Književnost i jezik

1. Н А С Т А В А
ЉИЉА НА БА ЈИЋ (Београд)
М ЕТ ОДИЧК Е РА ДЊЕ У ТУ МА ЧЕЊУ К ЊИ Ж ЕВН ИХ Т ЕК СТ ОВА
Б О Р И С А В А С Т А Н К О В И Ћ А
Проучавање књижевног дела у настави остварује се помоћу низа
корелативних и функционалних методичких радњи,одкојих су најчешће
следеће: мотивисање ученик а, истраживачк и задаци, лок ализовање тек -
ста, читање, обрада непознатих речи и израза, план тек ста, тумачење
вредносних чинилацадела.Овеи осталенаставнерадњекојеприсуствују
у обради књиж евних дела вишеструко су проверене у наставној пракси и
натеоријски начин описанеу методичкој литератури,посебно у књигама
Милије Николића и Радмила Димитријевића, а делом и код Драгутина
Росандићаи П авлаИлића,на пример.А ли какоје уметнички свет свак ог
књиж евног делај единствен и самосвој ан,тој еи наставак ој асењимебави
уник атна и стваралачка. Услед тога се и даље јављају и непрестано
обнављају питања стваралачког поступања на подручју тумачења ве-
л и к о г м н о ш т о в а к њ и ж е в н и х т ек ст о в а у ш к о л и .
Наставне радње које се користе приликом обраде књиж евних дела
Борисава Станковића свестрано су подешене према конкретним тек-
стовима,наставним сврхамаи радним условима.А ли у делотворном мно-
штву методичких поступака и радњи највећу улогу имају различити
видови подстрекавањаучениканадоживљајно и истраживачки усмерено
читање и аналитичк осинтетичк о тумачење Станк овићевих приповедак а,
романа Нечист а крв и драмеК ошт ана.
Основну методичкурадњу,којомсеобезбеђују условизасазнавање,
дож и вљ авањ е и и нт ерпр ет ир ањ е ст в ар ал аш т ва о вог п и сц а у ш к оли , п ред-
ставља чит ање. Путем читања ученици се упознају са Станковићевим
уметничкимсветом икњижевнимјунацима.Читалачки чин сеодвијакао
естетски подешена комуникација кој а се остварује у сарадничком споју
пишчеве и читаочеве свести. Лирск и надахнути и емотивни, исповедни и
интимни, Станковићеви књиж евни текстови, више од других, поседују

2. 4 4 К њижевност иј език
поетск а својствак ој а и ученик е подстичу настваралаштво,ток ом к ога се
ученици пројектују, дограђујући и актуализујући литерарни свет према
властитом ж ивотном искуству, уметничком укусу и сензибилитету.
Станковићево књиж евно дело призива и афирмише све врсге чи-
тања.У наставном раду првенство припадафантазијском,доживљајном,и
критичком,студиозном и истраживачком читању,асањимасепрактикују
и комбинују интерпретативно и поновљено,изборно и парцијално читање.
Приповетке, романи и драме Борисава Станковића побуђују на
виши степен читалачк ог уношења и уживљавања. Они се читају ради
уметничког уж ивања, сопственог задовољства, заноса и маштања. Емо-
ционално и фантазиј ско ангаж овање ученика, њихово свестрано саж ив-
љавање са фиктним светом и јунацима проистиче из поетск е суштине
Станк овићевих тек стова,из симболизације и уметничк е актуалности њи-
хових садрж ај а,из ек спресивности синтаксеи лексике.Самим тим,они су
оспособљени да ученике непосредно подстичу на доживљај но и истра-
ж и в ач к о ч и т ањ е и т у м ач е њ е .
М огућности ипогодносгидасесаСтанк овићевим делимабудеу сталном
и присном дослуху у настави се користе као најјачи подст рекачи за чит ање.
Радни подсгицаји,који мотивациону снагу посуђују изсамог дела,артикулишу
сенаначинекојиразгарајурадозналостзапријатељскосусретањеиуметничко
дож ивљавање дела. Такво сгимулисање читалачке паж ње и интересовања
омогућава слободу и инвентивно мноштво поступања.
Н ек ада ће се ученицима прочитати репрезентативни одломак из
кога ће наслутити уметничке дражи и узбудљиву лепоту целовитог ост-
варења. Так ва привлачна, узбудљива, загонетна места су, на пример, сугес-
тиван почетак приповетке Увеларуж а, грцав лирски монолог из К ошт ане
у коме Митка ж али за младошћу, необичне појединости и провокативне
крај ности кој е присуствују у супротстављеним описима Софкине пој аве на
почетку и на крају романа Нечист а крв и слично. У другој прилици
читалачк а радозналост ће се пробудити путем подсећања на позната дела и
утиске, поетску атмосферу, сродне или опречне мотиве и ликове и друге
уметничке чиниоцекојимапознати текст изазиварадозналост задругадела.
Так о обрађена приповетк амож е послужити као подстрек начитањедругих
приповедака, али и одговарајуће збирке или романа и драме. Преношење
радозналости са једног текста на други обично се врши према њиховој
мотивској ,тематској иж анровској сродности.Таквоммотивациономузај ам-
ношћу повезанесу приповеткеунутар, али и изван појединачнихзбирки (Из
ст арог јеванђеља, Ст ари дани, Божји људи; Из мога краја, Moju знанци),
пој единачне збирке, к ао што су прве две, приближ ене су међусобно, али са
романима (Нечистш крв, Газда Младен, Певци) и с драмама (К ошт ана,
Ташана). Управо, Станковићев уметнички свет премрежен је сродностима
и опрекама приправним да дозову, приближе и повежу мноштво текстова,
који омогућавају да се читалачко интересовање саједних успешно преноси
н а о ст ал а п и ш ч е в а д ел а .
Ч италачко интересовање и радозналост могу се к од ученик а раз-
виј ати и путем осветљавањастваралачких побудаи околности настајања
Станковићевихтекстова.Сведочанствакојапружајупишчевапреписка1
,
1 Упоредиги: Борисав Стаиковић, Сабрана дела, књигаII, Београд, 1956,

3. М етодичк е радње у тумачењу к њиж евних текстова.. 45
сећањаи казивања преддругима2оживљавају инспиративиетренутке и
поетичка настојања писца, прототипске ликове, верзије и тегобе око
приређивања и штампања дела. Пажњу ученика привлаче и сећања
других писаца, Станковићевих савременика Симе Пандуровића, Станис-
лава Винавера, Вељка Петровића, Милана Грола. К ада се завири у
пишчеву „стваралачку радионицу
" или на основу документарних извора
ж ивописно к азуј ео уметничким почецимаи генези пој единих дела, сатих
извораученици ће своје интересовање броз преносити и на одговарајуће
књижевне творевине. На пример, у функцији мотивисања биће добро да
ученици сазнају да се Станковићеви почеци везују за његове ђачке песме
и приповетке које су нај пре свуда одбијали уредници разних часописа.
Многа дела писац ј е штампао о властитом трошку, а к асниј е уз помоћ
пријатеља, трговца Војислава Живковића. К адасе 1899. године појавила
збирка Из ст арог ј еванђеља, ни она одмах није привукла интересовање
књиж евних стручњак а. Ово целовито, зрело и успешно уметничко
остварење најпре им је промакло јер младог писца још нису добро поз-
навали. О томе се присећа Милан Грол:
К ада ј е изишла прва књига Станкоевићевих приповедака,
одштампаних из Гавриловићеве Искре под насловом Из ст арог
ј еванђеља,РистаОдавић,к ој иј еодтада,1899,био власник и уредник
Нове искре, потраж и оцену о књизи од Јована Скерлића. Да се
ослободи посла у коме га ништа ниј е привлачило, Скерлић умоли
мене. Сећам се к ао данас тог бацања књиге из руке у руку ј едног
мај ског јутра у учионици У ниверситета, уочи не знам ког испита.
Нико од нас није имао ни времена на одмет, ни радозналости ни о
к њизи ни о писцу. И згледа да ник о од нас пре тога ниј е био читао
ниј едну одтихпрвих Станковићевих причауГавриловићевој Искри.
Књигадакленијепривлачила...3
А ли кадаје Грол ј ош те исте вечери отворио Станковићеву књигу,
прочитао ју је на дах, до последње странице. Ово и остала сведочанства
кој а нај ављуј у привлачан свет Станковићеве уметности ученици ће до-
стр. 766- 790. Занимљива ј е преписка кој а се водила са М иланом Савићем,
уредником Лет описа Мат ице српске, поводом штампања Божј их људи у
Лет опису 1902. године. К ореспонденција са Савићем баца светлост и на
Станковићеврад на Нечист ој крви, чијиј ерукопис писац мељао и поправљао чак
и у току штампања 1910. године.
2 Бранимир Ћосић, Десет писаца - десет разговора, Издавачка
к њижарница Геце К она, Београд, 1931, стр. 19- 30.
Синиша Пауновић, Бора Ст анковић и Бранислав Нушић иза завесе, Народна
књига, Београд, 1985, стр. 7- 152.
Синиша Пауновић, Писци изблиза, Просвета, Београд, 1958.
Станислав Винавер, Бора Ст анковић и пуст о т урско, у: Крит ички радови
Ст анислава Винавера, Матица српска, Институт за књижевности и уметност,
Нови Сад, Београд, 1975, стр. 358- 366.
3 Милан Грол, Јубилеј Борисава Ст анковића, у: Сабрана дела Борисава
Ст анковића, књига шеста: Печал, Просвета, Београд, 1970, стр. 262- 263. -
Прештампано из СК Г, Београд, 1924.

4. 4 6 К њижевност и ј език
ж ивети као подстицај и препоруку дачитају,тумачеи истраж уј у пишчеве
т е к с т о в е .
Посредством уметничког контекста ученици се упознају са мнош-
твом аутентичних податак а и занимљивих појединости к ој е Станковиће-
во ст вар алашт во пок азуј у са г енет ичк ог ст ановишт а. Т ак о се
обавештавају о стварносним изворима и прототипским ликовима (К ош-
тана, Нечиса крв, недовршени роман Певци, приповетка У вела ружа...),
али и о пишчевом уношењу у дело („Они не знају да ј а сваку своју
приповетку одболујем."
), о његовом упорном, дуготрајном и преданом
раду натекстовима (Н ечистш крв, Газда Младен, К ошт ана, Божј нљуди)
и о тешк оћама и бригама ок о њиховог штампања. Ова и слична
саопштавања побуђуј у поредбену паж њу код ученик а, шире погледе на
Станковићево стваралаштво и продубљују жељу да га ученици читају и
дож иве са свестраниј ег становишта.
У снаж ењу радозналости успешно садејствује и књижевна критика.
А фирмативни судови и аналитички искази из књиж евних студиј а и есеја
(Скерлићеви, Дучићеви, Лазаревићеви)
4и занимљива, нова читања Стан-
ковићевих текст ова(НовицеПетковића, ДушанаМаринковића)
5најављују
привлачан и необичан уметнички свет, позивајући да се исти читањем упоз-
на, доживи, разуме и прихвати. О Станковићевим делима изречене су и
супротстављене оцене к њиж евних историчара и к ритичара. Опречни
ставови којесу о Божјим људима, например,изнели ЈашаПродановић,
"на
једној,иЈован Скерлић7илиВељко Петровић8
,надругој страни,нећесамо
зачудити ученике већ ће их као својеврсан вредносни и литерарни проблем
заинтересовати да га просуђују самосталним читањем. Тако књижев-
нонаучни и критички текстови имају непосредну, практичну сврховитост да
у настави појачавају радозналост и развијају способности за читање,
тумачењеи вредновањеСтанковићевог стваралапггва.9
4 Јован Скерлић, Ист орија нове српске књиж евност и, у: Сабрана дела
Јована Скерлића, кљига тринаеста, Просвета, Београд, 1967.
Јован Скерлић, Писци и књиГе V, у: Сабрана дела Јована Скерлића, кљига пета,
Просвета, Београд, 1964.
Јован Дучић, Мој и сапут ници, у: Сабрана дј ела, књига IV, Свјетлост, Просвета,
Сарај ево, Београд, 1969.
Бранко Лазаревић, Импресиј е из књиж евност и I, Геце К он, Београд, 1912.
Бранко Лазаревић, Огледи, СК З, Београд, 1937.
5 Новица Петковић, Два српска романа. Студија о Нечист ој крви и
Сеобама, Народна књига, Београд, 1988.
Душан Маринковић, Приповј едни облик „ Божј их људи" Борисава Ст анковића.
Зборник М СЦ, 15/2, Београд, 1986.
6 Јаша М. Продановић, Борисав Стшнковић, у: Haiuu и ст рани, СКЗ,
Београд, 1949, стр. 199- 202.
7 Јован Скерлић, Борисав Ст анковић: „Божј и људи"
, у: Сабрана дела
Јована Скерлића, књига пета: Писци и књиге, Просвета, Београд, 1964, стр.
182- 18 6.
8 Вељко Петровић: „Божј и људи" Боре Ст анковића, у: Сабрана дела
Вељка Пет ровића, књига шеста: О књиж евност и и књиж евницима, Матица
српска, Нови Сад, 1956, стр. 478^ 180.
9 У стицању и ширењу књижевне културе и одговарајућих знања о

5. Методичке радње у тумачењу кљижевних текстова. 4 7
П одстицање на читање Станковићевих текстова може се вршити и
путем наставник ове или ученик ове приступне беседе о писцу. Буђењу
читалачких интересовањапогодоваћеи екскурзиј ау Станковићево родно
Врање, сугестивна музика, каква је К оњовићева у опери К ошт ана,
п озор ишна, филмск а и т елевизиј ск а извођења и адапт ациј е
Станковићевих драма и романа.П опуларисању стваралаштвадопринеће
и пригодне излож бе пишчевих к њига и сабраних дела, изабране
фотографиј е, аутографи и факсимили рукописа, посете Н ародној
библиотеци, у чиј ем се Рук описном одељењу могу видети и фрагменти
Станковићеве драматизациј е романа Нечист а крв... У за све т о,
стваралаштво Борисава Станковића остај е отворено зај ош многе друге
н ач и н е п одст р ек ав ањ а у ч ени к а н а дож и вљ авањ е и сазн авањ е.
У метнички свет Борисава Станковића обилуј е посебностима кој е
узбуђуј у, усхићују и подстичу на размишљање. А ли пред мноштвом и
снагом разнородних утисака кодученикасе можеј авити недоумица како
да их све саберу, убедљиво саопште и поуздано образлож е. А налитичко
расуђивање биће отеж ано и заборављањем, к оје нај брж е брише
стилогенеиск азе,описнедеоницеилирскечиниоцетек ста.3 ато у настави
посебну ваљаност имај у задаци и проблемск а усмеравања којима се
ученици подстрекавају на дуж е памћење, помно читање и истраживачк и
п р и ст у п дел у .
И страж ивачк о усмеравање аналитичк е паж ње и критичк е радоз-
налости код ученика, којим се стварају услови да се о Станковићевим
делима успешно расправља у шк оли, врши се помоћу ист раж ивачк их
задат ака. Док се приликом доживљајног читања путем емпатија уж ив-
љавајуу фиктивни свет,токомистраживачких задатакаичитањаученици
се припремају да своје утиске поткрепљују литерарним чињеницама и да
их образлаж у на аналитичк и и критичк и начин. И страж ивачки задаци
обично претходе првом читању тек ста, али, нарочито због његове
поетске природе, могу му и успешно следити, а у виду појединачних или
групних проблемских питања користе се и током интерпретациј е. Опсег
и начини њиховог укључивања у приступе Станк овићевом делу подлеж у
књижевно-историј ском контексту, модерним токовима и општиј им поетичким
стремљењима скрај а 19. и почетка20. века, кој имај еобележено и Станковићево
стваралаштво, користесе одговарајући текстови из књижевнекритике,теорије и
историје, из књижевнонаучне методологије, естетике и есејистике и друга
сек ундарна литература. А ли у средишту савремене насгаве суверено место
пр и п ада у мет ни ч к и м ч ињ ен ицам а и ест ет ск и м вр едно ст и ма н еп оср едно г ,
С ганк овићевог дела. Самим тим, властит и утисци и оригинални судови ученик а
имај у већи значај од ауторитативних, а посебно пасивно и некритички преузетих
оценак њижевних стручњака. Затоје најбољеда сесаналазима критике ученици
упознају пошто су прочитали и сами проценили одговарајуће дело. Тада ће
помоћна литература постати изазовна и за креативно поступање ученика,
посебно за расправљање и проблемско проучавање. На коришћење приручне
литературе поједини ученици могу се упућивати и у припремном поступку за
интерпратацију. У таквим околностима читање је обично усмерено на
био-библиографске податке о Станковићу, локализовање дела у
књижевноисторијски контекст, стваралачки опус или надређену текстовну
целину, и натумачење и коментарисањелокалнелексикекод Станковића.

6. 4 8 К њижевност иј език
начелима ек ономичност и и ж анровск е условљености. П омоћу
функционалног скупа питања, радних захтева и упутстава ученицима је
понуђено мноштво сазнајних путева, који водеу низтекстовних суседнос-
ти и нових проблемских ситуациј а, па тако подстичу стваралачку самос-
т ал н о ст и а к т и вн у ан г аж о в ан о ст у ч е н и к а п р и л и к о м с аз н а в а њ а и
т у м ач ењ а п и ч ш е в и х т ек ст о в а .
Стваралачка инспирација Станковићу је најчешћедотицала из ста-
ровремског врела. На почетку Ђурђевдана приповедач, чије је припо-
ведање утемељено у Станковићевом личном искуству и животу, о тој
љубави према старим данима к аж е:
А ко ик ада срцезаболи,душасе раздрагаи слаткатугаобузме
душу- тој епри успоменаманапрошлост,минуледане,родно место,
другове из детињства... Оне, кој и су помрли, спомињеш с побож -
ношћу и поштовањем, а оне, кој и су ј ош ж иви, гледаш чудом к ако
су сепроменили...1"
Родно Врање, односно његов стари свет писац је сликао помоћу
лок алног амбиј ента и лексике, етнографских мотива и прототипских
лик ова. А мбиј ентарност, фолклорна грађа и лок ална лексик а чине реа-
листичку, стварносну основу Станковићевог уметничког света. У сли-
к амастаринск их домова,у њиховим однегованим баштамаи двориштима,
у источњачким духом утишаним и сређеним ентериј ерима, у одећи и
ориј енталним тканинама, уж ива се све док се поводом њих код читалаца
не пој аве одређене недоумице, неспоразуми или питања. Н еразумевање
које може да их прати проузроковано је присуством непознатих речи и
појмова, који се пој ављују најчешће баш у кругу амбиј енталних слик а,
провинциј алне лексике и покрајинског говора.
Непознат еречи, изрази и пој мови отеж авају приј ем текста и оме-
тају његово дож ивљавање и тумачење. Н а њих ученике треба благов-
ременоупућивати иправовремено обучавати затумачење.У почетку,док
им то не пређе у умење и навику, ученици се и у истраж ивачким задацим
подстичу да обрате паж њу на непознате речи и да их тумаче уз помоћ
обј ашњењаиз књигеи посебних речника.К асниј е, када се предвиђада су
средњошколци одговарајуће поступањеуспешно усвој или,довољно их је
само правовремено упутити наподеснаиздања Станковићевих дела, која
су опремљена речником мање познатих речи и одговарајућим стручним
коментарима. У таквој прилици непознате речи и појмови тумаче се
током интерпретација одговарајућих исказа, у контексту који омогућава
у ви д у њ и х о во п р и м ењ ен о и ст и л о г ен о зн ач ењ е .
Неразумевање Станковићеве лексике претежно се јавља на под-
ручју провинцијализма,вараваризамаи архаизама,али и кадајесхватање
речи отеж ано услед њихове вишезначне и фигуративнеупотребе.Многе
речиипојмовикојису њимаозначенису нспознатиили нејасниуследтога
што су одученика искуствено удаљени.А ли управо на значењиматаквих
речипочивауметничкааутентичност Станковићевихописа,живописност
његових ентеријера и екстеријера, разноликост одеће и покућства. По-
себном лексиком и диј алекатским говором ликова писац је дочаравао
|()Сабрана дела Борисава Сшанковића, књига прва: Ciuapu дани, Божј и
људи, Просвета, Слово љубље, Београд, 1979, стр. 123.

7. М етодичке радње у тумачењу књиж евиих текстова. 4 9
прохујало време, атмосферу средине, њене навике и животне ритмове,
појаву, изгледи каркатересвојихјунака.А ко би сеученицимасугерисало
да приликом читања бележ е необичне, звучне и сликовите речи и да у
контексту увиђају њиховапосебнаи пренесеназначењаи стилогеневред-
ности,у њиховом попису нашле би се надесетинеречи и изразакојима се
именују ствари и предмети, делови одаће и тк анине, народни и верски
празници,фолклорни обредии обичаји,митолошки појмови...Напојмов-
ном и лексичком плану пажњу ученикасатих и сличних подручј а, између
осталих, привукле би и следеће речи: антерија, китајка, колија, фута,
ћемер,шкортељка;зарф,сахан (саан),чепрња;ћерана,долап,раф;басма,
јумбасма, ђизија; мантафа, јектаније (јектеније); меџедија, ћошалија...
Рецимо, сви само у приповеци Haiu Бож ић у уметнички ж ивотним
сликама ишчекивања и прослављања Божића присуствују мање познате
речи: ћириш - обућарски лепак , нафора - освећени хлеб, амвон -
у звиш ењ е и сп р ед олт ар а, ди ск о с - о к руг ао п ослуж авник за црк вени
пехар, чепрња - земљани суд, мангал (мангала) - суд за распаљено уг-
љевље, к ој е се к ористи ради загревања, дубла - златник двоструке вред-
ности. У овој и већем број у других приповедак а разумевање њиховог
уметничког садрж ајаи смислабићеу великој мери олакшано познавањем
речи, појмова и животних околности са којима серечи повезују. Пример
такве врсте пруж а приповетка Ђурђевдан. У приповеци се помињеједан
турски обичај прихваћен у Врању, који писац зове мантафом (турски:
мартавал).Тојеказивањесудбиневласнику знакаиз ћупапомоћу песама
„манија" на Ђурђевдан.11 Станковић је тачно пренео церемонијал о
Ђурђевдану и место гдесеуочи празника,о заласку сунца,остављаћупче
сазнаком,китом цвећа.Сигурној едаћеученици,к адасу ближ еупознати
са значењем мантафе, моћи више да уживај у и у љубавној тематици
Станк овићеве приповетк е и да са лик овима поделе њихов занос и
узбуђење празником.
И многе друге речи, посебно из области фолклора и етнографиј е,
мораће се коментарисати зато што су њима означени појмови и појаве
к ој и су ученицима више-мање непознати. Оне се везују за одређене
обичаје (сватовске, славске) и веровања (митолошка, хришћанска) на
које се треба осврнути тим пре што одговарајућа лексика обично има и
симболично значење,односно смисао шири одоног у изворном,фолклор-
н о м и ж и в от н о м к о нт ек ст у .
За наставно поступање посебно су занимљиве непознате речи чиј и
сеосновни смисао у зависности од контекстаили однастој ања говорника
може богатити, ширити па и преусмеравати, како показује турска реч
керпич (ћерпич). Њоме се означаванепеченацигла. А ли кадаје ефенди
Мита користи доводећи је у везу са Томчом, онда јој се, у складу са
његовим увредљивим намерама, придаје преносно, Томчи намењено,
11У студији Турско Врање у делу Боре Ст анковића (Дела Борисава
Ст анковића, књига шеста: Из Београда, Београд, 1983, стр. 300) Славољуб
Ђинђић износидасеовај обичај задржаодонаших временакодТуракаиз Охрида,
али се код њих мантафа обавља 14. марта, на дан када, по њима, почиње нова
година.Њиховобредјесличанописаному Ђурђевдану,самоштосеућупчеуместо
кифестављадругизнак (наруквица,прстен,дугмеислично),аонопокривафесом
м ест о л и ш ћ ем .

8. 50 К љиж евност и ј език
погрдно и подругљиво значење сиромашка или сељака, к ој и ћерпичем
кућу зида. Тако се свукуд у тексту нспознате речи тумаче у исказима, у
знак овној околини кој а не само што сугерише њихова значења већ то
чини пластичниј е од штурих речничких одредница. Довољно је, рецимо,
да се ученици упуте да прате и образлаж у присуство варваризма у тек сту,
па да уоче даје њихова учесталост, уочљива посебно у именовању одеће
и покућствау хаџијским и чорбаџиј ским домовима,у функционалној вези
са слик ама ж ивота големашких породица, чији ј е уепон повезан са
турским господством и аристократиј ом.
Тематикаи мотиви многих Станковићевихделаимају аутобиографски
извор. У приповетке са породичним и личним мотивима, као што су Увела
ружа, Ђурђевдан, Haiu Божџћ, Ст ари дани, Тет каЗлат а,пре-такаласу се
његова младеначк а искуства, интимни доживљаји, прва љубав, сећања на
прошле дане и драге ликове мајке, оца, бабе и блиских рођака. П ошто је
Станковић још као дете остао сирочс (отац Стојан умро му је 1881, а мати
Васка 1883.године),о њему се старала баба Злата. Обудовела, новцем који
је с муком прикупила, Злата је саградила кућу накрај вароши, у Доњој
махали, и ту је, по смрти Станковићевих родитеља, живеласамасаунуком,
когајеподиглаи школовалаткањем и шивењем.Сиротињу и оскудицу што
их јепритискалаЗлатаје блажиласвојим причамаипесмама,скојихјебила
гласовита. Њу је Станковић топло описивао у неколиким приповеткама
(Тет к а Злат а, Наш Божић, Увела ружа, На онај свет ). По Златином
казивању познавао је и оца, иако га је као дете једва могао запамтити. О
породичномживотуписаојеуроману Певци, названомпремаочевомнадим-
ку. Објављивање текста почело је у београдском часописуД ело и текло у
наставцима, од новембра 1902.до јуна 1903, после чега се прекинуло пошто
роман,упркоспишчевимдругачијимплановима,нијезавршен.У овој роман-
сираној хроници, у епски развијеној слици старих дана посебном живошћу
издвајајусепластичниликови3латеиСтојана.3латинлик осенченјебригом
и љубављу, поносом и поуздањем у сина. К од Стојана су истакнути његова
песмаи замишљеност,преко којихјеподстицанаилузијаојунаковој изузет-
н ост и и к р ат к о веч н ост и .
А утобиографск а тематика и стварносни чиниоци који присуствују
код Станковића намећу потребу да се унутрашњи приступ његовом делу
п о вр ем ен о сн аж и сп ољ аш њ и м г леди ш т и м а, одн о сн о п о м ер ањ ем п ер сп ек -
тиве са уметничк ог тек ста на вантек стовне ок олности. П оступак
локализовања обухвата осветљавање текста са био-библиографског,
генетичког, развојног, поетичког, рецепцијског и књиж евноисторијског
становишта. П омињана дела ук азуј у да се Станковићеви тек стови у
којима присуствујеуметничка обрада дож ивљаја и догађаја из пишчевог
животамогу доводити у везу саодговарај ућим био-библиографским кон-
т е к с т о м , о д н о с н о с а г е н е т и ч к и м , и с к у с т в е н и м и п с и х о л о ш к и м
чињеницама к оје их одређују. А ли ваља имати науму да се лок ализовање
Станковићевих дела обавља у складу Са начелом довољности. Јер
књиж евна остварења овог писца у себи већ и сама садрж е свој у ун-
утрашњу, умет ничку локализацију. Њена убедљивост постигнута ј е
помоћу естетичк их чињеница к ој е се поклапају са збиљск ом фак-
тографиј ом, али свој ом уметничком веродостојношћу и убедљивошћу
надилазе свак о обично, сувопарно к азивање о личној тематици и
прототипск им ликовима у Увелој руж и, приповетк ама из збирке Ciuapu

9. М етодичке радње у тумачењу књиж евних тек стова. 5 1
дани, роману Певци, Нечист ој крви, К ошт ани и другим делима. Зато се,
чешће од спољашње, у настави прибегава унутрашњој локализацији,
којом се ови и остали текстови ситуирају у пишчев стваралачки опус као
надређену литерарну целину.Н ајбољејекадасетокомобрадеспољашња
и унутрашња локализациј а комбинују и растресито примењују у разним
фазама рада, на начине који омогућавају да ученици боље разумеју, до-
ж иве и тумаче Станковићево стваралаштво.
Биографски подаци,сгваралачкаисторијаделаи друштвенеоколнос-
ти које су пројектоване у уметнички свет ће се, већ према потреби и циљу,
саопштавати и коментарисати током уводног излагањао Станковићу или о
модерној књижевности код Срба, у припремном поступку, односно при-
ликом мотивисања ученика за читање, као и током саме интерпретације.
Посебно се настоји на увиђању и истраж ивачком и проблемском тумачењу
односа између сгварности и њеног уметничког транспоновањау делу.Тако
се на пример приликом обраде Кошт ане, ученици могу упознати са збиљ-
ским околностимаи занимљивим појединостимао прототипским ликовима
К оштане и М итке,даби током упоредног посматрањауметничкнх и ж ивот-
них чињеница откривали да су Митка и К оштана привлачнији и као умет-
ничкеличности слож енији одсвојих прототипова.
М етодичк е радње су променљиви и прилагодљиви чиниоци про-
учавалачког скупа који присуствуј е у настави о књиж евном делу Бо-
рисаваСтанковића.У конкретнимоколностиманекеметодичкерадњеће
се укључивати у ххриступ књиж евном тексту, а друге искључивати. Овде
су издвојени облици рада са којима се чешће може рачунати приликом
тумачења Станковићевог стваралаштва у школи. П омоћу подстицања
у ч ен и к а з а ч и т ањ е и з а т у м ач ењ е м ањ е п о зн ат и х р еч и , к ао и п у т ем
дож ивљајног и истраживачког читања, увиђања вантекстовних околнос-
ти и локализовања дела стварају се услови за ваљано интерпретирање
Станковићевих књиж евних остварењау школи. Ове методичке радње су
у функциј и синтетичкоаналитичког тумачења на коме сетемељи настав-
ни приступ Станковићевим текстовима. А ли да ли ће се одговарајуће
поступање користити у примењеним ситуацијама и колико ће у њима
бити делотворно зависиће од радних услова и умења и навик а ученик а.
Помоћне радње, лок ализовање, тумачење стваралачке историје дела,
друштвених и биографских околности и непознатих речи, ће се скра-
ћивати, редук овати, па и сасвим повлачити у складу са читалачким нави-
кама и знањем и оспособљеношћу ученик а.
Т емљено истраж ивање Станк овићевих тек стовау школи обављасе
путем инт ерпрет ациј е.Ваљаноминтерпретацијом обезбеђуј есепоуздан
у ви д у вел и к о м н ош т в о вр едн о сни х ч и н ил ац а и ст вар ал ачк и х п о ст уп ак а у
тексту, али и свестрано тумачење стилогених појединости и ситнијих
детаља, који у другим приликама лако измичу читалачкој пажњи. На
разним деоницама проучавалачког пута кроз Станковићев уметнички
свет наћи ће се уметнички подтекст, слојевитост и вишезначност дела,
структурни склопови и односи између уметничких знакова и исказа у
тексту,водећевредностииекспресивнипунктовипрекокојихсепобуђује
и снаж и естетичка сугестија, највиши смисао дела. У средиште интер-
претацијског поступања постављају се истраживачки ради аналитичко-
синтетички приступ тексту, пасе путем њих стварају услови за највише
домете проблемск е, истраж ивачке и стваралачк е наставе.