Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Zvezde, Astronomija, Marija Krstić, Slavoljub Radulović, Gimnazija Aleksinac

1.  Učenik: Marija Krstić
 Predmetni profesor: Slavoljub
Radulović
 Predmet: Astronomija
 Škola: Aleksinačka gimnazija
 Odeljenje: IV2

2. ASTRONOMIJA
 Zvezdana jata
 Promenljive zvezde
 Medjuzvezdana materija

3. ZVEZDANA JATA
 Zvezdana jata = grupe zvezda
 Imaju zajednicko poreklo, kretanje i mala rastojanja
 Dele se na:
1. RASEJANA JATA
2. ZBIJENA JATA
1. RASEJANA JATA
 2 jata se golim okom mogu videti u sazvezdju Bik:
1. Plejade (Vlasici)
2. Hijade
 Imaju zajednicko poreklo, kretanje i mala rastojanja
 Broje po nekoliko hiljada zvezda
 Vremenom se raspadaju
 Stara su od nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona
godina
 Na H-R dijagramu zvezde su u glavnom nizu

7. Zvezdana
jata

8. 2. ZBIJENA JATA
 Loptastog su oblika
 Tu spadaju i galaksije
 Broje i po nekoliko stotina hiljada zvezda
 Imaju jacu gravitacionu silu
 Zvezde ih ne mogu napustiti (to su gravitaciono
zatvorena jata)
 Stara su i do 10 milijardi godina
 Na H-R dijagramu deo zvezda je na glavnom nizu, a
ostatak pripada dzinovima

11. Zvezdana
jata

12. PROMENLJIVE ZVEZDE
 Nemaju konstantan sjaj
 Svoj sjaj ne menjaju sve zvezde jednako
 S obzirom na oblik krive promene sjaja, dele se na:
Pravilno promenljive (pulsirajuce)
Polupravilno promenljive
Nepravilno promenljive
Kataklizmicki (eruptivno) promenljive
 Amplitude promene sjaja rastu od prvih do poslednjih
 Uglavnom nisu na glavnom nizu H-R dijagrama
 Cine 1% ukupne populacije

13. PULSIRAJUCE PROMENLJIVE ZVEZDE
 Imaju pravilne periode promene sjaja
 Razlikuju se grupe sa:
 Razlicitim srednjim periodima (P)
 Amplitudama (A)
 Oblicima krive sjaja
 Spektralnim klasama (Sp)
 Apsolutnim zvezdanim velicinama (M)
 Period pulsiranja i amplituda rastu kako se temperatura
zvezde smanjuje
 Prva otkrivena zvezda iz ove grupe je δ-Cephei
 Po njoj se cela grupa pulsirajucih zvezda naziva CEFEIDE, a
podgrupe su: β-cefeide, patuljaste cefeide, liride, δ-
cefeide, virginide, tauride, dugoperiodicne i miride.

14.  Svaka od podgrupa je na drugom nizu na H-R dijagramu
 Sve miride imaju zvezdanu velicinu M=0,5
 Za δ-cefeide i virginide postoji veza izmedju srednje
apsolutne zvezdane velicine M i perioda P:
M = a + b log P
 za δ-cefeide a=-1,5, a b=-1,74
 za virginide a=-0,2, a b=-1,50
 Za zvezde iz rasejanih jata vaze konstante pod 1
 Za zvezde iz zbijenih jata vaze konstante pod 2
 Ove zvezde pulsiraju u pravilnom ritmu, mada pulsacije nisu
u fazi

18. Promenljive
zvezde

19. NEPRAVILNO PROMENLJIVE ZVEZDE
 Imaju amplitudu do 2m
 Apsolutne velicine: od +1m do -4m
 Niskih su temperatura
 Predstavnici su zvezde tipa:
• R CBo – imaju velike nepravilne promene sjaja
• UV Cet – za krace vreme od 1 minuta povecaju sjaj
nekoliko zvezdanih velicina, a potom sjaj lagano
opada

20. NOVE ZVEZDE
 Brzo menjaju sjaj, prosecno
160 hiljada puta za nekoliko
dana. On posle sporo varira.
 Zvezda prolazi kroz razne
rane spektralne klase
 Vecina novih potice od
bliskih dvojnih zvezda
 U nasoj galaksiji godisnje
nastane oko 35 novih

21. SUPERNOVE ZVEZDE
 Prosecno se pojavljuju jednom u 20 do 400 godina
 Amplituda promene sjaja je 19m
 Postoje 2 tipa ovih zvezda:
• Supernova I tipa- dostize maksimum sjaja M=-20m za
nedelju dana, a onda 20-30 dana opada za 0m,1 dnevno, pa
na 0m,014 dok se ne ustali.
• Supernova II tipa- ima u maksimumu manji sjaj, koji
mnogo brze opada.
 Najpoznatije supernove su:
• Braheova nova
• Keplerova nova
• Rak maglina

25.  Uostacima supernovih pronadjeni su izvori radio-zracenja koji
zrace u pravilnim vremenskim intervalima.
 Nazvani su PULSARI.
 To zracenje potice od ubrzanog kretanja naelektrisanih cestica
u magnetnom polju
 Magnetna osa se ne podudara sa osom rotacije
 Materija ovih zvezda je velike gustine (kao atomsko jezgro) I
sastoji se od neutrona
 Zbog toga se ove zvezde nazivaju i NEUTRONSKIM
ZVEZDAMA
 Nastaju eksplozijom supernove
 Protoni i elektroni stope se u neutrone
 Zvezda zadrzava magnetno polje, koje je sabijeno
 Zbog jacine magnetnog polja, ovo su i MAGNETNE ZVEZDE

26. Promenljive
zvezde

27. MEDJUZVEZDANA MATERIJA
 Medjuzvezdani prostor nije prazan
 Sastoji se iz:
 Medjuzvezdane prasine – cestice precnika 10-5. Na
njima se vrsi apsorpcija, polarizacija i rasejanje svetlosti
zvezda
 Medjuzvezdanog gasa – uglavnom od vodonika, ali ima
i amonijaka, vode…
 Kosmickog zracenja – relativisticke cestice sa
ogromnom energijom. Eksplozije supernovih su izvor ovih
cestica

28. MAGLINE
 Medjuzvezdane materije su najgusce oko ravni Galaksije i u
MAGLINAMA
 One mogu biti:
• DIFUZNE – svetle i tamne. Svetle su u blizini toplih tela, pa
su jonizovane. Najpoznatija je Velika Orionova maglina.
Njena gustina je 1000 puta veca od medjuzvezdane
materija. Tamne magline se sastoje najvise od prasine.
Izgledaju kao oblasti bez zvezda.
• PLANETARNE –imaju oblik plocice ili prstena sa zvezdom u
sredini. Temperatura u njima moze biti preko 10000 K.

32. Literatura
-Astronomija za 4. razred gimnazije,
Milan S. Dimitrijevic, Aleksandar S.
Tomic
-Wikipedia