L154 - Računarstvo i informatika - Računarske mreže - Aleksandra Ranđelović - Nataša Stojković

1. Računarske mreže
► Učenik: Ranđelović Aleksandra
► Škola: Aleksinačka gimnazija
► Predmet: Informatika
► Profesor: Nataša Stojković

2. Racunarske mreze sa
Racunari se povezuju u racunarske mreze
ciljem:
>> zajednickog koriscenja hardvera
(diskova,stampaca I drugih uredjaja);
>> zajednickog koriscenja podataka u
datotekama;
>> razmene podataka medju korisnicima;
>> komunikacija medju korisnicima i
>> zajednickog rada korisnika na nekim
poslovima.
Svaki racunar (ili drugi uredjaj) prikljucen u mrezu
naziva se cvor.

3. -Podela racunarskih mreza
► Racunarske mreze mogu se podeliti na razne nacine,u
zavisnosti od toga da li se posmatra:
► >> povrsina koju pokriva mreza;
► >> nacin povezivanja racunara u mrezi (topologija);
► >> nacin komunikacije racunara u mrezi (logicka
organizacija) ili
► >> odnos medju cvorovima u mrezi.
► Prema povrsini na kojoj se nalaze racunari u
mrezi,mreze mogu biti:
► >> lokalne racunarske mreze – LAN ( Local Area
Network),
► >> globalne racunarske mreze – WAN (Wide Area
Network).

4. Lokalne racunarske mreze
► Lokalna racunarska
mreza je mreza koja
je ogranicena na
jednu zgradu,ili
grupu zgrada.U njoj
su racunari obicno
povezani
kablovima.Lokalna
racunarska mreza
moze da se sastoji od
dva-tri racunara u
jednoj prostoriji, ali
moze da ima i
nekoliko stotina
racunara
rasporedjenih u vise
zgrada.

5. -Mreze tipa klijent/server
Ove mreze imaju dve vrste cvorova: klijente (client) I
servere (server).Klijent je racunar koji koristi resurse
mreze.Server je racunar koji ima resurse koje stavlja na
raspolaganje klijentima.
Tako se,na primer,racunar na koji su prikljuceni jedan
ili vise stampaca koje korisnici prikljuceni na mrezu
mogu da koriste za stampanje naziva print
server,racunar na cijim su diskovima uskladistene
datoteke sa podacima koji se stavljaju na raspolaganje
korisnicima naziva se fajl server,racunar sa modemima
preko kojih se pristupa mrezi modem server,i.t.d..

6. Globalne racunarske mreze
Globalne racunarske mreze – WAN (Wide Area Network),povezuju racunare
koji su geografski razdvojeni.Nekada su u podeli postojale I gradske
racunarske mreze – MAN (Metropolitian Area Network).
Prema odnosu medju cvorovima u mrezi mogu biti:
>> klijent/server (client/server) i
>> ravnopravne mreze (peer-to-peer networks).

7. Ravnopravna mreza(peer-to-peer)
► Kod ovih mreza,kao sto im i ime kaze,ravnopravni
su svi cvorovi (racunari). Svaki racunar moze da
funkcionise I kao klijent I kao server.To znaci da
svaki racunar u ovoj mrezi moze da koristi resurse
drugih racunara,kao I da koristi svoje resurse
zajedno sa drugim racunarima.
► Medjutim,ova mreza moze I da se konfigurise tako
da neki racunari samo dele svoje resurse sa drugim
racunarima dok drugi samo koriste resurse drugih
racunara.Ipak,cak I u ovakvoj situaciji mreza
ostaje ravnopravna jer se svaki racunar u mrezi
administrira individualno.

8. Topologija racunarskih mreza
► Topologija mreze nastaje geometrijskim uredjenjem
veza I cvorova koji cine mrezu.Veza (linija,kanal)
predstavlja komunikacioni put izmedju dva cvora.Cvor
se u topologiji definise kao krajnja tacka neke grane
mreze ili kao zajednicki prikljucak na dve grane u mrezi
ili na vise njih.Hardver I softver svakog cvora odredjeni
su funkcijama I ucescem toh cvora u mrezi.
► Cvorovi komuniciraju medjusobno na osnovu
odredjenih fizickih I logickih veza.Fizicku vezu cini neki
od pomenutih komunikacionih medijuma (najcesce
kabl).Logicka veza znaci da dva cvora mogu da
komuniciraju bez obzira da li medju postoji fizicka veza.
► Prema topologiji racunarska mreza moze imati:
► >> zvezdastu topologiju,
► >> prstenastu topologiju,
► >> topologiju magistrale i
► >> hibridnu topologiju.

9. Zvezdasta topolgija
►U topologiji zvezde (star) postoji
centralni cvor na koji su povezani svi
drugi cvorovi.Prednost zvezdaste
topologije je sto je lako dodati nove
cvorove u mrezu,kao I to sto
iskljucivanje iz mreze nekog cvora zbog
kvara ne utice na rad ostalih
cvorova.Nedostatak je sto u slucaju
kvara na centralnom cvoru citava mreza
ne funkcionise.

10. Prstenasta topologija
► U topologiji prstena (ring) svaki cvor je povezan sa dva
susedna cvora tako da veze cine kruznu
konfiguraciju.Poslata poruka putuje od cvora do cvora u
prstenu.Svaki cvor mora da bude sposoban da prepozna
svoju vlastitu adresu I primi poruku.Pored toga,svaki
cvor mora da ima mogucnost I da prosledi poruku koja
je namenjena nekom drugom
cvoru.Poruke,najcesce,idu samo u jednom smeru,da se
izbegne njihov sudar.
► Prednost mreze je u tome sto su putevi poruka
odredjeni konfiguracijom mreze,tj. poruka automatski
putuje do sledeceg cvora u njoj.Nedostaci su: tesko
dodavanje novih cvorova (jer se prilikom dodavanja
novog cvora koji mora da bude povezan sa dva susedna
cvora prekida rad mreze),kvar na nekom cvoru,aktivnoj
komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije
prstena uvek dovodi do prekida rada cele mreze.

11. Topologija magistrale
► Kodtopologije magistrale (bus) svi cvorovi su
vezani pojedinacno na magistralu preko koje se
uspostavlja komunikacija medju njima.Prednost
ove mreze je sto je lako dodavati ili uklanjati
cvorove iz nje,kao I to sto,ako bilo koji cvor na
mrezi prestane sa radom to nema uticaja na
ostale cvorove I rad celokupne mreze.Mreza
prestaje sa radom,jedino u slucaju da dodje do
prekida na magistrali ili aktivnim
komponentama magistrale (pojacavaci).

12. Hibridna topologija
► Hibridna topologija je nespecificna I njen oblik moze
u velikoj meri da varira od jedne konfiguracije do
druge.Kod ove topologije,osim veza karakteristicnih
za druge topologije,postoje I dodatne veze medju
nekim cvorovima.
► Dodatne veze su obicno determinisane ekonomskim
razlozima.Sa tehnicke strane,danas se kod nas,u
lokalnim mrezama najcesce koristi kombinacija
topologije magistrale I zvezdaste topologije.Pri tome
se cvorovi koji su direktno vezani na magistralu
koriste kao zvezdista (centralni cvorovi) na koja se
vezuju drugi cvorovi prema topologiji zvezde.

13. -Razmena podataka
► Podaci koji se salju iz jednog cvora u mrezi drugom cvoru dele
se na mestu predaje I pakuju u pakete.U nekim mrezama,na
primer eternetu,ovakvi paketi se zovu datagrami.Datagrami
nezavisno putuju kroz mrezu do mesta prijema, pri cemu ne
stizu na mesto prijema ni istim redosledom,a mozda ni istim
putevima.Na mestu prijema po pristizanju svih
paketa,raspakuju se paketi I sastavljaju poslati podaci.U
slucaju da neki paket ne stigne,ili stigne ostecen, trazi se da
cvor koji ga je poslao posalje nove kopije.
► Svaki paket se obicno sastoji od: polja preambule
(identifikatora) paketa, adrese odredista,adresa
posiljaoca,oznake tipa podataka u paketu,samih podataka koji
se prenose I okvira za proveru ispravnosti prijema.Sva polja
imaju fiksnu duzinu,osim polja sa podacima,koje moze da bude
razlicite duzine pri cemu su definisane najmanja I najveca
duzina

14. Logicka organizacija mreze
Prsten sa zetonom (token ring)
Prsten sa zetonom je najcesci nacin upravljanja komunikacijom kod prstenaste
topologije mreze,a koristi se i kod magistralnih topologija.Zeton (token) predstavlja
mehanizam kojim se kontrolisu redosled i pravo racunara da koriste komunikacioni
kanal.
Zeton je specijalan niz bitova koji cirkulise u prstenu od cvora do cvora kada nema
prenosa poruke.Racunar koji je snabdevan zetonom ima ekskluzivan pristup mrezi za
prenosenje poruka,cime se izbegava mogucnost konflikta poruka razlicitih racunara.
Cvor koji zeli da posalje poruku zadrzava zeton i salje poruku.Cvorovi u mrezi
proveravaju poruku kada ih ona prolazi.Oni su odgovorni da prihvate paket koji je
upucen njima,odnosno da proslede paket upucen drugim cvorovima.Paket obicno mora
da obidje ceo krug dok se ne vrati do posiljaoca sa potvrdom prijema od prijemnog
cvora.Kad cvor zavrsi slanje poruke,on mora da vrati zeton nazad u cirkulaciju,cime
oznacava zavrsetak operacije i daje priliku drugim cvorovima da koriste kanal.Isti cvor
ne moze da salje dve poruke uzastopce.Na taj nacin se sprecava da korisnik zauzme
kanal.Ako cvor ne zeli da salje poruku kada zeton dodje do njega,prosledju je ga
sledecem cvoru u prstenu.

15. Eternet (Ethernet)
► Eternet je namenjen za kontrolu saobracaja u
topologiji magistrale i zvezde. U ovim mrezama,kao i
kod prstena sa zetonom,komunikacioni kanal u
jednom trenutku moze da koristi samo jedan
cvor.Komunikaciona linija ima specijalan signal,koji
se naziva nosilac (carrier),koji je prisutan na liniji i
kada nema prenosa podataka.Cvor koji zeli da posalje
podatke osluskuje da li je linija slobodna i,ako
jeste,salje paket.
► Moze da se dogodi,zbog vremena potrebnog da signal
putuje kroz mrezu,da dva cvora ustanove da je
magistrala slobodna u isto (ili priblizno isto) vreme i
da oba posalju svoje pakete.U takvom slucaju dolazi
do sudara dve poruke. Kada cvorovi detektujeu
sudar,prekidaju postupak slanja poruke i ponavljaju
swe od pocetka.Sto je manji broj sudara na mrezi,to
je mreza efikasnija.

16. Komunikacija u mrezi (protokoli)
► Svaka mreza sadrzi u sebi razlicite uredjaje.Velike
mreze obicno sadrze veliki broj racunara i drugih
uredjaja razlicitih proizvodjaca,koji rade sa razlicitim
programima i operativnim sistemima.Da bi se ostvarila
uspesna komunikacija ovih uredjaja i mreze,svi njeni
elementi moraju da se koriste nekim zajednickim
skupom pravila („da govore istim jezikom“).Drugim
recima,mreze zahtevaju standarde za komunikaciju:
► >> standardne protokole i interfejse koji ce
obezbediti zajednicke mehanizme za komunikaciju
medju razlicitim sistemima i
► >> standardan pristup projektovanju mreze – mreznu
arhitekturu – sto definise relacije i interakcije medju
servisima mreze i funkcijama preko zajednickih
interfejsa i protokola.

17. -Zastita mreza
► Da bi pristupio mrezi,svaki korisnik mora da ima otvoren radni nalog
na nekom od racunara (cvorova) mreze.Radni nalog otvara lice koje
upravlja radom mreze – administrator mreze.Kada se radi o velikim
mrezama, administrator mreze moze da ima i vise pomocnika za
razlicite poslove,pa tako tako otvaranje naloga,moze da prenese na
nekog od njih.
► Prilikom otrvaranja naloga korisnik dobija svoje korisnicko ime (user
name) pod kojim se prijavljuje na mrezu.S’obzirom na to da je ime
korisnika javno, osim korisnickog imena svaki korisnik na mrezi dobija
i lozinku (password).
► Prilikom prijavljivanja na mrezu,potrebno je uneti u prozor za dijalog
korisnicko ime i lozinku.Pri ukucavanju lozinke,ukucana slova se ne
pojavljuju na ekranu nego se,umesto njih,pojavljuju zvezdice (*) ili
tacke (buleti - · ).

18. ► Pored korisnickog imena i lozinke,prilikom otvaranja naloga
administrator mreze daje svakom korisniku i odredjena
prava.U radu u mrezi treba se strogo drzati pravila ponasanja
koja su propisana na mrezi ,kao i pravila lepog ponasanja.
► Za zastitu mreze od nedozvoljenog pristupa spolja zaduzen je
administrator sistema.On postavlja tzv. zastitini zid (firewall)
koji nedozvoljava pristup mrezi zlonamernim
korisnicima.Ipak,prilikom prijema podataka i neocekivanih
komunikacija sa drugim osobama treba biti oprezan i
preduzeti mere zastite i cilju sprecavanja prijema
virusa.Dobra je praksa da se svaki podatak koji posalje neki
drugi korisnik,pre otvaranja,uskladisti na disk i testira na
prisustvo virusa. Osim toga,na korisnickom racunaru treba biti
stalno ukljucen antivirus program.Kod ovih programa
potrebno je redovno obnavljati definicije virusa (posto se
svakodnevno pojavljuju novi virusi)....