SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  6
1300 KAPLARA 
RADIO: TAKAČ SRĐAN
1300 KAPLARA 
1300 каплара је назив за још недошколоване официре који 
су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици.
Састав ове јединице чинио је 
будући интелектуални крем Србије. 
Почетком рата велики број младића, како из Србије тако 
и изАустроугарске, напустио је школовање и ставио се 
на располагање врховној команди. Они су упућени 
у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била 
готова развој догађаја приморао је врховну команду да 
их пошаље у борбу. Српска војска је била у повлачењу, 
деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у 
непријатељским рукама, тако да се Свет већ помирио са 
потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су 
неопходне све расположиве снаге, због чега су 
младићима у Скопљу пре времена подељени 
чиновикаплара (отуда и назив) и они су одмах наредног 
јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је 
тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом 
светском рату, предвођена Живојином Мишићем.
1300 каплара представља симбол жртвовања за слободу 
сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, 
голобради младићи који су свесно кренули у борбу.
Једна од централних београдских улица носи 
назив Улица 1300 каплара, у доста шумадијских градова 
постоје улице са тим називом, а и у Бањој Луци једна 
од улица носи ово име.
Постојало је Удружење 1300 каплара које је 1980. 
године спало на 9 последњих преживелих чланова па је 
морало бити угашено. Последњи председник је 
био Тадија Пејовић (1892-1982).

Contenu connexe

En vedette (14)

Solunski front
Solunski front Solunski front
Solunski front
 
Србија у првом светском рату
Србија у првом светском ратуСрбија у првом светском рату
Србија у првом светском рату
 
Crna gora 1878 1912. godine
Crna gora 1878   1912. godineCrna gora 1878   1912. godine
Crna gora 1878 1912. godine
 
Prvi svetski rat u srbiji
Prvi svetski rat u srbijiPrvi svetski rat u srbiji
Prvi svetski rat u srbiji
 
Posledice rata
Posledice rataPosledice rata
Posledice rata
 
Prvi cas
Prvi casPrvi cas
Prvi cas
 
Aуторитарни национализам
Aуторитарни национализамAуторитарни национализам
Aуторитарни национализам
 
Jугословенска краљевина
Jугословенска краљевинаJугословенска краљевина
Jугословенска краљевина
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
 
10.prvi svetski rat
10.prvi svetski rat10.prvi svetski rat
10.prvi svetski rat
 
балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратови
 
Prvi svetski rat
Prvi svetski ratPrvi svetski rat
Prvi svetski rat
 
Wwi
WwiWwi
Wwi
 
србија 1878 1903
србија 1878 1903србија 1878 1903
србија 1878 1903
 

Plus de zoricahelac

церска битка
церска биткацерска битка
церска биткаzoricahelac
 
планина цер
планина церпланина цер
планина церzoricahelac
 
технологија првог светског рата
технологија првог светског рататехнологија првог светског рата
технологија првог светског ратаzoricahelac
 
божидар јанковић
божидар јанковићбожидар јанковић
божидар јанковићzoricahelac
 
солунски фронт
солунски фронтсолунски фронт
солунски фронтzoricahelac
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска биткаzoricahelac
 
битка на дрини
битка на дринибитка на дрини
битка на дриниzoricahelac
 
Vojvoda Živojin Mišić
Vojvoda Živojin MišićVojvoda Živojin Mišić
Vojvoda Živojin Mišićzoricahelac
 
Ostrvo smrti - Vido
Ostrvo smrti - VidoOstrvo smrti - Vido
Ostrvo smrti - Vidozoricahelac
 

Plus de zoricahelac (20)

Kolubara
KolubaraKolubara
Kolubara
 
Drina
DrinaDrina
Drina
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
 
планина цер
планина церпланина цер
планина цер
 
šAbac2003
šAbac2003šAbac2003
šAbac2003
 
šAbac
šAbacšAbac
šAbac
 
Kolubara
KolubaraKolubara
Kolubara
 
Drina
DrinaDrina
Drina
 
Cer
CerCer
Cer
 
технологија првог светског рата
технологија првог светског рататехнологија првог светског рата
технологија првог светског рата
 
Gavrilo princip
Gavrilo principGavrilo princip
Gavrilo princip
 
Radomir putnik
Radomir putnikRadomir putnik
Radomir putnik
 
1300 kaplara
1300 kaplara1300 kaplara
1300 kaplara
 
божидар јанковић
божидар јанковићбожидар јанковић
божидар јанковић
 
солунски фронт
солунски фронтсолунски фронт
солунски фронт
 
Milunka Savić
Milunka SavićMilunka Savić
Milunka Savić
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
 
битка на дрини
битка на дринибитка на дрини
битка на дрини
 
Vojvoda Živojin Mišić
Vojvoda Živojin MišićVojvoda Živojin Mišić
Vojvoda Živojin Mišić
 
Ostrvo smrti - Vido
Ostrvo smrti - VidoOstrvo smrti - Vido
Ostrvo smrti - Vido
 

1300 kaplara

  • 1. 1300 KAPLARA RADIO: TAKAČ SRĐAN
  • 2. 1300 KAPLARA 1300 каплара је назив за још недошколоване официре који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици.
  • 3. Састав ове јединице чинио је будући интелектуални крем Србије. Почетком рата велики број младића, како из Србије тако и изАустроугарске, напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српска војска је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у непријатељским рукама, тако да се Свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чиновикаплара (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом светском рату, предвођена Живојином Мишићем.
  • 4. 1300 каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.
  • 5. Једна од централних београдских улица носи назив Улица 1300 каплара, у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у Бањој Луци једна од улица носи ово име.
  • 6. Постојало је Удружење 1300 каплара које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова па је морало бити угашено. Последњи председник је био Тадија Пејовић (1892-1982).