L158 - Biologija - Sisari - Selena Dačić - Danijela Veljković

1. SISARI
(Mammalia)
Aleksinačka gimnazija
Dačić Selena
pr of. Veljković Danijela

2. Klasifikacija sisara:
• Sisari sa kloakom
• Torbari
• “Pravi sisari”

3. • Sisari su klasa kičmenjaka koju karakteriše
sposobnost ženke da proizvodi mleko koje služi za
ishranu mladunaca. Postoji oko 5500 vrsta sisara
svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46
redova.
• Sisari su potomci zverolikih gmizavaca
— pelikosaurija, koji su živeli na Zemlji pre oko 300
miliona godina. Prvi pravi sisari pojavili su se pre
otprilike 210 miliona godina, u doba dinosaurusa.
Postepeno su se razvile tri savremene grupe
sisara: torbari, kljunari i placentalni sisari. Od
prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih) životinja sisari,
nakon velikog izumiranja gmizavaca
krajem Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i
danas mnoštvo životnih formi živi u većini
ekosistema planeta Zemlje.

4. Sisari sa kloakom
• Ovi sisari su veoma malobrojni.
• Postoje dve vrste sisara:
dva roda mravinjih ježeva i
rod kljunara
• Nalaze se u Australiji i Novoj Gvineji.
• Kod sisara sa jednim telesnim otvorom
razmnožavanje se vrši preko kloake. To je
jedini telesni otvor preko koga se
izbacuje izmet. Mužjakov polni organ služi
isključivo za provođenje semena i na vrhu
je rascepljen. Od svih drugih sisara se
razlikuju u tome što ne rađaju žive mlade
nego legu jaja. Ona su mala prečnika 10 do
15 milimetara. Ženka leži na jednom do
troje jaja 10 dana.

5. Mravinji ježevi
• Telo mravinjih ježeva
pokriveno je kratkim
bodljama koje pokreće
snažna kožna
muskulatura. Majka
premešta podloženo
jaje u posebnu kesu,
koja se privremeno
formira, gde se jaje
inkubira.
• Živi u vodi.
• Ima pljosnati kljun koji
služi u pretrazi za
hranom. Njegove ženke
prave gnezda na
obalama reka u koja
polažu jaja.

6. Kljunari
• Kljunari (lat. Monotremata) su
red sisara čiji se mladunci rađaju
iz jajeta sa mekom ljuskom. Oni
se izlegu posle nekoliko dana, i
sisaju sve dok se u potpunosti ne
razviju.
• Kao i drugi sisari, kljunari imaju
brz metabolizam, telo im je
prekriveno dlakom i mladunce
hrane mlekom.
• Kljunari održavaju konstantnu
temperaturu tela.
• Kljunari su prema klasičnim
sistemima klasifikacije grupa
sisara koju karakteriše prisustvo
krzna, kljun, kožice za plivanje i
pljosnati rep. Njihovo krzno je
prilagođeno životu u vodi, a
mužjak luči otrov sličan
zmijskom. Kljunari plivaju
zatvorenih očiju, oslanjajući se
na senzore u kljunu kojima
otkrivaju električna polja koja
emituje njihov plen ispod vode.
Ovi kičmenjaci naseljavaju
Australiju i Tasmaniju.

7. Torbarski sisari
• Torbari su sisari koji rađaju
nepotpuno razvijene
mladunce. Mladunci se
rađaju u ranom stadijumu
razvoja. Žive u torbi
pričvršćeni za bradavicu
dojke dok ne odrastu. Neke
američke vrste torbara
nemaju ili imaju slabo
razvijenu torbu. Red torbara
– Marsupialia živi
u Australiji i u obe Amerike.
Neke vrste imaju primitivnu
placentu.
• Postoji oko 334 vrsta.
• Žive na raznim mestima:
kenguri žive na travnatim
zajednicama, dok kengur
penjač vodi specifican način
života, i kao i koale živi u
krošnjama drveća u
tropskim, vlažnim šumama.
Vombat, tasmanijski đavo i
oposum naseljavaju tople

8. Podela torbara:
Torbari se dele na 9 vrsta:
• Južnoamerički oposumi
• Torbarski miševi
• Torbarske krtice
• Torbarski mravojedi
• Bandikuti
• Oposumski pacovi
• Falangeri
• Vombati
• Kenguri i valabije

9. “Pravi sisari”
• Imaju složenu građu. Zovu se još i
placentalni sisari. U životnom ciklusu
najvećeg broja grupa “pravih sisara”
postoje dve generacije zuba (mlečni i
trajni zubi).
• Njihov način ishrane veoma je raznolik.
Posebno su specijalizovani pretkutnjaci i
kutnjaci biljojeda. Bubreg “pravih sisara”,
posebno onih koji nastanjuju izrazito suva
staništa, stvara koncentrovaniju mokraću
nego bubreg bilo koje grupe kopnenih
kičmenjaka. Na mozgu imaju cerebralnih
hemisfera.

10. Podela placentalnih
sisara:
• red bubojeda (krtica, jež),
• red primata (majmun, čovek)
• red ljiljaka (slepi miševi,
šišmiši)
• red zečeva (kunići)
• red glodara (dabari, veverice,
bodljikavo prase)
• red morskih lavova, foka i
morževa
• red kitova, delfina
• red kopitara (konji, nosorozi,
žirafe)
• red papkari (divlje svinje,
vepri)
• red surlaši (slonovi, mamuti)

11. Red bubojeda
• Bubojedi (Insectivora) su
red malih sisara u koju
spadaju ježevi, krtice i
rovčice. Mnogi bubojedi
su noćne životinje, koje
noću izlaze iz svojih
skrovišta radi hrane.
Imaju dugačke njuške i
vrlo oštro čulo mirisa
pomoću koga nalaze svoj
plen, kao na primer žabe.
Neki bubojedi se hrane i
borave na površini
zemlje, a neki, naročito
krtice, vode podzeman
način života.

12. Red primata
• Primat je bilo koji član
biološkog reda Primates, grupe
koja obuhvata lemure,
majmune i ljude.
• Svi primati imaju pet prstiju
(pentadaktilija) generalizovanu
zubnu formulu, i primitivnu
građu tela. Još jedna osobina
primata su nokti na prstima.
Suprotni palčevi su takođe
karakteristična osobina
primata, ali nisu ograničeni na
ovaj red: oposumi, na primer,
imaju suprotne palčeve.
• Kod primata, kombinacija
suprotnih palčeva, kratkih
noktiju (umesto kandzi) i dugih
prstiju koji se zatvaraju na
unutra predstavlja adaptaciju
predaka za život na drveću. Svi
primati, čak i oni koji nemaju
osobine tipične za ostale
primate (kao loriji), imaju
zajedničku karakteristiku očnih
orbita, po kojima se razlikuju
od ostalih taksonomskih
redova sisara.

13. Red ljiljaka
• Slepi miševi ili ljiljci
(Chiroptera) su red
sisara koje karakteriše
sposobnost aktivnog
leta i eholokacije. Krila
su im od kože koja je
čvrsto razapeta između
dugih prstiju njihovih
šaka i zglobova. Slepi
miševi obično love
noću a odmaraju se
tokom dana, viseći
naglavačke u
pećinama, šupljem
drvetu, ili zgradama.
• Postoji oko 1.100 vrsta
slepih miševa na svetu.

14. Red zečeva
• Zec je mali sisar iz
porodice
Leporidae, koja je
rasprostranjena
širom sveta.
• Postoji sedam
različitih rodova
ove porodice.
Zečevi obično žive
4-10 godina.
Domaći zec može
živeti 6-12 godina,
pa i više.

15. Red glodara
• Glodari (Rodentia)
su najveći
red sisara. Ova
skupina broji oko
2.270 vrsta, što
čini oko 42% svih
vrsta sisara. Žive
širom sveta u
raznovrsnim
životnim uslovima.
Veličina varira od 6
cm dužine i 7 g
težine (afrički
patuljasti miš) do

16. Red morskih lavova, foka i
morževa
• Njihove morfološke
karakteristike su vezane
za život u vodenoj
sredini. U potkožnom
sloju je debeo sloj masti.
• Po izgledu, veoma
podsećaju na torpedo.
Mnoge grupe ovih sisara
su snalažljivije u vodi,
nego na kopnu. Mogu
veoma duboko i dugo da
rone. Još jedna od
karakteristika jeste brz
razvitak juvenilnih
jedinki, čak najbrži
medju sisarima.
• Parenje ove vrste sisara
obavlja se u velikim
grupama na kopnu.

17. Red kitova, delfina
• Kitovi su vrhunske
grabljivice. Ponekad se nazivaju
vukovima mora zbog toga što love u
jatima. Kit prosečno pojede 227
kilograma hrane svakodnevno.
• Da bi zastrašili žrtve kitovi ubice u
lovu udaraju po vodi svojim dugim
lopatastim perajama i proizvode
zvukove poput cvilenja i zviždanja.
• Delfin je vodeni sisar poznat po
svojoj inteligenciji, i navodnom
saosećanju i radosti. Grupa delfina
zove se jato.
• Delfini se smatraju potomcima
kopnenih sisara. Delfini imaju telo
prilagođeno za brzo plivanje. Neke
vrste imaju zakrivljena usta koja
podsećaju na osmeh. Mogu imati do
250 zuba. Mozak delfina je velik sa
visoko strukturiranom moždanom
korom, što se često koristi kao
argument za njihovu visoku
inteligenciju. Osnovna boja im je
siva, različitih nijansi, sa svetlim
donjim delom tela.

18. Red kopitara
• Kopitari (lat. Perissodactyla)
su red (lat. ordo) sisara koji
imaju jedan ili tri prsta
obloženih snažnim rožnim
navlakama u obliku kopita.
Kopito je snažno, čvrsto, a
istovremeno je i lagano što
omogućava lakše kretanje.
Ranije su bili zastupljeni sa
velikim brojem raznovrsnih
oblika, od kojih je preko 500
vrsta izumrlo tokom tercijera
tako da danas ovaj red ima
malo rodova i vrsta.
• Kopitari su biljožderi pa im je
crevo veoma dugačko, a
slepo crevo jako dobro
razvijeno dok žučni mehur
kod njih ne postoji. Ženke
imaju jedan par mlečnih
žlezda koje se nalaze u
predelu zadnjih nogu i rađaju
najčešće po jedno mladunče.

19. Red papkara
• Papkari (Artiodactyla)
su veliki red sisara
ungulata koji imaju
paran broj prstiju na
nogama (papci), kao i
karakterističnu građu
kostiju skočnog zgloba.
U papkare ubrajamo
svinje, nilske konje,
kamile i preživare.
• Red papkara obuhvata
oko 220 savremenih
vrsta, koje naseljavaju
sve kontinente.

20. Red surlaša
• Red surlaša (Proboscidea) je
dobio ime po svom
najupadljivijijem svojstvu, surli
(proboscis). Njeni jedini danas
živući predstavnici su slonovi.
• Surlaši se ne razlikuju od drugih
kopnenih sisara samo svojom
upadljivom osobinom surlom,
nego i
neobičnim zubima (kljove) i
najčešće ogromnim razmerima
svog tela. Te osobine ne treba
smatrati nekim nedostatkom
nego rezultatom visoko
specijalizovanog razvoja
standardnih oblika sisara.
• Razvilo se 5 porodica (25
rodova) s više od 150 (ukupno)
različitih vrsta u redu surlaša.
Među njima su bili i mastodonti i
mamuti, još bliži srodnici
današnjih slonova.