2. Spavanje
Spavanje je prirodno, periodično i fiziološki reverzibilno stanje
umanjene budnosti, koje karakterišu smanjena percepcija i
reagovanje na spoljašnje draži. Ono je praćeno kompleksnim
bihejvioralnim (hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu itd.)
i biološkim procesima (izmena srčane frekvencije, disanja,
sekrecije hormona itd.). Može se definisati i kao nesvesno stanje iz
koga se osoba može probuditi senzornim ili drugim stimulansima.
Spavanje je univerzalni oblik ponašanja koji se javlja kod
svih životinjskih vrsta, od insekata do sisara.Spavanje je neophodno
organizmu. čovek spavajući provede približno trećinu života.
Nespavnje dovodi do fizičke iscrpljenosti i do poremećaja psihičke
aktivnosti:halucinacije,smanjuje se kontola tela,gubi se sposobnost
razlikovanja realnosti. Spavanje se koristi kao sredstvo mučenja.

3. Biološke funkcije spavanja nisu potpuno razjašnjene.
Zna se da ono nastaje u mozgu i da postoji zbog mozga, jer je
to jedini organ za koji je utvrĎeno da ima koristi od spavanja.
Smatra se da je njegova najbitnija uloga restorativna, što
obuhvata oporavak integriteta neurona, čime se omogućava
konsolidacija pamćenja i olakšava učenje. Ciklus spavanja i budnosti
jedna je od funkcija ljudskog organizma koje se smenjuju u skladu
sa cirkadijalnom periodičnošću, odnosno vezana je za spoljne
promene ciklusa svetla i mraka. Normalna periodičnost ciklusa iznosi
nešto preko 24 sata, ali se može poremetiti ako se osoba izoluje od
uticaja smenjivanja svetlosti i mraka ili promeni vremensku zonu.
Cirkadijalni ritam spavanja čoveka sastoji se od oko 8 sati spavanja i
16 sati budnosti. Nedostatak zdravog sna ima posledice u budnom
životu, od nervoze i rastresenosti, preko slabljenja imuniteta do
potpune nemogućnosti funkcionisanja.

4. REM i NREM SPAVANJE
Podaci o spavanju dobijeni su otkad se u ispitivanjima prate
električni talasi u moždanoj kori,pokreti očiju pri spavanju i druge
fiziološke potrebe. Postoje dve vrste spavanja, razlikovano na osnovu
toga da li se može videti pomeranje očiju iza zatvorenih kapaka, a to
su REM (rapid eye movement) i NREM (nonrapid eye movement);
spavanje bez brzih pokreta očiju.
U toku REM faze fizioloske promene organizma su
neravnomerne- čas su intenizivne, čas su slabije.

5. REM spavanje, još se naziva i paradoksalno jer se osoba teže
budi. Osoba koja se probudi za vreme REM spavanja najčešće se seća
da je sanjala, što važi i za ljude koji se obično ne sećaju snova kada se
ujutro spontano probude. REM spavanje je mnogo manje
okrepljujuće nego NREM. Za REM spavanje je karakterističan povećan
protok krvi u mozgu, kao i pojačana aktivnost nekih delova mozga u
odnosu na budno stanje. Kod mladih osoba na NREM spavanje
otpada 75 do 80 posto spavanja, dok ostatak pripada REM
spavanju. Prag za buđenje kod REM spavanja je nizak. Osoba koja se
probudi za vreme NREM spavanja retko se seća da je sanjala, ali je
dokazano da se i tokom NREM spavanja sanja. Dok su snovi u REM
spavanju nadrealni i apstraktni, snovi koji se javljaju u NREM spavanju
su jasni i svrsishodni. Generalno, NREM spavanje se karakteriše
smanjenom metaboličkom aktivnošću mozga, a i protok krvi u
njemu je takoĎe manji.

6. Uzrast Prosečna dnevna količina
spavanja
NovoroĎenčad do 18 sati
Bebe od 1 do 12 meseci 14 do 18 sati
Deca od 1 do 3 godine 12 do 15 sati
Deca od 3 do 5 godina 11 do 13 sati
Deca od 5 do 12 godina 9 do 11 sati
Adolescenti 9 do 10 sati
Odrasli ljudi srednje dobi 7 do 8 sati
Stari ljudi 4 do 6 sati
Trudnice 8(+) sati

7. SNOVI
Pojava snova je odavno uzbudjivala i zbunjivala ljude. U njima su
videli javljanje duhova, poruke bogova, predskazivanje budućnosti...
San je mentalna aktivnost koja se javlja za vreme spavanja. Snovi
su rezultat aktivnosti mozga, moždane kore. Onaj koji sanja u njemu se
obično pojavljuje kao aktivni učesnik, a ne kao posmatrač. Snovi se
vezuju za REM spavanje, ali se mogu javiti i tokom sporotalasnog
spavanja, no, oni se uglavnom zaboravljaju, odnosno ne dolazi do
njihove konsolidacije u pamćenju.
Snovi nisu crno-beli, već sanjamo u boji. Tokom njih se
mogu angažovati svih pet glavnih čula, od kojih je najdominantnije
čulo vida, a za njim sledi čulo sluha. Čula dodira, mirisa i ukusa
mnogo su manje zastupljena. Snovi mogu biti prijatni ili neprijatni,
srećni ili tužni..., a često obuhvataju želje, strahove i druge delove
iz života sanjača. Smisao snova je retko racionalan, već se oni
odvijaju u maniru haotičnog smenjivanja likova, dogaĎaja i mesta,
sa često bizarnim i nadrealnim mešanjem ovih elemenata. Smatra
se da svi ljudi sanjaju svake noći.

8. TUMAČENJE SNOVA
Sadržaj snova često je suprotan našem iskustvu o realnosti i
nelogičnosti- umrle osobe pojavljuju se kao žive a žive kao mrtve,
mešaju se i spajaju dve osobe u jednu... Tumačenje snova je
objašnjenje značenja i traženje logičnog smisla u snovima. Ova
praksa je veoma stara. Prema Frojdu snovi predstavljaju prvenstveno
ispunjavanje želja i to onih čije se zadovoljenje sprečava vladajućim
društvenim normama- odredjenih seksualnih i agresivnih želja.
Obradom- prerušavanjem osoba i zbivanja, njihovim sažimanjem i
pretvaranjem u metafore, korišćenjem simbola i pred samim sobom
se skriva pravi smisao snova. Analizirajući manifestni sadržaj,
koristeći postupak slobodnih asocijacija(navodjenjem prave misli
koja nam u vezi s manifesnim sadržajem padne na um) otkirvaju se
nesvesne težnje i želje koje su izvor snova.To mogu biti i neostvarene
želje, kao i doživljaji izazvani raznim za nas važnih
dodgađaja,doživljaja iz detinjstva,strahovanja za sebe i za druge.

9. Hipnoza predstavlja ekstremni vid sugestije. Pod sugestijom
se podrazumeva menjanje ocena i mišljenja bez procenjivanja
njihove opravdanosti a pod dejstvom tuđeg verbalnog saopštenja.
Hipnoza je namensko izazivanje prirodnog stanja totalne
mišićne i mentalne opuštenosti gde se svesni deo uma pomera u
stranu tako da dopušta direktnu komunikaciju sa podsvešču.
Doživljava ono što joj druga osoba sugeriše i ponaša se prema
verbalno saopštenim sugestijama. Ona se nalazi u stanju sličnom snu,
to je hipnotički san ili trans. U ovom prijatnom stanju osoba je
potpuno svesna svega što se dešava oko nje, sve čuje i ima
sposobnost i mogućnost da prekine hipnozu ali i dalje svesno ostaje u
to stanje iz razloga što se oseća izuzetno prijatno i zato joj žao kada se
seansa završava. Telo i um su do te mere opušteni da jednostavno ne
osećaju više potrebu da pruže otpor, i pružanje otpora postaje
nemoguće.

10. Hipnozom se mogu izazvati različite hipnotičke pojave,
pozitivne i negativne halucinacije.Kod pozitivnih se doživljavaju
sugerisane situacije- da pada sneg,duva vetar(pa se stiti od toga).
Kod negativnih halucinacija ne opaža se ono što je prisutno. Pod
dejstvom hipnotičke sugestije menjaju se fizološki
procesi(puls,disanje,temperatura) a mogu se izazvati i analgetički
efekti – smanjenje ili eliminisanje bola. Većina ljudi podložna je
hipnozi.
Alfa stanjem počinje stanje transa, od tog trenutka sve što se
dešava sa tom osobom, sve što čuje postaje nevažno, sama se
koncentracija okreće prema unutrašnjim zbivanjima, a to mogu biti
razlićite misli u obliku slika, emocija, osećaja. Od tog trenutka
podsvest primi i registruje sve sugestije upućene od strane
hipnotizera. Alfa stanje - stanje gde poćinje hipnoza - osobe dožive
nesvesno i po nekoliko puta na dan, a to je ujutro kada se probudite
a još niste ustali ili uveće kada legnete pre nego što zaspite ili tokom
dana kada vam misli jednostavno same odlutaju.

11. LEČENJE HIPNOZOM
Kao terapeutsko sredstvo hipnoza je poznata već nekoliko
hiljada godina. Koristili su je Sumeri, Egipćani i Vavilonci, a i antički
Grci su je praktikovali u svojim lečilištima.Postoje dve vrste hipnoze
tradicionalna i regresivna hipnoza. Tradicionalna Hipnoza ili hipnoza
direktne sugestije je najčešće zastupljena tehnika hipnoze. Ona je
najviše poznata po odličnim rezultatima koje daje u ostavljanju
pušenja, grickanju noktiju i sličnim problemima koji su samo navika.
Hipnoza direktne sugestije se odvija tako što hipnotizer vodi klijenta
kroz proces mentalnog i fizičkog opuštanja do stanja maksimalne
relaksacije sa ciljem zaobilaska “Kritičke osobine svesti”. Kad se to
postigne, hipnotizer tad izgovara precizno formulisane sugestije sa
ciljem da ostvari neophodne promene koje osoba želi. Iako je
tradicionalna hipnoza vrlo efikasna, ponekad su uzroci problema
smešteni mnogo dublje i slojevito su naslagani duboko u ljudskoj
podsvesti. U tim i takvim slučajevima uzroci moraju prvo biti otkriveni,
definisani i emotivno ispražnjeni pa se tek onda može ostvariti
pozitivna promena.

12. Regresivna hipnoza podrazumeva dublju formu hipnoze, jer
vraća sećanja hipnotisane osobe u nazad, dokle god hipnozer to želi.
Tako može da oslobodi svoja potisnuta, nagomilana osećanja
(koja su uvek pravi uzrok problema), tamo gde su ona i nastala
(situacije iz prošlosti) i na taj način vrati svoju unutrašnju
harmoniju. Uz pomoć regresivne hipnoze može se otkriti šta se
desilo pre dugo, dugo vremena i što je još važnije promeniti
uticaj tih dogaĎaja na sadašnji život. Naime, do otkrića i prakse
vraćanja u nazad „regresijom” došlo je sasvim spontano, tako što su
se neki psiholozi i psihijatri setili da bi vraćanjem sećanja pacijenata
pomoću hipnoze možda više saznali o poreklu njihovih problema.
Hipnotizeri koriste razne tehnike hipnoze, uglavnom pacijent
je u polu ležećem položaju, u prostoriji sa prigušenim svetlom.
Pacijent gleda u neku tačku na zidu ili u hipnotizerovu ruku ili prst,
može da koristi klatno ili neki drugi način da bi pacijent pao u trans.
Hipnotizer priča umirujućim i tihim glasom, sugerišući pacijenta da bi
došao do problema.

14. Milan Zeković
Nikoleta Stevanović
Aleksandra Zlatanović
II2