3. Основни географски
подаци
Порекло назива: асирска реч АСУ – излазак
Сунца; исток
Највећи континет:
Број становника: 3.716 милијарди
Површина: 44.5 мил. km2.
Са Европом чини јединствену континенталну
целину: ЕВРОАЗИЈУ
Граница Азије и Европе
Граница Азије и Африке
4.
5. Географски положај
Континент „Старог
света“
Налази се на све четири
Земљине полулопте:
Најсевернија тачка:
полуострво Тајмир
Најјужнија тачка:
индонежанско острво
Панама
Најзападнија тачка:
рт Баба у Турској
Најисточнија тачка:
рт Дежњева на Чукотској
6. Регионална подела
Северна Азија
Југозападна Азија (блиски Исток)
Јужна Азија
Југостична Азија
Источна Азија (далеки Исток)
Централна Азија
8. Југозападна Азија
Медитеранска
Полупустињска
Пустињска регија – простире се око
повратника.
Услови за насељавање повољни у низијама на
обалама Средоземног и Црног мора и у
Месопотамији
9. Јужна Азија
Подела:
Хималаји
Хиндустанске низије
Пустиња Тар
Висораван Декан
Острво Цејлон
13. Источна Азија
„Далеки Исток“
Граница према Централној Азији: Велики
Кинган и источни венци Тибета
Подела:
Манџурија
Кинеска низија
Полуострво Кореја
Јапанска острва
14. Источна Азија
Тектонски сложена регија
Ватрени појас Пацифика –
постанак јапанских острва
разламањем и субдукцијом делова
пацифичке плоче
Низије у Кини:
акмулација речног наноса
Клима: монсунска
(специфична у Јапану)
Реке: Јангцекјанг (6300 км),
Хоангхо, Сикјанг
Аутохтон живи свет: панда,
гинкго билоба...
15. Централна Азија
Најконтиненталнија азијска регија
Западни део (државе настале на
тлу бившег СССР-а):
Казашко побрђе
Плато Устјурт
Пустиње Каракум и Кизилкум
Источни део (на тлу Кине и Монголије):
Синкјанг
Џунгарија
Тјаншан
Пустиња Такла Макан
Тибет
Унутрашња Монголија
Пустиња Гоби
16. Централна Азија
Клима:
степско-континентална
пустињска и
планинска.
Реке: Сир Дарја, Аму Дарја
(уливају се у Аралско језеро), Тарим
Унутрашње одводњавање