1. Autor: Dunja
Ercegovčević

2. • Ćelija je osnovna strukturna i funkcionalna građa svih
živih bića, osim virusa.
• U prirodi postoje i mnogi organizmi koji se sastoje od
jedne ćelije.
• Ćelije se međusobno razlikuju ali imaju neke
zajedničke osobine:
~ Rast koji karakteriše neku vrstu ćelije
~ Obavljanje određenih funkcija
~ Primanje signala iz spoljašnje sredine koje ćelija na
određeni način odgovara
~ Život ćelije se završava ili deobom ili ćelijskom smrću
~ Jedinstven hemijski sastav
~ Jedinstvena građa

3. • Ćelije mogu imati različite oblike:
~ Eritrociti (krv)
~ Mišićne
~ Stoma na listu
~ Nervna
~ Dijatomeja
~ Paramecijum
~ Spermatozoidi
~ Masna
~ Koštane
• Ćelije mogu imati različitu građu i
oblike u zavisnosti od funkcije.

4. Razlike između biljne i životinjske
ćelije

6. • Na površini svake ćelije nalazi se
ćelijska membrana.
• Ćelijska membrana sačinjena je od
dva slojamasti (fosfo – liipidi) i
proteina koji su uronjeni između ta
dva sloja fosfo – lipida.
• Uloge membrane su:
~ Daje oblik ćeliji
~ Ograničava
~ Štiti
~ Selektivna prpustljivost
• Selektivna prpustljivost je osobina
zahvaljujući kojoj membrana
kontroliše šta može u nju a šta da
izađe kroz proteine koji su u obliku
,,tunela‚‚. Zahvaljujući građi ovu
funkciju membrana može da obavlja.

7. • Citoplazma predstavlja
unutrašnji sadržaj ćelije, odvojen
od jedra, u kome se nalaze
ćelijske organele.
• U obliku želatina je.
• Citoplazma ima mehaničku
ulogu, to jest, ima ulogu da održi
oblik i formu ćelije, kao i da služi
kao jastuk u slučaju da dođe do
naglog udara ćelije i na taj način
zaštiti ćelijske organele.
Citoplazma je takođe i mesto
vitalnih reakcija neophodne za
život, kao što su metabolizam,
glikoliza i sinteza proteina.

8. • Citoskelet se sadrži od
mnogobrojnih vlakana, daje ćeliji
oblik i čvrstinu i pristupan je u
svim tipovima ćelija.
• Izgrađen je od preko 20 proteina
koji omogućavaju:
• Promenu oblika ćelije
• Kretanje organela i same ćelije
• Međusobno povezivanje ćelija
• Deobu ćelija i kretanje
hromozona , izgrađuju deobno
vreteno.

9. • Mitrohondije su
energetske
organele, gde se
stvara energija u
procesu ćelijskog
disanja.
• Za mitrohondije se
može reći da su kao
termoelektrane.

10. • U jedru se nalazi DNK u kojoj su
skladištene informacije o građi i
funkcionisanju ćelije.
• U jedru su skladištene sve potrebne
informacije o građi i funkcionisanju.Te
informacije se nalaze u naslednom
materijalu hromatinu.
• Jedro se sadrži od:
1. Jedrov ovoj
2. Jedrove pore
3. Jedarce
4. Hromatin
5. Jedrova plazma
Jedrov
ovoj
Jedrove
pore

11. • Jedarce služi za
organizaciju i stvaranje
komponenti ribozoma.
• Loptastog oblika.
• Jedarce se nalazi u
unutršnjem sadržaju
jedra ( nukleoplazmi ), od
koje nije odvojeno
membranom.
• Jedro može da sadrži
jedno ili više jedarca.

12. • Endoplazmatični retikulum je
organela koja je izgrađena od
membrana i pruža se gotovo
kroz celu ćeliju poput mreže.
Pruža se od jedra pa kroz
ćeliju pa sve do spoljašnje
ćelijske membrane.
• Razlikuju se dva tipa
endoplazmatičnih retikuluma:
 Hrapavi endoplazmatični
retikulumi ( Granularni ) uloga
mu je sinteza proteina zajedno
sa ribozomima
 Glatki endoplazmatični
retikulumi učestvuje u sintezi
masti, razgradnji otrova i
holesterol pretvara u vitamin D
uz pomoć Sunčane svetlosti.

13. • Goldžijev aparat je ćelijska
organela koja je dobila ime po
naučniku Kamilo Goldži koji ga je
otkrio.
• Funkcija Goldžijevog aparata :
~ Završnica sinteze belančevina
i masti
~ Sekrecija (izlučivanje)
• Sekrecija jeste kada
vezikule, mali balončići od kojih je
Goldžijev aparat sačinjen i imaju
membranu oko sebe, odvoje se
od njega i krenu prema ćelijskom
zidu, otvore se i stope. Taj
postupak je bita jer sve što je
bitno za ćeliju nalazi u
Goldžijevom aparatu.

15. • Ribozomi su male granule
koje učestvuju u sintezi
proteina.
• Ribozomi se nalaze i u nekim
organelama kao što su
plastidi, mitohondrije i
jedro, pa se takvi ribozomi
označavaju kao organalni
ribozomi.
• Ribozomi se sastoje od 30-
40% proteina.
• Ribozomi mogu sačinjavati
više od 25% suve težine

16. • Lozozomi imaju oblik kesica
obavijenih jednostrukom
membranom.
• Nazivaju se ’’ organele za
varenje’’ .
• U njima se mogu razložiti
različite materije, strane
materija ili čak čitave ćelije
(npr. bakterije), delovi
sopstvene ćelije a u
određenim uslovima i čitava
ćelija (’’kese samoubice’’)

17. • Centriole su specifične
nemembranske organele koje se
pod svetlosnim mikroskopom
zapažaju kao kratke cilindrične ili
granularne strukture.
• Nalaze se u blizini jedra i
goldžijevog aparata.
• U ćelijama se obično nalazi samo
jedan par centriola koje su
upravne jedna na drugu i
označavaju se kao diplozom. U
pojedinim slučajevima se sreću
dva para centriola, ali su poznati i
slučajevi da se u jednoj ćeliji
nalazi više diplozoma.
• Funkcija ove organele je
formiranje mikrotubula i deobnog
vretena.