1.
Wannabe intervju: Mirjana
Gomilanović, akreditovani
biznis kouč i konsultant
Mirjana Gomilanović je supruga i majka troje dece. Ona je
sertifikovanibiznis kouč, sertifikovani konsultant i trener brojnih
svetskih konsultanstkih kuća, vlasnica i direktor Agencije za
poslovnu izuzetnost “One2Grow”. Autor je knjige “Svetionik u
meni”. Kako je sama opisuje, knjiga na veoma životan način
približava koučing svima.
Veliki deo svoje karijere
je provela na pozicijama
menadžera i direktora u
velikim domaćim i
internacionalnim
korporacijama. Kaže za
sebe da veruje u sreću i
u to da smo svi dužni
da budemo srećni.
Posvećena je rastu i
razvoju sebe, svojih
najbližih i svojih
klijenata. Veruje u
bezrezervnu ljubav i
doživotno davanje.

2.
WANNABE MAGAZINE: Vi ste jedan od samo tri kouča u Srbiji
sa statusom sertifikovanog kouča u Svetskoj Federaciji
Koučeva. Šta to tačno znači?
MIRJANA GOMILANOVIĆ: Biti deo Svetske Federacije Koučeva
(International Coach Federation, ICF) je velika čast i ponos. To
što sam postigla da budem rame uz rame sa uzorima i najvećim
svetskim koučevima, što imam priliku da sa njima razmenjujem
iskustva i znanja je neprocenjivo za moj lični rast i razvoj. U jednom
periodu života završiti treninge, položiti ispit i dobiti
titulu ACC (pridruženog sertifikovanog kouča) je bio moj cilj. Sada je
to sjajna stepenica na koju sam se popela, da bih nastavila svoje
putovanje ka onome što ja zaista želim – vrhunski biznis kouč.
Sa druge strane, biti član ICF-a je velika odgovornost. Koučing
kompetencije i pravila koja su propisana članstvom i koja se moraju

3.
poštovati meni kao kouču, ali pre svega mojim klijentima, garantuju
visok nivo profesionalnosti i etike.
Kako savetujete svoje klijente da maksimalizuju svoje
mogućnosti?
Ja sam jedna od onih koji duboko veruju da u svakome od nas čuči
šampion. Bilo da se radi o vrhunskom kulinarstvu, sportskim
veštinama, sposobnosti da prepoznate potrebu i pomognete
drugima ili vodite multinacionalnu korporaciju sa stotinama hiljada
zaposlenih.
Duboko sam uverena da je moja misija na ovom svetu da doprem
do što je moguće većeg broja ljudi i da im pomognem da otkriju
svoje talente, svoje skrivene snage i potencijale.
Ja svoje klijente ne savetujem. Ja im dajem krila, tako što ih kroz
koučing proces “primoram” da zarone duboko u sebe, otkriju svoje
želje i motive i sami pronađu mogućnosti i odaberu one načine za
koje veruju da će im pomoći da ostvare željene ciljeve.
Vlasnik ste Agencije za poslovnu izuzetnost “One2Grow”. Koje
programe nudite svojim klijentima?
Sjajna je činjenica da se u Srbiji sve više obraća pažnja na razvoj
poslovanja putem razvoja zaposlenih. Nekada je situacija bila
drugačija. Razvoj poslovanja se bazirao na umešnosti i povezanosti
top menadžmenta sa jedne i sistemu kažnjavanja (čuvenih “10% od
plate”) sa druge strane.

4.
Kako su naši klijenti, mahom, strane korporacije i domaće razvijene
kompanije koje su organizovane po principu multinacionalnih
kompanija, imamo tu sreću da zajedno sa svojim klijentima
razvijamo i izvodimo programe i projekte koji, pre svega, adresiraju
izazove u liderstvu i menadžmentu. Dakle, naši programi su
prevashodno namenjeni ljudima koji vode ljude – bilo da se radi o
top menadžmentu (“C” nivou menadžmenta) ili srednjem
menadžmentu, vođama timova, supervizorima i slično.
Naši programi su osmišljeni tako da podržavaju i šire “dobro”. Kada
kažemo “dobro”, pre svega mislimo na dobro u pojedincu (njegov
lični razvoj), a zatim kroz širenje na tim i korporaciju dolazimo do
stvaranja dobre klime za poslovanje i život u zajednici i okruženju
uopšte.
Kroz programe i projekte koje sprovodimo trudimo se da dotaknemo
sve one oblasti i veštine čijim unapređenjem i primenom dolazi do
promena u stilu komunikacije, motivacije i vođenja ljudi. Zbog toga,
većinu programa realizujemo kao kombinaciju koučinga i
treninga – tako klijentima dajemo prostora da aktivno učestvuju u
kreiranju i izvođenju programa, te time kreiraju iskustvo i obavežu
se na primenu naučenog.
Naši programi obrađuju teme kao što su: umetnost rukovođenja –
sa akcentom na koučing kao stil rukovođenja i na izazov upravljanja
mladim generacijama, razvoj timova, podržavanje različitosti u timu
kao prednost, situaciono rukovođenje i faze razvoja zaposlenih,
razvoj liderskih veština, upravljanje promenama, lična organizacija u
vremenu, balansiranje privatnog i poslovnog života i slične teme.

5.
Koje pozitivne efekte očekujete od firmi i pojedinaca sa kojima
radite?
Zapravo, kada počinjemo projekat, pred sebe i klijenta stavljam
mnogo viša očekivanja od onoga što bismo mogli nazvati
“definisani krajnji cilj i željeni efekti“. Ono što očekujem od svih
učesnika u procesu – naručioca projekta, učesnika i sebe – je
apsolutna lična odgovornost i posvećenost.
Bez svesti da je svako od nas pojedinačno lično odgovoran za svoj
doprinos projektu – za njegov uspeh ili neuspeh – i bez želje da se
angažujemo i zajedno napravimo mnogo više od onoga što smo
postavili kao cilj, nema smisla raditi, trošiti vreme i energiju. Ukoliko
svako ko je u procesu ne pronađe lični smisao i svrhu investicije
vremena u građenje i osnaživanje sebe, smatram da je mnogo
korisnije, onda, da budemo na nekom drugom mestu u nekom
drugačijem projektu.
Onda kada se magija desi, kada se energije posvećenosti spoje i
svako od nas da svoj maksimum u projektu, efekti su nemerljivi.
Pored poslovnih ciljeva koje postavimo (povećanje efikasnosti
timova / bolja organizacija u vremenu / uspešan tranzicioni period
sa minimalnim stresom / povećanje prodaje / reorganizacija tima…)
dobili smo pojedince koji su motivisani, svesni da su u velikoj meri
učestvovali u kreiranju zaključaka i akcionih koraka, da su se
obavezali da će naučeno primeniti. Dobijamo posvećene,
odgovorne, zadovoljne ljude, koji svojim stavom i ponašanjem utiču
na kvalitet rada i odnosa u timu, organizaciji, ali i svom okruženju.

6.
Da li je vaša misija da radite na unapređenju položaja žena u
biznisu, s’ obzirom na to da ste članica dva udruženja
poslovnih žena?
Pre gotovo četiri godine napisala sam jedan blog, inspirisana
sjajnom ženom i velikim koučem – Marilin Etkinson. Tekst je
napisan nakon privilegije da boravim u njenom društvu četiri puna
dana početkom marta 2011. godine, da učim od nje i imam tu sreću
da mi bude kouč u jednoj demo sesiji tokom tog četvorodnevnog
treninga. Na prvi pogled u tekstu se divim jednoj ženi i veličam
praznik 8. mart.
Ako se uzme u obzir činjenica da je moja mama rođena baš 8.
marta i da je celog života za mene taj dan zapravo rođendan moje
mame i da ja pored svih školskih planova i programa nisam uspela

7.
da razvijem odnos prema prazniku, dolazi se do zaključka da ono
što se zapravo krije u tekstu je velika zahvalnost i ljubav prema svim
hrabrim ženama iz svih epoha i sa svih geografskih širina koje su
rešile da se zauzmu za sebe i dozvole sebi, ali i nama ostalima da
slobodno živimo svoje živote i razvijamo se na način koji to želimo.
Moja misija jeste da svakome ko je posvećen i hrabar da radi na
sebi i time menja sebe, često prkoseći okruženju, dam bezrezervnu
podršku. Slučaj (ili postavka stvari) je hteo da su žene te koje hrabro
koračaju ka svojim uspesima i odvažno pokreću velike promene.
Ponosna sam što imam priliku da upoznam velike žene i budem
njihov saputnik na njihovim putovanjima ka uspehu i ostvarenju.
Da li postoji dovoljan broj žena lidera u Srbiji, ili bi trebalo da ih
ima više?
Veliko je pitanje šta je to “dovoljan broj”. Ukoliko je to zapravo kvota
postavljena zakonom ili potrebom za usklađivanjem sa EU – onda
želim da verujem da je kvota ispunjena.
Sa druge strane, nisam zagovornik kvantiteta po svaku cenu.
Sigurna sam da kod nas ima sjajnih žena lidera koje su uspešne u
svom poslu i sjajna inspiracija nekim novim liderkama. Takođe,
znam da mnoge potencijalne liderke, koje što zbog mnogobrojnih
izazova koje ta uloga sa sobom nosi, što zbog izostanka podrške
okoline, nisu (još) zauzele svoja liderska mesta.
Sa čime se suočavaju uspešne poslovne žene u Srbiji?
Kod nas je ustaljena praksa da nekako, probleme i teškoće
vezujemo isključivo za naše okruženje i zemlju u kojoj živimo i

8.
radimo. Istina je da se sve uspešne žene širom sveta suočavaju sa
sličnim izazovima.
Ako izuzmemo izostanak podrške okoline i nefleksibilne zakone koji
se odnose na radno vreme i nadoknadu, ono što bih izdvojila kao
osnovni izazov je usklađivanje obaveza na poslu i kod kuće.
Zapravo, sve ono na šta mislimo pod “Work Life Balance“. Veliki je
stres i napor usklađivati i balansirati poslovnim i privatnim
obavezama. Balans podrazumeva da postoje dve odvojene ličnosti,
dva dela života koji se moraju zaista razdvojiti, postaviti na vagu i
konstantno meriti koliko smo vremena posvetili nekom delu sebe i
svog života, a sve bezuspešno pokušavajući da vagu držimo u
balansu.
Otišla bih korak dalje i rekla da je u svetu uveliko trend promene
shvatanja ovog usklađivanja. Da je pritisak “balansiranja” zapravo
smanjen svešću da nije nužno tako oštro razdvajati dva dela dana,
dva dela života. Da je u redu proveriti mailove uveče, kad deca
zaspu, da je moguće obaviti privatne obaveze prepodne pa duže
ostati na poslu. Da nije nužno da poslovni deo dana bude isključivo
od 9 do 5, a da samo preostalo vreme smemo da posvetimo sebi,
prijateljima, porodici.
Baš zbog ove činjenice i sa ovom svešću, sve se više razvija
žensko preduzetništvo. Ove dame hrabro, odgovorno, a pre svega
zbog ličnog zadovoljstva i smanjenja nivoa stresa, stvaraju velike
priče, odlične uspehe i sa pravom mogu da kažem da su to naše
buduće liderke.

9.
Koliko je poslovno odevanje važno i šta vi volite da nosite na
poslu?
Kao i u svemu što radim, tako i u odevanju, smatram da je važno biti
autentičan, svoj i da vam je udobno. Teško je dugo raditi posao koji
ne volite. Isto tako je teško svaki dan, po ceo dan biti u neudobnoj
odeći koja vam se uz to i ne dopada.
Smatram da je poslovno odevanje važno. Na sreću, danas postoji
više podvrsta poslovnog odevanja. Sećam se da je moja mama i leti
(na +35) i zimi (na -15) išla na posao u najlon čarapama i suknji.
Razlika je bila da li nosi čizme ili cipele. Danas ćete retko naići na
tako strog odnos, pre svega, žena prema sebi. Udobnost je postala
obavezni deo oblačenja.
Kada imam sastanak sa top menadžmentom neke kompanije ili sa
predstavnicima Vlade – zapravo sa ljudima koji u svojim
kompanijama gaje strog poslovni izgled, potrudim se da i ja budem
obučena slično. Sa druge strane, kada znam da je predamnom
celodnevni trening, dam sve od sebe da se obučem tako da mi
stajanje i pričanje bude udobno, a ipak da zadržim profesionalni
izgled.
Ono do čega držim i što zapravo smatram najvažnijim elementima
poslovnog odevanja su: urednost i umerenost.
Kako uspevate da uskladite svoj bogat poslovni život sa
privatnim, s’obzirom na to da ste majka i supruga?

10.
Volim da verujem da sam jedna od onih osoba koje su u životu
uspele da se “izbore” za stepen slobode u kome mogu da žive život
ispunjen ljudima i trenucima koje vole i koji im znače. Jedan od
motivatora i ohrabrujućih elemenata u trenucima kada sam iz
korporacije prelazila u status preduzetnice je baš taj – da mogu da
biram i odlučujem kojim tempom ću raditi, čemu se posvećivati i u
šta investirati svoje vreme. Kao majci troje dece veoma mi je važno
da mogu da stignem u vrtić na radionicu, na roditeljski sastanak u
školu, na priredbu, utakmicu, rođendan, da ih smireno ispratim
ujutru u novi dan, da budem sa njima kad su bolesni…. Isto tako,
želim da imam vemena da se posvetim suprugu i sebi.
Duboko verujem da vreme, kao i novac, ili investiramo ili trošimo. Ja
se trudim da svaki trenutak bude smislen, da ga živim punim
plućima. Tako, kad radim – ja radim i živim svoju ulogu kouča,

11.
trenera ili direktora Agencije bez osvrtanja na ostale uloge koje
imam u životu. No, kada sam sa porodicom ili prijateljima – dajem
im se cela. Tako su zadovoljni svi delovi mene, a posledično i ljudi u
mojoj okolini. Mislim da je to ključ. Tome se svom snagom trudim da
naučim i svoje klijente.
Posetite sajt Agencije za poslovnu izuzetnost “One2Grow“, kao i
njihovFacebook profil.
Fotografije: Dragan Asanov
Olivera Denčić