1. HIDROSFERA
- Hidrologija (grč. hydor – voda i logos – nauka) – nuka o hidrosferi.
- Voda:
✓ biljke – 90%
✓ životinje – 75%
✓ čovek – 65%
- Složenim biohemijskim procesima voda ulazi u sastav minerala koji ulaze u sastav stena.
1,4 milijarde km3
-Obnavljanje vode:
1. u rekama u proseku za 16 dana
2. u jezerima u proseku za 17 godina
3. podzemne vode u proseku za 1400 godina
4. Svetsko more u proseku za 2320 godina
- U atmosferi se uvek nalazi 577 000km3
vode, ali nije u svim delovima podjednaka količina.
SVETSKO MORE
- Čine svi okeani i mora povezani u jedinstvenu celinu.
- Površina Zemlje je oko 510 miliona km2
voda kopno
70, 8% 29,2% (29%)
361 milion km2 149 miliona km2
0̊
97,5% - slana voda
96,5% - Svetsko more
1% - slana jezera /
mineralizovani izvori
2,5% - slatka voda
1,7 % - led (70%)
0,7% - jezera, reke, bare, močvare,
podzemna i atmosferska voda
69% voda
31% kopno
81% voda
19% kopno
KOPNENA POLULOPTA
VODENA POLULOPTA

2. OKEANI
-Okeanologija- nauka koja se bavi proučavanjem Svetskog mora
- U Monaku se nalazi najstariji institut za okeanologiju.
- Okeani su jedinstveni delovi Svetskog mora velikih dimenzija. Postoje dve podele okana.
- Tihi okean/ Veliki okean/ Pacifik – najveći okean. U njemu je izmerena najveća dubina
Svetskog mora – Marijanski rov (10 972m). Dno čini tihookeanska litosferna ploča koja je u
centralnom delu izuzetno stabilna, a severni, istočni i zapadni delovi podvlače se pod
kontinentalne ploče – subdukcija. U krajnjim zapadnim i istočnim delovima je velika vulkanska i
seizmička aktivnost – „vatreni pojas Pacifika“.
- Atlantski okean / Atlantik – ovaj okean, naročito severni deo ima veliki privredni značaj –
pomorski saobraćaj i klimatski uticaj na okolno kopno (Golfska struja). Nalazi se na kontaktu
nekoliko litosfernih poloča. Na dnu basena dominira podvodni planinski venac (širina preko
1000km, visina do 3000m) – formirao se raznmicanjem tektonskih poloča pri čemu je nastala
pukotina iz koje je izbijala magma koja se pri dodiru sa vodom hladila. Najveća dubina izmerena
u Portorikanskom rovu (8.605m).
- Indijski okean – najmlađi okean. Najveća dubina izmerena u Javanskoj brazdi (7.258m).
Kroz središnji deo basena prostire se veliki podmorski planinski greben. Nastao je na mestu
razdvajanja Afričke, Australijsko-indijske i Antarktičke ploče.
- Severni ledeni / Arktički okean – najmanji okean. 1/3 prekrivena ledom, a ostali delovi
odleđeni tokom leta uz prisustvo brojnih ledenih santi. Najveća dubina između Grenlanda i
Špicberških ostrva (5.502m).
1. Tihi okean – 180 miliona km2
2. Atlanstki okean – 93 miliona km2
3. Indijski okean – 75 miliona km2
4. Severni ledeni okean – 13 miliona
km2
1. Tihi okean – 156 miliona km2
2. Atlantski okean – 77 miliona km2
3. Indijski okean – 69 miliona km2
4. Severni ledeni okean – 14 miliona km2
5. Južni ledeni okean – 20 miliona km2

3. MORA
- Mora su delovi okeana manje ili više jasno ograničeni ostrvima ili poluostrvima
- Prema stepenu izdvojenosti delimo ih u tri kategorije:
1. sredozemna:
✓ interkontinentalna (unutrašnja)
✓ intrakontinentalna (između više kontinenata)
2. ivična
3. međuostrvska
- Sredozemna mora:
intrakontinentalna – okružuje ih kopno jednog kontinenta (Baltičko, Jadransko, Jonsko)
interkontinentalna – nalaze se izneđu više kontinenata (Sredozemno, Crno, Mramorno,
Egejsko)
Sa svetskim morem povezuju ih uski prolazi – moreuzi.
-Ivična mora – uz obale kontinenata. Od okeana odvojena ostrvima/poluostrvima.
Obale Azije: Japansko, Žuto, Ohotsko, Beringovo more
Izrazita ivična mora su i ispred severnih obala Severne Amerike.
- Međuostrvska mora – najsličnija karatkeristikama okeana kojem pripadaju. Nalaze se
između ostrva velikih arhipelaga.
Malajski arhipelag: Javansko, Bandsko, Sulu i dr.
ZALIVI I MOREUZI
- Zalivi su delovi okeana ili mora duboko uvučeni u kopno, tako da su njime okruženi sa tri
strane. Najveći zalivi: Meksički, Bengalski, Hadsonov, Gvinejski zaliv.
- Kao posebni tipovi zaliva izdvajaju se: rijasi, fjordovi, lagune.
- Rijasi su zalivi nastali na strmim obalama koje more preseca gotovo pod pravim uglom.
Tipični rijasi karakteristični su za obale: Španije, jugozapadne Irske, južne Kine i istočne
Australije.
- Fjordovi su duboki i uski zalivi nastali potapanjem ledničkih dolina – valova.
- Lagune su plitki zalivi koji su od mora odvojeni probrežnim sprudom (litoralnim
kordonom). Posebno prisutne u plitkim vodama i na mestima gde se reka uliva u more.
- Moreuzi su uski vodeni prolazi koji pvezuju dva mora, more sa okeanom ili dva okeana.
Mroeuzima prolaze važni pomorski putevi.
Najpoznatiji moreuzi:

4. 1. Bosfor – povezuje Mramorno i Crno more
2. Dardaneli – povezuje Mramorno i Egejsko more
3. Gibraltar – povezuje Srdozemno more i Atlantski okean
4. Otrantska vrata – povezuje Jonsko i Jadransko more
-Veliki značaj imaju i veštački vodeni prolazi – kanali.
Najznačajniji kanali su:
1. Panamski kanal – povezuje Atlantski i Tihi okean
2. Suecki kanal – povezuje Crveno i Sredozemno more
Literatura:
Vinko Kovačević, Bosiljka Mladenović Kljajić, Geografija udžbenik za prvi razred gimnazije.
Beograd: Klett 2014.