SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  11
Télécharger pour lire hors ligne
1                                     2
         БИОЛОГИЈА


            Виолета Ђурић
     V eкономска школа ‘’Раковица’’
    Економска школа ‘’Нада Димић’’
Све жлезде у шпвекпвпм прганизму
                                                              ппдељене су у две групе. Једну шине
                                                              жлезде са сппљащоим лушеоем кап
                                                              щтп су: сузне, пљувашне, знпјне, лпјне,
                                                              млешне... Другу групу жлезда у
                                                              шпвекпвпм прганизму шине жлезде са
                                                              унутращоим лушеоем или ендпкрине
                                                              жлезде.
                                                              У људскпм прганизму се налази седам
                                                              врста пснпвних жлезда са унутращоим
                                                              лушеоем: хиппфиза, щтитна жлезда,
                                                              паращтитна жлезда, грудна жлезда
                                                              (тимус), панкреас, надбубрежне жлезде
                                                              и пплне жлезде.




                                                        Затп щтп путују путем крви кпја пблива све
                                                        ћелије у прганизму, хпрмпни дпспевају дп свих
                                                        ткива, али ће самп пдређенп ткивп мпћи да
Ендокрини систем шине ендпкрине жлезде у кпјима се
                                                        пдгпвпри на оега. Тп је пмпгућенп присуствпм
стварају специфишне хемијске материје – хпрмпни.
                                                        специфишних мплекула – рецептпра, за кпје
Хпрмпни делују у вепма малим кплишинама. Ендпкрине
                                                        мпже да се веже самп пдређени хпрмпн. Када
жлезде немају извпдне канале па се хпрмпни излушују
                                                        се сигнал кпји нпсе хпрмпни пренесе у ћелију,
директнп у крвптпк, крвптпкпм дпспевају дп разлишитих
                                                        активира се низ реакција кпје впде ка
пргана регулищући оихпву функцију. Такав вид
                                                        пствариваоу специфишних прпцеса у ћелији
регулације назива се хуморална регулација.
                                                        кпји пмпгућавају функципнисаое ппјединих
                                                        пргана, прганских система и шитавпг прганизма.
хиппфиза



             щтитна жлезда

           паращтитна жлезда




              тимус

          надбубрежна жлезда

               панкреас
јајници

                             семеници
Хиппфиза је ендпкрина жлезда кпја се налази у глави,
                                              лежи у специфишнпм удубљеоу у пснпви лпбаое.
                                              Прекп дрщке хиппфиза је ппвезана са хиппталамуспм.
                                              Ова веза са хиппталамуспм представља вепма важан
                                              регулатпрни систем прекп кпјег се пстварује веза
                                              између централнпг нервнпг система и ендпкринпг
                                              система.




Хиппфиза се састпји пд два режоа – предоег и задоег
кпји стварају разлишите хпрмпне.
Најзнашајнији хпрмпни предоег режоа хиппфизе су
хпрмпни кпји регулищу рад штитне жлезде и рад
полних жлезда. Ови хпрмпни ппдстишу ствараое и
излушиваое оихпвих хпрмпна, а у пплним жлездама
ппред ствараоа хпрмпна пмпгућавају и настанак
пплних ћелија (јајне ћелије и сперматпзпида).
                                                            Ппјашанп лушеое хпрмпна раста и ппсле
Другу групу хпрмпна шине хормон раста и пролактин.
                                                            заврщетка     растеоа      дпвпди     дп
Хпрмпн раста пмпгућава правилан раст ткива и
                                                            чинпвскпг     раста      или     бплести
шитавпг прганизма. Прплактин утише на млешне жлезде
                                                            акрпмегалије.     Кпд     пве    бплести
ппдстишући оихпв раст и развпј и стимулищу прпцес
                                                            прекпмернп се увећавају периферни
ствараоа млека пдмах пп дпнпщеоу нпвпрпђеншета на
                                                            делпви тела: нпс, усне, ущи, језик, щаке
свет.
                                                            и стппала.
Из задоег режоа хиппфизе излушује се хпрмпн кпји
                                                            Смаоенп лушеое хпрмпна раста има за
омогућава порођај такп щтп изазива гршеое материце.
                                                            ппследицу патуљаст раст.
Штитна жлезда (тирпидеа) се налази у пределу
                                                врата, належе на дущник пдмах исппд Адампве
                                                јабушице. Има пблик щтита пп шему је, на пснпву
                                                гршке реши и дпбила име. У опј се стварају два
                                                хпрмпна. За оихпву синтезу, ппред стимулације
                                                хпрмпна из хиппфизе неппхпдан је и јпд, кпји у
                                                прганизам унпсимп путем хране. У једнпм хпрмпну
                                                везана су шетири атпма јпда, па је пзнашен кап Т4
                                                (тироксин), а у другпм три атпма јпда и пзнашен је
                                                кап Т3 (тријодтиронин).



Хпрмпни щтитне жлезде ппдстишу метабплизам ппвећавајући
пптрпщоу кисепника кпји се кпристи у тим прпцесима. Ппред тпга,
пни су неппхпдни за правилан развпј мпзга, па укпликп се деси да у
тпку развпја ембрипна дпђе дп ппремећаја у оихпвпј синтези и не
ствара се дпвпљнп хпрмпна, рађају се менталнп запстале пспбе.
Укпликп кпд пдраслих пспба дпђе дп смаоенпг лушеоа тирпидних
хпрмпна нема такп драстишних ефеката, али те пспбе имају смаоен
метабплизам, телесна температура је снижена, апатишне су, брзп се
замарају, пулс је усппрен, а шестп и гпвпр.
Супрптан је ефекат кпд ппвећанпг лушеоа хпрмпна и пва је бплест
ппзната кап Базедпвљева бплест: ппвећан метабплизам, мрщавпст,
искплашене пшне јабушице, нещтп ппвищена температура тела,
ппјашанп знпјеое и псећај врућине. Честп се на врату тих пспба мпже
упшити увећана жлезда.
Параштитне жлезде (паратироидеа) су шетири
мале жлезде кпје са задое стране належу на
щтитну жлезду. Оне луше хпрмпн кпји регулище
метабплизам калцијума и фпсфпра.
У оима се ствара хпрмпн кпји утише на ппвећаое
јпна калцијума у крви и кпстима, дпк хпрмпн кпга
луши щтитна жлезда има супрптнп дејствп на јпне
калцијума. Овим се ппстиже пдржаваое
равнптеже пвих јпна у крви.
Грудна жлезда или тимус налази се у груднпј
дупљи, иза грудне кпсти. Тимус је најактивнији пкп
треће гпдине живпта и сталнп се ппвећава дп
пубертета. Ппсле пубертета оена велишина се
смаоује. Функција грудне жлезде јпщ није дпвпљнп
испитана. Дп сада је ипак ппузданп утврђенп да пна
има вепма важну улпгу у сазреваоу неких врста
белих крвних зрнаца.
Тимус игра важну улпгу у сазреваоу Т лимфпцита и
развпју имунплпщке тплеранције. Т лимфпцити су
пдбрамбене ћелије кпје мпгу да преппзнају и
елеминищу разне стране фактпре. Имунплпщке
(пдбрамбене) ћелије преппзнају ћелије прганизма
кап ”свпје” и не реагују прптив оих, ппстпји
имунплпщка тплеранција. У прптивнпм акп дпђе дп
ракције пдбрамбених ћелија прптив сппственпг
прганизма дплази дп настанка аутпимуних бплести.
Надбубрежне жлезде су парни пргани пплумесешастпг
                                       пблика и налазе се изнад бубрега. Састпје се пд два
                                       анатпмски и физиплпщки пдвпјена дела: сппљащоег –
                                       кпре и средищоег – сржи.
                                       Срж луши хпрмпн адреналин. Он делује на аутпнпмни
                                       нервни систем кпји ппдстише рад срца и крвних судпва,
                                       ппдиже крвни притисак, утише на рад глатких мищића
                                       и на пптрпщоу енергије. Овај хпрмпн се луши ппсебнп
                                       у алармантним услпвима када је прганизам супшен са
                                       екстремним услпвима кап щтп је, на пример, стрес.
                                       Кпра надбубрежних жлезда луши хпрмпне кпји имају
                                       важну улпгу у регулисаоу метабплизма минералних
                                       спли, прптеина, липида и угљених хидрата. Они
                                       пмпгућавају прганизму да се лакще прилагпди наглим
                                       прпменама      сппљащое       температуре,     тежим
                                       ппвредама, разним психишким узбуђеоима.

Акп се смаои или престане лушеое главних хпрмпна кпре надбубрежне жлезде,
настаје Адиспнпва бплест. Типишан је изглед щака – гпроа страна је јакп
пигментисана ппсебнп у пределу зглпбпва, а длан је ппщтеђен. Ппстпји
пигментација и на слузпкпжи усне дупље и пшних капака. Остали симптпми су ппщта
слабпст, немпћ и изузетнп брзп замараое, хипптензија (снищен крвни притисак),
дигестивни ппремећаји (губитак апетита, мука, ппвраћаое, дијареја и
некарактеристишни бплпви у трбуху), псећај жеђи, пптреба за узимаоем спли и
сланих јела, бплпви и гршеви у мищићима и зглпбпвима, пад щећера у крви, и кпд
жена шестп пајава изпстанка менструације. Бплест се пбишнп ппјављује између 25. и
45. гпдине и тп шещће кпд мущкараца.
Панкреас (гуштерача) је жлезда са двпјакпм
функцијпм. У опј се, псим прпизвпда
сппљащоег лушеоа (ензима кпји ушествује у
вареоу хране), у нарпшитим ћелијама пбразују
хпрмпни инсулин и глукагон.
Инсулин регулище пптрпщоу щећера у
прганизму. Кад панкреас не луши дпвпљну
кплишину пвпг хпрмпна, нивп щећера у крви се
ппвећава. Тада щећер прплази крпз бубреге,
излушује се мпкраћпм и не кпристи се у
прганизму. Такп настаје щећерна бплест или
дијабетес. Чпвек пбплеп пд щећерне бплести
има прекпмеран псећај жеђи и глади, излушује
велике кплишине мпкраће и губи телесну масу.
Шећерна бплест при пптпунпм недпстатку
инсулина дпвпди дп сигурне смрти укпликп се
бплесник не пдржава у живпту даваоем пвпг
хпрмпна путем инјекције. Узрпци пве бплести су
наследна склпнпст и стрес.
Оснпвнп дејствп хпрмпна глукагпна је ппвећаое
кпнцентрације глукпзе у крви. Глукагпн је пп
тпме хпрмпн супрптнпг дејства (антагпниста)
инсулину. Он изизазива јпщ и разградоу масти
и ппвећаое кпнцентрације слпбпдних масних
киселина у крви.
Јајници (оваријуми) су парне пплне жлезде кпје
су смещтене у стпмашнпј дупљи и ппвезане су са
материцпм (утерус). Имају двпјаку функцију: са
сппљащоим лушеоем (стварају гамете – јајне
ћелије) и ендпкрину – луше хпрмпне. Ствараое
јајних ћелија је прпцес кпји је ппд директним
утицајем хиппфизе. Од женских пплних
хпрмпна најзнашајнији су естрогени хормони и
прогестерон. Ппд оихпвим утицајем даље се
развијају пплне жлезде и пплни пргани и
ппшиоу ритмишки менструаципни циклуси.
Такпђе стимулищу развпј тела, раст дпјки, развпј
маљавпсти женскпг типа и утишу на психишкп
сазреваое. Важну улпгу прпгестерпн има у тпку
труднпће.
Семеници (тестиси) су парне пплне жлезде кпд
мущкараца. У оима се пбразују пплне ћелије.
Ппред пвпга семеници луше мущки пплни хпрмпн
тестостерон. Њихпвп лушеое ппшиое у пубертету,
ппд снажним утицајем хиппфизе. Тестпстерпн
утише на даљи развпј пплних жлезда и пплних
пргана, ппдстише карактеристишнп пбликпваое
скелета и мускулатуре, развпј маљавпсти мущкпг
типа, изазива прпмену гласа и делује на психишки
развпј.
Семеници, у тпку ембрипналнп развпја, настају у
трбущнпј дупљи али, ппщтп сператпзпиди не мпгу
да сазревају на телеснпј температури, неппсреднп
пре рпђеоа семеници се спущтају у семене
кесице, кпји се налазе ван тела.

Contenu connexe

Tendances (20)

Бактерије
БактеријеБактерије
Бактерије
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни систем
 
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzijaCitologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
 
Ћелијске деобе
Ћелијске деобеЋелијске деобе
Ћелијске деобе
 
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
Мишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни систем
 
Skeletni sistem
Skeletni sistemSkeletni sistem
Skeletni sistem
 
Ендокрини систем
Ендокрини системЕндокрини систем
Ендокрини систем
 
Histologija - tkiva
Histologija - tkivaHistologija - tkiva
Histologija - tkiva
 
Razvice2 placenta
Razvice2 placentaRazvice2 placenta
Razvice2 placenta
 
Chordata 1
Chordata 1Chordata 1
Chordata 1
 
Koža
KožaKoža
Koža
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
 
1. Organizacija životinja - tkiva
1. Organizacija životinja - tkiva1. Organizacija životinja - tkiva
1. Organizacija životinja - tkiva
 
Histologija
HistologijaHistologija
Histologija
 
008 Phylum Annelida
008 Phylum Annelida008 Phylum Annelida
008 Phylum Annelida
 
Histologija vezivnog tkiva.
Histologija vezivnog tkiva. Histologija vezivnog tkiva.
Histologija vezivnog tkiva.
 
Anatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivoAnatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivo
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 

En vedette

Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеСистем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеVioleta Djuric
 
Систем органа за варење
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варењеVioleta Djuric
 
Систем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеVioleta Djuric
 
Ендокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системЕндокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системVioleta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиVioleta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиVioleta Djuric
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човекаVioleta Djuric
 
Кости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаVioleta Djuric
 
Кости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулацијаКости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулацијаVioleta Djuric
 

En vedette (12)

Систем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеСистем органа за излучивање
Систем органа за излучивање
 
Систем органа за варење
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варење
 
Систем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавање
 
Ендокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системЕндокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни систем
 
Чула
ЧулаЧула
Чула
 
Генетика I
Генетика IГенетика I
Генетика I
 
Генетика
ГенетикаГенетика
Генетика
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 
Кости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулација
 
Кости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулацијаКости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулација
 

Similaire à Ендокрине жлезде

Endokrini anatomija fiziologija
Endokrini  anatomija fiziologija Endokrini  anatomija fiziologija
Endokrini anatomija fiziologija Jovan Šarac
 
Хормони хипофизе.pptx
Хормони хипофизе.pptxХормони хипофизе.pptx
Хормони хипофизе.pptxmarkk43
 
Zlezde unutrasnje lucenje
Zlezde unutrasnje lucenjeZlezde unutrasnje lucenje
Zlezde unutrasnje lucenjeDjurdjica Simin
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
ГаметогенезаVioleta Djuric
 
Endokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred GimnazijeEndokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred GimnazijeMilica Veselinović
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezdedr Šarac
 
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ 8 РАЗРЕД.pptx
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ  8 РАЗРЕД.pptx6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ  8 РАЗРЕД.pptx
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ 8 РАЗРЕД.pptxDragana Djuragin
 
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini  sistem ,anatomija i fiziologijaEndokrini  sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologijadr Šarac
 
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola CekicevicEndokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola Cekicevicdr Šarac
 
Пренатални период - Радусин Милан
Пренатални период - Радусин Милан Пренатални период - Радусин Милан
Пренатални период - Радусин Милан Violeta Djuric
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Anatomija dr Šarac
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини системjasminas
 

Similaire à Ендокрине жлезде (20)

Endokrini anatomija fiziologija
Endokrini  anatomija fiziologija Endokrini  anatomija fiziologija
Endokrini anatomija fiziologija
 
18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem
 
Хормони хипофизе.pptx
Хормони хипофизе.pptxХормони хипофизе.pptx
Хормони хипофизе.pptx
 
Zlezde unutrasnje lucenje
Zlezde unutrasnje lucenjeZlezde unutrasnje lucenje
Zlezde unutrasnje lucenje
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Endokrini sistem
Endokrini sistem Endokrini sistem
Endokrini sistem
 
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjemŽlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
 
Endokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred GimnazijeEndokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred Gimnazije
 
Endokrini sistem
Endokrini sistem Endokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
 
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ 8 РАЗРЕД.pptx
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ  8 РАЗРЕД.pptx6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ  8 РАЗРЕД.pptx
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ 8 РАЗРЕД.pptx
 
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini  sistem ,anatomija i fiziologijaEndokrini  sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
 
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola CekicevicEndokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
 
Пренатални период - Радусин Милан
Пренатални период - Радусин Милан Пренатални период - Радусин Милан
Пренатални период - Радусин Милан
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Endokrini sistem kičmenjaka
Endokrini sistem kičmenjakaEndokrini sistem kičmenjaka
Endokrini sistem kičmenjaka
 
Medjumozak
MedjumozakMedjumozak
Medjumozak
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини систем
 

Plus de Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаVioleta Djuric
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - ЈапанциVioleta Djuric
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерVioleta Djuric
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелијеVioleta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићVioleta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићVioleta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићVioleta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићVioleta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоVioleta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиVioleta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићVioleta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићVioleta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацVioleta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићVioleta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићVioleta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићVioleta Djuric
 

Plus de Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 

Ендокрине жлезде

  • 1. 1 2 БИОЛОГИЈА Виолета Ђурић V eкономска школа ‘’Раковица’’ Економска школа ‘’Нада Димић’’
  • 2. Све жлезде у шпвекпвпм прганизму ппдељене су у две групе. Једну шине жлезде са сппљащоим лушеоем кап щтп су: сузне, пљувашне, знпјне, лпјне, млешне... Другу групу жлезда у шпвекпвпм прганизму шине жлезде са унутращоим лушеоем или ендпкрине жлезде. У људскпм прганизму се налази седам врста пснпвних жлезда са унутращоим лушеоем: хиппфиза, щтитна жлезда, паращтитна жлезда, грудна жлезда (тимус), панкреас, надбубрежне жлезде и пплне жлезде. Затп щтп путују путем крви кпја пблива све ћелије у прганизму, хпрмпни дпспевају дп свих ткива, али ће самп пдређенп ткивп мпћи да Ендокрини систем шине ендпкрине жлезде у кпјима се пдгпвпри на оега. Тп је пмпгућенп присуствпм стварају специфишне хемијске материје – хпрмпни. специфишних мплекула – рецептпра, за кпје Хпрмпни делују у вепма малим кплишинама. Ендпкрине мпже да се веже самп пдређени хпрмпн. Када жлезде немају извпдне канале па се хпрмпни излушују се сигнал кпји нпсе хпрмпни пренесе у ћелију, директнп у крвптпк, крвптпкпм дпспевају дп разлишитих активира се низ реакција кпје впде ка пргана регулищући оихпву функцију. Такав вид пствариваоу специфишних прпцеса у ћелији регулације назива се хуморална регулација. кпји пмпгућавају функципнисаое ппјединих пргана, прганских система и шитавпг прганизма.
  • 3. хиппфиза щтитна жлезда паращтитна жлезда тимус надбубрежна жлезда панкреас јајници семеници
  • 4. Хиппфиза је ендпкрина жлезда кпја се налази у глави, лежи у специфишнпм удубљеоу у пснпви лпбаое. Прекп дрщке хиппфиза је ппвезана са хиппталамуспм. Ова веза са хиппталамуспм представља вепма важан регулатпрни систем прекп кпјег се пстварује веза између централнпг нервнпг система и ендпкринпг система. Хиппфиза се састпји пд два режоа – предоег и задоег кпји стварају разлишите хпрмпне. Најзнашајнији хпрмпни предоег режоа хиппфизе су хпрмпни кпји регулищу рад штитне жлезде и рад полних жлезда. Ови хпрмпни ппдстишу ствараое и излушиваое оихпвих хпрмпна, а у пплним жлездама ппред ствараоа хпрмпна пмпгућавају и настанак пплних ћелија (јајне ћелије и сперматпзпида). Ппјашанп лушеое хпрмпна раста и ппсле Другу групу хпрмпна шине хормон раста и пролактин. заврщетка растеоа дпвпди дп Хпрмпн раста пмпгућава правилан раст ткива и чинпвскпг раста или бплести шитавпг прганизма. Прплактин утише на млешне жлезде акрпмегалије. Кпд пве бплести ппдстишући оихпв раст и развпј и стимулищу прпцес прекпмернп се увећавају периферни ствараоа млека пдмах пп дпнпщеоу нпвпрпђеншета на делпви тела: нпс, усне, ущи, језик, щаке свет. и стппала. Из задоег режоа хиппфизе излушује се хпрмпн кпји Смаоенп лушеое хпрмпна раста има за омогућава порођај такп щтп изазива гршеое материце. ппследицу патуљаст раст.
  • 5. Штитна жлезда (тирпидеа) се налази у пределу врата, належе на дущник пдмах исппд Адампве јабушице. Има пблик щтита пп шему је, на пснпву гршке реши и дпбила име. У опј се стварају два хпрмпна. За оихпву синтезу, ппред стимулације хпрмпна из хиппфизе неппхпдан је и јпд, кпји у прганизам унпсимп путем хране. У једнпм хпрмпну везана су шетири атпма јпда, па је пзнашен кап Т4 (тироксин), а у другпм три атпма јпда и пзнашен је кап Т3 (тријодтиронин). Хпрмпни щтитне жлезде ппдстишу метабплизам ппвећавајући пптрпщоу кисепника кпји се кпристи у тим прпцесима. Ппред тпга, пни су неппхпдни за правилан развпј мпзга, па укпликп се деси да у тпку развпја ембрипна дпђе дп ппремећаја у оихпвпј синтези и не ствара се дпвпљнп хпрмпна, рађају се менталнп запстале пспбе. Укпликп кпд пдраслих пспба дпђе дп смаоенпг лушеоа тирпидних хпрмпна нема такп драстишних ефеката, али те пспбе имају смаоен метабплизам, телесна температура је снижена, апатишне су, брзп се замарају, пулс је усппрен, а шестп и гпвпр. Супрптан је ефекат кпд ппвећанпг лушеоа хпрмпна и пва је бплест ппзната кап Базедпвљева бплест: ппвећан метабплизам, мрщавпст, искплашене пшне јабушице, нещтп ппвищена температура тела, ппјашанп знпјеое и псећај врућине. Честп се на врату тих пспба мпже упшити увећана жлезда.
  • 6. Параштитне жлезде (паратироидеа) су шетири мале жлезде кпје са задое стране належу на щтитну жлезду. Оне луше хпрмпн кпји регулище метабплизам калцијума и фпсфпра. У оима се ствара хпрмпн кпји утише на ппвећаое јпна калцијума у крви и кпстима, дпк хпрмпн кпга луши щтитна жлезда има супрптнп дејствп на јпне калцијума. Овим се ппстиже пдржаваое равнптеже пвих јпна у крви.
  • 7. Грудна жлезда или тимус налази се у груднпј дупљи, иза грудне кпсти. Тимус је најактивнији пкп треће гпдине живпта и сталнп се ппвећава дп пубертета. Ппсле пубертета оена велишина се смаоује. Функција грудне жлезде јпщ није дпвпљнп испитана. Дп сада је ипак ппузданп утврђенп да пна има вепма важну улпгу у сазреваоу неких врста белих крвних зрнаца. Тимус игра важну улпгу у сазреваоу Т лимфпцита и развпју имунплпщке тплеранције. Т лимфпцити су пдбрамбене ћелије кпје мпгу да преппзнају и елеминищу разне стране фактпре. Имунплпщке (пдбрамбене) ћелије преппзнају ћелије прганизма кап ”свпје” и не реагују прптив оих, ппстпји имунплпщка тплеранција. У прптивнпм акп дпђе дп ракције пдбрамбених ћелија прптив сппственпг прганизма дплази дп настанка аутпимуних бплести.
  • 8. Надбубрежне жлезде су парни пргани пплумесешастпг пблика и налазе се изнад бубрега. Састпје се пд два анатпмски и физиплпщки пдвпјена дела: сппљащоег – кпре и средищоег – сржи. Срж луши хпрмпн адреналин. Он делује на аутпнпмни нервни систем кпји ппдстише рад срца и крвних судпва, ппдиже крвни притисак, утише на рад глатких мищића и на пптрпщоу енергије. Овај хпрмпн се луши ппсебнп у алармантним услпвима када је прганизам супшен са екстремним услпвима кап щтп је, на пример, стрес. Кпра надбубрежних жлезда луши хпрмпне кпји имају важну улпгу у регулисаоу метабплизма минералних спли, прптеина, липида и угљених хидрата. Они пмпгућавају прганизму да се лакще прилагпди наглим прпменама сппљащое температуре, тежим ппвредама, разним психишким узбуђеоима. Акп се смаои или престане лушеое главних хпрмпна кпре надбубрежне жлезде, настаје Адиспнпва бплест. Типишан је изглед щака – гпроа страна је јакп пигментисана ппсебнп у пределу зглпбпва, а длан је ппщтеђен. Ппстпји пигментација и на слузпкпжи усне дупље и пшних капака. Остали симптпми су ппщта слабпст, немпћ и изузетнп брзп замараое, хипптензија (снищен крвни притисак), дигестивни ппремећаји (губитак апетита, мука, ппвраћаое, дијареја и некарактеристишни бплпви у трбуху), псећај жеђи, пптреба за узимаоем спли и сланих јела, бплпви и гршеви у мищићима и зглпбпвима, пад щећера у крви, и кпд жена шестп пајава изпстанка менструације. Бплест се пбишнп ппјављује између 25. и 45. гпдине и тп шещће кпд мущкараца.
  • 9. Панкреас (гуштерача) је жлезда са двпјакпм функцијпм. У опј се, псим прпизвпда сппљащоег лушеоа (ензима кпји ушествује у вареоу хране), у нарпшитим ћелијама пбразују хпрмпни инсулин и глукагон. Инсулин регулище пптрпщоу щећера у прганизму. Кад панкреас не луши дпвпљну кплишину пвпг хпрмпна, нивп щећера у крви се ппвећава. Тада щећер прплази крпз бубреге, излушује се мпкраћпм и не кпристи се у прганизму. Такп настаје щећерна бплест или дијабетес. Чпвек пбплеп пд щећерне бплести има прекпмеран псећај жеђи и глади, излушује велике кплишине мпкраће и губи телесну масу. Шећерна бплест при пптпунпм недпстатку инсулина дпвпди дп сигурне смрти укпликп се бплесник не пдржава у живпту даваоем пвпг хпрмпна путем инјекције. Узрпци пве бплести су наследна склпнпст и стрес. Оснпвнп дејствп хпрмпна глукагпна је ппвећаое кпнцентрације глукпзе у крви. Глукагпн је пп тпме хпрмпн супрптнпг дејства (антагпниста) инсулину. Он изизазива јпщ и разградоу масти и ппвећаое кпнцентрације слпбпдних масних киселина у крви.
  • 10. Јајници (оваријуми) су парне пплне жлезде кпје су смещтене у стпмашнпј дупљи и ппвезане су са материцпм (утерус). Имају двпјаку функцију: са сппљащоим лушеоем (стварају гамете – јајне ћелије) и ендпкрину – луше хпрмпне. Ствараое јајних ћелија је прпцес кпји је ппд директним утицајем хиппфизе. Од женских пплних хпрмпна најзнашајнији су естрогени хормони и прогестерон. Ппд оихпвим утицајем даље се развијају пплне жлезде и пплни пргани и ппшиоу ритмишки менструаципни циклуси. Такпђе стимулищу развпј тела, раст дпјки, развпј маљавпсти женскпг типа и утишу на психишкп сазреваое. Важну улпгу прпгестерпн има у тпку труднпће.
  • 11. Семеници (тестиси) су парне пплне жлезде кпд мущкараца. У оима се пбразују пплне ћелије. Ппред пвпга семеници луше мущки пплни хпрмпн тестостерон. Њихпвп лушеое ппшиое у пубертету, ппд снажним утицајем хиппфизе. Тестпстерпн утише на даљи развпј пплних жлезда и пплних пргана, ппдстише карактеристишнп пбликпваое скелета и мускулатуре, развпј маљавпсти мущкпг типа, изазива прпмену гласа и делује на психишки развпј. Семеници, у тпку ембрипналнп развпја, настају у трбущнпј дупљи али, ппщтп сператпзпиди не мпгу да сазревају на телеснпј температури, неппсреднп пре рпђеоа семеници се спущтају у семене кесице, кпји се налазе ван тела.