2. Специјални резерват природе ''Увац'' је заштићено
природно добро од изузетног значаја, тј. природно добро
И категорије. Налази се у југозападној Србији у оквиру
Старовлашко – рашке висије, укљештен између масива
планина Златар на југозападу и Јавор на североистоку.
Специјални резерват природе ''Увац'' се простире на
територији Општине Нова Варош, површине 5525 ха и
територији Општине Сјеница, површине 2018 ха, што
укупно износи 7543 ха. Минимална надморска висина
резервата је 760 м, а максимална 1322 м. Централну
морфолошку целину резервата представљакањонска
долина реке Увац са долинама њених притока. Посебна
вредност кањонских делова долине су
укљештени меандри. Ртови меандара имају релативну
висину и до 100 м.
3. Специјални резерват природе ''Увац'' издваја присуство 104 врсте
птица. У најзначајније спада белоглави суп – једна од две
преостале врсте лешинара које се данас гнезде на подручју
Србије. Белоглави суп,импозантне величине, распона крила и до
3 метра што га чини моћним летачем чији лет су истраживали и
научници - аеронаутичари и примењивали при конструкцији
летелица. Његова улога у ланцу исхране у екосистему је
јединствена и незаменљива - искључива храна су му угинуле
животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини
''природну рециклажу''. Специјални резерват природе ''Увац'' је
једино гнездилиште великог ронца на подручју Србије, као и
подручје где је забележена највећа популација ове ретке врсте
птице на Балкану.
4. Поред великог богатства орнитофауне, значајно је је и присуство
ретких и угрожених врста сисара и друге фауне.Природно чисте
воде водотока и акумулација, станишта су11 врста риба, а њихови
поједини делови су и природна плодишта младице, поточне
пастрмке, језерске пастрмке, клена, скобаља, поточне мрене...Од
219 регистрованих таксона флоре, 3 врсте су од међународног
значаја, 3 на Црвеној листи флоре, 25 таксона је под контролом
сакупљања, коришћења и промета, а преко 50 врста има лековита
својства.Разноликост нетакнутих станишта, присуство
ендемичних, реликтних и угрожених биљних и животињских врста,
од посебног су значаја за очување биодиверзитета и
геодиверзитета, а самим тим развој и промоцију туристучких
потенцијала резервата.
5. Специјални резерват природе ''Увац'' богат је
скаршћеним површинама у којима су бројни
крашки облици: крашке површи, увале,
вртаче, окапине, пећине и јаме.Пећине су
бројне и по величини варирају од поткапина
до највећег до сада познатог пећинског
система у Србији, Ушачког пећинског
система.
6. Само име указује на сложену структуру. Поред
величине, овај систем и по другим
карактеристикама представља један од
најзанимљивијих спелеолошких објеката у
Србији и свакако представља једно од
темељних вредности резервата. Систем се
састоји од две пећине и једне јаме чији су
канали међусобно повезани и имају укупну
дужину од 6185 метара.
7. У засеоку Ушак села Горње Лопиже, и мештани и стручњаци веровали
су да постоје две пећине: Ушачка и Ледена. Нико није ни слутио да је
природа ту саградила један од најзанимљивијих спелеолошких
објеката у Србији који, штавише, због својих елемената, представља
посебан куриозитет. Истраживања су потврдила да ти улази чине
јединствен пећински систем дуг више од 6.000 км, са бројним
каналима у неколико нивоа, дворанама, сифонима и пећинским
украсима који стварају дивне подземне дворце.У Милетином долу је,
недалеко од првог, улаз у јамски део Ушачке пећине. У „утробу” води
вертикални канал дуг четрдесетак метара. Дно јаме је уско, а кроз
један од два канала стиже се до импресивне Велике дворане. Доњи
део јој је нагнут према везном каналу који води до главног пролаза
кроз Ушачку пећину. На почетку овог канала, пратећи пролаз са
стубовима пребогат украсима, стиже се до Ледене пећине која
завршава излазом у кањон Увца. Укупна дужина свих канала тог дела
је око 2.100 м.
8. Највећи део система чини Ушачка пећина. Има два улаза,
први у селу Горње Лопиже а други у кориту Увца. За нијансу
краћа је Ледена пећина. Главни канал Ледене пећине
простире се практично паралелно главном каналу Ушачке
пећине, на растојању од око сто метара. Најмањи, али и
најинтересантнији део Ушачког пећинског система чини јама
Бездана. Улаз у јаму налази се на крају слепе долине
Милетин До.Када је реч о пећинама, свакако треба
издвојити Тубића и Баждарску пећину. Прва се налази у
селу Тубићи, пет километара северозападно од Сјенице.
Тубића пећина има два улаза и повремено је хидролошки
активна. Баждарска пећина налази се у селу Урсуле, око
десет километара северозападно од Сјенице.Пећине на
територији Специјалног резервата природе ''Увац'' одликује
богатство пећинског накита таложеног из прокапних вода у
виду сталактита, сталагмита, стубова, драперија,
стакластих иглица итд.
9. Улаз у Ледену пећену је испод стрмог кречњачког одсека, а са
бочним каналима дужа је од 2,5 км. О времену и процесу њеног
настанка сведоче обурвани блокови кречњака, шљунка и
глиновите земље. Украси попут дугачких драперија и салива, који
достижу и по 10 метара, лепотом заустављају дах. Испод једног
салива је поток који после десетак метара нестаје у пукотини, а
ту је и бистро језеро које не дозвољава прилаз дворани са
таваницом од танких сталактита.Лепота Ледене пећине је у
њеним дворанама међусобно повезаним равним, стрмим или
понорским каналима. Велики бели стубови, понеки прошарани
црвенкастим или плавичастим нијансама, дело су природе -
стрпљивог уметника и неимара изузетне маште.