L208 - Fizika - Zvezde - Janko Stanković - Slavoljub Radulović

1. ZVEZDE
Zvezde
Učenik: Janko Stanković
Učenik: Janko Stanković Slavoljub
Profesor: Radulović
ProfeSor: radUlović SlavolJUb
predmet: astronomija
Predmet: aStronomiJa gimnazija
Škola: Aleksinačka
škola: alekSinačka gimnaziJa

2. Zvezde
Fizičke karakteristike i tipovi zvezda
- Zvezde su od davnina smatrane za loptasta, gasovita, užarena
tela sa sopstvenim izvorom energije.
-Sada znamo da postoje i zvezde veoma spljoštene, u obliku
konusa, u bliskim dvojnim parovima. Za neke zvezde pouzdano se
može reći da nisu gasovite, dok su druge zapravo istrošile svoju
termonuklearnu energiju.
-Sve zvezde su nastale sakupljanjem međuzvezdane
materije.
Zvezde u jednoj fazi svog života u sebi imaju
termonuklearni izvor energije, sastoje se od užarenog
gasa i zrače.

3. - Najobilniji elementi u zvezdama su
vodonik i helijum, 70% vodonik 28%
helijum i ostali elementi samo 2 % mase.
- Iz spektra se saznaju mnoge fizičke
osobine zvezda, one zavise od
temperature i hemijskog sastava. Prvo što
zapažamo kod zvezda je njihova boja.

6. Klasifikacije zvezda:
Mogu se uzvesti prema raznim parametrima, takvih podela ima
više. Mi ćemo raditi na Harvardskoj spekstralnoj klasifikaciji (podela
prema izgledu spektra).
Harvardska spektralna klasifikacija
predstavlja klasifikaciju zvezdi prema njihovim fizičkim osobinama, određenim
prvenstveno uz pomoć spektralne analize, posebno prema temperaturi u fotosferi
zvezde. Razlikujemo nekoliko različitih klasa:
* klasa O: plavičasto bele zvezde, temperature 25.000-35.000 K, u spektru imaju
jonizovani helijum, azot i kiseonik, neutralni helijum i vodonik, primer je zvezda
Λ Orionis.
* klasa B: plave, 15.000-25.000 K, helijum, vodonik, kalcijum; Rigel, Spika,
Regulus.
* klasa A: bele, 9.000 K, vodonik, kalcijum; Sirijus i Vega.
* klasa F: žutobele, 7.000 K, vodonik, kalcijum, neki metali; Prokion i Kastor.
* klasa G: žute, 6.000 K, vodonik, klacijum, metali; Sunce i Kapela.
* klasa K: narandžastožute, 4.500 K, kalcijum, metali, molekuli vodonika;
Poluks, Arktur, Aldebaran.
* klasa M: crvene, 2.500-3.500 K, metali, titan-oksid; u ovoj klasi se pojavljuju i
promenljive zvezde; Antares, Betelgez, Mira Ceti.

7. Postoje i četiri potklase: R, N, S, W.
*klasa R: narandžasto-crvene zvezde temperature oko 3500 K.
Dominiraju ugljen-dioksid, cijan i ugljen-monoksid.
*klasa N: tamnocrvene zvezde, temperature oko 2500 K, spektra
sličnog klasi R ali slabijeg inteziteta.
*klasa S: slična klasi M, ali su linije titan-oksida slabije. Pojavljuju
se linije cirkonijum-oksida i vodonik.
*klasa W: zvezde Volf-raje, ekstremno visokih temperatura
(50-100)*103 K. Belo plave boje i izuzetno velikog sjaja. Linije
azota, ugljenika sa dodatkom kiseonika i helijuma.

8. Hercšprung-Raselov dijagram ili H-R dijagram
nazvan po tvorcima Ejnaru Hercšprungu i Henriju Norisu Raselu.
Hercšprung – je utvrdio da postoji veza između sjaja zvezde i
temperature i konstrisao prvi dijagram za zvezde iz jata Plejade i
Hijade.
Rasel je konstruisao prvi dijagram za zvezde iz sunčeve okoline.

9. -Veoma je malo zvezda sa visokim i slabim sjajem. Takve zvezde
se nazivaju beli patuljci. Utvrđeno je da im radijusi nisu veći od
četiri zvezdina, niti manji od desetine zemljinog radijusa.
-Zvezde niske temperature i veoma visokog sjaja se nazivaju
crveni džinovi, imaju veoma velike dimenzije, a često i mase.
Njihovi radijusi prevazilaze Sunčev za po 20-ak puta a za neke je
radijus i preko hiljadu puta veći nego Sunčev.

10. Određivanje rastojanja zvezda možemo videti da li je
zvezdi mesto na glavnom nizu ili među džinovima, odnosno
patuljcima. Određuje se iz sjaja (m) i spektralne klase (Sp):
log r (pc)= 0,2 (m – M) + 1
Ovako određene daljine nazivaju se spektralne paralakse.
Kretanje zvezda
Pored prividnog dnevnog i godišnjeg kretanja, što je posledica
stvarnog kretanja Zemlje, postoji i stvarno međusobno kretanje
zvezda. Dugo se smatralo da su zvezde nekretnice, ali je još
Halej, pre tri veka, uočio stvarno kretanje Sirijusa. Da bi se
kretanje uočilo potrebno je sistematsko decenijsko praćenje i
snimanje zvezda. Kretanja se lakše uočavaju kod bliskih
zvezda.

11. Sopstveno kretanje je promena pravca pod kojim vidimo zvezdu,ili
promenu njenog položaja nanebeskoj sferi u toku jedne godine.
To je ugaona veličina i ona je utoliko manja što je zvezda dalja.
Brzina sopstvenog kretanja zvezde
može se razložiti na radijalnu
(u pravcu vizure u odnosu na Zemlju)
i tangencjalnu (normalnu na vizuru)
V 2=Vt 2+Vr 2
promena izgleda
sazvežđa veliki medved

12. DVOJNE I VIŠESTRUKE ZVEZDE
Dvojne zvezde se dele na:
3) vizuelne - obe komponente se mogu odvojeno posmatrati.
4) astrometrijske - može da se posmatra samo glavna zvezda, a može
se ustanoviti i postojanje njenog para.
5) spektroskopske - na osnovu periodičnog pomeranja spektralnih
linija zaključuje se dvojnost.
6) fotometrijske (zaklanjajuće) - jedna drugu zaklanjaju ili otkrivaju
pri čemu se menja ukupan sjaj.
Zvezde koje se vide razdvojene u teleskopu, a predstavljaju fizički
povezan par, dobile su naziv vizuelno dvojne zvezde. Jedna zvezda
je sjajnija. Putanja slabije zvezde oko sjajnije projektuje se na
nebesku sferu kao elipsa. Keplerovi zakoni važe i za ove elipse
(time je omogućeno određivanje zvezdanih masa).

14. Literatura
• Astronomija za 4 razred
gimnazije prir odno-
matematičkog smera
M. S. Dimitrijević
A. S. Tomić

15. Hvala na pažnji!