Tanja Petrović, Mladi istraživači Srbije Okrugli sto "Učešće javnosti u donošenju zakona" 22. april

1. Mladi istraživači Srbije
Tanja Petrović

2. Učešće javnosti u donošenju odluka u
vezi sa životnom sredinom
•Deklariacija iz Ria: definisan je princip da se
"Pitanja zaštite životne sredine najbolje mogu
rešavati uz učešće svih građana kojih se ona
tiču. Države treba da olakšaju i ohrabre javnu
svest i učešće, omogućujući da ekološka
informacija bude široko dostupna“.

3. Arhuska konvencija
•Arhuska konvencija je usvojena 25. juna 1998.
godine na IV Konferenciji „Životna sredina za
Evropu“ u gradu Arhusu (Danska).
•Narodna skupština Republike Srbije usvojila je
Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti
informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i
pravu na pravnu žaštitu u pitanjima životne sredine
(ratifikovana Arhuska konvencija) 12. maja 2009.
godine ( „Sl. Glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br.
38/09).

4. Arhuska konvencija
o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju
odluka i pravu na pravnu žaštitu u pitanjima u vezi sa
životnom sredinom teži ukidanju državnog monopola sa
oblasti životne sredine tako što građanima i CSO
omogućuje pristup informacijama i aktivno učešće u
različitim procesima od značaja za životnu sredinu i time ih
dovodi u poziciju partnera.
Fundamentalno pitanje-pitanje prava čoveka na adekvatnu
životnu sredinu. Opšta ljudska prava:
pravo na informisanost,
pravo na učeće u odlučivanju,
pravo na sudsku zaštitu
koja su odavno našla mesto u najvažnijim međunarodnim
dokumentima u oblasti ljudskih prava. Novina je što se ona
ovom prilikom vezuju za životnu sredinu.

5. Tri stuba Arhuske konvencije
Pravo na informaciju o životnoj sedini konvencija
raščlanjuje na dva prava: pasivno i aktivno pravo na
informaciju, pri čemu prvo podrazumeva obavezu vlasti
da odgovarajućim sredstvima informisanja javnosti
obezbedi blagovremenu i istinitu informaciju o životnoj
sredini i pojavama i aktivnostima koje mogu imati uticaj
na kvalitet životne sredine, zdravlje ljudi i životinja.
Drugi aspekt prava na informaciju predstavlja obaveza
vlasti da odgovori na zahtev zainteresovane javnosti u
situaciji kada ova zahteva informacije o životnoj sredini.

6. Učešće javnosti u donošenju odluka od
značaja za životnu sredinu
Poglavljem o učešću javnosti, Konvencija nameće
obavezu javnim vlastima da unutrašnjim propisima
predvide mogućnosti uključivanja javnosti u postupke u
kojima se donose odluke koje su odznačaja za životnu
sredinu.
Posebno je sa aspekta učestalosti u pravnom životu
značajno učešće javnosti u procedurama izrade analize
uticaja na životnu sredinu i u postupku izdavanja
ekoloških dozvola..

7. Zaštita prava pred organima uprave i
pravosudnom organima
Ovdesepresvegainsistiranadavanju garancijajavnosti
u pogledu pravanapreispitivanjeodlukakojeseodnose
nadostupnost informacija. U tom cilju omogućjese
svakome, čji su interesi ili pravapovređeni, pravo na
pravnu zašitu pred sudom ili drugim nepristrasnim
telom. Konvencija, nadalje, namećestranamaobavezu
daučinedasveodlukekojesedonesu u ovakvoj
proceduri budu obavezujućezavlast tedatakvi akti po
svojoj formi budu snabdeveni, izmđu ostalog,
obrazloženjem kao obaveznim elementom formeu
slučajevimakadajeodlukanepovoljnapo
zainteresovanu javnost.

8. Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa
životnom sredinom–pravni okvir
•Ustav Republike Srbije - odredbama člana 74. Ustava
Republike Srbije („Sl. Glasnik RS“, br. 98/06), definisano je da
svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na
blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, da
je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina,
odgovoran za zaštitu životne sredine, kao i to da je svako
dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.
•Zakon o zaštiti životne sredine
•Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu
•Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu
•Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja

9. Saradnja CSO sa orgnima izvršne vlasti
Svi oblici saradnje između organa Izvršne vlasti
(republičkih i pokrajnskih)i civilnog sektora koji se
bavi zaštitom životne sredine odvijaju se na ad
hoc osnovi.

10. Zašto saradnja?
•Prirodno partnerstvo
•Ostvarivanje participativne demokratije (osnovno
demokratsko načelo na kome se bazira EU);
omogućavanje građanima da stalno artikulišu, brane
i zastupaju svoje legitimne stavove, a ne samo u
vreme izbora.
•Rasterećenje državnog aparata (ograničeni ljudski i
finansijski resursi.

11. Zašto saradnja?
Unapređenje stanja životne sredine: jasno
odabrani prioriteti, koordinirano delovanje,
efikasnija edukacija, kampanje….
Efikasnije EU integracije: promovisanje prednosti
EU integracija i sl. I jačanje kapaciteta za
optimalno korišćenje predpristupnih fondova –
olakšan pristup fondovima.

12. Posledice:
-nedovoljno poverenje u državne institucije i
nedostatak konkretnih aktivnosti koje bi proizašle iz
saradnje javnog i civilnog sektora
-nezadovoljstvo niskim nivoom učešća javnosti u
procesima izrade strateških dokumenata, zakona,
podzakonskim akata
-zavisnost od stranih donatora /izbor prioriteta
-smanjena mogućnost progresivnog i održivog razvoja
trećeg sektora

13. Preporuke
•Poboljšati saradnju javnog i civilnog sektora.
•Od velikog značaja je razvoj novih mehanizama koji
bi ovu saradnju učinili efikasnijom, imajući u vidu da
takvi mehanizmi u ovom trenutku ne postoje, kao i da
ne postoji tradicija na koju bi oni mogli da se
nadgrade.
•Nedostatak sistemskih napora da se predstavnici
kako javnog, tako i civilnog sektora bave
ostvarivanjem efektivnih partnerstava.

14. Mladi istraživači Srbije
Kontakt:
tanja@mis.org.rs
milka@mis.org.rs
www.mis.org.rs
011 311 13 14
011 311 66 63