1. Раздео Скривеносеменице
(Magnoliophyta, Angiospermae)
Милан Илић I2
Марко Петровић I2
Урош Стојиљковић

2. Скривеносеменице (Magnoliophyta,
Angiospermae)
 Су највећа група зелених копнених биљака и
изгледом јако разноврсне, али их повезује то
што се код њих семе налази унутар плода.

3. Опште карактеристике скривеносеменица
 Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од
око 1mm (плутајућа биљка Wolffia) до преко 80m (нпр. неки
представници рода Eucaliptus). Скривеносеменице могу
живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке
тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских
(екваторијалних) кишних шума.

4. Опште карактеристике скривеносеменица
 Већина води самосталан живот и исхрањује
се процесом фотосинтезе, али постоје и
паразитске и сапрофитске форме. Значај
скривеносеменица за копнене екосистеме је
огроман, јер оне су те које у већини случајева
чине највећу биомасу у екосистему и својим
изгледом и бројношћу одређују изглед и
структуру екосистема.

5. Опште карактеристике скривеносеменица
 Значај за човека је такође велик, јер
скоро све биљке које човек гаји ради
сопствене и исхране домаћих животиња
припадају скривеносеменицама.

6. Порекло, филогенија и систематика
скривеносеменица
 Порекло скривеносеменица од велике групе
голосеменица (изумрлих и савремених) још увек
није разјашњено у потпуности.
 Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор,
а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета
скривеносеменица.
 Скривеносеменице су вероватно настале током
мезозоика - постоје фосилни остаци из периода
Креде, али се претпоставља да су оне постојале и
раније, у Тријасу и Јури.

7. Порекло, филогенија и систематика
скривеносеменица
 Велику разноврсност скривеносеменица
ботаничари покушавају систематизовати у
природне и сродничке групе, да би се открили
путеви филогеније Magnoliophyta. Традиционално,
група скривеносеменице (Magnoliophyta) има
таксономски статус раздела, и дели се на две велике
подгрупе (класе) - дикотиледоне биљке
(Magnoliopsida, Dicotyledoneae) и монокотиледоне
биљке (Liliopsida, Monocotyledoneae).

8. Основне разлике између ове две класе су:
карактеристика дикотиледоне монокотиледоне
биљке биљке
број котиледона 2 1
број цветних 4-5
3
делова
полен у основи у основи
триколпатни моноколпатни
нерватура листа
мрежаста паралелна
право секундарно
присутно одсутно
дебљање

10. Цвет

11. Цвет
 Цвет је репродуктивни биљни орган, који
представља кратак изданак са ограниченим
растом, са листовима специфично
измењеним функцијом.
 Основна функција цвета је репродукција
биљке.
 Цветови су карактеристични само за биљке
цветнице.

12. Цвет
 Цвет настаје из цветног пупољка.
 Цвет се увек налази на крају осовине изданка.
 Цветови се никад не образују на листовима већ у
пазуху листова.
 Лист из чијег пазуха се развија цвет зове се брактеја.
 Брактеја може бити као и остали листови или врло
измењена.

13. Цвет
 Развићем цвета почиње полна фаза у животу
свих биљака цветница.
 Мирис и боја су особине којим се привлаче
опрашивачи,најчешће инсекти.

14. Делови цвета
 На потпуно развијеном цвету разликујемо четири
серије:чашице,крунице,прашника и оплодних
листова сраслих у тучак.
 Терминални део цветне осе који носи цветне
листиће назива се цветна ложа (рецептакулум) која
може бити равна, испупчена или удубљена, а остали
део цветне осе назива се цветна дршка.

15. Делови цвета
 Цветна ложа је део стабла између цвета и
брактеје.
 Цветна дршка је стабљика (петељка) која
носи цвет, а налази се испод цветне ложе до
листа у чијем пазуху се и развио цвет (
приперак).

16. Делови цвета
 Када не постоји цветна дршка цвет називамо
седећим.
 Цветни листићи могу бити стерилни и
фертилни.
 Стерилни граде цветни омотач, у њих
убрајамо чашичне и круничне листиће.
 Фертилни су прашници и карпеле.

17. Делови цвета
 За цветну ложу (receptaculum) причвршћени
су делови цвета:
 чашица (calix),
 круница (corolla),
 прашници (аndroecium) и
 тучак (тучкови)(gynoecium).

18. Чашични листићи
 Чашица (calyx) је део перијанта (цветног омотача)
који се налази на ободу цветне ложе.
 Чашица представља скуп чашичних листића,
лапова и сепалних листића.
 Основни део чашице су чашични листићи.
 Они се разликују од круничних листића по томе
што су мањи и углавном зелене боје.

19. Чашични листићи
 Најчешће имају широку основу и целовит руб. У
овим листићима се налази хлорофил, тако да могу
да врше фотосинтезу. Главна улога чашице је
заштита осталих делова цвета.
 У чашици, чашични листићи могу да буду срасли
или раздвојени. Код врста код којих чашични
листићи срастају, то срастање није потпуно, тако да
врхови листића остају слободни, у облику зубића.
Део чашице који настаје срастањем чашичних
листића назива се цев чашице (tubus calycic).

20. Крунични листићи
 Круница (corolla) је унутрашњи део перијанта (
цветног омотача).
 Чини је скуп круничних листића.
 Крунични листићи су углавном доста крупнији од
чашичних листића и јарко су обојени.
 Улога крунице је да привуче пажњу животињама
(најчешће птицама и инсектима) које имају улогу у
размножавању.

21. Крунични листићи
 По оплођењу,крунични листићи најчешће опадају.
 Они могу бити:слободни или међусобно срасли.
 Они такође могу бити актиноморфни и
зигоморфни.
 Актиноморфни су ако се кроз њихово средиште
могу провући безброј равни симетрије.
 Зигоморфни су ако се може провући само једна
раван симетрија.

22. Прашници
 Прашник је биљни орган који ствара полен.
 Настао је из листоликих микроспорофила примитивних
голосеменица - предака скривеносеменица.
 Листолики изглед прашника се среће код примитивних
скривеносеменица, као што су локвањи.
 Скуп свих прашника у цвету се назива андрецеум
(Androeceum).
 Њихов број је веома различит код различитих биљних врста
; од један па до више стотина.
 Цветови који немају прашнике су једнополни – женски
цветови, а они који имају само прашнике су једнополни –
мушки цветови.

23. Грађа прашника
 У највећем броју случајева, прашник се
састоји од прашничког конца (filamentum) на
чијем врху се налази прашница (anthera).
 Прашницу даље чине две полуантене
(thecae) које повезује наставак прашничког
конца (conectiv).
 Оне су подељене на две поленове кесе
(loculi) уздужном преградом.

24. Грађа прашника

25. Тучак
 Тучак (лат. pistillum) је део цвета
скривеносеменица, изграђен од једног или више
сраслих оплодних листића (карпела), у чијој
унутрашњости се налази шупљина са семеним
замецима.
 Функција тучка је да заштити семене заметке од
разних спољашњих утицаја, у првом реду
исушивања.
 У цвету, тучак или тучкови (тј. сви оплодни
листићи) су организовани у женски део цвета —
гинецеум (лат. gynoeceum).

26. Грађа тучка
 Код већине биљака, на тучку се могу
разликовати три дела:
 жиг (лат. stigma);
 стубић (лат. stylus);
 плодник (лат. ovarium, germen).

27. Грађа тучка
 Жиг се налази на врху тучка и често је
храпав или лепљив, да би се за њега лако
залепила поленова зрна.
 На жигу се налази течност са биљним
хормонима, која индукују клијање поленових
зрна у поленову цев.
 Жиг је нарочито развијен код цветова
анемофилних биљака (које се опрашују
ветром, нпр. траве или буква).

28. Грађа тучка
 Жиг се наниже сужава у стубић кроз који пролази поленова
цев на путу до плодника.
 Стубић се код неких цветова може активно савијати и
постављати жиг у најповољнији положај за опрашивање.
 Ткиво стубића најчешће је омекшало и ослузавело, а служи
за исхрану поленових цеви за време њиховог раста ка
семеним замецима.
 Иако од сваке карпеле настаје један стубић, у цветовима са
више карпела они могу срастати у један, заједнички стубић.
 Поједини цветови не поседују стубић, па се жиг у виду траке
или шава налази директно на плоднику (појава звана
астилија).

29. Грађа тучка
 Плодник је доњи, проширени (надувени)
део тучка у коме су смештени семени замеци
и у коме се одвија оплођење.

30. Грађа тучка

31. Семени заметак
 Семени заметак (лат. ovulum) је женски
репродуктивни орган биљака са семеном кога чине
мегаспорангија и њен омотач, а развија се на
мегаспорофилима.
 Развиће мегаспора, развиће женске гаметофит
генерације, оплођење и развиће ембриона дешавају
се унутар семеног заметка.
 Ембрион и ткива семеног заметка граде семе.

32. Развиће семеног заметка

33. Грађа семеног заметка
 Код изведенијих група скривеносеменица долази до
редукције једног од омотача, па се око зрелог
нуцелуса налази само један интегумент.
 Код паразитских врста, попут припадника
фамилије имела (Loranthaceae) интегументи не
постоје, нуцелус није јасно уочљив, а сами замеци
су срасли са зидом мегаспорофила.

34. Грађа семеног заметка
 Интегументи не обухватају нуцелус у потпуности — његов
врх је слободан и отворен.
 Овај део семеног заметка назива се микропила. Микропила
омогућава опложење, јер кроз њу мушки гаметофит (полен
или поленова цев) долази у контакт са женским.
 Део семеног заметка насупрот микропили, којим се заметак
везује за ткиво мегаспорофила (плаценту) назива се халаза.
 У пределу халазе интегументи граде фуникулус (семену
ножицу). Транспорт минералних и органских материја до
нуцелуса обавља се кроз ћелије халазе. Код тзв.
халазогамних биљака мушки гаметофит продире кроз халазу
до женског гаметофита.

35. Грађа семеног заметка

36. Опрашивање и оплођење
 Опрашивање је пренос полена од антере прашника
до тучка.
 Постоје два типа опрашивања:
 Самоопрашивање и унакрсно опрашивање.
 Самоопрашивање је процес преношења полена до
жига тучка истог цвета или преношење полена из
једног цвета на други цвет исте биљке.
 Као последица настају биљке које су међусобно
генетички идентичне.

37. Опрашивање
 Унакрсно опрашивање укључује пренос
полена из антера цвета једне биљке на жиг
тучка друге биљке исте врсте.
 Ово опрашивање доводи до генетички
разноврсног потомства.
 Полен могу преносити различите животиње
(биотичко опрашивање) или ветар,односно
вода (абиотичко опрашивање).

38. Опрашивање
 Животиње долазе на цвет да би пронашле
храну тражећи полен,нектар,додирују
прашнике,тучак и преносе полен.

39. Опрашивање

40. Оплођење
 По опрашивању поленова зрна стижу до
жига тучка.
 Упијају воду затим луче протеине,који служе
за препознавање врсте.
 Ако се полен нађе на цвету друге врсте, тада
не клија.
 То су протеини који изазивају алергијске
реакције код људи-поленску кијавицу.

41. Оплођење
 Поленово зрно,затим клија,стварајући поленову цев
која на путу ка семеном заметку продире кроз
стубић тучка.
 Док поленова цев расте,генеративна ћелија се дели
на две сперматичне ћелије.
 Једна се спаја са јајном ћелијом и образује зигот,а
друга са централном ћелијом чијом деобом настаје
хранљиво ткиво-ендосперм.
 Од зигота настаје клица,а од централног једра
ендосперм,у чијим ћелијама је ускладиштена храна
намењена исхрани новог организма клице.

42. Оплођење
 Двоструко спајање,спрематичне ћелије и јајне
ћелије и сперматичне ћелије и централне
ћелије енбрионове кесице,карактеристичне
за биљке раздела скривеносеменица,назива се
двојно оплођење.

43. Оплођење