Metodika 3 naucno popularni tekst u nastavi

Научно-популарни текст (теоријске и методичке основе)Научно-популарни текст (теоријске и методичке основе)
Тиодор РосићТиодор Росић
НАУЧНО-ПОПУЛАРНИ, ИНФОРМАТИВНИ И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ ТЕКСТОВИ УНАУЧНО-ПОПУЛАРНИ, ИНФОРМАТИВНИ И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ ТЕКСТОВИ У
НАСТАВИ – ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИНАСТАВИ – ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИ
Аурел А. Божин и Вук Милатовић
Учитељски факултет, Београд
РАЗУМЕВАЊЕ АТИПИЧНОГ КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА
И ШКОЛСКО ПОСТИГНУЋЕ*

НАУЧНО-ПОПУЛАРНИ, ИНФОРМАТИВНИ И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИНАУЧНО-ПОПУЛАРНИ, ИНФОРМАТИВНИ И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ
ТЕКСТОВИ У НАСТАВИ – ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИТЕКСТОВИ У НАСТАВИ – ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИ
• МЕТОДИЧКИ ОКВИРИМЕТОДИЧКИ ОКВИРИ
• Методичка анализа научно-популарних, информативних и научно-техничкихМетодичка анализа научно-популарних, информативних и научно-техничких
текстова треба да проистекне из тумачења њихових теоријских параметара. Натекстова треба да проистекне из тумачења њихових теоријских параметара. На
основу анализе таквих текстова, у односу на научне, долази се до закључка ооснову анализе таквих текстова, у односу на научне, долази се до закључка о
томе шта текстове ове врсте значењски диференцира.томе шта текстове ове врсте значењски диференцира.
• Морају се, дакле, размотрити њихове значењске релације, а пре тога требаМорају се, дакле, размотрити њихове значењске релације, а пре тога треба
извршити контекстуализацију (локализацију) текстова који су предмет наставнеизвршити контекстуализацију (локализацију) текстова који су предмет наставне
обраде.обраде.
• Правилницима о наставним плановима за трећи, четврти, пети, шести и седмиПравилницима о наставним плановима за трећи, четврти, пети, шести и седми
разред основног образовања и васпитања предвиђена је обрада научно-разред основног образовања и васпитања предвиђена је обрада научно-
популарних и информативних текстова. У оквиру задатака наставе српскогпопуларних и информативних текстова. У оквиру задатака наставе српског
језика за трећи и четврти разред прописано је "упознавање, читање и тумачењејезика за трећи и четврти разред прописано је "упознавање, читање и тумачење
популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија ипопуларних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и
часописа за децу" (часописа за децу" (Правилник – о наставном плану за први, други, трећи иПравилник – о наставном плану за први, други, трећи и
четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму зачетврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за
трећи разред основног образовања и васпитањатрећи разред основног образовања и васпитања, 2006: 5)., 2006: 5).
• Нема ниједне смернице у тумачењу ове врсте текстова. Тек је у НаставномНема ниједне смернице у тумачењу ове врсте текстова. Тек је у Наставном
програму за пети разред, на нивоу тумачења текста, предвиђено усвајањепрограму за пети разред, на нивоу тумачења текста, предвиђено усвајање
образовних и васпитних вредности научно- -популарног текста.образовних и васпитних вредности научно- -популарног текста.

• Наставна интерпретација одређених врста научнихНаставна интерпретација одређених врста научних
текстова проистиче из анализе њихових вербалних,текстова проистиче из анализе њихових вербалних,
синтаксичких и значењских аспеката. Полази се одсинтаксичких и значењских аспеката. Полази се од
методичке обраде језичких елемената који улазе уметодичке обраде језичких елемената који улазе у
њихов састав. Методички приступ тексту као језичкојњихов састав. Методички приступ тексту као језичкој
јединици највишег реда не сме пренебрећи чињеницујединици највишег реда не сме пренебрећи чињеницу
да је он усмерен на говорну комуникацију и дада је он усмерен на говорну комуникацију и да
представља значењско, синтаксичко-парадигматско ипредставља значењско, синтаксичко-парадигматско и
функционално јединство речи и група речи повезанихфункционално јединство речи и група речи повезаних
у натфразно јединство, укључујући и суптекстовнеу натфразно јединство, укључујући и суптекстовне
елементе: главе, одељке, фрагменте текста.елементе: главе, одељке, фрагменте текста.

• Методичка интерпретација мора да узме у обзир иМетодичка интерпретација мора да узме у обзир и
текстуална садржинска, идејна, тематска итекстуална садржинска, идејна, тематска и
структурно-семантичка својства, како би се жанровиструктурно-семантичка својства, како би се жанрови
типолошки дефинисали и тумачили. У појединимтиполошки дефинисали и тумачили. У појединим
жанровима долази до укрштања појединих стилскихжанровима долази до укрштања појединих стилских
текстуалних црта, на пример, научни, информативнитекстуалних црта, на пример, научни, информативни
и научно-технички извештај. Упркос потешкоћамаи научно-технички извештај. Упркос потешкоћама
заснованим на жанровском преклапању, наставнозаснованим на жанровском преклапању, наставно
тумачење жанровских особености научнотумачење жанровских особености научно--
популарних, информативних и научно-техничкихпопуларних, информативних и научно-техничких
текстова може да донесе плодоносне резултате.текстова може да донесе плодоносне резултате.

• Један од главних задатака наставе књижевности, оЈедан од главних задатака наставе књижевности, о
било ком разреду да је реч, јесте оспособљавање забило ком разреду да је реч, јесте оспособљавање за
самостално читање, доживљавање и разумевање, засамостално читање, доживљавање и разумевање, за
свестрано тумачење и вредновањесвестрано тумачење и вредновање
књижевноуметничких дела разних жанрова.књижевноуметничких дела разних жанрова.
• Да би се спровео задатак у упознавању, читању иДа би се спровео задатак у упознавању, читању и
тумачењу популарних и информативних текстова итумачењу популарних и информативних текстова и
приступило критичком процењивању прочитаногприступило критичком процењивању прочитаног
текста, мора се поћи од њихових жанровскихтекста, мора се поћи од њихових жанровских
особености. При том, никако се не смеју занемаритиособености. При том, никако се не смеју занемарити
принципи методичке адекватности, условности ипринципи методичке адекватности, условности и
примерености.примерености.

• При типолошком жанровском одређењуПри типолошком жанровском одређењу
разматраног текста, мора се имати у виду даразматраног текста, мора се имати у виду да
је целином научног дискурса научни текстје целином научног дискурса научни текст
усредсређенусредсређен на мишљењена мишљење,, а не на осећањаа не на осећања
читалаца или слушалацачиталаца или слушалаца као у научно-као у научно-
популарним текстовима. Усредсређеност напопуларним текстовима. Усредсређеност на
објективно саопштавање информација иобјективно саопштавање информација и
чињеница присутна је и у информативним ичињеница присутна је и у информативним и
научно- -техничким текстовима, али су њиховнаучно- -техничким текстовима, али су њихов
обим и степен функционалне усмереностиобим и степен функционалне усмерености
различити.различити.

• Методичко тумачење жанровских особености научно-Методичко тумачење жанровских особености научно-
популарних, информативних и научно-техничкихпопуларних, информативних и научно-техничких
текстова заснива се на сагледавању композиционо-текстова заснива се на сагледавању композиционо-
говорних форми које омогућују њихову типолошко-говорних форми које омогућују њихову типолошко-
жанровску хијерархију. Које и какве говорне форме сужанровску хијерархију. Које и какве говорне форме су
присутне, рецимо, у научно-популарном тексту?присутне, рецимо, у научно-популарном тексту?
Какве у једном техничком упутству, у домену научно-Какве у једном техничком упутству, у домену научно-
техничких текстова? Какве језичке чињенице утичу натехничких текстова? Какве језичке чињенице утичу на
обликовање језичке грађе у једном речнику, на нивоуобликовање језичке грађе у једном речнику, на нивоу
информативних текстова?информативних текстова?

• На овај начин, полазне премисе методичкеНа овај начин, полазне премисе методичке
интерпретације текста бивају усмерене на текст каоинтерпретације текста бивају усмерене на текст као
самостални објекат који има теоријски и примењенсамостални објекат који има теоријски и примењен
значај. То омогућује методичко сагледавање начиназначај. То омогућује методичко сагледавање начина
формалног рашчлањавања текста и његовеформалног рашчлањавања текста и његове
жанровске типологије, што је према гледиштимажанровске типологије, што је према гледиштима
текстуалне лингвистике од посебног значаја затекстуалне лингвистике од посебног значаја за
рационализацију текстуалног материјала, рецимо,рационализацију текстуалног материјала, рецимо,
при учењу страних језика и у домену другихпри учењу страних језика и у домену других
практичних аспеката лингвистике текста.практичних аспеката лингвистике текста.

• Други, веома важан методички ниво јестеДруги, веома важан методички ниво јесте
разматрања текста из аспекта копозиционо-говорнихразматрања текста из аспекта копозиционо-говорних
форми. Он ствара предуслове за применуформи. Он ствара предуслове за примену
адекватних метода и поступака у тумачењу текста.адекватних метода и поступака у тумачењу текста.
Категорије простора, времена и узрочности омогућујуКатегорије простора, времена и узрочности омогућују
формално разграничење разних типова текстова аформално разграничење разних типова текстова а
формално разграничени текстови пружају могућностформално разграничени текстови пружају могућност
адекватне методичке функционално-стилскеадекватне методичке функционално-стилске
интерпретације. Приступа се, потом, издвајањуинтерпретације. Приступа се, потом, издвајању
типолошких стилских црта текста, а то је већ трећитиполошких стилских црта текста, а то је већ трећи
ниво анализе.ниво анализе.

• Четврти ниво анализе усредсређен јеЧетврти ниво анализе усредсређен је
на садржинске особености текста – нана садржинске особености текста – на
разматрање теме, сижеа и идеје текста,разматрање теме, сижеа и идеје текста,
примерено узрастном, психофизичкомпримерено узрастном, психофизичком
нивоу ученика.нивоу ученика.

• На нивоу методичке интерпретације језичких и жанровских обележјаНа нивоу методичке интерпретације језичких и жанровских обележја
текста, методички се разматрају стил и карактер језичког материјала.текста, методички се разматрају стил и карактер језичког материјала.
Треба да буде искоришћена теоријска спекулација о условљеностиТреба да буде искоришћена теоријска спекулација о условљености
стилских црта неких типских текстова екстралингвистичким чиниоцимастилских црта неких типских текстова екстралингвистичким чиниоцима
– темом и циљем исказа, конкретном говорном ситуацијом. На тај се– темом и циљем исказа, конкретном говорном ситуацијом. На тај се
начин, а у оквиру врста научно-техничких текстова (начин, а у оквиру врста научно-техничких текстова (ПроблемПроблемыы
текстуальной лингвистикитекстуальной лингвистики, 1983: 97–100), издвајају текстови-описи,, 1983: 97–100), издвајају текстови-описи,
текстови-саопштења и текстови- разматрања. За прве сутекстови-саопштења и текстови- разматрања. За прве су
карактеристичне прегледност, конкретност, предметност, објективносткарактеристичне прегледност, конкретност, предметност, објективност
и прецизност. Текстови-саопштења одликују се уопштеношћу ии прецизност. Текстови-саопштења одликују се уопштеношћу и
ретроспективношћу, а за текстове-разматрања везује се логичност иретроспективношћу, а за текстове-разматрања везује се логичност и
апстрактност. Ове стилске црте, њихово присуство/одсуство иапстрактност. Ове стилске црте, њихово присуство/одсуство и
дистрибуција, могу да буду значајни параметри и у методичко-дистрибуција, могу да буду значајни параметри и у методичко-
типолошком и жанровском одређењу и других врста научних текстова –типолошком и жанровском одређењу и других врста научних текстова –
од информативних до научно-популарних.од информативних до научно-популарних.

• При методичкој интерпретацији стилских својстава појединихПри методичкој интерпретацији стилских својстава појединих
жанрова треба узети у обзир лексичко-синтаксички ниво текстажанрова треба узети у обзир лексичко-синтаксички ниво текста
датог жанра. При реализацији стилских црта, познато је,датог жанра. При реализацији стилских црта, познато је,
користе се одговарајуће лексичке и синтаксичке конструкције.користе се одговарајуће лексичке и синтаксичке конструкције.
• На глобално-жанровском нивоу од особите је важности то штоНа глобално-жанровском нивоу од особите је важности то што
се речник научних текстова условно може поделити насе речник научних текстова условно може поделити на
општекултурну, општенаучну и специјалну лексику. Методичкаопштекултурну, општенаучну и специјалну лексику. Методичка
интерпретација лексичке димензије разматране врсте текстоваинтерпретација лексичке димензије разматране врсте текстова
не сме да превиди издвајање и анализу лексема сане сме да превиди издвајање и анализу лексема са
специфичном функцијом и употребу термина у службиспецифичном функцијом и употребу термина у служби
професионално-научног, стручно-информационог и популарно-професионално-научног, стручно-информационог и популарно-
научног општења а према научно-техничким областима.научног општења а према научно-техничким областима.

Тиодор Росић: ЖанровскеТиодор Росић: Жанровске
особености научно-популарногособености научно-популарног
текстатекста
• Завидне резултате у теорији текста дала је текстуалнаЗавидне резултате у теорији текста дала је текстуална
лингвистика. Претходна нормативна усмерења налингвистика. Претходна нормативна усмерења на
рашчлањавање и анализу текстуалних јединица и организацијурашчлањавање и анализу текстуалних јединица и организацију
самога исказа, нису дала неке спектакуларне резултате усамога исказа, нису дала неке спектакуларне резултате у
теоријском одређењу текста. Схватање текста каотеоријском одређењу текста. Схватање текста као
комуникацијске и информативне језичке јединице, његовокомуникацијске и информативне језичке јединице, његово
довођење у везу са реченицом и тумачење на вишем нивоу оддовођење у везу са реченицом и тумачење на вишем нивоу од
нивоа реченице – а то су натфразни исказ и сâм текст каонивоа реченице – а то су натфразни исказ и сâм текст као
структура највишег семантичко-синтаксичког нивоа – омогућилоструктура највишег семантичко-синтаксичког нивоа – омогућило
је прецизнију поделу текстова на врсте.је прецизнију поделу текстова на врсте.
• Текст се може дефинисати сопственом аутономношћу иТекст се може дефинисати сопственом аутономношћу и
релативном затвореношћу, довести у везу са дискурсом каорелативном затвореношћу, довести у везу са дискурсом као
скупом исказа, тумачити као апстрактан појам, чија јескупом исказа, тумачити као апстрактан појам, чија је
динамичка реализација дискурс (Кристалдинамичка реализација дискурс (Кристал 1985: 256), али све то1985: 256), али све то
не доводи у сумњу закључак да је жанровско проучавањене доводи у сумњу закључак да је жанровско проучавање
текстова условљено њиховим структурним елементима.текстова условљено њиховим структурним елементима.

• Постојање родова и врста у родовима може да будеПостојање родова и врста у родовима може да буде
дедуктивно постулирано – изведено са нивоа теориједедуктивно постулирано – изведено са нивоа теорије
текста, или, према Тодоровутекста, или, према Тодорову,, дискурсадискурса (Тодоров(Тодоров
19197878: 9: 9)). Тако издвојена текстуална обележја. Тако издвојена текстуална обележја
типолошки су одређена. Може, дакако, да будетиполошки су одређена. Може, дакако, да буде
примењен и индуктивни приступ, где се посматрањепримењен и индуктивни приступ, где се посматрање
текстуалних језичко-стилских црта врши утекстуалних језичко-стилских црта врши у
одговарајућем раздобљу, на нивоу стилскеодговарајућем раздобљу, на нивоу стилске
формације. На тај начин изводи се појам рода. И уформације. На тај начин изводи се појам рода. И у
једном и у другом случају, долази, међутим, доједном и у другом случају, долази, међутим, до
преклапања издвојених инваријантних текстовнихпреклапања издвојених инваријантних текстовних
обележја па се морају релативизовати судови ообележја па се морају релативизовати судови о
савршености било какве класификације.савршености било какве класификације.

• У оквиру врсте, има текстова чистих, примерених роду и типу,У оквиру врсте, има текстова чистих, примерених роду и типу,
али и оних у којима се крше правила рода или нарушаваали и оних у којима се крше правила рода или нарушава
типологија. Како, рецимо, типолошко-жанровски одредити књигутипологија. Како, рецимо, типолошко-жанровски одредити књигу
Милутина МиланковићаМилутина Миланковића Кроз васиону и вековеКроз васиону и векове? Припада ли она? Припада ли она
прозној књижевно-научној или научној врсти? Да ли је реч опрозној књижевно-научној или научној врсти? Да ли је реч о
епистоларном, научно-популарном тексту са елементимаепистоларном, научно-популарном тексту са елементима
фикције или научнофантастичном текстуфикције или научнофантастичном тексту[1][1]? Шта је у њему? Шта је у њему
аутобиографско, шта припада научној фантастици?аутобиографско, шта припада научној фантастици?
•
[1][1] Редак и вредан покушај бављења научно-фантастичнимРедак и вредан покушај бављења научно-фантастичним
жанром у српској књижевности представља књига Бојанажанром у српској књижевности представља књига Бојана
ЈовићаЈовића Почеци српске научнПочеци српске научнooфантастичне књижевностифантастичне књижевности,,
Институт за књижевност и уметност, Београд, 2006.Институт за књижевност и уметност, Београд, 2006.

• Да би се избегло мешање жанрова и типова,Да би се избегло мешање жанрова и типова,
и у настави треба поћи од жанровскеи у настави треба поћи од жанровске
типологије тумачених текстова. Посебно је тотипологије тумачених текстова. Посебно је то
изазовно у жанровском типолошкомизазовно у жанровском типолошком
одређењу научно-популарних иодређењу научно-популарних и
информативних текстова, као подврстеинформативних текстова, као подврсте
научних текстова. Постоје, дакако,научних текстова. Постоје, дакако,
доминантна унутартекстуална стилско-доминантна унутартекстуална стилско-
језичка својства која их у оквиру епског родајезичка својства која их у оквиру епског рода
издвајају у посебну врсту.издвајају у посебну врсту.

• Доминантне вербалне, значењске и синтаксичкеДоминантне вербалне, значењске и синтаксичке
компоненте текста, укључујући и његова стилскакомпоненте текста, укључујући и његова стилска
обележја, воде ка издвајању, дефинисању, опису иобележја, воде ка издвајању, дефинисању, опису и
жанровској типологији научно-популарних,жанровској типологији научно-популарних,
информативних и научно-техничких текстова. Приинформативних и научно-техничких текстова. При
утврђивању њихових стилских обележја, у наставномутврђивању њихових стилских обележја, у наставном
тумачењу мора се узимати у обзир природа исказатумачењу мора се узимати у обзир природа исказа
научно- -популарних, информативних и научно-научно- -популарних, информативних и научно-
техничких текстова, али и сам процес исказивања утехничких текстова, али и сам процес исказивања у
рецептивном ланцу: говорник – прималац –рецептивном ланцу: говорник – прималац –
референт.референт.

• Издвајање, дефинисање и жанровскоИздвајање, дефинисање и жанровско
одређење научно-популарних,одређење научно-популарних,
информативних и научно-техничких текстова,информативних и научно-техничких текстова,
методички мора да буде усмерено на анализуметодички мора да буде усмерено на анализу
њихових структурних, жанровских, језичких ињихових структурних, жанровских, језичких и
садржинских особености. У првом случајусадржинских особености. У првом случају
разматра се њихов обим, композиција иразматра се њихов обим, композиција и
структура; у другом жанр, функционално-структура; у другом жанр, функционално-
стилске чињенице и карактер језичкогстилске чињенице и карактер језичког
материјала; напокон, у трећем – тема, сиже иматеријала; напокон, у трећем – тема, сиже и
идеја.идеја.

• Текст као производ говорног процеса може бити разматран са становишта неке опште закономерности,Текст као производ говорног процеса може бити разматран са становишта неке опште закономерности,
као функционална стилска инваријанта. Већина текстова на нивоу организације стреми поштовању нормекао функционална стилска инваријанта. Већина текстова на нивоу организације стреми поштовању норме
за дати функционални стил. Текст је потенцијална актуализација, може му се приступити не само каоза дати функционални стил. Текст је потенцијална актуализација, може му се приступити не само као
граничној јединици говорног акта већ и као компоненти натфразног јединства. Може се посматрати каограничној јединици говорног акта већ и као компоненти натфразног јединства. Може се посматрати као
структурно јединство међусобно повезаних реченица способних да образују јединице вишега реда –структурно јединство међусобно повезаних реченица способних да образују јединице вишега реда –
натфразно јединствонатфразно јединство[1][1], тематске исечке текста, параграфе, главе, одељке., тематске исечке текста, параграфе, главе, одељке.
• Као јединица говора, натфразно јединство садржи одговарајућу микротему. Појединачно, или уКао јединица говора, натфразно јединство садржи одговарајућу микротему. Појединачно, или у
комбинацији, два или више јединстава укључују се у мрежу текстова. Сваки текстовни конституент може дакомбинацији, два или више јединстава укључују се у мрежу текстова. Сваки текстовни конституент може да
садржи и релативну аутономију садржаја, а ваља напоменути и то да микротеме, омеђене натфразнимсадржи и релативну аутономију садржаја, а ваља напоменути и то да микротеме, омеђене натфразним
јединством, могу да се нађу и на основној сижејној линији текста, "у самосталном односу или лишенејединством, могу да се нађу и на основној сижејној линији текста, "у самосталном односу или лишене
директне везе са централном сижејном линијом" (Реферовскадиректне везе са централном сижејном линијом" (Реферовская 1983:я 1983: 31).31).
• Природа текста одређена је његовим вербалним, синтаксичким и семантичким аспектима (Дикро иПрирода текста одређена је његовим вербалним, синтаксичким и семантичким аспектима (Дикро и
Тодоров IIТодоров II-1987-1987, Тодоров 220). Као чињеница саопштавања и посредник, организован је по апстрактним, Тодоров 220). Као чињеница саопштавања и посредник, организован је по апстрактним
моделима. Саобразан је функционалном стилу и његовим разноврсним жанровским реализацијама.моделима. Саобразан је функционалном стилу и његовим разноврсним жанровским реализацијама.
• Као и сваки апстрактан модел, и модел текста не може да обухвати сва истраживана обележја. УпркосКао и сваки апстрактан модел, и модел текста не може да обухвати сва истраживана обележја. Упркос
томе, семантички, вербални и синтаксички аспекти текста, њихова стуктура и садржинске одлике ипактоме, семантички, вербални и синтаксички аспекти текста, њихова стуктура и садржинске одлике ипак
омогућују издвајање доминантних текстовних инваријанти усмерених на жанровску типологију текстова аомогућују издвајање доминантних текстовних инваријанти усмерених на жанровску типологију текстова а
све с намером да се запазе, дефинишу и опишу главни вербални, значењаки и синтаксички елементисве с намером да се запазе, дефинишу и опишу главни вербални, значењаки и синтаксички елементи
научно-популарних и информативних текстова.научно-популарних и информативних текстова.
•
[1][1] Више о тумачењу текста и његових структурних компоненти видети у: Тиодор Росић:Више о тумачењу текста и његових структурних компоненти видети у: Тиодор Росић: О песничкомО песничком
текстутексту, БИГЗ, Београд, 1989., БИГЗ, Београд, 1989.

• Постојање родова, према Тодорову (Дикро и ТодоровПостојање родова, према Тодорову (Дикро и Тодоров
IIII-1987-1987, Тодоров 220), постулирано је структурним, Тодоров 220), постулирано је структурним
обележјима дискурса. Уместо дедуктивног приступа,обележјима дискурса. Уместо дедуктивног приступа,
с нивоа опште теорије дискурса, и анализе дискурсас нивоа опште теорије дискурса, и анализе дискурса
преко рашчлањавања текста на елементе груписанепреко рашчлањавања текста на елементе груписане
"у класе по еквиваленцији" (Дикро и Тодоров II"у класе по еквиваленцији" (Дикро и Тодоров II-1987-1987,,
Тодоров 220), приступљено је разматрањуТодоров 220), приступљено је разматрању
вербалних, синтаксичких и значењских текстовнихвербалних, синтаксичких и значењских текстовних
доминанти, што омогућује жанровско тумачењедоминанти, што омогућује жанровско тумачење
научно-популарних и информативних текстова.научно-популарних и информативних текстова.

• Ако се пође од садржинских особеностиАко се пође од садржинских особености
текста (тема, сиже и идеја), његове структуретекста (тема, сиже и идеја), његове структуре
и стилско-језичких одлика, а језик се премаи стилско-језичких одлика, а језик се према
Емилу Бенвенисту изграђује и обликује уЕмилу Бенвенисту изграђује и обликује у
дискурсу, актуализованом у реченицамадискурсу, актуализованом у реченицама
(Бенвенист 1975: 129), долази се до(Бенвенист 1975: 129), долази се до
жанровских одлика научно-популарних ижанровских одлика научно-популарних и
информативних текстова. И сâмо постојањеинформативних текстова. И сâмо постојање
научно-популарних и информативнихнаучно-популарних и информативних
текстова постулирано је природом њиховогтекстова постулирано је природом њиховог
дискурса.дискурса.

• Научно-популарни и информативни текстови генерисани суНаучно-популарни и информативни текстови генерисани су
вербалним параметрима језичке организације, значењскивербалним параметрима језичке организације, значењски
конкретизовани реченицама, преко дефинисања узајамнихконкретизовани реченицама, преко дефинисања узајамних
делова текста и његове синтаксичке структуре. На генеалошкомделова текста и његове синтаксичке структуре. На генеалошком
стаблу епских врста издвајају се у посебан круг. Научно-стаблу епских врста издвајају се у посебан круг. Научно-
популарне и информативне врсте су не само структурно већ ипопуларне и информативне врсте су не само структурно већ и
функционално-стилски детерминисане.функционално-стилски детерминисане.
• Ако се пође од дефиниције стила као резултата "избораАко се пође од дефиниције стила као резултата "избора
одређеног броја расположивих могућности садржаних у језикуодређеног броја расположивих могућности садржаних у језику
који је извршен у једном тексту"који је извршен у једном тексту" (Дикро и Тодоров II(Дикро и Тодоров II-1987-1987,,
Тодоров 230)Тодоров 230), па се расположиве могућности доведу у везу са, па се расположиве могућности доведу у везу са
научним функционалним стилом, долази се до закључка онаучним функционалним стилом, долази се до закључка о
оправданости издвајања научних текстова у посебнооправданости издвајања научних текстова у посебно
генеалошко стабло.генеалошко стабло.

• Основне стилске црте у научним текстовима своде се на тачно и јасно излагање материје.Основне стилске црте у научним текстовима своде се на тачно и јасно излагање материје.
Приметно је одсуство емоционалности излагања и усмереност на логичност иПриметно је одсуство емоционалности излагања и усмереност на логичност и
рационалност. Главни принципи научног језика, и у писаном и у усменом облику, јесурационалност. Главни принципи научног језика, и у писаном и у усменом облику, јесу
тачност, јасност, апстрактност, логичност и објективност излагања. Томе је примерена итачност, јасност, апстрактност, логичност и објективност излагања. Томе је примерена и
употреба специјалне научне лексике, коришћење интернационалних термина и сведенаупотреба специјалне научне лексике, коришћење интернационалних термина и сведена
употреба вишезначних речи на једно, прецизирано, значење.употреба вишезначних речи на једно, прецизирано, значење.
• Научни чланак, уз научну расправу, један је од најважнијих научних жанрова. Основни јеНаучни чланак, уз научну расправу, један је од најважнијих научних жанрова. Основни је
извор научно-техничких информација и има више подврста, зависно од иновација уизвор научно-техничких информација и има више подврста, зависно од иновација у
одговарајућој научној грани.одговарајућој научној грани.
• Начин казивања у научним текстовима саобразан је начину доказивања, а све јеНачин казивања у научним текстовима саобразан је начину доказивања, а све је
примерено њиховој особеној структури.примерено њиховој особеној структури.
• Разматрање текстова с функционално-стилског нивоа, с нивоа особености говорнихРазматрање текстова с функционално-стилског нивоа, с нивоа особености говорних
жанрова и композиционих облика, омогућава релативно поуздану типологију свих врстажанрова и композиционих облика, омогућава релативно поуздану типологију свих врста
текстова, а самим тим и научних, у које спадају, речено је, чисто научни, научно-уџбенички,текстова, а самим тим и научних, у које спадају, речено је, чисто научни, научно-уџбенички,
информативни и научно-технички текстови.информативни и научно-технички текстови.
• Научни текстови усмерени су на изношење научних чињеница, научно-популарни наНаучни текстови усмерени су на изношење научних чињеница, научно-популарни на
популаризацију науке, личности и дела научника. Информативни текстови пружајупопуларизацију науке, личности и дела научника. Информативни текстови пружају
информације о актуелним дешавањима у научним истраживањима (извештаји, забелешке,информације о актуелним дешавањима у научним истраживањима (извештаји, забелешке,
писма, анотације) или у кратким цртама износе научне чињенице и сазнањаписма, анотације) или у кратким цртама износе научне чињенице и сазнања
(библиографије и лексикографска издања). И на крају, научно-технички текстови могу бити(библиографије и лексикографска издања). И на крају, научно-технички текстови могу бити
информативни (техничка упуства) и пословни (извештаји и писма).информативни (техничка упуства) и пословни (извештаји и писма).

• Поставља се питање по чему се један информативни текстПоставља се питање по чему се један информативни текст
разликује од научно-техничког кад и у једном и у другом имаразликује од научно-техничког кад и у једном и у другом има
текстова-извештаја, саопштења и разматрања. Извештаји итекстова-извештаја, саопштења и разматрања. Извештаји и
чланци, уз монографије, представљају доминантне научнечланци, уз монографије, представљају доминантне научне
жанрове. Шта је ондажанрове. Шта је онда diferentia specificadiferentia specifica научно-популарногнаучно-популарног
према научном или научно-техничком тексту? Управо говорнипрема научном или научно-техничком тексту? Управо говорни
жанр, писани или усмени, а он је сложена творевина, системжанр, писани или усмени, а он је сложена творевина, систем
веза и зависности. Као критеријум текстуалног разграничењавеза и зависности. Као критеријум текстуалног разграничења
могу да послуже класификације текстова с функционално-могу да послуже класификације текстова с функционално-
стилске и композиционе тачке гледишта. Природа њиховогстилске и композиционе тачке гледишта. Природа њиховог
дискурса је различна, функционално-стилски ниво исказадискурса је различна, функционално-стилски ниво исказа
издиференциран.издиференциран.

• Не треба, дакако, сметнути с ума ниНе треба, дакако, сметнути с ума ни
временски поредак као след догађајавременски поредак као след догађаја
који дискурс приказује (који дискурс приказује (ПроблемПроблемыы
текстуальной лингвистикитекстуальной лингвистики, 1983: 97–, 1983: 97–
100)100). З. Значајан је, рецимо, у појединимначајан је, рецимо, у појединим
научно-популарним жанровима као штонаучно-популарним жанровима као што
сусу дневници, мемоари, аутобиографиједневници, мемоари, аутобиографије
или епистоларни текстовиили епистоларни текстови..

• Научно-популарни стил излагања веома јеНаучно-популарни стил излагања веома је
важан за ефикасно изношење знања иважан за ефикасно изношење знања и
информација. Уместо механичког преношењаинформација. Уместо механичког преношења
чињеница, у научно-популарном стилучињеница, у научно-популарном стилу
превладава дискурс разумљивији читаоцупревладава дискурс разумљивији читаоцу
или слушаоцу. Употпуњен је гестовно-или слушаоцу. Употпуњен је гестовно-
мимичко-мимичко- --интонационим аспектима (наинтонационим аспектима (на
усменом нивоу) и субјективношћу говорногусменом нивоу) и субјективношћу говорног
исказа. Конкретизација је апстрактнихисказа. Конкретизација је апстрактних
садржаја и има уметничких вредноснихсадржаја и има уметничких вредносних
елемената.елемената.

• Било каква да је комуникација, научно-Било каква да је комуникација, научно-
популарни подстил везан је запопуларни подстил везан је за
варирање типова говора кроз описе,варирање типова говора кроз описе,
приповедање, разматрања и различитаприповедање, разматрања и различита
становишта заснована на коришћењустановишта заснована на коришћењу
разних метода деловања.разних метода деловања.

• Научни дискурсНаучни дискурс усредсређен је на јасност и тачностусредсређен је на јасност и тачност
излагања и лишен је субјективне емоционалности.излагања и лишен је субјективне емоционалности.
Научно-популарни текстНаучно-популарни текст одликује се управоодликује се управо
емоционалношћу, инсистирањем на емоционалнојемоционалношћу, инсистирањем на емоционалној
страни излагања. Уместо научне сувопарности устрани излагања. Уместо научне сувопарности у
излагању, аутор научно-популарног текста посеже заизлагању, аутор научно-популарног текста посеже за
метафором, метонимијом и за другим изражајнимметафором, метонимијом и за другим изражајним
средствима, широко присутним у делима уметничкогсредствима, широко присутним у делима уметничког
стваралаштва. Научно-популарни текст, напокон,стваралаштва. Научно-популарни текст, напокон,
можемо у већој мери адаптирати, преко допуна,можемо у већој мери адаптирати, преко допуна,
колационирања итд., што је у научним текстовимаколационирања итд., што је у научним текстовима
напросто немогуће.напросто немогуће.

• Свака типска говорна форма има додатне,Свака типска говорна форма има додатне,
прецизирајуће, структурне елементе који утичу напрецизирајуће, структурне елементе који утичу на
процес рађања текста. Стилске црте знатно одређујупроцес рађања текста. Стилске црте знатно одређују
квалитет и природу текста а ту је и временскиквалитет и природу текста а ту је и временски
поредак као след догађаја које дискурс приказујепоредак као след догађаја које дискурс приказује
(Дикро и Тодоров II(Дикро и Тодоров II-1987-1987, Тодоров, Тодоров 223).223). Присутан је уПрисутан је у
референцијалном дискурсу, не и у дескриптивномреференцијалном дискурсу, не и у дескриптивном
или у поезији а значајан у појединим научно-или у поезији а значајан у појединим научно-
популарним жанровима, на пример, у дневницима,популарним жанровима, на пример, у дневницима,
мемоарима, аутобиографијама или епистоларниммемоарима, аутобиографијама или епистоларним
текстовима.текстовима.

• У типологији научних текстова посебну врстуУ типологији научних текстова посебну врсту
чине информативни и научно-техничкичине информативни и научно-технички
текстови. Доминантне жанрове утекстови. Доминантне жанрове у
информативним текстовима представљајуинформативним текстовима представљају
забелешке, извештаји, библиографије изабелешке, извештаји, библиографије и
лексикографска дела, где спадају речници,лексикографска дела, где спадају речници,
енциклопедије, лексикони. У њима сеенциклопедије, лексикони. У њима се
предочавају и саопштавају некипредочавају и саопштавају неки
информативно-образовни садржаји. У складуинформативно-образовни садржаји. У складу
са латинском речјуса латинском речју informatioinformatio, функција им је, функција им је
наставно-образовна и обавештајнанаставно-образовна и обавештајна

• Текст је у текстуалној лингвистици, савременој лингвистичкојТекст је у текстуалној лингвистици, савременој лингвистичкој
дисциплини, пресек и реализација функционалних перспективадисциплини, пресек и реализација функционалних перспектива
различитих јединица језичког система. На нивоу типологијеразличитих јединица језичког система. На нивоу типологије
текста као јединице највишег реда, у оквиру научних текстова,текста као јединице највишег реда, у оквиру научних текстова,
издвајају се и врсте научно-техничких текстова и начинииздвајају се и врсте научно-техничких текстова и начини
њиховог формалног рашчлањавања. Преко разматрањањиховог формалног рашчлањавања. Преко разматрања
основних предуслова који омогућују приближну класификацијуосновних предуслова који омогућују приближну класификацију
текстова долази се до гледишта да класификација текстова стекстова долази се до гледишта да класификација текстова с
"функционално-стилистичке тачке гледишта ствара услов за"функционално-стилистичке тачке гледишта ствара услов за
даље конкретизовање и прецизирање типологије текстова – надаље конкретизовање и прецизирање типологије текстова – на
нивоу говорних жанрова" (нивоу говорних жанрова" (ПроблемПроблемы текстуальной лингвистикиы текстуальной лингвистики,,
1983: 99). За класификацију текстова, с тачке гледишта1983: 99). За класификацију текстова, с тачке гледишта
композиционо-говорних форми, полазиште је, пак, у критеријумукомпозиционо-говорних форми, полазиште је, пак, у критеријуму
разграничења тих форми као типова текстова.разграничења тих форми као типова текстова.

• Опис, разматрање и саопштење су основне говорнеОпис, разматрање и саопштење су основне говорне
форме. Категорије простора, времена и узрочностиформе. Категорије простора, времена и узрочности
условљавају просторне, временске и узрочно-условљавају просторне, временске и узрочно-
последичне односе у тексту, његово значење ипоследичне односе у тексту, његово значење и
језичку организацију. У складу с тим и категоријамајезичку организацију. У складу с тим и категоријама
простора, времена и узрочности, у оквиру врстепростора, времена и узрочности, у оквиру врсте
научно-техничких текстова, издвајају се текстови-научно-техничких текстова, издвајају се текстови-
-описи, текстови-разматрања и текстови-саопштења-описи, текстови-разматрања и текстови-саопштења
((ПроблемПроблемы текстуальной лингвистикиы текстуальной лингвистики, 1983: 99)., 1983: 99).
Наведене говорне форме, поменуто је, имајуНаведене говорне форме, поменуто је, имају
додатне, прецизирајуће, структурне елементе којидодатне, прецизирајуће, структурне елементе који
утичу на стварање текста.утичу на стварање текста.

• Разумевање прочитаног (Leseverständnis) одређује се као »компетенци-Разумевање прочитаног (Leseverständnis) одређује се као »компетенци-
• ја да се из написаног увиђа смисаони садржај« (Rost & Schilling, 2006:ја да се из написаног увиђа смисаони садржај« (Rost & Schilling, 2006:
• 450) и често испитује помоћу сразмерно једноставних текстова код чи-450) и често испитује помоћу сразмерно једноставних текстова код чи-
• тача-почетника (већином ученика почетних разреда основне школе). Татача-почетника (већином ученика почетних разреда основне школе). Та
• компетенција се у многим приликама веома тешко може разграничитикомпетенција се у многим приликама веома тешко може разграничити
• од разумевања текста и неки наши и страни аутори склони су да терми-од разумевања текста и неки наши и страни аутори склони су да терми-
• не »разумевање прочитаног« и »разумевање текста« користе као сино-не »разумевање прочитаног« и »разумевање текста« користе као сино-
• ниме (Kintsch & Rawson, 2005; Milatović, 2005; Rost & Schilling, 2006).ниме (Kintsch & Rawson, 2005; Milatović, 2005; Rost & Schilling, 2006).
• Термин »разумевање текста« означаваТермин »разумевање текста« означава резултатрезултат процеса »активне кон-процеса »активне кон-
• струкције менталних репрезентација семантичке структуре текста«струкције менталних репрезентација семантичке структуре текста«
• (Rost & Schilling, 2006: 450). Тако конципирано разумевање текста оби-(Rost & Schilling, 2006: 450). Тако конципирано разумевање текста оби-
• чно се испитује помоћу тежих текстова код испитаника са већом ком-чно се испитује помоћу тежих текстова код испитаника са већом ком-
• петенцијом у погледу читања и писања – старији ученици, студенти ипетенцијом у погледу читања и писања – старији ученици, студенти и
• одрасли (Kintsch & Rawson, 2005; Milatović, 2005; Rost & Schilling,одрасли (Kintsch & Rawson, 2005; Milatović, 2005; Rost & Schilling,
• 2006). Имајући све то у виду сматрамо да треба правити разлику између2006). Имајући све то у виду сматрамо да треба правити разлику између

• Имајући све то у виду сматрамо да треба правити разликуИмајући све то у виду сматрамо да треба правити разлику
измеђуизмеђу
• Разумевање атипичног књижевног текстаРазумевање атипичног књижевног текста
• 167167
• разумевања прочитаног (енгл. reading comprehension; нем.разумевања прочитаног (енгл. reading comprehension; нем.
Leseverständnis)Leseverständnis)
• и разумевања текста (енгл. text comprehension; нем.и разумевања текста (енгл. text comprehension; нем.
Textverständnis).Textverständnis).
• Надаље, с обзиром на то да се на језику са фонетским писмомНадаље, с обзиром на то да се на језику са фонетским писмом
каокао што је српски знатно лакше и брже стиче базичнашто је српски знатно лакше и брже стиче базична
компетенција у погледу читања и писања, мишљења смо да јекомпетенција у погледу читања и писања, мишљења смо да је
могуће и испитивање разумевања текста, а не само прочитаног,могуће и испитивање разумевања текста, а не само прочитаног,
већ у млађим разредима основне школе (пре свега у трећем и увећ у млађим разредима основне школе (пре свега у трећем и у
четвртом разреду) готово код свих ученика.четвртом разреду) готово код свих ученика.

• Досадашња испитивања разумевања књижевних текстова кодДосадашња испитивања разумевања књижевних текстова код
• школске деце извршена су, са ретким изузецима, помоћу релативношколске деце извршена су, са ретким изузецима, помоћу релативно
једноставних и лаких књижевних текстова углавном наративне врстеједноставних и лаких књижевних текстова углавном наративне врсте
(Kintsch(Kintsch
• & Rawson, 2005; Milatović, 2005). У нашем испитивању ишли смо& Rawson, 2005; Milatović, 2005). У нашем испитивању ишли смо
• корак даље од тога подстакнути, између осталог, околношћу да у Срби-корак даље од тога подстакнути, између осталог, околношћу да у Срби-
• ји многи новији »алтернативни« уџбеници и читанке за млађи основно-ји многи новији »алтернативни« уџбеници и читанке за млађи основно-
• школски узраст садрже и неке прилично комплексне текстове, али сешколски узраст садрже и неке прилично комплексне текстове, али се
• избор таквих текстова не образлаже озбиљним, научно доброизбор таквих текстова не образлаже озбиљним, научно добро
утемеље-утемеље-
• ним аргументима.ним аргументима.
• Стога смо испитали како наши ученици млађегСтога смо испитали како наши ученици млађег школског узрасташколског узраста
схватају један релативно комплексан књижевни текстсхватају један релативно комплексан књижевни текст из пера Михаилаиз пера Михаила
Пупина (1858-1935), познатог америчког научникаПупина (1858-1935), познатог америчког научника

• српског порекла. Реч је о одломку из његовог аутобиографског списасрпског порекла. Реч је о одломку из његовог аутобиографског списа
• Са пашњака до научењакаСа пашњака до научењака1 за коју му је била додељена Пулицерова1 за коју му је била додељена Пулицерова
награда за 1924. годину. Намерно смо из тог списа изабрали одломакнаграда за 1924. годину. Намерно смо из тог списа изабрали одломак
којикоји је истовремено наративне и дескриптивне врсте и који је умногомеје истовремено наративне и дескриптивне врсте и који је умногоме
атипичан у поређењу са уобичајеним литерарним текстовима. Tимеатипичан у поређењу са уобичајеним литерарним текстовима. Tиме
смосмо
• хтели да сазнамо како се деца млађег школског узраста сналазе у јед-хтели да сазнамо како се деца млађег школског узраста сналазе у јед-
• ном тексту који изискује виши ниво доживљавања и разумевања. Дру-ном тексту који изискује виши ниво доживљавања и разумевања. Дру-
• гим речима, хтели смо да испитујемо способност ученика да разумејугим речима, хтели смо да испитујемо способност ученика да разумеју
• књижевне текстове на једном вишем нивоу читања, доживљавања икњижевне текстове на једном вишем нивоу читања, доживљавања и
ра-ра-
• зумевања. У извесном смислу могли бисмо окарактерисати наше испи-зумевања. У извесном смислу могли бисмо окарактерисати наше испи-
• тивање као модалитет »тестирања граница постигнућа« (нем.тивање као модалитет »тестирања граница постигнућа« (нем.
AustestenAustesten
• der Leistungsgrenzen; енгл. Testing-the-Limits) (Baltes, 1990).der Leistungsgrenzen; енгл. Testing-the-Limits) (Baltes, 1990).

• Да бисмо остали у блиском контакту са праксом, развили смо скупДа бисмо остали у блиском контакту са праксом, развили смо скуп
• од укупно 11 категорија или димензија разумевања књижевног текста.од укупно 11 категорија или димензија разумевања књижевног текста.
• Категорије су наведене у Табели 1 и заснивају се на теорији разумева-Категорије су наведене у Табели 1 и заснивају се на теорији разумева-
• ња и тумачења књижевних дела и важећем наставном плану (Kintsch &ња и тумачења књижевних дела и важећем наставном плану (Kintsch &
• Rawson, 2005; Milatović, 2005; Perfetti, Landi & Oakhill, 2005). Стога теRawson, 2005; Milatović, 2005; Perfetti, Landi & Oakhill, 2005). Стога те
• категорије треба схватити као покушај операционализације једног ра-категорије треба схватити као покушај операционализације једног ра-
• ционалног приступа разумевању књижевних текстова. Поврх тога, теционалног приступа разумевању књижевних текстова. Поврх тога, те
• категорије су нека врста стандарда за разумевање књижевних текстова.категорије су нека врста стандарда за разумевање књижевних текстова.
• Табела 1: Категорије разумевања књижевног текста*Табела 1: Категорије разумевања књижевног текста*
• Број КатегоријаБрој Категорија
• 1.1. Откривање редоследа догађаја (1)Откривање редоследа догађаја (1)
• 2.2. Откривање значајних чињеница (2 и 3)Откривање значајних чињеница (2 и 3)
• 3.3. Закључивање на основу прочитаног (4)Закључивање на основу прочитаног (4)
• 4.4. Препознавање емоционалних ситуација, распложења (5 и 13)Препознавање емоционалних ситуација, распложења (5 и 13)
• 5.5. Препознавање описа ликова (6 и 9)Препознавање описа ликова (6 и 9)
• 6.6. Уочавање визуелних слика (7)Уочавање визуелних слика (7)
• 7.7. Разликовање главних и споредних ликова (8)Разликовање главних и споредних ликова (8)
• 8.8. Препознавање приповедања у првом лицу (10)Препознавање приповедања у првом лицу (10)
• 9.9. Одређивање значења реченица (11)Одређивање значења реченица (11)
• 10.10. Одређивање значења текста и уочавање порука (12)Одређивање значења текста и уочавање порука (12)
• 11.11. Уочавање лепих песничких израза (14)Уочавање лепих песничких израза (14)
• * Бројеви у загради односе се на редни број питања у Упитнику за процену катего-* Бројеви у загради односе се на редни број питања у Упитнику за процену катего-
• рија разумевања књижевног текста (в. Прилог)рија разумевања књижевног текста (в. Прилог)
• Овде је важно да ли и у којој мери сви ученици знајуОвде је важно да ли и у којој мери сви ученици знају

• Табела 1: Категорије разумевања књижевног текста*
• Број Категорија
• 1. Откривање редоследа догађаја (1)
• 2. Откривање значајних чињеница (2 и 3)
• 3. Закључивање на основу прочитаног (4)
• 4. Препознавање емоционалних ситуација, распложења (5 и 13)
• 5. Препознавање описа ликова (6 и 9)
• 6. Уочавање визуелних слика (7)
• 7. Разликовање главних и споредних ликова (8)
• 8. Препознавање приповедања у првом лицу (10)
• 9. Одређивање значења реченица (11)
• 10. Одређивање значења текста и уочавање порука (12)
• 11. Уочавање лепих песничких израза (14)
• * Бројеви у загради односе се на редни број питања у Упитнику за процену катего-
• рија разумевања књижевног текста (в. Прилог)
• Овде је важно да ли и у којој мери сви ученици знају како треба при-

Metodika 3 naucno popularni tekst u nastavi

Metodika 3 naucno popularni tekst u nastavi

Recommandé

Recommandé

Contenu connexe

Tendances

Tendances (20)

Similaire à Metodika 3 naucno popularni tekst u nastavi

Similaire à Metodika 3 naucno popularni tekst u nastavi (20)

Plus de Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат

Plus de Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат (20)

Metodika 3 naucno popularni tekst u nastavi