1. 1 2
БИОЛОГИЈА
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’
2. Све жлезде у шпвекпвпм прганизму
ппдељене су у две групе. Једну шине
жлезде са сппљащоим лушеоем кап
щтп су: сузне, пљувашне, знпјне, лпјне,
млешне... Другу групу жлезда у
шпвекпвпм прганизму шине жлезде са
унутращоим лушеоем или ендпкрине
жлезде.
У људскпм прганизму се налази седам
врста пснпвних жлезда са унутращоим
лушеоем: хиппфиза, щтитна жлезда,
паращтитна жлезда, грудна жлезда
(тимус), панкреас, надбубрежне жлезде
и пплне жлезде.
Затп щтп путују путем крви кпја пблива све
ћелије у прганизму, хпрмпни дпспевају дп свих
ткива, али ће самп пдређенп ткивп мпћи да
Ендокрини систем шине ендпкрине жлезде у кпјима се
пдгпвпри на оега. Тп је пмпгућенп присуствпм
стварају специфишне хемијске материје – хпрмпни.
специфишних мплекула – рецептпра, за кпје
Хпрмпни делују у вепма малим кплишинама. Ендпкрине
мпже да се веже самп пдређени хпрмпн. Када
жлезде немају извпдне канале па се хпрмпни излушују
се сигнал кпји нпсе хпрмпни пренесе у ћелију,
директнп у крвптпк, крвптпкпм дпспевају дп разлишитих
активира се низ реакција кпје впде ка
пргана регулищући оихпву функцију. Такав вид
пствариваоу специфишних прпцеса у ћелији
регулације назива се хуморална регулација.
кпји пмпгућавају функципнисаое ппјединих
пргана, прганских система и шитавпг прганизма.
4. Хиппфиза је ендпкрина жлезда кпја се налази у глави,
лежи у специфишнпм удубљеоу у пснпви лпбаое.
Прекп дрщке хиппфиза је ппвезана са хиппталамуспм.
Ова веза са хиппталамуспм представља вепма важан
регулатпрни систем прекп кпјег се пстварује веза
између централнпг нервнпг система и ендпкринпг
система.
Хиппфиза се састпји пд два режоа – предоег и задоег
кпји стварају разлишите хпрмпне.
Најзнашајнији хпрмпни предоег режоа хиппфизе су
хпрмпни кпји регулищу рад штитне жлезде и рад
полних жлезда. Ови хпрмпни ппдстишу ствараое и
излушиваое оихпвих хпрмпна, а у пплним жлездама
ппред ствараоа хпрмпна пмпгућавају и настанак
пплних ћелија (јајне ћелије и сперматпзпида).
Ппјашанп лушеое хпрмпна раста и ппсле
Другу групу хпрмпна шине хормон раста и пролактин.
заврщетка растеоа дпвпди дп
Хпрмпн раста пмпгућава правилан раст ткива и
чинпвскпг раста или бплести
шитавпг прганизма. Прплактин утише на млешне жлезде
акрпмегалије. Кпд пве бплести
ппдстишући оихпв раст и развпј и стимулищу прпцес
прекпмернп се увећавају периферни
ствараоа млека пдмах пп дпнпщеоу нпвпрпђеншета на
делпви тела: нпс, усне, ущи, језик, щаке
свет.
и стппала.
Из задоег режоа хиппфизе излушује се хпрмпн кпји
Смаоенп лушеое хпрмпна раста има за
омогућава порођај такп щтп изазива гршеое материце.
ппследицу патуљаст раст.
5. Штитна жлезда (тирпидеа) се налази у пределу
врата, належе на дущник пдмах исппд Адампве
јабушице. Има пблик щтита пп шему је, на пснпву
гршке реши и дпбила име. У опј се стварају два
хпрмпна. За оихпву синтезу, ппред стимулације
хпрмпна из хиппфизе неппхпдан је и јпд, кпји у
прганизам унпсимп путем хране. У једнпм хпрмпну
везана су шетири атпма јпда, па је пзнашен кап Т4
(тироксин), а у другпм три атпма јпда и пзнашен је
кап Т3 (тријодтиронин).
Хпрмпни щтитне жлезде ппдстишу метабплизам ппвећавајући
пптрпщоу кисепника кпји се кпристи у тим прпцесима. Ппред тпга,
пни су неппхпдни за правилан развпј мпзга, па укпликп се деси да у
тпку развпја ембрипна дпђе дп ппремећаја у оихпвпј синтези и не
ствара се дпвпљнп хпрмпна, рађају се менталнп запстале пспбе.
Укпликп кпд пдраслих пспба дпђе дп смаоенпг лушеоа тирпидних
хпрмпна нема такп драстишних ефеката, али те пспбе имају смаоен
метабплизам, телесна температура је снижена, апатишне су, брзп се
замарају, пулс је усппрен, а шестп и гпвпр.
Супрптан је ефекат кпд ппвећанпг лушеоа хпрмпна и пва је бплест
ппзната кап Базедпвљева бплест: ппвећан метабплизам, мрщавпст,
искплашене пшне јабушице, нещтп ппвищена температура тела,
ппјашанп знпјеое и псећај врућине. Честп се на врату тих пспба мпже
упшити увећана жлезда.
6. Параштитне жлезде (паратироидеа) су шетири
мале жлезде кпје са задое стране належу на
щтитну жлезду. Оне луше хпрмпн кпји регулище
метабплизам калцијума и фпсфпра.
У оима се ствара хпрмпн кпји утише на ппвећаое
јпна калцијума у крви и кпстима, дпк хпрмпн кпга
луши щтитна жлезда има супрптнп дејствп на јпне
калцијума. Овим се ппстиже пдржаваое
равнптеже пвих јпна у крви.
7. Грудна жлезда или тимус налази се у груднпј
дупљи, иза грудне кпсти. Тимус је најактивнији пкп
треће гпдине живпта и сталнп се ппвећава дп
пубертета. Ппсле пубертета оена велишина се
смаоује. Функција грудне жлезде јпщ није дпвпљнп
испитана. Дп сада је ипак ппузданп утврђенп да пна
има вепма важну улпгу у сазреваоу неких врста
белих крвних зрнаца.
Тимус игра важну улпгу у сазреваоу Т лимфпцита и
развпју имунплпщке тплеранције. Т лимфпцити су
пдбрамбене ћелије кпје мпгу да преппзнају и
елеминищу разне стране фактпре. Имунплпщке
(пдбрамбене) ћелије преппзнају ћелије прганизма
кап ”свпје” и не реагују прптив оих, ппстпји
имунплпщка тплеранција. У прптивнпм акп дпђе дп
ракције пдбрамбених ћелија прптив сппственпг
прганизма дплази дп настанка аутпимуних бплести.
8. Надбубрежне жлезде су парни пргани пплумесешастпг
пблика и налазе се изнад бубрега. Састпје се пд два
анатпмски и физиплпщки пдвпјена дела: сппљащоег –
кпре и средищоег – сржи.
Срж луши хпрмпн адреналин. Он делује на аутпнпмни
нервни систем кпји ппдстише рад срца и крвних судпва,
ппдиже крвни притисак, утише на рад глатких мищића
и на пптрпщоу енергије. Овај хпрмпн се луши ппсебнп
у алармантним услпвима када је прганизам супшен са
екстремним услпвима кап щтп је, на пример, стрес.
Кпра надбубрежних жлезда луши хпрмпне кпји имају
важну улпгу у регулисаоу метабплизма минералних
спли, прптеина, липида и угљених хидрата. Они
пмпгућавају прганизму да се лакще прилагпди наглим
прпменама сппљащое температуре, тежим
ппвредама, разним психишким узбуђеоима.
Акп се смаои или престане лушеое главних хпрмпна кпре надбубрежне жлезде,
настаје Адиспнпва бплест. Типишан је изглед щака – гпроа страна је јакп
пигментисана ппсебнп у пределу зглпбпва, а длан је ппщтеђен. Ппстпји
пигментација и на слузпкпжи усне дупље и пшних капака. Остали симптпми су ппщта
слабпст, немпћ и изузетнп брзп замараое, хипптензија (снищен крвни притисак),
дигестивни ппремећаји (губитак апетита, мука, ппвраћаое, дијареја и
некарактеристишни бплпви у трбуху), псећај жеђи, пптреба за узимаоем спли и
сланих јела, бплпви и гршеви у мищићима и зглпбпвима, пад щећера у крви, и кпд
жена шестп пајава изпстанка менструације. Бплест се пбишнп ппјављује између 25. и
45. гпдине и тп шещће кпд мущкараца.
9. Панкреас (гуштерача) је жлезда са двпјакпм
функцијпм. У опј се, псим прпизвпда
сппљащоег лушеоа (ензима кпји ушествује у
вареоу хране), у нарпшитим ћелијама пбразују
хпрмпни инсулин и глукагон.
Инсулин регулище пптрпщоу щећера у
прганизму. Кад панкреас не луши дпвпљну
кплишину пвпг хпрмпна, нивп щећера у крви се
ппвећава. Тада щећер прплази крпз бубреге,
излушује се мпкраћпм и не кпристи се у
прганизму. Такп настаје щећерна бплест или
дијабетес. Чпвек пбплеп пд щећерне бплести
има прекпмеран псећај жеђи и глади, излушује
велике кплишине мпкраће и губи телесну масу.
Шећерна бплест при пптпунпм недпстатку
инсулина дпвпди дп сигурне смрти укпликп се
бплесник не пдржава у живпту даваоем пвпг
хпрмпна путем инјекције. Узрпци пве бплести су
наследна склпнпст и стрес.
Оснпвнп дејствп хпрмпна глукагпна је ппвећаое
кпнцентрације глукпзе у крви. Глукагпн је пп
тпме хпрмпн супрптнпг дејства (антагпниста)
инсулину. Он изизазива јпщ и разградоу масти
и ппвећаое кпнцентрације слпбпдних масних
киселина у крви.
10. Јајници (оваријуми) су парне пплне жлезде кпје
су смещтене у стпмашнпј дупљи и ппвезане су са
материцпм (утерус). Имају двпјаку функцију: са
сппљащоим лушеоем (стварају гамете – јајне
ћелије) и ендпкрину – луше хпрмпне. Ствараое
јајних ћелија је прпцес кпји је ппд директним
утицајем хиппфизе. Од женских пплних
хпрмпна најзнашајнији су естрогени хормони и
прогестерон. Ппд оихпвим утицајем даље се
развијају пплне жлезде и пплни пргани и
ппшиоу ритмишки менструаципни циклуси.
Такпђе стимулищу развпј тела, раст дпјки, развпј
маљавпсти женскпг типа и утишу на психишкп
сазреваое. Важну улпгу прпгестерпн има у тпку
труднпће.
11. Семеници (тестиси) су парне пплне жлезде кпд
мущкараца. У оима се пбразују пплне ћелије.
Ппред пвпга семеници луше мущки пплни хпрмпн
тестостерон. Њихпвп лушеое ппшиое у пубертету,
ппд снажним утицајем хиппфизе. Тестпстерпн
утише на даљи развпј пплних жлезда и пплних
пргана, ппдстише карактеристишнп пбликпваое
скелета и мускулатуре, развпј маљавпсти мущкпг
типа, изазива прпмену гласа и делује на психишки
развпј.
Семеници, у тпку ембрипналнп развпја, настају у
трбущнпј дупљи али, ппщтп сператпзпиди не мпгу
да сазревају на телеснпј температури, неппсреднп
пре рпђеоа семеници се спущтају у семене
кесице, кпји се налазе ван тела.