Psihička priprema sportista je važna, ali nedovoljno zastupljena tehnika u pripremi sportista kod nas. Ova prezentacija obrađuje neke od elemenata psihičke pripreme sportista.

1. PSIHIČKA PRIPREMA
SPORTISTA
>>>MOTIVACIJA<<<
Marko Zarić II-7
Mentor: prof. Simonida Vukobrat
XV beogradska gimnazija
mart 2013.

2. POSTAVLJANJE CILJEVA
Specific – Specifičnost
Measurable – Merljivi ciljevi
Attainable – Dostižnost
Realistic – Realistični ciljevi
Time bound – Vremesko ograničenje

3. Američki autori pod psihološkom
pripremom podrazumevaju korišćenje
odredjenih metoda i tehnika “mentalnog
treninga”
To su: kontrola pažnje, kontrola emocija,
razvoj i održavanje samopouzdanja,
razvoj motiva postignuća.

4.  Najčešće korišćene tehnike i postupci psihološke pripreme sportista
jesu:
 tehnike upoznavanja sebe i vlastitih ograničenja
 izrada strategija ponašanja uoči i između takmičenja
 odabir i usvajanje ključnih podražaja ('okidači') za evociranje željenih
predtačmičarskih stanja (upotreba učenja putem uslovljavanja u sportu)
 tehnike relaksacije
 tehnike disanja
 tehnike sa poboljšanje koncentracije
 tehnike vizualizacije i senzorizacije
 simulacije
 tehnike kognitivnog uveravanja i samouveravanja
 tehnike kontrole pozitivnog mišljenja
 tehnike transcedencije
 hipnoza, autohipnoza i posthipnotičke sugestije i drugo.

5. METODE
 Metode i tehnike psihološke pripreme
možemo svrstati u dve grupe:
 Metode i tehnike koje izvodi
sportista i trener
 Metode i tehnike koje zahtevaju
učešće psihologa

6. Metode i tehnike koje izvodi
sportista i trener
 preorijentacija na misaone sadržaje koji
smiruju, verbalni trening - kad sportista
koristi reči-draži u funkciji autosugestije,
zagrevanje, vežbe disanja i slično.

7. Metode i tehnike koje
zahtevaju učešće psihologa
 autogeni trening, progresivna relaksacija,
mentalni trening i drugo.
 Takođe, sportista može da se obrati
sportskom psihologu za sticanje
samopuzdanja i formiranja u vrhunskog
igrača.

8. EMOCIJE
 Sportsko uzbuđenje, rivalstvo su upravo
takve pozitivne emocije koje pokreću
motivaciju. Ipak, iste ovakve emocije
mogu imati i negativan karakter.
 Negativan karakter je kada sportista
ne postiže odgovarajuće rezultate, a
naročito ako se to dešava u dužem
vremenskom periodu.

10. Uticaj trenera na sportistu
 U psihološkoj pripremi koju ostvaruje
trener, posebno mesto zauzima
kontrola tenzije koju sportista doživljava
pred takmičenje. Od trenera se očekuje
da u tom periodu, dan - dva pred
takmičenje, poentu stavi na smirivanje
sportiste - da vodi računa o njegovoj
ishrani, snu, socijalnim kontaktima,
slobodnom vremenu..

11.  Trener je taj koji svojim ponašanjem na treningu i
takmičenju može da stvori podsticajnu i kreativnu
atmosferu.
 Ako je trener na takmičenju nesiguran, ako ne vlada
vlastitim emocijama i nekontrolisano reaguje na
sportski rezultat ili eventualnu grešku sudija, ako ne
veruje u svoje igrače, onda su sportisti, a posebno
ako su u pitanju mladi sportisti, ozbiljno psihološki
limitirani (nesigurniji) i teško da će moći manifestovati
svoje realne sposobnosti.

12.  Takmičenja su veoma značajna jer u
periodu razvoja mladih sportista treba
stvarati bazu razvoja takmičarskog
duha.

13. Zaključak o PSIHOLOŠKOJ
PRIPREMI SPORTISTA
 U psihološkoj pripremi, pre svega, treba
polaziti od toga da je svaki sportista
individua (da može sam ili uz pomoć
nekoga prevaziđe teškoće i prepreke na
koje će naići u toku treninga i
takmičenja).

15. KRAJ
 http://www.youtube.com/watch?
v=GEuB0tn5Qao&feature=player_detail
page
 http://www.ckm.rs/kratki-rezovi/sport-
kratki-rezovi/mentalni-trening-je-kljuc-
uspeha-za-sportiste/
 Na kraju – evo i linka ka filmu o psihološkoj pripremi sportista
(prvi link), kao i linka (drugi link) ka tekstu o mentalnom treningu
sportiste. Ovaj intervju je vođen sa Borisom Stankovićem,
nosiocem jednog od novih zvanja kod nas – “mental coach”
(mentalni trener)