1. Значај и заштита мора
Митић Јелена

2. Укупна водена маса мора
на Земљи покрива скоро три
четвртине (71%) Земљине
површине. У морима пре
неколико милијарди година
настала су прва једињења
угљоводоника и живи свет који
познајемо потиче из мора.
Значај мора:
◈ извор енергије
◈ саобраћај
◈ извор хране
◈ најбогатији “рудник” света
◈ десалинизација (извор воде за пиће)

3. Море као извор енергије
Електране плиме и осеке
• Морски таласи, као и плима и осека, користе се
као извор електричне енергије
• Преграђује се мањи залив и за време плиме
морска вода струји кроз турбине и пуни залив,
који се, такође кроз турбине, празни за време
осеке. То је могуће тамо где разлика између плиме
и осеке износи неколико метара

4. Водени саобраћај
• Три четвртине народне
размене одвија се преко
воденог саобраћаја
• Најважнији поморски путеви
налазе се у северном делу
Атлантског океана и из
европских лука, преко
Средоземног мора и Суецког
канала, ка земљама јужне и
источне Азије

5. Храна – морски плодови
o Море је велики извор хране
o Морски плодови су било који облик морског живота који људи сматрају храном.
Примарно укључује рибе и шкољке
o Око 25% беланчевина животинњског порекла у људској исхрани потичу из мора
o У Тихом и Атлатнском океану је 90% укупног улова рибе

6. Море као најбогатији “рудник”
света
• Морска вода је изузетно лековита захваљујући
бројним минералима које садржи (хлорид,
натријум, магнезијум)
• Хлорид чини око 55% од укупне количине
минерала који се налазе у морској води
• Морска со је богата минералима као што су
магнезијум, калцијум, калијум и јод, због чега
удисање морског ваздуха опоравља дисајне
путеве и бронхије

7. Десалинизација
Одсољавање воде или десалинизација је поступак
уклањања минерала из морске воде за добијање
питке воде, технолошке воде или воде за
наводњавање, те добијање соли као додатне материје
Десалинизација воде честа је на Блиском
Истоку, Карибима, у САД-у, Северној
Африци, Шпанији, Аустралији и Кини

8. Загађење мора
❑ директно
• проузроковано уношењем
индустријских или комуналних
отпадних вода у море
❑ индиректно
• унос штетних супстанци преко река
које се уливају у море, путем
падавина из загађене атмосфере или
спирањем с морских обала
Врсте загађења:
o Смеће
o Канализација
o Хемикалије
o Радиоактивни одпад
o Еутрофикација тешких метала

9. ▪ Отпад има огромне последице на биљке и животиње у
океанима и морима
▪ Несреће, хаварије и потапање бродова, танкера, авиона и
подморница такође директно загађују мора и океане.
Најпознатије еколошке катастрофе су свакако хаварије
танкера и превоз нафте
▪ При изливању у море нафта плута по површини воде
стварајући лепљиву масу. На таквим местина светлост не
може да продире у воду, што доводи до угинућа
фитопланктона, а убрзо и животиња који се њиме хране.
Уколико је перје птица улепљено нафтом, оне не могу да
лете
▪ Један литар испуштене нафте може да загади милион
литара воде. Процењује се да се годишње у мора и океане
неконтролисано излије више десетина милиона тоне нафте
▪ туризам све више угрожава морски живи свет
▪ Прекомерни риболов морских организама ствара последице
у поремећају ланца исхране и осиромашњењу
биодиверзитета морских екосистема
▪ Бројност неких врста риба (ајкула, туна, сабљарки) је
прекомерним риболовом сведена на свега 10 одсто
некадашњих популација, што онемогућава успешно
природно обнављање

10. Мере заштите
Решавање ових проблема подразумева
ограничавање, контролу или спречавање:
• прекомерног изоловања морских организама
• уништавање морских обала
• директног и индиректног загађивања
• уноса нових врста организама у мора у којима их
раније није било

11. Како ви можете да сачувате море?
o Смањите свој еколошки отисак
o Куповином хране домаћег порекла и од малих произвођача
o Паметним избором рибе у рибарницама
o Смањите коришћење пластике
o Користите што је мање могуће хемикалија у дому
o Одлажите отпад одговорно
o Избегавајте куповину тропских рибица за кућне љубимце
o Немојте куповати производе који садрже делове морских животиња
o Одржавајте плаже чистима
o Не ометајте морске животиње

12. Хвала на пажњи!