1. Фашизам
Ученик: Лука Цветковић, Александар
Милинковић и Лазар Денков
Професор:Вера Дујаковић

2. Садржај
► Дефиниција фашизма
► Симболи
► Нацистичка теорија
► Антисемитизам
► Нацизам и фашизам, сличности и разлике
► Расизам и геноцид
► Слављење младости као квалитета фашистичке идеологије
► Закључак

3. Дефиниција Фашизма
► Фашизам је државно уређење екстремне деснице које радикално ограничава људска права
ради веће стабилности и бржег напретка.
► Фашизам се противи
 Комунизму, конзерватизму, демократији, индивидуализму, либерализму, материјализму, пацифизму и
политичком плурализму
► Назив потиче од лат. речи fascio – свежањ прућа са секиром у средини, симбол
централистичке власти у римском царству. Фашизам је генерички појам који означава
идеологије, политичке покрете и организације као и владавинске покрете који су по својој
функцији, те методама политичког деловања сродни италијанском фашизму. Посебно се
користи као синоним са изразом нацизам.
► Фашизам, заговара успостављање заједнице као услова и облика превладавања кризе.
► Заједница је јединствена, органски рашчлањена држава (италијански фашизам) или јединство
гарантовано крвљу и земљом (немачки фашизам). Јединство заједнице је услов социјалног,
политичког и економског препорода. Јединство нације се успоставља крвном чистотом исте.
► Све разлике (културне, верске, политичке и сл.) треба укинути јер оне доводе у питање
темеље заједништва.
► Као политицки и економски устав у Италији комбиновао је елементе
корпоративизма,тоталитизма,национализма и антикомунизма.
► На одређен начин је опозиција социјализма и комунизма.

4. Симболи Фашизма
► Фашизам своје име и симболе води из културе и традиције Римског
царства. У Старом Риму је постојао обичај да док војска маршира један
војник носи испружен свежањ прућа (fascio) у који је забијена секира.
► Значење овог симбола је следећИе: један прут/појединац је слаб и
безначајан, али ако је везан у сноп/заједницу са осталим
прутовима/појединцима, онда сноп/заједница постаје несаломив. Такође,
сноп је много јачи него сам збир прутова.
► Секира у снопу такође има прилично јасно значење. Она делује као да
уједињује прутове у тај сноп и ако неки од прутова/појединац "штрчи"
односно ако је неки појединац "неподобан", секира/државна власт је ту да
га "поткрати"/елиминише.
► Често позивање на традицију Римског царства срећемо и у фашизму
сродној идеологији - нацизму. Пример је нацистички поздрав са десном
руком подигнутом под углом од 45°. Ово је некада био римски војнички
поздрав (Римљани су при том поздрављали са ave, а не са heil).

5. Симболи
Симбол нацизма
Симбол фашизма

6. Нацистичка теорија
► Хитлероваполитичка
уверења, која је изнео у
књизи Мајн Кампф (Моја
борба, 1925) састоје се од
три основна става која је
догматски заступао:
 концепт историје као "расне
борбе" под утицајем
социјалног дарвинизма;
 анти-семитизам и идеја да
Немачка мора да освоји
"животни простор"
-Lebensraum од Русије.

7. Антисемитизам
► Према нацистичкој пропаганди, Јевреји су настојали да
изазову поделе у немачком народу и међу државама.
► Нацистички антисемитизам је био првенствено расног
карактера: „Јеврејин је непријатељ и уништитељ
чистоте крви, свесни уништитељ наше расе“
► Јевреји су такође описивани и као плутократе које
искоришћавају радничку класу: "Као социјалисти ми се
супротстављамо Јеврејима зато што у Хебрејима
видимо инкарнацију капитализма и злоупотребу
народних добара.

8. Нацизам и фашизам, сличности
и разлике
► Нацизам је близак фашизму и често се пореди са њим, делимично
и због војно-политичке алијансе између фашистичке Италије
(1923-1943.) и нацистичке Немачке пре и током Другог светског
рата.
► Те две идеологије се разликују и требале би се посматрати као
сродне, али са довољно разлика да би биле посебни фактори.
► Једна од најважнијих разлика имеђу те две идеологије је та да
италијански фашизам као основу имао државу на прво месту док
је код нациста то био немачки народ, дефинисан својом расном
димензијом.
 Немачка, германска раса је по њиховом убеђењу супериорна другим
расама и као таква би се требала ширити на штету осталих !

9. Нацизам и фашизам
► Како у широкој јавности, тако и међу ученим круговима
нацизам се углавном сматра за један од облика
фашизма - израза чија дефиниција је сама по себи
спорна.
► Дебата се углавном води око поређења фашистичког
покрета уопште и његовог италијанског прототипа,
укључујући и фашизам у Немачкој.
 италијански фашисти нагињали су ка веровању да би сви
елементи друштва морали бити уједињени кроз
корпоративизам како би се формирала "органска држава";
 ови фашисти често нису имали јасне ставове у вези са расом, с
обзиром на то да су само држава и нација имали значај.

10. Расизам и геноцид
► Насупрот италијанском фашизму,
немачки нацизам је наглашавао принцип
Аријевске расе у толикој мери да је
држава постала само један од
инструмената у остваривање "праве
судбине" Аријевске расе.
► ова два фашистичка покрета могу се
поредити не само по злочинима за које
су одговорни, већ и по почетним
политичким потезима: нпр. може се
повући паралела између
Мусолинијевог марш на Рим и неуспелог
покушаја државног удара (Пивнички
пуч) који је Хитлер, недуго затим извео
у Минхен.
► Такође, аријанизам није био популарна
идеја међу италијанима који нису били
нордијска раса, али је расизам у Италији
био веома изражен, а геноцид је
спровођен у концентрационим логорима
много пре него што се слично догодило
и у Немачкој.
Слика из Аушвица

11. Слављење младости и
фашистичка идеологија
► Фашисти су славили младост због физичке снаге и због идеализма младих
и њихове спремности на саможртвовање, односно квалитета које по
речима многих фашистичких идеолога, не поседују средовечни и старији
људи.
► Млади Габелс је једном изјавио: „Старији неће да прихвате да уопште
постојимо. У крајњем случају они бране своју моћ и власт. Али једног дана
они ће пасти. Младост мора победити.“
► Де Жовенел је описао фашизам као „револуцију тела“ која одражава
стремљење младих ка дисциплини, напорном раду, борби и храбрости.
► Фашистичке партије су имале млађе чланове од других десничарских
партија.
► Примо де Рибера у Шпанији, имао је само 30 година када је
основао фаланхистички покрет и 1936. године 60 до 70 процената
његових следбеника имали су мање од 21 годину.

12. Закључак
► Тежили су очуванја класног
друштва као тенељу
пожељне културе
► Покрет су чинили махом,
мали капиталисти, нижи
чиновници и средња класа
► Имали су велику подршку у
сеоским подручјима, међу
сељацима и фармерима
Бенито Мусолини и
Адолф Хитлер