2. Zemljiste je jedan od
osnovnih delova svakog
kopnenog ekosistema.
Njegova osnovna
osobina je plodnost.
Plodnost je sposobnost
zemljista da snabdeva
biljke vodom, mineralnim
supstancama I
kiseonikom.
U zemljistu se odvija I
najvazniji deo razlaganja
organske materije. Osim
toga, zemljiste je I
staniste za mnogobrojne
vrste organizama.
-Pojam zemljista-

3. • Oblici zagađivanja zemljišta
• U osnovi razlikujemo sl. oblike zagađivanje zemljišta:
• Pojava značajnih koncentracija novih otrovnih materija
• Značajno povećanje koncentracije pojedinih elemenata, kao
što su različiti fosfati I nitrati
• Pojava patogenih organizama, bakterija I virusa usled
kontakta sa fekalnim vodama
• Pojava radioaktivnog materijala koja u zemljište dolazi ili
putem podzemnih voda I raznih atmosverskih pojava.

5. Zemljiste moze biti zagadjeno
na mnogo nacina. Jedan
najcescih izvora zagadjivanja
je poljoprivreda.
Poljoprivredna zemljista se
zagadjuju direktnim
hemijskim tretmanom radi
suzbijanja korova I drugih
stetocina. Prekomernim
djubrenjem poljoprivredno
zemljiste se zagadjuje
razlicitim neorganskim
jedinjenjima.

8. Kisele kise
• Kisele kiše su jos jedan
značajan izvor zagađivanja
zemljišta.
• One I sušenja mnogih šuma
zagađuju zemljišta na velikim
prostranstvima.
• Osim kiselih kiša, iz vazduha
dolaze druge materije koje na
manjim ili većim površinama
zagađuju zemljišta. Npr.
prašina čađ I dr. čestite koje
se izbacuju kroz dimnjake
različitih fabrika ili
automobila, taloži se na
okolnim zemljištima I dovodi
do zagađivanja

9. KISELE KIŠE
SUVO TALOŽENE
(čestice I gasovi)
SUVO TALOŽENE
(čestice I gasovi)
VLAŽNO TALOŽENE
(Kiša,sneg,susnežica)
VLAŽNO TALOŽENE
(Kiša,sneg,susnežica)

10. Industrija kao zagadjivac

11. Posledice zagadjivanja zemljista
Sušenje šuma
Nemogućnost obnove biljnog pokrivača
Zagađivanje hrane I vode
Smanjenje plodnosti

12. Na zemljištima koje su usled kiselih kiša danas postala
kisela, veoma je teško obnoviti prirodne šume ili
formirati poljoprivredne površine.
Na zemljištima na kojima su se nataložili otrovni teški
materijali, gotovo da nema uslova za život.
Štetu zagađivanja zemljišta ne trpe samo priroda,
životinje I biljke već I sam čovek.
Sve te biljke I životinje završavaju na našim pijacama I
u prodavnicama a na kraju na našim trpezama.
Tako otrove koje smo rasejali po prirodi sami jedemo,
od njih se razboljavamo pa često I umiremo.
otrovi koje smo ubacili u zemljište, ušli su u podzemne
vode I one nalaze put do naših bunara. Te vode pijemo
I sami se trujemo.

13. Marija Đukić
Marko Dabovic
Andrea Stojanović