Opis, istorija, pronalasci, zanimljivosti

1. MIKROSKOP,MIKROSKOP,
LUPA I DURBINLUPA I DURBIN

2. 1.1.MikroskopMikroskop
 МикроскопМикроскоп ((грчкигрчки:: micronmicron = мали и= мали и
scoposscopos = циљање) је инструмент за= циљање) је инструмент за
посматрање предмета који су превишепосматрање предмета који су превише
мали да би могли да се виде голиммали да би могли да се виде голим
окомоком.. НаукаНаука истраживања малихистраживања малих
предмета користећи оваквепредмета користећи овакве
инструменте се називаинструменте се назива микроскопијамикроскопија, а, а
термин „микроскопски“ има значењетермин „микроскопски“ има значење
„веома мали“, слабо видљив голим„веома мали“, слабо видљив голим
окомоком

3. 1.istorijat1.istorijat
ХоланђанинХоланђанин Антони ван ЛевенхукАнтони ван Левенхук ((24. октобар24. октобар
16321632. -. - 27. август27. август 17231723.) је био по занимању.) је био по занимању
брусачбрусач стакластакла.. СочиваСочива која је он правио сукоја је он правио су
била права „мајсторија“ у његово време ибила права „мајсторија“ у његово време и
неретко су мунеретко су му гостигости били члановибили чланови краљевскихкраљевских
породицапородица како би посматрали микро-свет крозкако би посматрали микро-свет кроз
његова сочива. Његова сочива увећавала су доњегова сочива. Његова сочива увећавала су до
250 пута. Сматра се првим истраживачем250 пута. Сматра се првим истраживачем
протозоапротозоа, људских, људских сперматозоидасперматозоида,, бактеријабактерија ии
црвених крвних ћелијацрвених крвних ћелија ((еритроцитаеритроцита). Након). Након
своје смрти свету је оставио 247 микроскопасвоје смрти свету је оставио 247 микроскопа
(од којих се седам и данас користи), али не и(од којих се седам и данас користи), али не и
тајну прављења сочива. До тога су будућитајну прављења сочива. До тога су будући
научници морали да дођу сами.научници морали да дођу сами.
Претпоставља се да је први микроскопПретпоставља се да је први микроскоп
направионаправио Захарије ЈансенЗахарије Јансен,, холандскихоландски

4. 1.Tipovi mikroskopa1.Tipovi mikroskopa
 Најуобичајени тип микроскопа - уједно иНајуобичајени тип микроскопа - уједно и
први који је пронађен - је оптички илипрви који је пронађен - је оптички или
светлосни микроскопсветлосни микроскоп. Ово је. Ово је оптичкиоптички
инструментинструмент који садржи једно или вишекоји садржи једно или више
сочивасочива која производе увећану сликукоја производе увећану слику
предмета постављеног у жижну раванпредмета постављеног у жижну раван
сочива. Горњи систем сочива усочива. Горњи систем сочива у цевицеви сесе
називаназива окуларокулар и кроз њега се посматраи кроз њега се посматра
дати објекат. Уколико микроскоп има двадати објекат. Уколико микроскоп има два
окулара, тада је бинокуларни. Доњи системокулара, тада је бинокуларни. Доњи систем
сочива јесочива је објективобјектив и окренут је премаи окренут је према
објекту који се посматра.објекту који се посматра. ОгледалоОгледало сесе
налази исподналази испод објектаобјекта и примаи прима светлоснесветлосне
зракезраке. Неки микроскопи у ту сврху могу. Неки микроскопи у ту сврху могу
иматиимати лампицулампицу. Светлосни микроскоп. Светлосни микроскоп

5. 1.Tipovi mikroskopa1.Tipovi mikroskopa
 Посебан тип јеПосебан тип је минеролошки микроскопминеролошки микроскоп којикоји
се користи засе користи за идентификацијуидентификацију минераламинерала ии
сличан је претходном. Разликује се по некимсличан је претходном. Разликује се по неким
саставним деловима као што сусаставним деловима као што су
поларизациони филтериполаризациони филтери . Од минерала се. Од минерала се
исече веома танка плочица и кроз њу сеисече веома танка плочица и кроз њу се
пропусти светлосни зрак. Тај пропуштенипропусти светлосни зрак. Тај пропуштени
зрак сезрак се поларизујеполаризује по проласку крозпо проласку кроз филтерефилтере..
Пошто сваки минерал поседује различитеПошто сваки минерал поседује различите
поларизационе особине, на овај начин јеполаризационе особине, на овај начин је
могуће идентификовати минерал у склопумогуће идентификовати минерал у склопу
агломератаагломерата илиили стенестене..[2][2]
 Од осталих микроскопа треба поменути још иОд осталих микроскопа треба поменути још и
електронски микроскопелектронски микроскоп чије увећање можечије увећање може
бити и један и побити и један и по милионамилиона пута. Овакавпута. Овакав
микроскоп је веома скуп и користи се умикроскоп је веома скуп и користи се у

6. Ovako je izgledao mikroskop izOvako je izgledao mikroskop iz
1852 godine1852 godine ☻☻
 Kwalitet mikroskopaKwalitet mikroskopa
se ceni premase ceni prema
njegowomnjegowom
uvecanju..uvecanjeuvecanju..uvecanje
mikroskopamikroskopa UU mozemoze
se izracunati ako sese izracunati ako se
uvecanje objektivauvecanje objektiva
UUobob pomnozipomnozi
uvecanjem okularauvecanjem okulara
UUok:ok: UU==UUobob xx UUokok

7. ^^^^ Ewo kako Mikroskopi izgledajuEwo kako Mikroskopi izgledaju
^^ ☻^^ ☻

8. 2.lupa2.lupa
 Lupa je najjednostavniji optickiLupa je najjednostavniji opticki
instrument…Koriste je ljudi koji zeleinstrument…Koriste je ljudi koji zele
da nesto umanjeno povecaju za 4-10da nesto umanjeno povecaju za 4-10
puta…to su lupe sa jednim sociwom, Iputa…to su lupe sa jednim sociwom, I
one su najkorisnije…one su najkorisnije…
 Swako sabirno sociwoSwako sabirno sociwo
Moze posluziti kaoMoze posluziti kao
lupa…. ……….lupa…. ……….
Lupa moze biti sastavljena od
vise sociva,pri cemu se opticke
jednacine sociva algebarski
sabiraju. Ovakve konbinovane
lupe mogu uvecavati I do 50x

9. 2.Lupa I njena swojstva2.Lupa I njena swojstva
F1
c
F2 L
P
Potrebno je
samo da se
predmet postaw
izmedju zize I
sociwa…
Tada se prema
opisanoj
KONSTRUCIJI
dobija
uvecan,uspravan
prividan lik I to
na istoj strani
na kojoj je
wako sabirno socivo moze
osluziti kao lupa..

10. 2.Lupa I koriscenje u prirodi2.Lupa I koriscenje u prirodi
 Zelite da vidite nekog insekta, a daZelite da vidite nekog insekta, a da
ge ne stawljate pod mikroskop…ge ne stawljate pod mikroskop…
recimo zelite da bubamaru pogledaterecimo zelite da bubamaru pogledate
malo bolje… onda ce vam lupa dobromalo bolje… onda ce vam lupa dobro
doci…ona je jednostawna zadoci…ona je jednostawna za
koriscenje I dobro ce vam posluziti…koriscenje I dobro ce vam posluziti…
☻☺☻☺

11. 3.Durbin3.Durbin
 Durbin jeDurbin je optički instrumentoptički instrument za osmatranjeza osmatranje
udaljenih predmeta na kopnu, moru, vazduhu iudaljenih predmeta na kopnu, moru, vazduhu i
nebu, a unebu, a u vojscivojsci za osmatranje pri merenju,za osmatranje pri merenju,
izviđanju i gađanju. Sastoji se od dvaizviđanju i gađanju. Sastoji se od dva sočivasočiva
koja su centrirana na istoj optičkoj osi ikoja su centrirana na istoj optičkoj osi i
smeštena na krajevima cevi, a kod modernihsmeštena na krajevima cevi, a kod modernih
durbina postoje i dvedurbina postoje i dve optičke prizmeoptičke prizme kojekoje
okreću lik za 180 stepeni, tako da se predmetokreću lik za 180 stepeni, tako da se predmet
vidi u prirodnom položaju.vidi u prirodnom položaju.

12. 3.Durbin3.Durbin
 Prvi durbin nastao jePrvi durbin nastao je 16091609. godine.. godine.
Galileo GailiejGalileo Gailiej uspeo je da napravi durbinuspeo je da napravi durbin
sa uvećanjem od 10 puta, pomoću kojegasa uvećanjem od 10 puta, pomoću kojega
je bilo moguće videti brodove udaljeneje bilo moguće videti brodove udaljene
dva sata plovidbe. Pored toga, Galilej sedva sata plovidbe. Pored toga, Galilej se
setio da taj durbin može da se okrenesetio da taj durbin može da se okrene
prema nebu, i tako je nastao prviprema nebu, i tako je nastao prvi teleskopteleskop..

13. 4.Socivo4.Socivo
 SočivoSočivo je parčeje parče staklastakla,, plastikeplastike ili ređe, drugeili ređe, druge
vrstevrste materijalamaterijala koje menja izgledkoje menja izgled predmetapredmeta
kada se gleda kroz njih jer zakrivljujukada se gleda kroz njih jer zakrivljuju svetlosnisvetlosni
snop koji prolazi kroz sočivo. Predmeti tadasnop koji prolazi kroz sočivo. Predmeti tada
izgledaju veći ili manji nego što jesu i mogu biti uizgledaju veći ili manji nego što jesu i mogu biti u
različitim oblicima.različitim oblicima.
 Postoje sabirna (konveksna) sočiva kojaPostoje sabirna (konveksna) sočiva koja
skupljaju svetlost, i rasipna (konkavna) sočivaskupljaju svetlost, i rasipna (konkavna) sočiva
koja rasipaju svetlost.koja rasipaju svetlost.

14. 4.Znacaj4.Znacaj
 Sočiva se koriste zaSočiva se koriste za naočarenaočare,, foto-aparatefoto-aparate
,, dvoglededvoglede,, teleskopeteleskope,, mikroskopemikroskope ii lupelupe..
Kod mikroskopa, dvogleda i teleskopaKod mikroskopa, dvogleda i teleskopa
svako sočivo predstavlja skup višesvako sočivo predstavlja skup više
spojenih sočiva. Na ovaj način je slikaspojenih sočiva. Na ovaj način je slika
jasnija.jasnija. ProjektorProjektor je aplikacija sočiva,je aplikacija sočiva,
takođe. Sočivo filmske kamere stvara liktakođe. Sočivo filmske kamere stvara lik
na filmu koji je postavljen unutar samena filmu koji je postavljen unutar same
kamere. I u očima ljudi i mnogih vrstakamere. I u očima ljudi i mnogih vrsta
životinja se nalaze sočivaživotinja se nalaze sočiva
MIKROSKOP

15. 4.Znacaj4.Znacaj
 Dakle sociva su…Dakle sociva su…
 A)A) Konkavna sočivaKonkavna sočiva
 b)b) Konveksna sočivaKonveksna sočiva
 C)C) Kontaktna sočivaKontaktna sočiva
 D)D) Foto-aparatska sočivaFoto-aparatska sočiva