METODOLOGIJA NAUČNO ISTRAŽIVAČKOG RADA

1. METODOLOGIJA NAUČNO ISTRAŽIVAČKOG
RADA
Student: Aleksandar Ivančević
Broj indeksa: E 21/22
Profesor: doc. dr Jelena Tadić
FAKULTET POSLOVNE
EKONOMIJE

2. 1. PRIKAZIVANJE REZULTATA ISTRAŽIVANJA (16)
2. RASPRAVA (17)
3. ZAKLJUČAK (18)

3. 1. PRIKAZIVANJE REZULTATA ISTRAŽIVANJA
Prikazivanje rezultata istraživanja je deo rada namenjen iznošenju i opisivanju nalaza.
Dobijeni rezultati istraživanja moraju biti prikazani sistematski, sveobuhvatno i na primeren način.
Nalaze treba strukturirati kreativno, opisivanje treba da je sistematsko i u prikazivanju treba biti
dosledan.
Šta je sve potrebno učiniti sa prikupljenim podacima?
1. Veliku količinu informacija je potrebno grupisati u logičke celine;
2. Isključivo prikazati podatke koji su u najužoj vezi s problemom koji se istražuje;
3. Prikazati samo smislene podatke na smislen način;
4. Podaci moraju biti prikazani jasno, tačno, pregledno i u potpunosti;
5. Rezultate treba prikazati logičnim redosledom za istraživani problem.
Na primer:
• Od najvažnijih do manje važnih;
• Redosledom navođenja hipoteza;
• Hronološki

4. DVE VRSTE ILUSTRACIJA ODNOSNO PRILOGA KOJIMA SE
VIZUELNO PRIKAZUJE I OPISUJE TEKST
A. TABLICE
B. SLIKE podrazumevaju sve ostale vrste ilustracija:
• Grafikoni;
• Sheme (dijagrami, organigrami i sl.);
• Fotografije;
• Crteži;
• Karte itd.

5. Za ilustrovanje teksta mogu se koristiti tablice i slike.
Tablice i slike ne predstavljaju dodatak rada za razbijanje monotonije i jednako
su važne kao i sam tekst. One doprinose kvalitetu rada jer omogućuju jasnije, sažetije
i jednostavnije prikazivanje podataka.
Prilikom pravljenja ilustracija cilj nam je da one budu samodovoljne (razumljive
bez čitanja ostatka teksta).
Tablice i slike u tekstu treba smestiti neposredno iza odlomka u kojem se na njih
poziva kako bi se uporedo mogla gledati ilustracija i čitati tekst.
Na tablicu/sliku najpre treba ukazati (podrazumeva i pozivanje na njen broj),
potom prikazati i na kraju objasniti.

6. Isti podaci se ne prikazuju i tablično i grafički. Osim što je to suvišno, uvek je
jedan način prikladniji u zavisnosti od samih podataka.
Tablice/slike treba na što pregledniji način da prikažu podatke kako bi se uvideo
njihov smisao odnosno svrha. U tom smislu treba biti oprezan prilikom korišćenja
računarskih programa koji nude čitav niz atraktivnih grafičkih prikaza (mnoštvo
različitih boja, oblika itd.)
Pri izradi tablica/slika moraju se poštovati standardi koje su propisale naučne
institucije, odnosno izdavači naučnih i stručnih časopisa. Oni prednost daju tablicama
u odnosu na slike, linijskim u odnosu na površinske grafikone i crno-belim
ilustracijama čime naglasak daju sadržaju a ne formi prikazanih podataka.

7. A. TABLIČNO PRIKAZIVANJE PODATAKA
TABLICE predstavljaju mreže kolona i redova kojima se pregledno i sažeto
prikazuju velike količine podataka.
Najčešće se prikazuju brojčani podaci koji predstavljaju rezultat statističkih
analiza (statističkih praćenja npr. statistički godišnjaci, deskriptivne statističke
analize, sprovedenih statističkih testiranja i sl.). Ovde je potrebno naglasiti da je
potrebno izneti sve elemente kojima se opisuje sprovedena analiza a ne samo one koji
potvrđuju naše hipoteze i stavove. (npr. prilikom određivanja značajnosti razlika
između uzoraka osim što treba navesti vrednost korištenog testa – t, F i sl. , potrebno
je navesti i veličine uzoraka – n, empirijski i teorijski nivo značajnosti).

8. Osim brojčanih tablice često prikazuju i kvalitativne (deskriptivne) podatke
(npr. sumiranje dosadašnjih istraživanja iz neke oblasti, navođenje prednosti i
nedostataka određenog koncepta, objašnjavanje brojčanih podataka i slično).
Najčešća su vrsta ilustracija u naučnim časopisima budući da je moguće prikazati
više podataka na manjoj površini. Stoga ih treba koristiti za prikazivanje svih
podataka kojima se ne remeti ilustrativnost prikaza. Tako na primer za prikazivanje
obeležja uzorka neće se koristiti površinski grafikoni (strukturni krugovi ili stubičasti
grafikoni) već tablice, ali kada je potrebno prikazati neki trend kretanja
makroekonomskih parametara (npr. rast/pad bruto domaćeg proizvoda) tada je jedino
prikladno koristiti grafikon.

9. SASTAVNI DELOVI SVAKE TABLICE
• Redni broj je obavezan element tablice. Određuje se prema redosledu pojavljivanja u
tekstu. Stavlja se iznad tablice, pre naslova uz oznaku „Tablica“.
• Naziv (naslov) je takođe obavezan deo svake tablice. On upućuje na objekt kojim se
ona bavi i daje odgovore na pitanja „šta, gde, kada i kako“. Mora biti potpun i jasan,
ali ne sme biti nepotrebno dugačak. Piše se nakon njenog broja i po pravilu iznad nje.
• Legenda ne predstavlja obavezan element tablice. Služi da dodatno objasni delove
tablice kako što su simboli, skraćenice, merne jedinice itd. Navodi se
• Napomena nije obavezan deo tablice. Sadrži različita pojašnjenja od onih kao što su
upozorenja o korišćenju različitih načina za izračunavanje pojedinih elemenata u
tablici, pa do objašnjenja oznaka uz rezultate statističke analize (npr. naznaka na kom
nivou se rezultati smatraju značajnim).
• Izvor je neizostavan ukoliko je tablica preuzeta ili izrađena na bazi sekundarnih
podataka. Navodi se ispod tablice i to ispod legende i napomene ukoliko postoje. U
slučaju da je tablica izrađena na osnovu podataka do kojih je autor rada sam došao
tada se može navesti: „Izvor:autor/i“ ili „Izvor: prema obračunu autora“.

10. Objektivni
pokazatelj
uspešnosti
Pokazatelj menadžmenta ljudskih potencijala r p n
Ukupni prihodi
preduzeća
Procenat menadžera za koje se sprovodi praćenje uspešnosti 0.362 0.020** 41
Procenat stručnjaka i zaposlenih u stručnim službama za koje se
sprovodi praćenje uspešnosti
0.394 0.012** 40
Broj formalnih razgovora godišnje vezanih za praćenje uspešnosti 0.469 0.002* 42
Preduzeće sprovodi praćenje uspešnosti svih zaposlenih 0.338 0.029** 42
Dobit nakon
oporezivanja
Procenat menadžera za koje se sprovodi praćenje uspešnosti 0.346 0.027** 41
Procenat stručnjaka i zaposlenih u stručnim službama za koje se
sprovodi praćenje uspešnosti
0.367 0.020** 40
Broj formalnih razgovora godišnje vezanih za praćenje uspešnosti 0.463 0.002* 42
Udeo dobiti u
ukupnom
prihodu
Procenat menadžera za koje se sprovodi praćenje uspešnosti 0.334 0.033** 41
Procenat stručnjaka i zaposlenih u stručnim službama za koje se
sprovodi praćenje uspešnosti
0.350 0.027** 40
Preduzeće sprovodi praćenje uspešnosti svih zaposlenih 0.363 0.018** 42
Dobit na
uloženi k apital
(ROE)
Procenat menadžera za koje se sprovodi praćenje uspešnosti 0.316 0.044** 41
Preduzeće sprovodi praćenje uspešnosti svih zaposlenih 0.317 0.041** 42
Tablica 5. Povezanost praćenja radne uspešnosti i uspeha organizacije
Redni broj
Naziv
(naslov)
Legenda: r = koeficijent korelacije, p = empirijski nivo značajnosti, n = veličina uzorka
Napomena: *Korelacija je značajna na nivou značajnosti od 0.01.
**Korelacija je značajna na nivou značajnosti od 0.05.
Izvor: PološkiVokić, N. (2004.), Menadžment ljudskih potencijala u velikim hrvatskim
preduzećima, Ekonomski pregled, 55 (5-6): 455-478., str. 470
Legenda
Napomena
Izvor

11. B. GRAFIČKO PRIKAZIVANJE PODATAKA
Grafikoni su ilustracije koje se koriste za prikazivanje odnosa među
podacima, trendove i slično.
• Postoji više vrsta grafikona:
Grafikoni za prikazivanje
pojedinačnihpodataka
Turkeyjev S-L dijagram
Turkeyjev B-P dijagram
Površinski grafikoni
Strukturni krugovi
Strukturni polukrugovi
Jednostruki stubići (uspravni ili položeni)
Dvostruki ili višestruki stubići (uspravni ili položeni)
Strukturni stubići
Linijski grafikoni
Stepenasti grafikoni
Kontinuirani linijski grafikoni

12. Izbor grafikona zavisi od vrste podataka koji se predstavljaju:
• Nominalni podaci se najbolje mogu prikazati površinskim grafikonima
(strukturni krugovi, strukturni polukrugovi, jednostruki stubići (uspravni ili
položeni), dvostruki ili višestruki stubići (uspravni ili položeni), strukturni
stubići, ali i razdeljenim stubićima i linijskim grafikonima.
• Ordinalni podaci se prezentuju površinskim grafikonima i to najčešće
jednostavnim stubićima. U slučaju da je potrebno uporediti više nizova
primeniće se višestruki stubići, razdeljeni stubići, strukturni krugovi,
polukrugovi, ali i druge vrste grafikona.
• Numerički podaci se grafički predstavljaju linijskim dijagramom ( za
vremenske serije), površinskim grafikonima (histogram za velike skupove
numeričkih podataka), kao i grafikon za prikazivanje pojedinačnih podataka
odnosno Tukeyjev S-L dijagram.

13. Prilikom upotrebe računarskih programa treba biti racionalan sa korišćenjem
vizuelno zanimljivih grafičkih prikaza i akcenat treba staviti na indikativnost i
tačnost prikaza pa je u tom smislu potrebno poznavati obeležja određenih vrsta
grafikona.
Kada je u pitanju ordinata (y osa) ona se , osim u specijalnim slučajevima,
mora kretati od minimalne do maksimalne moguće vrednosti, kako bi se videlo
pravo stanje pojave. Pošto računar ne može znati da smo mi merili neku pojavu
na skali od 1 do 5, da se ordinata ne bi kretala u rasponu od npr. 0 do 6 potrebno
je da unesemo minimalnu i maksimalnu vrednost.

14. U slučaju da se prikazuje više nizova pojava koje su izražene istim mernim
jedinicama treba koristiti isto merilo. Tako se npr. u slučaju prodaje neka dva
proizvoda A i B ne može prodaja jednog iskazati u hiljadama prodatih jedinica a
drugog u stotinama jer to može davati lažan vizuelni utisak.
Kada su u pitanju geometrijski oblici površinskih grafikona treba obratiti pažnju
da njihove baze budu jednake.Elementi grafičkog prikaza treba da su uočljjivi i crno-
belom prikazu te njihove boje treba pažljivo odabrati. U prikazivanju odnosa
između skupova se ne preporučuje upotreba trodimanzionalnih oblika jer mogu
iskriviti sliku odnosa.

15. SASTAVNI DELOVI SLIKA
• Redni broj je obavezan element slike. Određuje se prema redosledu
pojavljivanja u tekstu. Stavlja se iznad slike, pre naslova uz oznaku „Slika“.
• Naziv (naslov) je takođe obavezan deo svake slike. On upućuje na objekt
kojim se ona bavi, geografsko područje, vremensko razdoblje, merne
jedinice itd. Mora biti potpun i jasan, ali ne sme biti nepotrebno dugačak.
Piše se nakon njenog broja i po pravilu iznad nje.
• Legenda ne predstavlja obavezan element slike, ali je prisutna u većini
slučajeva. Služi da dodatno objasni delove slike kao što su npr. koje grupe
ili podatke predstavljaju različito obojene površine kod površinskih
grafikona.
• Napomena nije obavezan deo slike. Koristi se za dodatno pojašnjenje slike
kao npr. korištene merne jedinice ili način izračunavanja podataka.
• Izvor je neizostavan ukoliko je slika preuzeta ili izrađena na osnovu
tuđih podataka. Navodi se ispod slike i napomene u slučaju da je slika ima.
U slučaju da je slika izrađena na bazi podataka do kojih je autor rada sam
došao tada se može navesti: „Izvor:autor/i“ ili „Izvor: prema obračunu
autora“.

16. 5.7
12.4
20.4
14.4
1
5.1
18.4
7.6
22
164
502
290
0
100
200
300
400
500
600
0
5
10
15
20
25
Niža stručna sprema Srednja i viša stručna sprema Visoka stručna sprema Ukupno svi zaposleni
Procenat zaposlenih koji su prošli dodatnu obuku, ukupni sati dodatne
obuke po zaposlenom, ukupni troškovi dodatne obuke po zaposlenom
(prema stručnim spremama u 2002.godini)
Procenat zaposlenih
Sati po zaposlenom
Napomena:Troškovi po zaposlenom izraženi su u kunama
Izvor: PološkiVokić, N., Frajlić, D. (2004), Pokazatelji konkurentnosti hrvatske radne snage: rezultati
empirijskog istraživanja, u: Bejaković, P., Lowther, J., Konkurentnost hrvatske radne snage, institut za javne
finansije, Zagreb, str. 68.

17. 2. RASPRAVA
Rasprava ili diskusija predstavlja deo rada u kome se vrši tumačenje
dobijenih rezultata u kontekstu već postojećih znanja o predmetu istraživanja i
daje objašnjenje novog razumevanja problema. Suština i glavni zadatak rasprave
je da istakne način na koji je istraživanje doprinelo pomaku u odnosu na početnu
tačku.
Rasprava nije prepričavanje ranije navedenog ili opisanog u analizi
rezultata. Ona se nadovezuje na uvod, ciljeve i postavljene hipoteze.
Kao i u analizi rezultata tako i u organizaciji rasprave se trebaju slediti sve
faze sprovedenog istraživanja.
Rasprava nužno zahteva i osvrt na dobijene tuđe rezultate koji bi mogli
potkrepiti dobojene rezultate.
Informacije iz ranijih istraživanja (uključujući i vlastita) često mogu
razjasniti dobijene nejasne rezultate kao i obrnuto.
Svakako treba raspraviti razloge za sličnosti i za razlike među rezultatima.

18. Treba razmotriti način na koji se mogu uporediti rezultati drugih sa našim
istraživanjima u cilju davanja novog viđenja i razjašnjenja problema. Takođe
treba naglasiti zaključke do kojh se može doći iz dobijenih rezultata. Možemo i
ponuditi smer budućih istraživanja koja bi dodatno doprinela boljem
razumevanju ispitivanog predmeta.
U raspravi se ne smeju uvoditi novi podaci!
U raspravi se prikazuju načela, odnosi i opšta saznanja komentarisanjem
rezultata koje ne treba ponovo prikazivati!
U njoj se opisuju svi izuzeci, povezanosti, nepovezanosti, zavisno od
polazišnih predpostavki. Sve nejasnoće u rezultatima ovde treba objasniti.
Na ovom mestu se iznose teorijske i praktične konsekvence dobijenih
rezultata, razlaže se svrha istraživanja.

19. Rasprava treba da na sledeća pitanja:
• Da li rezultati daju odgovor na postavljene hipoteze i kako se to može
objasniti?
• Da li su dobijeni rezultati u saglasnosti sa prethodnim istraživanjima?
• Kakvo se novo razumevanje problema može dati?
• Koji bi bio sledeći korak ukoliko bi nastavili istraživanje?
Treba još napomenuti da je rasprava mesto u radu kojem treba posvetiti dužno
vreme, pažnju i trud. Ona treba biti deo rada o kojem se (osim koncepta istraživanja)
najviše promišlja.
Većina mentora će ovo poglavlje najpažljivije čitati te ga ne treba shvatiti kao
dodatak koji se napiše na brzinu na samom kraju!

20. 3. ZAKLJUČAK
Zaključak predstavlja deo rada u kome se ukratko navodi sve što smo otkrili i na
osnovu dobijenih podataka zaključili. Dakle zaključak možemo definisati kao sažetak
svega što smo radom otkrili i krucijalnih zaključaka koje smo na bazi njih izveli. Tu se
objedinjuju svi rezultati i navode konačni rezultati istraživanja (kratak i jasan opis
rezultata istraživanja).
Zaključak nam nudi celokupan pregled rada (članka, diplomskog, magistarskog ili
doktorskog), daju se mesta komparacije i neslaganja sa drugim radovima i daje se
objašnjenje na koji smo način našim radom doprineli boljem razumevanju područja
istraživanja.
Piše se nakon što je ostatak rada gotov i kada je praktično odgovoreno na sva
pitanja odnosno probleme istraživačkog rada.
U njemu se ne smeju iznositi nove informacije, izvori literature, materijali niti nove
ideje!

21. Zaključak može ukazivati na ograničenja (metodološka, ali i druge nedostatke) i
dati smernice za buduća istraživanja u smislu šta još treba, ko i kako to učiniti.
Preporuke određuju smer budućih istraživanja u srodnim područjima. One treba
da popune praznine u postojećim znanjima i da doprinesu rešenju eventualnog
nedostatka rada. Na taj način se otvaraju nova pitanja i problemi za buduća
istraživanja s obzirom na ograničenost vremenom i resursima kojima isrtraživač
raspolaže.
Davanjem predloga koja područja treba dalje proučiti ukazuje da smo temu
istraživanja sagledali dublje i šire nego što je konkretnim istraživanjem učinjeno.

22. HVALA NA PAŽNJI !