autonomni nervni sistem obuhvata centre u kičmenoj
moždini,moždanom stablu i hipotalamusu. Ovaj sistem deluje
nesvesno. Senzorni signali ulaze u pomenute centre sa
periferije, a iz centara se šalju refleksni odgovori nazad u
visceralne organe, čime se reguliše njihova aktivnost.
Zahvaljujući ovom sistemu organizam je u stanju da za vrlo
kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spoljašnje i unutaršnje
sredine npr. da za par sekundi udvostriči srčanu frekvenciju
ili krvni pritisak. Eferentni signali se prenose do organa putem
dva sistema : simpatičkog i parasimpatičkog.

5. • Simpatički i parasimpatički sistem su dve
komponente autonomnog nervnog sistema sa
pretežno suprotnim funkcijama.
• Simpatički nervni sistem ubrzava procese, otpušta
noradrenalin.
• Parasimpatički nervni sistem usporava procese,
otpušta acetilholin.

7. Raspored sive i bele mase
• Na preseku kičmene moždine razlikuju se siva i bela masa.
• Siva masa ima oblik leptira i na njoj se razlikuju prednji ili motorni rog,
zadnji ili senzitivni rog, dok se u bočnim rogovima nalaze vegetativne
nervne ćelije. Ovi rogovi sive mase međusobno su povezani sa
centralnom sivom supstancom u kojoj se nalazi centralni kanal.
• Bela masa podeljena je na tri snopa: ventralni, lateralni i dorzalni.
Čini je veliki broj mijelinskih nervnih vlakana grupisanih u nervne
puteve, koji mogu biti uzlazni i silazni.

8. Refleksna funkcija kičmene moždine
• Ostvaruje se tako što se u kičmenoj moždini nalaze centri niza
različitih refleksa. Najvažniji su:
• Elementarni refleksi (refleksi savijanja i opružanja mišića
ekstremiteta).
• Mišićni tonus ( svi mišići se nalaze u stanju napona jer se do njih iz
kičmene moždine stalno šalju impulsi koji ih nadražuju ;
propriorecptori, koji se nalaze u mišićima i tetivama, stalno šalju
impulse do kičmene moždine, a iz nje motornim vlaknima impulsi
idu do mišića što izaziva njihov stalan tonus).
• Vazomotorni refleks (širenje i sužavanje lumena krvnih sudova).
• Refleksi mokrenja i defekacije

9. Provodna funkcija
Ispoljava se u provođenju impulsa u dva pravca, od periferije ka
mozgu i obrnuto, pa se razlikuju dva tipa provodnih puteva:
• Uzlazni – smešteni u zadnjim i bočnim vrpcama, provode impuls od
kičmene moždine ka višim delovima CNS-a, moždanom stablu,
malom mozgu i kori velikog mozga, ovim putevima predaju se sve
informacije koje primaju receptori.
• Silazni – smešteni u prednjim i bočnim vrpcama kičmene moždine,
preko njih kičmena moždina prima impulse od viših delova CNS-a
koji aktiviraju ili inhibiraju motorne neurone ; rezultat toga je
promena aktivnosti radnih organa: skeletnih mišića i unutrašnjih
organa, u ove puteve spada piramidalni put.

10. Piramidalni put
• Piramidalni ili kortikospinalni put ( lat. Tractus corticospinalis) je
najvažniji motorni put, kojim se ostvaruje voljna kontrola funkcije
skeletnih mišića.
• Nervne ćelije čiji aksoni čine piramidalni put nalaze se u motornim
oblastima kore velikog mozga. Najdeblja vlakna piramidalnog puta su
aksoni Becovih, piramidalnih ćelija, koje se nalaze samo u
primarnom motornom korteksu.
• 80% vlakna se ukršta u donjem delu produžene moždine, 20% se ne
ukršta u produženoj moždini već nastavlja da se pruža ipsilateralno u
vidu prednjeg kortikospinalnog puta, međutim ta vlakna se kasnije
ukrštaju u kičmenoj moždini, u vratnom delu.
• Glavna funkcija je ostvarivanje voljne kontrole motorike, kao i nekih
finih pokreta.
• Oštećenje piramidalnog puta dovodi do paralize suprotne strane tela.

11. Piramidalni put

12. Spinalni šok
• Ako dođe do prekida veze između mozga i bilo kojeg dela kičmene
moždine, dolazi do spinalnog šoka, odnosno gubljenja svih
refleksa ispod mesta preseka, centri smešteni iznad tog mesta
nastavljaju sa funkcijama.
• Ako dođe do povrede kičmene moždine u vratnom delu kičme može
da dođe do kompletne oduzetosti svih ekstremiteta (kvadriplegija), a
ako dođe do povrede kičmene moždine u grudnom ili slabinskom
delu kičme dolazi do oduzetosti donjih ekstremiteta (paraplegija).

13. Literatura:
• Konjević R, Cvijić G, Đorđević J, Nedeljković N. Biologija za III
razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. Zavod za
udžbenike, Beograd. (2004-2011).Str.126-127.
• Parker S. The human body book. DK. London, New York,
Melbourne, Munich, Delhi. 2007.Str.80-82.
• Banović D. i saradnici. Traumatologija koštano-zglobnog sistema.
ZUNS Beograd, 1998. str.217-225.
• “Bionet škola”, Wikipedia.