žIvot i doživljaji nikole pašića

1. Život i doživljaji Nikole
Pašića
„SRBI JESU MALI NAROD, ALI VEĆEG IZMEĐU BEČA I CARIGRADA
NEMAMO.“
Anja Dimitrov
VIII-2

2. Biografija
• Rođen je 18.12. 1845. u Zaječaru u
pekarskoj porodici.
• Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom
odličnim uspehom.
• Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike
škole u Beogradu.
• Studirao je na Politehničkoj školi u Cirihu
tehničke nauke kao državni stipendista.
• Iako je po obrazovanju bio inženjer,
najmanje se bavio svojom strukom.

3. Politička karijera
• Političku karijeru otpočeo je 1878. godine
kao narodni poslanik.
• Godine 1881. kad je zvanično osnovana
Radikalna stranka, Pašić je bio prvi
predsednik Glavnog odbora.
• Po izbijanju Timočke bune napušta zemlju
(izbeglištvo u Bugarsku 1883-1889), a
decembra 1883. je u odsustvu osuđen na
smrt.
• Posle abdikacije kralja Milana bio je
amnestiran (1889.)
• Dva puta je bio gradonačelnik Beograda:
30.12. 1889 - 14.1. 1891. i 10.1. 1897 -
13.11. 1897.

4. Predsednik Vlade
• Predsednik srpske vlade postao je prvi put
11.2. 1891.
• Posle neuspelog Ivanjdanskog atentata na
bivšeg kralja Milana 1899, kao radikalski
prvak osuđen je na 5 godina zatvora, ali je
odmah pomilovan i pušten.
• Do Majskog Prevrata 1903. bio je van
političke scene.
• Posle ubistva Aleksandra Obrenovića i
povratka na vlast dinastije Karađorđević
(1903), Pašić ponovo preuzima vođstvo
Radikalne stranke.

5. Predsednik Vlade
• Predsednik vlade po drugi put postaje 27.
novembra 1904.
• Na ovom položaju je uglavnom bio sve do
svoje smrti 1926. godine.
• Preciznije, predsednik vlade Srbije je bio
1904-1918 sa tri prekida i predsednik vlade
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u
periodu 1921-1926 sa jednim prekidom.
• Osim ove velike funkcije bio je pet puta
predsednik Narodne skupštine.
• Uspešno je vodio Srbiju kroz dva balkanska
rata i kroz Prvi svetski rat.

6. • Pre izbijanja Prvog svetskog rata pokušao je da napravi
kompromis sa Austrougarskom, predlažući Beču da sklope
trgovinski ugovor u kome će Srbija dobiti tretman
najpovlašćenije nacije, slobodnu luku negde na Jadranu i
opšte dogovorene tranzitne carine.
• Tako je zgodan povod za napad na Srbiju bio Sarajevski
atentat na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinada
na Vidovdan, 28. juna 1914.
• Austrougarska je odmah uputila ultimatum Srbiji sa vrlo
teškim zahtevima, tražeći pozitivan odgovor u roku od 48
časova.
• Pašićeva vlada je teškom mukom prihvatila većinu zahteva
osim jednog.
• Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine
napadom na Beograd.
I svetski rat

7. I svetski rat
• Nakon početnih neuspeha srpska vojska se povukla u
unutrašnjost Srbije, a Pašić sa vladom u Niš.
• Pašić se sa vladom povukao iz Niša u Kraljevo, zatim u
Rašku, pa u Kosovsku Mitrovicu i preko Kosova polja.
• Predsednik srpske vlade je nakon vrlo teškog putovanja
stigao u Skadar 30. novembra 1915.
• Uveče 19. januara, par sati nakon iskrcavanja na Krf, Pašić
je dobio vest da se prvi transportni brod koji dolazi iz
Albanije sa jednim delom srpske vojske, ukotvio pred
malim ostrvom Vido u krfskim vodama.
• U ne preterano prijateljskoj atmosferi na grčkom ostrvu
Krfu, odakle nije odlazio osim po potrebi diplomatske
službe, Pašić je uspeo da prikupi energiju i obezbedi
savezničku pomoć da se opremi oko 150.000 srpskih
vojnika koji su zatim upućeni na Solunski front, odakle su
krenuli u borbe za oslobođenje Srbije.

8. I svetski rat
• Pašić je jula 1917., potpisao poznatu "Krfsku
deklaraciju" kojom se proglašava narodno i državno
jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, i daju osnovi
uređenja buduće zajedničke države.
• Dan pošto su saveznici počeli vojne operacije protiv
bugarske vojske na Solunskom frontu, 2. septembra
1918. godine, stigao je u Pariz.
• Odatle, do kraja oktobra, nastavlja diplomatske
misije u Engleskoj, a zatim i u Ženevi.
• Pristao je i na obrazovanje zajedničke vlade u Parizu,
a potpuno ujedinjenje u Kraljevinu Srba, Hrvata i
Slovenaca obavljeno je 1. decembra 1918. godine.

9. Vidovdanski ustav
• Bio je jedan od glavnih tvoraca Vidovdanskog ustava
iz 1921. godine, kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca dobila oblik unitarne monarhije.
• Kasnije je kralju Aleksandru Karađorđeviću počela da
smeta Pašićeva ličnost, odvojio se od njega i uklonio
ga sa položaja predsednika vlade.
• Bio je na audijenciji kod kralja Aleksandra 9.
decembra 1926. tokom koje je kralj izneo neke
kritike na račun Pašićevog sina i nije mu poverio novi
mandat predsednika vlade.
• Potrešen ovim događajem Pašić je iznenada
preminuo sutradan 10. decembra 1926. od
mozdanog udara, u 81. godini života.
• Sahranjen je na Novom Groblju u Beogradu.

10. Carinski rat
• Izašao je kao pobednik u Carinskom ratu sa
Austrougarskom (1906-1911), izvukavši
Srbiju iz zagrljaja ekonomske blokade.
• U svojoj politici oslanjao se na Rusiju, a
posle Oktobarske revolucije na Francusku.
• U politici se dokazao kao mudar, staložen i
uporan političar.
• Bio je poznat po nadimku Baja.

11. Porodični život
• Nikola Pašić se oženio Đurđinom Duković,
ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom,
Srbina.
• Nikola Pašić je imao sina Radomira i ćerke
Daru i Pavu.
• Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim
korupcijskim aferama i zagorčavao je Pašiću
život.
• Rade je imao dva sina Nikolu i Vladislava.
• Nikola Pašić Drugi živi u Torontu gde je
osnovao i dugo godina vodio Srpsku
nacionalnu akademiju.

12. Anegdote
• Bio je poznat kao duhovit čovek i iza njega su ostale
mnoge anegdote.
• Na pitanje novinara prilikom jednog izlaska iz skupštine,
posle zasedanja, "Šta ima novo?" odgovorio je: "Ne
znam. Nisam još čitao Politiku".
• Prilikom jednog zasedanja iznerviran upotrebio je neke
"jače" reči. Jedan poslanik iz klupe je dobacio "Ovako
nešto Gledston (tadašnji predsednik engleskog
parlamenta) nikad ne bi rekao u skupštini!". Baja je
odgovorio "Kakvi ste vi Englezi, takav sam Gledson!„
• Pri jednom prijemu slovenačkih preprorodovaca u leto
1913. godine, Nikola Pašić je pozdravio vođu delegaciju:
„A vi ste Slovaci“, na što mu je zaprepašćeni mladić
odgovorio: „Ne, ja nisam Slovak, nego Slovenac“. No
Pašić se nije dao zbuniti: „Znam, Slovenci i Slovaci su
gotovo jedno isto.“