Ekološki faktori

1. 2. Еколошки фактори и животна средина (10 бодова)
Животне средина (биотоп)
Животна средина је простор у коме жива бића могу да опстану. Ту живе. У том
простору где живи има неорганске материје, органске материје, енергије и других
организама. Животна средина може бити:
1. ВОДЕНА
2. КОПНЕНЕ а. ваздушна
б. земљишна
в. подземна
Граница између животних средина
није оштра. На пример жаба има развиће
у води а живот на копну. Крокодили
користе атмосферски кисеоник, храну
налазе у води, а јаја полажу на копну.
Дабар је сисар који се храни воденом
вегетацијом, кором и зељастим деловима
дрвенастих биљака на копну. У води
гради склоништа и у њима рађа младе.
У животној средини било да је
водена или копнен, услови живота нису
исти у свим њеним деловима. Оно зависе
од многих фактора, као што су:
географски положај, температура,
осветљеност, доступност воде, састав тла
итд.
Нека станишта су богата водом,
друга нису, нека су топлија, а друга хладнија. Како се услови живота на станишту разликују
тако се разликују и биоценозе које се на њима развијају. Према томе, разноврсност живих
бића на неком станишту зависи од услова које то станиште пружа.
Планина Тара и Фрушка Гора припадају копненој животној средини. Међутим,
услови живота на њима нису исти.
Назив биотоп потиче од грчке речи bios (живот) и topos (mesto). То моги бити мањи
или већи простори у потоку, језеру, пустињи, на камену, морској обали, планинском врху.
Сваки биотоп насељавају врсте којима погодују услови живота које он пружа (осветљеност,
температура, влажност, ваздух и др.) Услови живота који одликују неки биотоп означавају
се као еколошки фактори.
Еколошки фактори
Еколошки фактори обухватају утицаје неживе природе (абиотички) и утицаје живе
природе (биотичке факторе).
Абиотички фактори су:
1. фактори климе – односе се на сунчево зрачење и осветљеност, топлоту, ваздух и
ваздушна струјања и воду (влажност), Климатски фактори омогућавају одвијање
процеса фотосинтезе, транспирације, дисња, раста, развоја, сезонских активности
живих бића. На пример, роде одлазе у лов ујутру, а сове крећу у сумрак, ваздушна
струјања омогућавају опрашивање и расејавање итд.
2. фактори земљишта – односе се на физичке, хемијске и болошке особине
земљишта. Основна особина земљишта је плодност, што значи способност

2. снабдеваља биљака водом и минералним супстанцама од којих директно зависи
процес фотосинтезе. Осим тога, земљиште је за многе врсте живих бића место
живота.
3. фактори рељефа – су надморска висина, нагиб терена и положај терена у односу
на стране света. Они утичу на климатске одлике станишта. Тако, на истој
надморској висини услови живота разликују се зависно од нагиба терена,
изложености северној или јужној страни, па се разликују и биоценозе које се на
њима развијају.
Биотички фактори:
1. подразумевају узајамне односе између живих бића. Ови односи обухватају односе
исхране, становања, компетиције (узајамне борбе), размножавања, расејавања и
расељавања.
2. утицај живих бића на неживу природу. Многе животиње и биљке су утицале на
промену животне средине. Кречњачке стене на неким планинама потичу од
шкољки. Дрвене папрати у мезозоику су нестале и данас од њих вадимо камени
угаљ.
3. најгори биотички фактор је човек или антропогени фактор. Човек утиче на живи
свет и животну средину. Човек због својих потреба смањује површине под
шумама, исушује баре и мочваре и тако угрожава опстанак живих бића на тим
стаништима.
Еколошки фактори разликују се почевши од екватора према половима или од
ниже ка вишој надморској висини. На истом биотопу еколошки фактори мењају се
током дана и ноћи, током године или у дужем временском периоду.
Еколошки делују делују истовремено, узајамно се условљавају и промељиви су
у простору и времену.
Еколошки фактори утичу на распрострањеност неке врсте. Разликују се
ендемске врсте – ендеми и космополитске врсте – космополити. Ендеми су врсте чија
је распрострањеност везана за огрничено географско подручије. За разлику од
ендема, космополити су веома распрострањене врсте. Најпознатији наш ендем је
Панчићева омрика.
Домаћи задатак:
1. Наведите три примера за неке врсте животиња које живе у води и на копну. Шта раде
у води, чиме се хране, где им је развиће итд.?
2. Наведите 5 примера за однос исхране у природи. Ако је то однос предатор плен, ко је
плен а ко предатор, ако је то однос паразит – домаћин , симбиоза и тако даље?