Srbija u doba Nemanjića

1. Војин Ранчић I-1

2. Meni
Лоза
Немањића
Завида
Ратови и
освајања
Монашки
Живот
Задужбине
владара
Прогрлашење
краљевине
Ширење
српске државе
Српско
Царство
Србија у време
Душана
Привреда и
друштво
Изађи
Српска
средњевековна
култура
Живот
сељака
Држава

3. •Велики жупан Стефан Немања, велики жупан
(1166)1168-1196.
•краљ Стефан Првовенчани, велики жупан 1196-1217.,
краљ Србије 1217-1228. (са прекидом)
•краљ Стефан Радослав, краљ Србије 1228-1234.
•краљ Стефан Владислав, краљ Србије 1234-1243.
•краљ Стефан Урош I, краљ Србије 1243-1276.
•краљ Стефан Драгутин, краљ Србије 1276-1282
•краљ Стефан Урош II Милутин, краљ Србије 1282-1321.
•краљ Стефан Урош III Дечански, краљ Србије 1321-
1331.
•цар Стефан Урош IV Душан, краљ Србије 1331-1346.,
цар Срба и Грка 1346-1355.
•цар Стефан Урош V Нејаки, цар Србије 1355-1371.
Владарска лоза Немањића
Меni

4. Меni

5. Меni

6. Меni

7. Меni

8. Меni

9. Котроманићи
Немањићи
Меni

10. Култ владара и светитеља лозе Немањића
Меni

11. Византијска власт у српским земљама сводила се на
вазалство ( великог жупана) ромејском цару.
Цареви су често смењивали великог жупана како би
учврстили своју власт.
Србија се налазила између Мађарске и Угарске.
Жупан је средњовековна титула распрострањена
међу јужним Словенима, првенствено међу Србима.
Назив је везан за владара жупе, основне географске
и политичке целине.
Увод
Меni
Византијско царство

12. Око 1163.године Манојло I Kомнин сменио
је великог жупана Десу
На његово место поставио Тихомира сина
Завиде.
•Завида је имао четири сина:
•Тихомир – велики жупан
•Страцимир - удеони кнез
•Мирослав - удеони кнез
•Немања - удеони кнез
Завида
Меni

13. Управљао жупама:
•Ибар,
•Расина и
•Топлица
•Манoјло I даје му жупу Дубочицу (Лесковац).
•Немања се осамосталио и почео да подиже цркве
•Тихомир му одузима титулу и послао га у заточеништво.
•Немања бежи из заточеништва, преузима власт 1166.год.
•Тихомир бежи у Византију , добија војну помоћ.
•Сукоб браће код села Пантино јесен 1168.године
•(код Звечана)
•Победа Немање и проглашење за великог жупана 1168.године
•Немања - удеони кнез

14. Више о српским
владарима и
династијама

15. Велики жупан - Стефан Немања (1166-1196)
Након проглашења за великог жупана
Немања је био у сукобу са Византијом.
•Цар Манојло I је негде код Ниша 1172.год.
заробио Немању, одвео у Цариград и
заточио у једном манастиру.
•Касније се предомислио и врато га у Србију
на великожупански престо.
•Он остаје веран вазал све до његове смрти
Манојла I
Меni

16. •Нереди у Византији после 1180.год.
•1183.год. Немања осваја :
•Косово и Метохију (Хвосно)
•Пределе око Скадра.
•Поморавље ( пределе између Западне и
Велике Мораве (Левач, Лепеница,
Белица)
•Нишку област.
•Зету
•Ратовао са Дубровником
•У Зети и Травунији је за краља поставио
сина Вукана.
Меni
Ратови и освајања

17. Меni

18. Стефан Немања и Фридрих I Барбароса
У време Tрећег крсташког рата .
У Нишу се догодио први међудржавни састанак неког владара из Србије
са европским владарима.
Стефан Немања и Фридрих I Барбароса сатали су се у Нишу 1189.године.
Немања је предложио савез против Византије.
Барбараоса није прихватио овај предлог
Фридрих I Барбароса Стефан Немања
Меni

19. Трећи крсташки поход
Меni

20. Мир са Византијом
•После Трећег кртсашког рата византијски цар Алексеј II Анђео покренуо
је рат против Србије и победио на Морави 1190.године.
•Иако поражена Србија је мировним уговором задржала скоро све
територије.
•Немањин средњи син Стефан Немањић оженио се1191.године
византијском принцезом Евдокијом ( прва византијска принцеза на
српском двору) .
•Од таста ( византијског цара добио високу титулу севастократора.
(Титула је била без власти и указивала је једино на цареву ближу
родбину)
Евдокија
Меni

21. Сређивање унутрашњих прилика у
земљи.
•Искоренио богумиле (јерес-невернике)
•Најмлађи син Растко одрђен за
намесника Хумске земље (Захумље),
којом је дотле управљао кнез Мирослав.
•Растко се замонашио (Сава)
•Света гора ( Атос) у руски манастир
св.Пантелејмон и узео име Сава.
Меni
Монахшки живот

22. Монах Симеон
•1196.године Немања се повукао с власти.
•Замонашио се под именом монах Симеон
(Студеница)
•Његова жена Ана монахиња Анастазија
•Престо мимо обичаја оставио средњем сину
Стефану.
•Одлази на Свету Гору
Од византијског цара добијају стари манастир
1198.год.подижу mанастир Хиландра.
Умире 1200.године, сахрањен у манастиру
Хиландару
После смрти проглашен за свеца (свети Симеон)
Ана и Стефан Немањић
Меni

23. Немањине задужбине
Ђурђеви ступови посвећен светом Ђорђу
који се налази на брду изнад Новог Пазара, у
Старом Расу.
Манастир Студеница Богородице
Добротворке - код Ушћа.
Манастир Хиландар на Светој гори ( Атос)
Меni

24. Манастир Хиландар
Меni

25. Ђурђеви ступови
Ђурђеви ступови су један од најстаријих
српских манастира
•Манастир је подигао велики жупан Стефан
Немања у првим годинама после ступања на
престо великог жупана (изградња је завршена
1171. године)
•Манастир је уврштен у светску културну
баштину и под заштиом је УНЕСКО-а
Више о
Ђурђевим
ступовима
Меni

26. Манастир Студеница
Манастир Студеница један од највећих и најбогатијих
манастира Српске православне цркве. Налази се 39 km од
Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.
Утврђени зидови манстира окружују две цркве:
Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима
и Ане), обе изграђене од мермера. Манастир је познат по
својој колекцији фресака из 13. и 14. века.
УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске
баштине.
Више о
Манастиру
Студеница
Меni

27. Хиландар
•(гр. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у
северном делу Свете горе Атонске (гр. Аγιоν Оρоς),
државе православних монаха која постоји више од
хиљаду година.
Манастир Хиландар су у рангу царске лавре подигли
Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава
1198. године, а у манастиру је 1200. године умро Стефан
Немања.
Више о
Хиландару
Меni

28. Меni

29. •Наследник Стефана Немање (средњи син) у
почетку мирно владао, затим сукоб са братом
Вуканом који се осамосталио у Зети и 1202 .уз
помоћ Мађарске збацио са власти Стефана.
•Стефан се 1203.год. уз помоћ бугарског цара
Колојана вратио на престо.
•Сава 1205.год. из Хиландара донео мошти св.
Симеона и измирио браћу
•(од тада мошти св.Симеона почивају у
Студеници).
Меni
Стефан Немањић – Првовенчани
(1196 – 1228)

30. Проглашење краљевине ( 1217. )
•Четври крсташки рат (1202 -1204)
•Пад Византије 1204.године.
•Промене на Балкану.
•Стефан се окреће западу.
•Разводи се од Евдокије.
•Стефан се оженио Аном Дандоло унуком
Енрика Дандоло млетачког дужда.
•Успоставља чврсте односе са Венецијом и уз
помоћ дужда од папе Хонорија III добија
краљевску круну.
•јануара 1217.године крунисан је за краља
Србије у манастиру Жича, добија надимак
Првовенчани. На тај начин Рим је признао
Србију, а преко Рима и цео европски Запад Стефан Немањић – Првовенчани
Меni

31. Монаштво и смрт
•Стефан је умро 24. септембра 1228.
Непосредно пре смрти замонашио се и узео име
Симон.
Прво је био сахрањен у манастиру Студеници, а
после тога у својој задужбини манастиру Жичи.
Манастир Жича је манастир Српске православне
цркве који се налази у близини града Краљева.
Манастир, заједно са Црквом светог успења је
саградио први краљ Србије, Стефан
Првовенчани.
Манастир је уништен у 13. веку, али је поново
саградио краљ Стефан Милутин почетком 14.
века
Меni

32. Аутокефална црква ( 1219. )
• Потпуна самосталност и независност могућа
• је уз аутокефалност (самосталност) цркве
• Поделом хришћанске цркве 1054 .године
Србија на граници између православне и
католичке цркве.
• Српска црква је тада била под јурисдикцијом
Охридске архиепископије.
Сава је заобишао охридског архиепископа и
отишао у Никеју ( седиште Никејског царства у
Малој Азији), где се налазио васељенски
патријарх.
• Примио га је цар Теодосије I и срдачно
препоручио патријарху.
• 1219.године рукополoжио (миропомазао) га
је за архиепискоа
•“ Српских и поморских земаља”
Србија добила аутокефалну цркву. Никеја
Меni

33. •Прво седиште архиепископије манастир Жича
•Први архиепископ Сава Немањић
•Свега неколико епископија
•(Призрен , Липљан и Рас).
•Сава подиже нове у Приморју :
•(Превлака и Стон)
•Зетско приморје (бискупије у Котору, Будви и
Бару) где је живело и католичко становништво.
•Немања је чак био крштен по католичком, али се
касније крсти по православном обреду Жича
Меni
Архиепископија

34. Краљ Стефан Радослав
(1228 – 1234)
•Најстарији син Стефана Првовенчаног, наследио
оца 1228.
•Био је ожењен Аном, кћерком Теодора I Анђела,
деспота Епира.
•Потпуно се окренуо свом тасту епирском краљу
•Због мајке Гркиње, византијске принцезе Евдокије,
више се осећао као Грк, него Србин.
•Пошто је таст изгубио престо и Радослав се после
тога без његове подршке није могао дуго одржати.
•После пада боравио у Дубровнику и Драчу.
•Замонашио се и као монах Јован умро у
манастиру Студеница после 1235, где је и
сахрањен.
•Није имао деце са Аном.
Меni
Краљ Стефан Радослав

35. •Крунисао архиепископ Сава за краља.
•Ожењен Белосавом ћерком буг.цара
•Сава се повукао са места архиепископа, отишао по
други пут у Свету земљу (Јерусалим)
•Враћајући се, свратио у бугарску престоницу
Трново.
•Умро на двору бугарског цара, таста краља
Владислава Јована Асен II
•14 (27) јануара 1236.године.
•Његове мошти краљ Владислав сахрањује у својој
задужбини манастиру Милешеви код Пријепоља.
•Синан – паша наредио да се Савине мошти спале у
Београду ( Врачар) 1594.године
•Врачар – храм Светога Саве.
Краљ Стефан Владислав
(1234 – 1243)
Краљ Стефан Владислав

36. Манастир Милешева
•Српски средњевековни манастир.
•Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци
Милешевци.
•Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав
(1234-1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у
њој је и сам сахрањен.
•У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године,
положио је мошти свог стрица светог Саве.
• Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на
Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух
Више о
Манастиру
Милешева
Меni

37. Стефан Урош I (1243-1276)
•Син Стефан Првовенчаног и Ане Дандоло
•Изградња земље-економски развој
•Из Трансилваније довео у Србију рударе Сасе
–отварање рудника.
•1261.год.Србија између Византије и Мађарске
•Покушај Византије да укине аутокефалност
српској цркви
•Ширење мађарске јужно од Саве (Мачва и
Београд)1268.год.пораз од Мађара.
•Пораз ублажен женидбом Уршевог сина
Драгутина (млади краљ) ћерком уграског краља.
Драгутин га уз помоћ Мађара свргава са власти
1276.године
Женидба и ктиторска делатнос
Урошева жена Јелена, била је из рода Анжујског,
рођака Карлова . Стефан Урош I
Меni

38. Манастир Сопоћане, дом Свете Тројице, је подигао краљ Стефан Урош I
недалеко од извора реке Рашке. (код Новог Пазара )
Манастир се налази на 17 km западно од Новог Пазара. На овом
месту, изворишту српске средњевековне државе Немањића.
•Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је
1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу
споменика средњег века обједињених под заштићеном целином
Стари Рас и Сопоћани
Више о
Манастиру
Сопоћани
Меni
Манастир Сопоћане

39. Манастир Градац
•Манастир Градац лежи на уздигнутој заравни изнад
Градачке реке, на ободу шумовитих падина Голије.
•Удаљен је 21 km северозападно од Рашке и 12,5 km
западно од Брвеника и Ибарског пута.
•Тачна година градње манастира није позната.
•Сматра се да је завршен у последњој четвртини 13.
века.
• Задужбина је Јелене Анжујске. Грађен је у стилу
рашке школе.
Више о
Манастиру
Градац
Меni

40. Стефан Драгутин (1276. до 1282)
•Приклонио се Мађарима.
•Према Византији наступао непријатељски.
•Пао са коња и тешко се повредио.
•1282.год.сазвао државни сабор у Дежеви ( код Новог
Пазара) предао власт брату Милутину под условом
да после Милутина Србијом владају његови синови.
•Под својом влашћу задржао северозападну Србију
које је добио као мираз (Мачву, североисточну Босну
и Београд). (сремски краљ)
•Београд се први пут помиње словенским именом
878.године у једном документу папе Јована VIII
Београд први пут у саставу Србије за време Драгутина
•
•Црква светог Ахилеја је смештена на узвишењу у
средишту данашњег Ариља и задужбина је краља
Драгутина .
Стефан Драгутин
Меni

41. Меni

42. Стефан Урош II Милутин (1282 -1321)
•Даровит државник и војсковођа
•Следећи Драгутинове планове напао је
Византију и запосео северну Македонију са
Скопљем и пределима до реке
Брегалнице.
• Које је Србија заузимала и губила у
време Немање и Уроша I.
• Уз помоћ Драгутинове војске, Милутин је
1283. пустошио Македонију и Серску
област и почетком 1284. избио на Егејску
обалу.
• Даље освајање је обустављено јер су
Татари из Бугарске и Мађарске упадали у
Србију. Стефан Урош II Милутин
Меni

43. Под заштитом Татара бугарски великаши из Браничева
браћа Дрман и Куделин пљачкали су земљу кралја
Драгутина.
•Милутин пружа помоћ
•Протерао браћу.
•Татари поново нападају Србију пустоше област Хвосна
(Косова) запалили манастир Жичу.
•Српски противудар заузет Видин и потписан мир са
Татарима
Меni
Рат са Татарима

44. •Мир са Византијом 1299.године.
•Женидба са византијском
принцезом
Синонидом која је имала тек шест
година,па је до пунолества расла на
српском двору
Меni
Симонида

45. Милан Ракић
Симонида
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.
Али дирнути руком није хтео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
Те човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,
Тако на мене, са мрачнога зида,
На почађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!
Меni

46. •Краљев син Стефан одрђен за наследника
који је владао Зетом.
•Као наследници и Симонидина браћа.
•Стефан 1314.г. покушао да преузме власт.
•Савладан, ослепљен и послат у Цариград.
•Пред смрт Милутин по наговору светогорских
монаха дозвољава повратак Стефана из
заточеништва.
•За власт се боре :
•Милутинови синови Стефан и Константин
и Драгутинов син Владислав
•Симонидина браћа одустају.
Зета
Меni
Борба за власт

47. Ктиторска делатност
•Краљ Милутин саградио око
четрдесет манастира.
•Најпознатији су:
•Грачаница код Приштине
•Бањска код Звечана
•Црква Богородица Љевишка у
Призрену
Краљ Милутин
Меni

48. • Манастир Грачаницa
•Манастир Грачаницу је
саградио Краљ Милутин 1310.
године и посветио је Успењу
Пресвете Богородице. Манастир
се налази у селу Грачаница, 5 km.
удаљен од Приштине.
Меni

49. • Манастир Бањска који се налази код
Звечана у северном делу Косова и Метохије.
•Манастир Бањска са црквом посвећеном
Светом Стефану саграђен је између 1313. и
1317. године, као задужбина српског краља
Стефана Уроша II Милутина, једног од
најмоћнијих владара из династије
Немањићаи
•Милутин је Бањску наменио себи за
гробну цркву и тамо је најпре и био
сахрањен.
•Међутим, после Косовске битке 1389.
године његово тело је пренето у Трепчу, а
потом, 1460. године, у бугарски град Софију
где се и сада налази
Меni

50. •Мирољубив владар.
•Циљ му је био да очува државу коју је
наследио од оца.
•Против Србије иступиле су Босна,
Византија и Бугарска
•Босански бан Степан II Котроманић
упадао је у долину Неретве и запосео
земљу српских великаша Бранивојевића. а
Дубровник приграбио Стон.
•Истакао се војсковођа Стефан Душан.
Стефан Урош III Дечански
Меni
Стефан Урош III Дечански (1321-1331)

51. Стефану Дечанском се по предању враћа вид када је крунисан

52. Битка код Велбужда 1330.
•Против Србије се удружују Византија и Бугарска.
• Бугарском цару се учинило да може да савлада
Србију па је крену сам.
• У бици код Велбужда (данашњег Ћустендила)
суботу 28. јула 1330.
• Бугарска војска је поражена, а сам цар Михаило
Шишман је погинуо
• Кад је сазнао шта се збило са Бугарима,Византијски
цар Андроник III је одустао од напада на Србију.
•.
Меni

53. •Манастир Високи Дечани је задужбина
краља Стефана III Дечанског и цара
Душана. Градња је завршена 1335. године,
а фреске су завршене око 1350. године.
•Манастир је посвећен Христу
Пантократору и Вазнесењу Господњем -
Спасовдану.
•Главни неимар био је мајстор Вито
Которанин.
Меni
Манастир Високи Дечани

54. Српско Царство Меni

55. •Српско царство било је по територији најраспрострањенија српска
средњевекоковна држава.
•Душанова освајања дошла су као врхунац јачања Немањићке државе која је свој
примат на Балкану потврдила битком код Велбужда 1330. године.
•Незадовољна српска властела, жељна нових поседа, збацила је са власти
Стефана Дечанског и на власт довела његовог сина Стефана Душана.
•Српско царство је српска средњовековна држава која је постојала средином 14.
века.
•Формално српска средњовековна држава постала је царство када се краљ
Стефан Душан прогласио за цара.
•Српско царство престало је да постоји смрћу цара Уроша децембра 1371.
године.
Меni
Увод

56. •Стефан Урош IV Душан
• (1331-1355)
•Победа код Велбужда 1330.год.
•Племство очекивало добит.
•Дечански није успео да одговори захтевима српске
властеле.
•Племство подстиче његовог маладог и амбициозног
сина да ка уклони са престола.
•Заточен у тврђави Звечан стари краљ је под
нејасним околностима 1331.године изгубио живот.
•Дошао на власт уз помоћ власеле.
•Женидба Јеленом са сесром бугарског цара Ивана
Александра
•Уредио односе са Дубровником и Босном.
•Рат са Византијом 1341.год.
•Освојио Епир, Теслију и Албанију, Македонију,
полуострво Халкидик са Светом гором и град Сер
(1345.године).Опседао Солун, али није успео да га
освоји.
• У Серу се 25.децембра 1345.године прогласио
за цара.
Стефан Урош IV Душан
Меni

57. Душанов царски динар У време цара душана
Цар Душан са породицом Меni

58. Србија у
време
Душана
Меni

59. Проглашење царства 1346.године
•Припремајући се за крунисање цркву је узсигау ранг патријаршије, тако што је бугарски
патријaрхар српског архиепископа Јоаникиј рукоположио за српског патријарха.
•На Ускрс 1346.год. на државном сабору у Скопљу уз присуство властеле и представника
Свете горе Душан је крунисан за цара Срба и Грка
•Урош син Душанов крунисан за краља.
•Додељивао највиша византијска звања (деспот, севестократор , ћесар )
•Душаново крунисање за цара Византија није признавала.
Меni

60. Планови и смрт
•На државном сабору у Скопљу 1349. уз присуство
патријарха , велике и мале властеле проглашен је
Законик.
•Цар Душан је увидео опасност од Турака и намеравао да
против њих покрене рат
•Стога се 1354. обратио папи Иноћентију VI с молбом да
га именује за ,, капетена хришћана’’ у борби против
неверника , за узврат папи је обећао црквену унију.
•Противљење Мађара овом захтеву.
•У тим плановима Душана је претекла смрт.
•Умро је 20. децембра 1355. у 46. години живота.
•Сахрањен у својој задужбини манастиру св Архангел
код Призрена.
•Манастир Светих Архангела је задужбина српског
цара Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—
1355), који се налази у кањону реке Бистрице недалеко
од града Призрена у Метохији.
Манастир Светих Архангела
Саркофаг цара Душана
Меni

61. Стефан Урош V (1355-1371)
•Наследник цара Душана није био у
стању да обузда великаше који су се
после Душанове смти осамосталили.
• Урош је у једном спису приказан
као цовек веома лепе спољашности,
са којим није ускладена његова
духовна страна, због цега је назван
Нејаки.
•Последњи владар из династије
Немањића која је владала
Србијом од 1166 до 1371.године.
Шлем на
динару
Стефана
Уроша
Стефан Урош VМеni

62. Смедеревска Тврђава
Велики Маглић сад и некада
Привреда и друштво у средњовековној Србија
Меni

63. Привредни развитак Србије (12 –
15.век)
•Пољопривреда
•Земљорадња
•Земљорадња је у Србији била главно
занимање.
•Поред старих ратарских и
повратарских култура хељде и проса,
узгајане су и нове – пшеница, јечам,
овас и раж, махунасте биљке (боб,
сочиво, грашак) и
•поврће (зеље, купус, лук, ротква,
репа, тиква и бостан)
Обрађивање земље плугом
Меni

64. Средњовековна кухиња у Србији (Музеј у Београду)
Меni

65. Сточарство
•Свако домаћинство је гајило стоку за
сопствене потребе, а један слој сточара
(Власи и Арбанаси) бавио се сточарством као
главним занимањем.
•Сточари су производили сир, суво месо,
кожу и грубе вунене тканине
Посуђе у Србији
Меni

66. Развоју укупне привреде допринели су
немачки рударски стручњаци Саси.
•Они су обнављали некадашње римске
руднике и отварали нове:
•Брсково (код Мојковца на Тари),
•Рудник,
•Трепча,
•Јањево,
• Ново Брдо
•Домаћи рудари, које су обучили Саси,
отворили су двадесетак рудника, већином
сребра, олова и злата
Илустрација рудара у средњем веку
Меni
Рударство

67. •Већина градова у Србији потиче из римског периода :
Рас, Липљан,Призрен, Ниш, Скопље, Београд,Браничево.
•Важну илогу имали су приморски градови:
•Котор, Будва, Бар, Улцињ, Скадар.
•Најважнији тргови соли били су : Дријева на Неретви и Св.Срђ на
Бојани.
•Рударски градови : Трепча, Брсково , Рудник и Ново Брдо.
•Ново Брдо (почетком 15.век имало је око 40 000 становника.
•Стари Рас је средњовековни комплекс споменика који се налази на месту
на коме су се спајали путеви са запада и југа и водили даље ка истоку.
•Током једног миленијума ту су се смењивале разне војске, државе, а
значај града је временом растао и опадао.
Меni
Градови

68. Бач град по коме је
Бачка добила име
Меni

69. Београдска
Твђава
Меni

70. Голубац
Меni

71. Тврђава у Раму
Меni

72. Петроварадинска
тврђава
Меni

73. Трговина
•Од средине 13. века развијају се
• занатство и трговина као посебне професије
•Главни извозни производи из Србије били су
руде, метали, сточарски производи(сир, суво
месо, кожа,крзно) и восак.
•Роба се транспортовала караванима.
•Из примарских градова су се увозили луксузни
производи и со неопходна за људе и стоку
•У градовима се развијау:
ткачки, кројачки, обућарски, ковачки ,
златарски и други занати. Финансије
владара
Финансије владара ковање новца, рударство,
тржне таксе и царине владарима су доносиле
знатне приходе. Владару је плаћен рударски
порез звани урбура у износу од 8 – 10 %
руде и десетина вредности добијеног
производа.Раст прихода владара у време
краља Милутина.
Душанов царски динар
Новац Милутина Немањића

74. Друштво и држава
•Друштво
•ВЛАСТЕЛА – владајућа класа
•Владајући друштвени слој у Србији у
• почетку се састајао од војника и властеле.
•Настале су разлике међу властелом, која се поделила на
велможе и властеличиће.
•Основна дужност властеле било је ратовање (војна
служба)
•Они који су се у рату истицали стицали су имања и
највиша звања у војсци-војвода и велики војвода.
•Владари су заслуженим појединцима давали на
доживотно коришћење који су се као и у Византији
називали пронија
•Од проније су се разликовале баштина - породицно
имање које власнику нико, па ни владар није могао
одузети.
•Посебну врсту поседа чинила су црквена имања од
којих је издржавано бројно свештенство
•Свештенички позив постао је престижно занимање и
свештенство је престављало одвојени слој.
Овако је то изгледало у
католичким државама
(слично је и у
православним)

75. Себри зависно становништво
•Међу Себрима најбројнији су били сељаци-земљорадници меропси, а следили су
мајстори ( занатлије) и отроци.
•Меропси су велможама морали да ,,работају’’ два дана у седмици ( сетва, косидба,жетва)
•Део обавеза плаћали су у натури (жито и стока)
•Мајстори ( занатлије ) су обрађивали манастирска имања, израдивали алатке, радили као
послуга.
•Отроци су имали обавезе сличне меропсима.
•Поред себарског становништва у Србији су живели Власи, Дубровчани, Саси....Власи
потомци староседелаца искључиво се бавили сточарством и транспортом робе., живели у
планинским пределима и држави плаћали такозвани десетак.
•Дубровчани ( трговци) - данас у Јањеву живе потомци Дубровчана
•Саси - посебна права и аутономију у рударским насељима и општинама
•( Њиховом заједницом управљао је кнез и12.грађана (пургара)

76. Живот сељака средњевековне Србије
•Током XIII и XIV века, у сеоском градитељству преовлађују дрво и камен као основни грађевински
материјали, али се као локалне варијанте јављају бондручаре и камене куће.
• Села су скоро увек била подизана на месту где постоји пијаћа вода, била то већа река или неки
мањи извор Просечно село је бројало око 40 кућа, али је број могао да варира од 10 па до 200
домова. Често се у средишту села или на оближњем брежуљку налазила сеоска црква око које се
простирало гробље. Сви становници села - меропаси (земљорадници) су спадали у групу
феудално зависног становништва, у којој су били још и
• власи - сточари, зависне сеоске занатлије,
• сокалници (врста послуге),
• отроци (робови) и један део сеоских попова.
• Ову групу зависног становништва Душанов законик назива себрима.

77. Држава
•Двор
•Двор у српским средњовековним земљама је означавао пребивалиште владара или другог
достојанственика али и место одакле је вршена власт.
•Речју двор првобитно је означавана кућа уопште да би се тек касније њего значење ограничило на
раскошна боравишта владара и властеле.
•Први српски владари ( Немањићи ) имали су скромне дворове
•Раскошан двор имао је краљ Милутин (византијски утицај )Установио краљевску
канцеларију која је издавала повеље и хрисовуље црквама.(Модеран средњоевропски двор)
Државни сабор
•Моћ владаоца је ограничавао државни сабор представничко тело у коме су били заступљени
племство и свештенство. Одлучивао је о најважнијим питањима:
•крунисање владара,
•доношење закона,
•објаву рата,
Двор у Смедеру представља
двор карактеристичан за крај
средњовековне Србије.
•закључивање мира.

78. Право
•Обичајно право задржало се до краја
13.века.
•У селима и жупама властела сама
решавала спорове.
•Градови имали пуну аутономију
•Од времена цара Душана владаре
заступају чиновници кефалије (главари) са
широким овлашћењима али и са великом
одговорношћу.
•Српска црква прва уводи писана правила
• ( преводи византијског права )
•Врхунац српског законодавства у средњем
веку представља
•Законик цара Стефана Душана.
Душанов законик

79. Књижевност
•Преводилачка до 12.века-први превођени текстови библијски
•Псалтир - збирка религиозних химни и песама (псалама ) из Старог завета
•Јеванђеља - превођена из Новог завета
•Хагиографије – житија светаца-превођене са грчког језика
•Апокрифи - дела пуна фантастике,настала под утицајем библијски списа
•Писма У српски земљама у употреби су биле ГЛАГОЉИЦА И ЋИРИЛИЦА
•МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ -12.ВЕК - писано ћирилицом
•Немањиног брат Мирослава, преставља најстарији српски споменик
•ЛЕТОПИС ПОПА ДУКЉАНИНА-БАРСКИ РОДОСЛОВ на латинском језику - историја Јужних
Словена
•Хагиографије -посвећене српским светитељима Житије Светог Симеона и Житије Светог Саве
(дела Архиепископа Саве и С.Првовенчаног)
•Јавних школа није било - децу подучавају приватни учитељи
•Настава- учење слова,слогова и речи и читање
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ
Летопис попа Дукљанина

80. Уметност
•Архитектура и сликарство – западно градитељство
•Црква Светог Петра у Расу - романички стил
Три прваца у архитектури
Рашка школа
•спој византијске и западне - крај 12 и у 13.веку
•ремек дело Студеница,
•Милешева,Сопоћани,Морача,Градац и Свети Ахилеј
Српско –византијска школа
•Милутинова црква у Хиландару,Богородица Љевишка,Краљева црква у
•Студеници,Грачаница,Свети Архангел,Света Богородица у Пећкој патријаршији
Моравска школа
•Раваница, Лазарица,Манасија,Љубостиња и Каленић
Сликарство
•фреско слике у црквама и манастирима
•фреско слика Анђео на Христовом гробу из манастира Милешева
Правни списи
•Велика збирка црквених и правних прописа
•Номоканон или Крмчија Св.Саве
•чланова укупно 201 члан.
•Највећи део Законика обухвата кривично пра
•Цар Душан – преведен Синтагмат – правни приручник солунског монаха Матије Властара