1.
Рационализам
„ Није утицај неба идејствовало у мени сазнања, него су она, према Платоновом учењу,
почивала у скривеној природи моје душе, па их је само продубио призор стварности“
Хармонија светла, Кеплер

2.
Рационализам
 „ Епистемолошко схватање према коме је разум најважнији и најпоузданији извор сазнања“
Филозофи рационализма:
 Барух Де Спиноза
 Готфрид Лајбниц
 Рене Декарт

3.
Лајбниц
 „Теодицеја“ – филозофска дисциплина о Богу која покушава
да помири постојање зла и патње на овом свету са
постојањем свемогућег доброг божанства
 Појам Бога укључује апсолутну егзистенцију (Бог постоји по
себи, неовисно о икаквом узроку), савршену есенцију (Бог има
у себи пунину битка и савршености) и савршену каузалност
(Бог је први узрок и задњи циљ свега)
 појам теодицеја први увео Лајбниц у свом истоименом делу
где се труди да докаже да је овај свет најбољи од свих
могућих светова и да постојање зла на свету не
противречи Божјој доброти, већ је плод човекове слободне
воље
Готфрид Лајбниц, рођен 1646.г.
у Лајпцигу
„Теодицеја“

4.
Лајбниц
 Односи добра и зла:
 Однос целина и дела – неки поступци изгледају као зло, али за целину чине добро (у
васпитању, у лечењу), Лајбниц посебно истиче да неправедна казна не може довести
до доброг
 Контраст – добро не би истицали да нема зла
 Релативна мера – оно што је зло може некад бити и добро, јер као што пословица
каже: „ од сваког зла има горег“
 Подстицај за усавршавањем – постоји физичко, метафизичко и морално зло које се не
може искоренити, али личним усавршавањем се може ублажавати и превазићи

5.
Спиноза
 Дело „Етика“, издато постхумно, његово највеће дело које има
математички приступ, састоји се од дефиниција од којих се
потом изводе аксиоми и теореме
 Људска природа се састоји од афектно и разумско сазнање
 Афекти:
 Жудња: надметање, љубомора, пијанство, благонаклоност,
среброљубље, нада
 Радост: љубав, оптимизам, сигурност, веселост духа
 Жалост: мржња, малодушност, песимизам, несигурност, страх,
очајање
 Интелектуална љубав или љубав према Богу – најјачи афекат –
„Узвишено је исто тако тешко као што је и ретко“
 Афекти се такође деле и на:
 Активни(позитивни) – радост и жудња
 Пасивни(негативни) - жалост
Барух Де Спиноза, рођен
1632.г. у Амстердаму

6.
Декарт
 Супстанција или биће по Декарту може бити бесконачна (Бог, независна
од других) и коначна (сва остала бића, њихово постојање зависи само од
Бога)
 Коначна супстанција се дели на:
 Просторну супстанцију – телесно биће које заузима простор
 Мисаону супстанцију – биће које мисли
 Главна дела су му: „Расправа о методи“, „Принципи филозофије“, „Страсти
душе“ Рене Декарт, рођен
1596.г.

7.
Декарт
 Декартово схватање метода: метода је скуп јасних и једноставних правила којих се треба
строго придржавати
 Методе нам помажу да разликујемо истину од неистине и њихова константна употреба
током истраживања нам увећава знање
 Може се доћи до открића и без метода, и као таква их преписује случајности
 Декартова четири правила методе:
 Правило очигледности – истраживање треба вршити док се не дође до сазнања која су јасна и
разговетна(заснована на интуицији)
 Правило анализе – сазнања која су сложенија треба растављати на простије док се не дође до оних
која су очигледна
 Правило синтезе – од тако добијених очигледних сазнања, треба ићи ка сложенијим све док се не
дође до почетног проблема
 Правило набрајања – све етапе истраживања треба навести
 Ова четири правила су основ критичког мишљења – истрајно и доследно, логичко
проверавање истинитости онога што мислимо да знамо

8.
Декарт
 Хиперболичка скепса – Декартов метод одвајања извесних(несумњивих) сазнања од
неизвесних да би се открио основни принцип сазнања
 „У све се може сумњати“
 Декарт доводи у питање човекова чула и каже да могу да преваре
 „cogito ergo sum“ – „Мислим дакле постојим“
 Јесте непосредна, интуитивна истина
 У све се може сумња осим у сумњу, јер сумња је мишљење, тако да је мишљење оно што
сигурно постоји, јер управо када човек себе доводи у питање, себе и производи, чини
постојећим
 Овим Декарт показује да је јединно очигледно извесно биће које мисли, јер мораш да
постојиш као биће коће мисли како би сањао, веровао...

9.
КРАЈ