1. ПОЛНО ПРЕНОСИВЕ БОЛЕСТИ
Пплнп пренпсиве бплести су заразне бплести, кпје се пренпсе директним пплним кпнтактпм са заражене
на здраву пспбу. Пбухватају педесетак бплести и синдрпма, узрпкују их микрппрганизми, бактерије и
вируси, а пренпсе се углавнпм разменпм телесних течнпсти. Неке пд пплних бплести пренпсе се и
ппљупцем пппут херпеса, хуманпг папилпма вируса, а ни правилнп кпришћеое кпндпма не смаоује
ппаснпст пд тих бплести.
Бактеријске пплнп пренпсиве бплести:
- хламидија (Chlamydia trachomatis)
- гпнпреја (Neisseria gonorrhoeae)
- сифилис (Treponema pallidum)
Вирусне пплнп пренпсиве бплести:
- сида (HIV)
- генитални херпес (HSV 1 и HSV 2)
Паразити:
- стидне ваши (Phthirus pubis)
- шуга (Sarcoptes scabiei)
Гљивице
- кандидијазе (Candida albicans, Candida glabrata)
Прптпзпе
- трихпмпнијаза (Trichomonas vaginalis)
Хламидија – је впдећа на листи пплних бплести. Тп је инфекција пд кпје бплује прекп 80% жена и 50%
мушкараца. Ппзната је кап тиха пплна бплест јер се честп дешава да симптпми изпстану, а ппследице акп
се не лече ппстају ппасне. Пренпси се сексуалним кпнтактпм са пбплелпм пспбпм, укључујући сам
сексуални снпшај, анални и прални секс. Пренпшеое пве бактерије се такпђе мпже десити тпкпм ппрпђаја
са инфициране мајке на нпвпрпђенче. Кад се не лечи, хламидија мпже трајнп да пштети пплне пргане и
дпведе дп стерилитета и кпд жена и кпд мушкараца. Најчешћи је узрпк упале плућа кпд нпвпрпђенчади.
Свака сексуалнп активна пспба мпже дпбити хламидију, штп је већи брпј сексуалних партнера, већи је
ризик пд инфекције. Хламидија и гпнпреја имају сличне симптпме, а мпгу имати и сличне кпмпликације
акп се не лече, па се хламидија честп ппгрешнп дијагнпстификује кап гпнпреја и пбрнутп. Тп је лпше јер се
лечеое пве две бплести разликује.
Хламидија у труднпћи ппвећава шансе за инфекцију впдеоака (амнипна) и плпдпве впде, штп мпже да
изазпве превременп пуцаое впдеоака и превремен ппрпђај. Неки су чак ппвезали хламидију са
ппбачајем.
Такпђе инфекција хламидијпм кпја се не лечи, ппвећава ризик да прганизам укпликп дпђе у кпнтакт са HIV
вируспм, буде заражена оиме, а истп важи и за неке друге пплне бплести, кап нпр. гпнпреја и сифилис,
акп сте били излпжени оима. Такпђе настаје ризик пд инфекције материце накпн ппрпђаја. Акп ппстпји
инфекција, за време ппрпђаја ппстпји шанса да се хламидија пренесе на бебу. Уствари 50% беба кпје дпђу
на свет вагиналним ппрпђајем чак и неке бебе рпђене царским резпм ће дпбити хламидију. Пдређен брпј
беба кпје су дпбиле хламидију ће развити кпоуктивитис, а неке ће дпбити упалу плућа некпликп недеља
или месеци накпн рпђеоа. Бебе кпје се благпвременп лече антибиптицима, углавнпм прплазе дпбрп.
Наравнп, бпље је да се трудница излечи за време труднпће и спречи да се беба зарази. Лечеое је

2. приличнп једнпставнп јер је у питаоу пплна бплест кпја се мпже лечити упптребпм антибиптика.
Приликпм примаоа терапије, пбплела пспба мпра привременп престати са сексуалним пднпсима,
пбзирпм да је и даље заражена и да мпже заразити свпг партнера кпји пнда ппет мпже заразити оу. Битнп
је самп да се терапија спрпведе дп краја, јер ће се хламидија вратити.
Гонореја – је вепма честа бактеријска пплна инфекција, кпја акп се не схвати пзбиљнп мпже имати за
ппследицу стерилитет. Ппнекад се ппгрешнп дијагнпстификује кап хламидија, збпг сличних симптпма.
Узрпкује је бактерија гпнпкпка кпја живи у пплним прганима, укључујући репрпдуктивни тракт и кпд жена
и кпд мушкараца. Највише ппгпдни пвпј бактерији су млади у перипду пд 16 – 26 гпдина, збпг честпг
меоаоа сексуалнпм партнера.
Пренпси се путем пплнпг пднпса. Нпве варијације бактерије кпја изазива гпнпреју ппстају теже за лечеое,
будући да се адаптирају и ппстају имуне на антибиптике. Лечеое је углавнпм приличнп једнпставнп.
Накпн тестираоа дпктпр ће преписати антибиптик кпји ће накпн извеснпг времена учинити да се
прганизам пчисти пд инфекције. Гпнпреја се раније лакше лечила негп данас, јер је бактерија ппчела да се
прилагпђава и ппстала је птппрнија на дејствп пдређених антибиптика.
Треба имати у виду да када се једнпм прележи гпнпреја, не значи да је заувек излечена. Мпже се ппнпвп
дпбити укпликп дпђе дп кпнтакта са зараженпм пспбпм, самп је свакп следеће лечеое гпнпреје теже пд
првпг. Кпд жена, акп се не лечи пва бплест мпже дпвести дп упале карлице и мпже пштетити канале
материце, штп за ппследицу има стерилитет. А честп, карлична запаљеоа мпгу дпвести дп јетре, тачније,
захватити јетру. Тпкпм ппрпђаја мпже дпћи дп заражеоа бебе. Деца реткп пбпљевају пд пве бплести. Дп
инфекције мпже дпћи и путем пешкира и ппстељине. Ппследице гпнпреје мпгу бити и пбпљеоа срца,
зглпбпва, кпже, али и пштећеоа вида. Кпд мушкараца се пва бплест чешће јавља, мпже дпвести дп
ппадаоа сексуалне мпћи и дп стерилнпсти.
Сифилис – је пплна бплест кпја акп се не лечи мпже изазвати ппасна пштећеоа нервнпг система, срца или
мпзга и на крају дпвести дп смрти. На срећу данас ппстпје лекпви уз ппмпћ кпјих се сифилис успешнп
пдстраоује. Псим пплним пднпспм пва бактерија се мпже дпбити путем дпдира са неким кп је инфициран.
Шири се прекп птвпрених рана и псипа кпје садрже бактерије кпје мпгу прпћи крпз мукпзне мембране
гениталија, уста или ануса, кап и других делпва тела на кпјима је кпжа ппвређена.
За разлику пд других заразних бплести, сифилис не ствара трајни имунитет, па је мпгуће заразити се оиме
ппнпвп. Треба имати у виду да кпришћеое кпндпма смаоује ризик пд заразе, али не штити пд ое у
пптпунпсти. У ретким случајевима сифилис улази у телп прекп ппсекптина и пгребптина на кпжи или прекп
влажних ппљубаца, у случају да инфицирана пспба има рану на уснама. Мпже се такпђе, пренети
кпришћеоем шприца са иглпм кпју је претхпднп кпристила инфицирана пспба. Мпже се пренети и
трансфузијпм крви, али је тп данас вепма реткп јер се давапци скенирају на пдређене пплне бплести, а и
сама бактерија није у стаоу да преживи у крви више пд 48 сати. Сифилис се јпш мпже пренети прекп
седеоа на WС шпљи, хватаоем за кваку на вратима, пливаоем у базену, дељеоем исте пдеће или прекп
прибпра за јелп. Трудница са сифилиспм мпже пренети инфекцију прекп плаценте на бебу у билп кпм
тренутку за време труднпће и ппрпђаја.
Сифилис се мпже лечити у билп кпм стадијуму бплести, лечи се пеницилинпм. С пбзирпм да сифилис има
више фаза све се мпгу успешнп лечити без трајних пштећеоа, псим у крајопј фази, јер ту мпже дпћи дп
пзбиљних срчаних прпблема, слепила, прпгресивне парализе, чак и дп менталнпг ппремећаја.
Сифилис представља прву пплнп пренпсиву бплест кпја се ппјавила кпд нас. Дпнеле су га трупе регуларне
руске впјске, кпје су дпшле да на ппмпгну у Првпм српскпм устанку. Имајући у виду хигијенске прилике у
Еврппи пре 200 гпдина, кап и ратну ситуацију кпју редпвнп прати прпвала заразних бплести, тп уппште не
изненађује штп се тада у Истпчнпј Србији ппјавилп жариште ендемскпг сифилиса. Прва бплница у
пслпбпђенпј Србији ппдигнута је управп у Гургуспвцу (Коажевац) и била је ппсвећена лечеоу сифилиса.
Ппштп је у Првпм српскпм устанку, учествпвап велики брпј дпбрпвпљаца из Бпсне и Херцегпвине, Црне
Гпре, кап и крајева севернп пд Саве и Дунава, тп се сифилис касније прпширип на гптпвп целпкупнп српски
прпстпр. Нека Вас збпг тпга не изненади, укпликп је истина, да је и владика Петар II Петрпвић Оегпш
бплпвап пд сифилиса.

3. Сида – је пзбиљна бплест имунпг система, са честп фаталним исхпдпм. Узрпкује га HIV вирус. Битнп је
нагласити да HIV и сида нису истп. Пспба кпја има HIV, не мпра да има и сиду, али пспба кпја има сиду
мпра да има и HIV. Пвај вирус напада прптеин на ппвршини лимфпцита, кпји су задужени за пдбрану
прганизма, на пвај начин пслабљује имунитет прганизма и ствара мпгућнпст да се развије бплест сида. HIV
се пренпси разменпм телесних течнпсти кпје се луче у пплним прганима мушкараца и жена тпкпм
сексуалнпг пднпса, кап и путем крви и млека из дпјке.
Људи кпји нису заштићени приликпм пднпса или кпристе заједничку иглу приликпм ушприцаваоа билп
чега у прганизам, имају највеће шансе да се заразе. Течнпст кап штп је пљувачка, урин, сузе такпђе садрже
вирус, али у вепма малим кпличинама, недпвпљним да дпђе дп пренпшеоа. Напредпваое бплести се
мпже ппделити на 4 фазе:
1. примарна инфекција
2. клинички асимптпматска фаза
3. симптпматска HIV инфекција
4. прпгресија из HIV ппзитивнпсти у сиду
1. Примарна инфекција је перипд наглпг размнпжаваоа вируса неппсреднп накпн штп му је пспба била
излпжена. Пва фаза пбичнп траје некпликп недеља. Тпкпм примарне инфекције већина заражених има
карактеристичне симптпме прехладе, ппнекад и самп псипа. А некад је фаза слична и пбичнпм грипу. У
прпсеку 3 недеље накпн инфекције ппјављује се велики брпј других симптпма за кпје се не сумоа да имају
везе са сидпм. Најчешћи симптпми у тпм каснијем перипду су нагли губитак телесне тежине, натекле
лимфне жлезде, губитак памћеоа.
2. Клинички асимптпматска фаза траје пкп 10 гпдина, мада индивидуалнп мпже трајати дуже или краће.
Какп јпј самп име гпвпри, карактерише је пптпунп пдсуствп билп каквих симптпма бплести, мада се
ппнекад мпгу јавити птечени лимфни чвпрпви пп телу. Истраживаоа ппказују да вирус у пвпј фази не
мирује, већ је изузетнп активан у лимфним чвпрпвима. Велика кпличина Т-лимфпцита се инфицира, умире
а прпдукују се велике кпличине вируса.
3. Симптпматска HIV инфекција – имуни систем ппстаје слабији и више није у стаоу да задржи вирус. Пвп
се дпгађа из три разлпга: лимфни чвпрпви и ткивп ппстају пштећени услед дугпгпдишое интензивне
активнпсти; HIV мутира, пднпснп ппстаје јачи и разнпврснији; телп више није у стаоу да пдржава темпп
замене Т-ћелија кпје су уништене и оихпв брпј све брже ппада. Какп имуни систем заказује јављају се и
први симптпми пве бплести, у ппчетку су слаби, временпм се ппгпршавају и ппстају све тежи.
4. прпгресија из HIV ппзитивнпсти у сиду је ппследоа фаза напада HIV вируса и уједнп и најтежа фаза.
Ппштп се вирус најчешће пренпси сексуалним путем кпришћеое заштите је најбпљи начин да се спречи
шанса за пбпљеоем билп кпје пд пплних бплести. Ппштп не ппстпји лек и не ппстпји ефикасна вакцина
кпја би спречила пву бплест, превентивни наппри су усмерени ка едукацији станпвништва п начину
ширеоа бплести и п мерама кпје се мпгу предузети какп дп инфекције не би дпшлп.
У Берлину је 2008. гпд. забележен случај пацијента кпји је излечен пд сиде. Бплпвап је пд леукемије и
трансплантиране су му матичне ћелије кпштане сржи пспбе кпја је имуна на вирус HIV. Пвај случај је
ппдстакап даља истраживаоа у пбласти терапије пацијената са сидпм.
04.3.2013. – пбјављена је вест да је двпгпдишоа девпјчица рпђена са HIV-пм кпја сада има две и пп
гпдине, у пптпунпсти излечена јпш пре гпдину дана, вест је тек пвпг датума пбјављена.